Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, pozvao bih da svi zajedno, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao i sve ovakve amandmane, i one koji su predati konkretno po ovom članu u istovetnom obliku od strane više grupa uvaženih kolega, ali i one koji se odnose na druge članove ovog zakona, a opet su u istovetnom obliku, ne samo međusobno, već kao i ovaj, svakako odbijemo.
Iz kog razloga? Pre svega razlozi za brisanje člana jedan ili bilo kog drugog, kao što smo bili u prilici da čujemo danas konkretno, vrlo su opšti, vrlo načelni i svode se na sve ono što smo već imali prilike da slušamo na sednici koja je trajala 16 časova ovde. Samim tim, svode se na ono što je verovatno i prikazano u nekim od pisanih obrazloženja, na želju predlagača da zakon bude odbačen u celini. Samim tim i odgovor mora da bude iste prirode. Dakle, odgovor mora da se zasniva na motivaciji da se zakon prihvati kompletno, a samim tim i da se sačuva svaki njegov član.
Ukazao bih na to da, uz sve ovo što smo bili u prilici da čujemo danas, nismo čuli nijedan suštinski razlog zašto bi trebalo odbaciti zakon u celini, zašto bi trebalo obrisati ovaj ili bilo koji drugi njegov član. Čuli smo da postoje zamerke na proceduru, čuli smo da postoje zamerke na obrazloženja data usmeno, što od strane uvaženih ministara, što od strane drugih kolega narodnih poslanika, ali da li smo čuli i jedan jedini razlog zašto ne treba uraditi rebalans na predloženi način? Nismo ni jedan.
Da li smo čuli jedan razlog zašto ne treba uraditi rekalkulaciju u smislu da se oslobode sredstva za rashode i izdatke koji neće biti realizovani? Nismo. Čuli smo zamerku na komentar da li je tako nešto moglo ili nije moglo da bude predviđeno u oktobru mesecu. Evo, ja moram da ponovim, naravno da nije moglo.
Nije to mogao da predvidi niko, i šta je tome dokaz? Pa činjenica da same kolege sa suprotne strane sale, sami predlagači amandmana u oktobru mesecu nisu ni na jedan način intervenisali u smislu zamerke – rashodi i izdaci neće biti takvi, a bili smo u prilici svi zajedno ovde da čujemo, da posvedočimo da su imali sopstvene ideje kako bi neke stvari trebalo da budu organizovane kroz tadašnji rebalans, kako bi neka sredstva trebalo opredeliti za nove, druge stvari. Imali su razmišljanja u tom smeru. Tada nismo čuli ni jedan jedini komentar. Ne, ljudi, to je moguće. Kako je moguće? Pa tako što vam neće rashodi i izdaci biti kao planirani. Je li to dokaz da niko u sali nije predvideo stvari? Jeste, dovoljan dokaz sam po sebi.
Nismo čuli ni jedan jedini argument zašto na taj način oslobođena sredstva, sredstva od rashoda i izdataka, ne treba iskoristiti za stvari koje su nesporno dobre. Na primer, za sanaciju preuzetih obaveza kod sudova, pa npr. za subvenciju u poljoprivredi, pa npr. za dalje rešavanje statusa radnika u preduzećima u restrukturiranju itd. Pričali smo o tome mnogo danas. Ni jedan jedini argument zašto to ne treba da uradimo. Iskreno, dame i gospodo, ne čudi me što ga nismo čuli. Nismo ga čuli iz jednostavnog razloga što takav argument ne postoji. Ako je to sve tako i ako kompletnu priču treba svesti na opšte političku priču a nemamo razloga da ne postupimo u novom formiranju strukture budžeta na način na koji je predložena, biću slobodan da ipak predložim da zaboravimo na to što smo kao argumentaciju za odbacivanje zakona i danas čuli, da razmislimo još jednom, podvučemo crtu i pošteno kažemo da ovo zaslužuje da bude urađeno na način na koji je predloženo. Zato i ovaj amandman, još jednom, i ovakve danas svakako da odbijamo. Hvala vam najlepše.