U pravu ste. Uobičajeno je da se obveznice koriste za pokrivanje dugova u bankama državnim, za koje država odluči da je to svrsishodno. Pošto su prema tadašnjoj analizi Centralne banke i Ministarstva finansija, to se sve dešava u aprilu tokom izborne kampanje ove godine. Znalo se da su u dubiozi i "Agrobanka" i Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine. Tadašnja Vlada, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem odlučila je da izda trogodišnje državne obveznice kojim sa 50 miliona evra upumpava novac Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona evra u Privrednu banku Beograd i preuzima time većinsko vlasništvo, pošto je kapital ove banke bio očito negativan i mali i čak 100 miliona evra u novu "Agrobanku", koja je nastala nakon likvidacije ove stare "Agrobanke", pri čemu moram da kažem pošto je minus stare "Agrobanke" bio čak 300 miliona evra. To je utvrdila kontrola.
Upumpanih 100 miliona u novu "Agrobanku" sa nekim preuzetim kreditnim obavezama i ovim lošim portfoliom je nedovoljan bio čak i za formiranje i kvalitetan rad ove nove "Agrobanke", što ćemo mi ovde u parlamentu morati da diskutujemo u narednom periodu, posebno. To je jedna stvar koja nije do kraja dovršena.
Nisam pravnik, ne znam da li je to pravno bilo moguće ili nije, ali definitivno na ovaj način se država zadužila, jer data je hartija banci, a ona ima pravo od budžeta da povlači svakih šest meseci novac u protivvrednosti te hartije i to jeste javni dug države. To je kao da je dat direktan transfer tim bankama, samo što se to desilo na odloženo, na tri godine, svakih šest meseci određeni iznos. Proveriću sve ovo što pitate, jer moram da priznam da nisam ulazio u pravni osnov te kompletne transakcije.

Zahvlaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Mirko Cvetković i Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč?
Izvolite gospodine Mikoviću.

Po pitanju podnošenja amandmana, tekst predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, imali smo sličan problem. Naš Poslovnik definiše postupak donošenja budžeta Republike Srbije i završnog računa i tu se jasno kaže da pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. To je član 172 Poslovnika. Pored toga članom 176 Poslovnika, definasano je da izmene i dopune budžeta Republike Srbije u toku godine, se vrše prema odredbama ovog Poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje budžeta.
Ako tretiramo samo taj deo Poslovnika koji se tiče podnošenja Predloga i mogućnosti da se o njemu raspravlja, dozvoljava se mogućnost poslanicima da imaju 15 dana da razmatraju konktretno ovaj materijal od 270 strana, što čini budžet i prateći akti, ili 160 strana, što je samo tekst golog budžeta. Upravo zbog toga, a imajući u vidu da nisu ispoštovane odredbe iz pretposlednjeg stava, tačka 9, člana 59, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, da nam se da pregled odredba važećih propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju, i priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima. Verujte mi, bilo je jako teško kod podnošenja amandmana, koji smo podneli, da paralelno imamo jedan i drugi tekst pred sobom.
Opet moram da kažem da kod podnošenja amandmana, imali smo u vidu Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu i sam tekst Predloga zakona, zajedno sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.
Upravo ću pročitati prethodni stav i stav čije brisanje mi predlažemo. "Za finansiranje budžetskog deficita i servisiranje dospelih kreditnih obaveza mogu se tokom 2012. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa".
Sledeći stav – "Ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu".
Mi smo danas o tome diskutovali na Odboru za finansije, iako nisam član Odbora za finansije, pokušao sam da uđem u ovu materiju, i bez obzira da li je to postojalo ili nije postojalo u postojećem tekstu budžeta, činjenica je da je ovo materija koja se nalazi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije. Znači, taj deo teksta je podoban da o tome raspravljamo i da ga menjamo, da predlažemo amandmane kojim bi to izmenili.
Samo polazim od paralele ove odredbe i odredbe koja se primenjuje u budžetima lokalnih samouprava i drugih nivoa vlasti. Nisam siguran da u budžetima jedinica lokalne samouprave postoji mogućnost pozajmica, naročito pozajmica preko 5% ili to, i da se u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu prenosi nešto u narednu godinu. Koliko se sećam, pre par godina to nije moglo. Ne znam sada da li je moguće, ali mislim da u lokalnim samoupravama na kraju kalendarske godine se pravi presek i nema više pozajmice u tom obliku.
Smatram takođe da je ova materija, materija koju treba razmotriti zajedno sa Zakonom o budžetskom sistemu. Tu iznosim još jednu primedbu, jer ovo jeste tema vezana za sam amandman. Činjenica da smo mi kod Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, taj zakon, bez obzira što je trebao da se zove - novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer je novelirano 50 članova od postojećih 68, i u Zakonu o budžetskom sistemu pedesetak odredbi je predloženo za noveliranje od valjda 103.
Nije tim zakonom tretirano pitanje ni ovih pozajmica u dovoljnoj meri, ni subvencija, ni načina kontrolisanja toga. Smatram, bez obzira da li će se ovaj amandman usvojiti ili se neće usvojiti, da nam je izuzetno potrebno da kada budemo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, možemo o tome da govorimo i sad kad budemo govorili o amandmanima na Predlog zakona o budžetskom sistemu, jako je važno naći adekvatan način izveštavanja, ko što sam pominjao, izveštavanja o plasiranim subvencijama, jednomesečnim o tome, šestomesečno izveštavanje povratno o efektima isplaćenih subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Isto tako, smatram da u tom Zakonu o budžetskom sistemu treba definisati i ovo pitanje pozajmice, znači to što je predmet ovog podnetog amandmana, upravo u cilju da bi se obezbedila što je moguće veća transparentnost budžeta i što su moguće veće uštede i kontrole u trošenju budžeta, znači, što efikasnijem plasmanu budžetskih sredstava.
U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč?
Gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Zahvaljujem.
Srđan Miković, po kom osnovu?

Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč?
Gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Zahvaljujem.
Srđan Miković, po kom osnovu?