Gospodine Đeliću, vaše izlaganje uopšte nije pomenuto. Pomenuto je izlaganje Vladimira Ilića. Trebalo je pažljivo da slušate.
Gospođo Tomić, vaša poslanička grupa više nema vremena.
(Aleksandra Tomić, s mesta: Po amandmanu, kao ovlašćeni, imam vremena.)
Kao ovlašćeni imate vremena.

Zahvaljujem se.
Po pitanju uopšte ovog amandmana i ovih zakona, treba reći nešto što sigurno ministar nije znao, a to je da ovu vrstu zakona i zakonskih predloga treba podržati iz razloga što mala i srednja preduzeća vrlo dobro znaju, kad god su hteli da uzmu podsticaj države, uvek su na vratu imali poresku upravu. Jer, država je ta koja nikad nije volela da daje iz budžeta i zbog toga mala i srednja preduzeća će sa ovim predlogom zakona imati mnogo bolje vezu sa upravom prihoda i samim tim država će imati mnogo veće benefite. Zbog čega? Zato što sledeća godina uopšte nije godina u kojoj će mala i srednja preduzeća biti ugrožena na osnovu ovih zakonskih rešenja.
Znači, efekti ovog zakona su tek 2015. godine i smatraju se da će u prvom kvartalu imati negde oko osam i po milijarde dinara. Stoga, ovako data rešenja uopšte nisu na štetu malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujem se.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Balša Božović, mr Božidar Đelić i Srđan Milivojević i zajedno dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Miroslav Petković i Milan Lapčević.
Reč ima Božidar Đelić.

Ja bih više voleo da je ministar tu, ali, dobro, ceo dan je ovde i ne možemo mu, posle toliko argumenata, prebaciti i to što posle toliko sati ne može biti stalno ovde.
Ponovio bih nekoliko argumenata i obraćam se ovde onima koji se spremaju da za manje od sat vremena izglasaju veoma štetnu meru, a imamo još 55 minuta. Prvo, investicije padaju. Drugo, oni koji se bore za investicije, ne povećavaju poreze, čak su ih neki smanjili. Treće, napravljen je haos unutar Vlade zato što ste uveli u nju ljude koji se ne slažu ideološki. Neki veruju da treba da postoje aktivne mere za privlačenje investicija, drugi kažu da su to kapitalne gluposti. Četvrto, ukinuta je u budžetu, o kome ćemo pričati sledeće nedelje, svaka forma novog podsticaja za otvaranje radnih mesta. Peto, ničim izazvano i ničim povezano sa ovim, u ovom momentu, poštovane kolege, da li znate da zbog nekog prethodnog zakona oni računi u blokadi dovode do brisanja firmi preduzetnika iz APR. Svakoga dana na stotine naših preduzeća ne samo da ulazi u blokadu, nego simultano na stotine njih nestaje. Ne nestaju dugovi, ali ljudi su u situaciji, daću vam primer taksista – 8.000 taksista u Beogradu, teška situacija, u ovom momentu negde oko 2.000 njih je nestalo, ne može da radi. Od čega će ti ljudi da žive? Niko ništa ne predlaže, a APR po automatizmu, Narodna banka ubacuje u blokadu, po automatizmu ih briše i nestaje nam privredno tkivo. Prošle godine, to je šesto i poslednje, milijardu evra svih mogućih kredita je povučeno.
U ovim uslovima nudite jednu ovakvu meru. Pobogu, dosta je bilo. Iznureni su. Odustanite od ovog zakona.

Hvala.
Bojana Božanić ima reč.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ministar je više puta ponovio kako mi u stvari želimo ovde da ulažemo u privatni sektor, da pomognemo malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, što je uostalom izjavljivao i u novinama, priča o promeni poslovnog ambijenta u Srbiji, o usvajanju novih zakona, Zakona o radu, o planiranju i izgradnji, o reformi javnih preduzeća, državne uprave, o promeni modela finansiranja infrastrukturnih projekata poput korišćenja modela javnog privatnog partnerstva, koncesija, kada je to DSS predlagala, to je bilo već davno prošlo vreme, a sve sa ciljem da ogroman deo radova obavljaju domaće firme, da se upošljava domaća radna snaga, da se naši ljudi zapošljavaju, itd. Ali, to uopšte nije tako.
Realna situacija je da PDV raste, da građevinski radovi padaju, da smo mi samo u 2013. godini osetili pad u građevinskim radovima od 41%. Dakle, ti ljudi koji su bili zaposleni u građevinskoj industriji nisu imali nikakve mogućnosti. To pokazuje realna situacija.
Mi sada nastavljamo sa ukidanjem poreskih olakšica. Povećali smo porez na dobit prošle godine, kao što je to ministar i pomenuo, a sada i dalje ukidamo poreske olakšice. Zaista ne razumem kako ćemo da pomognemo privatnom sektoru, tom realnom, od koga živi ova državna uprava i isplaćuje svojih 55% budžeta za plate i penzije, ako mi ne pomognemo upravo toj privredi?
U stvari, onaj zaključak koji se meni nameće, a to je da Vlada zarad instant popunjavanja budžeta u stvari ugrožava ionako slabu i krhku privredu i da tako destimuliše invencije i razvoj u potpunosti.
Ja vas zaista molim da još jednom razmotrite amandmane upravo na ovaj zakon i da vidite da su predstavnici poslaničkih grupa zaista bili složni, doduše opozicionih, u reakciji na ove predloge ovog zakona, jer, uvidećete da su efekti samih izmena u stvari gotovo nevidljivi, ali da je korist od poreskih olakšica izuzetno velika.
Žao mi je što ministar nije ovde. Možda bi on prihvatio ove amandmane pa bi možda ostao ovaj zakon kakav jeste.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Mlađan Dinkić i mr Vladimir Ilić, zajedno Balša Božović, mr Božidar Đelić i Srđan Milivojević i zajedno dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Miroslav Petković i Milan Lapčević.
Reč ima Božidar Đelić.

