Hvala, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo LDP podržava amandman SVM o kojem je malopre govorila koleginica Elvira Kovač.
Podržavamo taj amandman, kao prvo iz razloga zato što je LDP zaista za suštinsku autonomiju Pokrajine Vojvodine. Ta suštinska autonomija može se postići samo tako ukoliko se bar poštuje onaj zakon iz 2006. godine, ukoliko se na neki način upodobi finansiranje Pokrajine Vojvodine.
Htela bih da skrenem pažnju poslanicima da LDP ni 2006. godine nije bila za ovaj Ustav koji je i danas na snazi. Tada smo bojkotovali referendum i rekli smo da je taj Ustav, odnosno donošenje tog Ustava i te kako kompromitovano, s obzirom, svi se sećamo na koji način je taj referendum sproveden. Međutim, kakav je, takav je, donet je kako je donet, on je trenutno aktuelni Ustav Republike Srbije. Ako je aktuelni Ustav, znači da bi trebalo da se poštuje. Trebalo bi da se poštuje i u pogledu finansiranja Vojvodine, a to član 184. važećeg Ustava i predviđa i kaže tačno o kom procentu se radi i tačno kaže na koju osnovicu, odnosno računa se na budžet. Taj član Ustava ne govori ni o rashodnom, ni o prihodnom delu Ustava. On samo govori o budžetu.
Prema tome, ukoliko oni, koji su učestvovali u kreiranju, pisanju, donošenju tog Ustava i sprovođenja cele one referendumske priče, nisu spremni da poštuju taj Ustav. Šta onda, u stvari, očekivati i od sadašnje vlasti, jer očigledno da ni ona prethodna vlast nije poštovala taj Ustav? Nije ga poštovala što se procenata tiče i što se tiče osnovice deklarativno se zalagala prethodnim rebalansima, ali u suštini nije taj transfer i realizovala. Sada imamo ogroman manjak u pokrajinskom budžetu upravo iz tog razloga što republički budžet i te kako duguje vojvođanskom budžetu, pogotovo u onom fondu koji je predviđen za kapitalna ulaganja.
Zaista se divim kolegama poslanicima koji su u prethodnom mandatu bili i deo vlasti. Kada danas govore o tome kako treba da se radi, kada govore o tome koliko se zalažu za vojvođansku autonomiju i da se poštuje Ustav u pogledu finansiranja Vojvodine, ali podsetila bih upravo na ovu činjenicu da nisu bili toliko agilni i nisu se toliko zalagali za poštovanje ustavne obaveze finansiranja Vojvodine, kada su oni bili na vlasti.
Jednostavno, moramo da prihvatimo tu činjenicu da nedostaje jedan bitan elemenat da se poštuje ovaj postojeći Ustav u pogledu finansiranja Vojvodine, a to je zakon o finansiranju Vojvodine. Sve dotle dok taj zakon ne bude donet, jednostavno, ne može da se precizno, jasno i transparentno utvrdi na šta se odnosi tih 7% i iz tog razloga cela ta priča oko finansiranja Vojvodine ostaje prilično netransparentna.
Skrenula bih vam pažnju na činjenicu da budžetom 2012. godine za Vojvodinu je predviđeno, otprilike, 64-65 milijardi dinara, a istovremeno budžet Beograda nosi 99 milijardi. Beograd ima nekih 10-ak opština, dok Vojvodina ima 45 opština. Dakle, ukoliko svemu tome dodamo i činjenicu da Vojvodina finansira republički budžet sa najmanje 28%, onda možemo da vidimo na koji način je Vojvodina i simbolički i suštinski, na neki način, ponižena i derogirana.
Dakle, autonomija ne znači da se zalažemo za to da Vojvodina ima autonomiju, da tu autonomiju, kao pojam, kao termin, unesemo u Ustav, nego to znači da se suštinski zalažemo, između ostalog, i da Vojvodina, ne samo da dobije ono što joj pripada, nego da se podrazumeva da ona na to ima pravo, a ne kako koja vlast dođe u kontinuitetu nastavi taj neki nipodaštavajući odnos prema celoj Vojvodini, a to se postiže i preko odnosa prema vojvođanskom budžetu.