Hajde da probam iz nekog trećeg ugla, pošto mi se čini da teško ide, a mislim da su argumenti zaslepljujuće jasni. Ne dobijamo ništa a pravimo štetu u jednom domenu koji je sve teži i gde ova Vlada nema skoro nikakve rezultate i gde je već napravila, ničim izazvano, veliki broj grešaka. Prestanite.
Moj ugao ovoga puta će biti sledeći. Da li se slažemo da Srbija treba da razvija ekonomiju znanja? Da li se slažemo da umesto da izvozimo nešto što je sirovina, treba da izvozimo nešto što ima, da kažem tu srpsku reč, brend? Da li se slažemo? Čini mi se da svaki put kada o tome pričamo, slažemo se.
Ovom izmenom ukidate ono što je nažalost tek nedavno uvedeno, a to je poreski podsticaj na investicije u nematerijalno dobro. Tu pre svega mislimo na ono što će biti softver, marka, sve ono što je nova vrednost iz ekonomije znanja. Tu pre svega mislimo na ono o čemu čelnici ovog režima stalno pričaju, a to je da treba da dođe Mubadala pa da napravi fabriku čipova, pa se govori da je Stiv Balmer došao i da ćemo da pravimo neki razvoj, pa se kaže da postoje sjajni mladi ljudi. Ministar je rekao da hoćemo da podržimo vaučer kapital fondove. Kažem bravo i to treba da radimo. Zašto onda u ovom momentu a da to nema nikakav budžetski efekat ubijate ekonomiju znanja? Sve zemlje koje se bore za investicije u ekonomiji znanja imaju podsticaje poreske da se tako formira nova vrednost. Ne smemo to ukinuti. Odustanite od loše namere.

Reč ima Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, najbolja ekonomska mera za rešavanje manjka para u budžetu i najbolja mera za bolju socijalnu politiku je više para za one najugroženije jeste jaka privreda. Ako vi kada vam je situacija u budžetu takva kakva jesti i kada imate problema sa tim da li ćete moći da isplatite plate i penzije i kada se neumereno zadužujete, ukidate i poreske olakšice na jedine zdrave subjekte koji pune budžet vaše zemlje, onda zaista je tu nekakav problem sa logikom.
Ova zemlja se u prethodnih pet godina, četiri godine prethodne Vlade i godinu dana ove vaše, zadužila za preko 10 milijardi evra. Od tih 10 milijardi evra, više od 70% je otišlo u javnu potrošnju, u ono što se bespovratno potroši i nikad ne vrati nazad. Jedva nekih 30% je uloženo u neke investicije, oko milijardu i po evra za putnu infrastrukturu npr. i svaka normalna i pametna zemlja i pametna vlast iskoristi ta strana zaduživanja i uopšte zaduživanja, da te pare uloži u nekakvu novu vrednost, da da posao svojim firmama, da zaposli svoje domaće stanovništvo i da na taj način obrne novac i da napravi dvostruku dobit zapošljavanjem stanovništva, primanjem plata i plaćanjem poreza i većim prometom roba.
Međutim, šta se desilo? Od milijardu i po evra, koliko smo uzeli za pravljenje auto-puteva u Srbiji, preko 1,2 milijarde evra će odneti strane kompanije, jer sve što se gradi u ovoj zemlji, nažalost grade te strane kompanije. Toliko o odgovornoj politici.
Da ne pričamo o drugom segmentu, a to su banke. Najprofitabilnija grana privrede u ovoj zemlji …
(Predsedavajući: Vreme.)
… su banke. One svake godine uberu 300 miliona evra. Zašto ne povećamo porez na bankarske transakcije, pa da tako smanjimo manjak u budžetu?