Prema tome, zaista bih volela da kada se bude raspravljalo o budžetu za 2013. godinu, raspravljamo između ostalog i o tome kako učiniti najtrasparentnijim finansiranje vojvođanskog budžeta.
Još nešto bih rekla u pogledu rudne rente, koja je izuzetno bitna za finansiranje vojvođanskih opština, a ta rudna renta je, podsećam, 3%. To je ta rudna renta koja je predviđena onim sporazumom o prodaji NIS-a jednoj ruskoj državnoj kompaniji. Ta rudna renta je predviđena da se primenjuje 30 godina, a pri tom vrlo dobro znate da je rudna renta u Evropi otprilike od 15 do 20%, da je i Srbija u međuvremenu povisila procenat na sedam, međutim, ova ruska državna kompanija i dalje plaća rudnu rentu od 3%, kako je u stvari dogovoreno na državnom nivou. To je samo još jedan segment da se pokaže na koji način se republička vlast odnosi prema Vojvodini, prema toj jako bitnoj pokrajini u sastavu Republike Srbije.
Znate šta, kad se postavi pitanje da se zaista uredi ta autonomija Vojvodine, tog momenta se krene sa jednom drugom pričom i krene se sa kompromitacijom ideje Vojvodine. Ta kompromitacija ide od toga da se u stvari govori da će autonomijom da se ugrozi državnost Srbije, a sasvim moguće da se završi u stvari i sa kompromitacijom te ideje putem kompromitacije čelnih važnih ljudi u Vojvodini, i političkih i ljudi koji imaju određene ekonomske i privredne uticaje u Vojvodini.
Nažalost, nikako ne mogu isključivu krivicu i odgovornost zbog ovakvog rebalansa da svalim na aktuelnu vlast, jer potpuno razumem da se jednostavno moralo naći nekog načina da se relaksira ta prevelika budžetska potrošnja, pa se onda našlo da se preko Vojvodine dobije neka vrsta uštede. Jer, dozvolićete, ukoliko vam je budžetski deficit 68 milijardi povećan, ukoliko imate tako veliku javnu potrošnju, skoro dvocifrenu inflaciju sa tendencijom da zaista bude dvocifrena, ukoliko imate recesiju, onda je sasvim lako razumeti da se traži mogućnost da se negde i oduzme da bi se negde dalo.
Razumem da se ostalo na onoj liniji finansiranja javnih preduzeća, odnosno ostalo se na liniji tog nekog državnog intervencionizma putem silnih subvencija, jer mi smo duplirali bukvalno one subvencije za "Fijat", ali ukoliko se na taj način ophodimo prema toj javnoj potrošnji, koju u velikoj meri je generalisala prethodna vlast sa njenim budžetom, ali je nastavila isto to da radi i aktuelna vlast, onda se zaista postavlja pitanje zašto je toliko teško izaći u susret Vojvodini, pa joj bar omogućiti da se finansira kako je to Ustavom predviđeno?
Ako vi budžetski deficit bukvalno sa 50% povećavate od onog koji ste zatekli od prethodne vlasti, to samo pokazuje da vi uljem pokušavate da gasite vatru, jer kako ćete u stvari uštedeti ukoliko povećate potrošnju? Može tu mnogo priča da se ispriča, mnogo lepih želja da se iskaže, ali suština ostaje ista, ostaje ogroman budžetski deficit, koji u stvari govori o kredibilitetu onih koji su kreirali ovaj rebalans budžeta i o njihovim namerama na koji način će dalje da razmišljaju o toj velikoj javnoj potrošnji. Ujedno govorim i o tome da neki bitni segmenti tog rebalansa budžeta ostaju ne razjašnjeni i daju prilike da se na veoma netransparentan način Vojvodina ponovo ošteti. Nažalost, u poslednje vreme se često dešava da je Vojvodina u stvari žrtva takvog odnosa republičke vlasti, Ustavnog suda itd.
Dakle, mi iz Vojvodine ne želimo da ugrožavamo na bilo koji način republički budžet, ne želimo da na bilo koji način dovedemo položaj Vojvodine u odnosu na Srbiju u smislu ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, znate već kako ide ta mantra, ali i te kako očekujemo da oni koji su se kleli i još uvek se kunu u postojeći Ustav isti poštuju, pa makar to bilo i u korist Vojvodine, jer sigurno neće biti na štetu Republike.