Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za poljoprivredu već razgovarali na ovu temu. Tačno je da predložene izmene i dopune Zakona podsticaja u domenu osiguranja definišu sada jedan širi način pojmom upravljanja rizika.
Osiguranje jeste jedna od metoda kojom se rizicima upravlja. To je metoda kojom se rizik kupovinom polise transferiše na osiguravajuću kuću. Nažalost, procenat obuhvaćenih površina koje su kod nas osigurane jako je mali. Veliko je nepoverenje kupaca osiguranja u smisao kupovanja polise osiguranja useva, jer postoji institucionalno nepoverenje u osiguranje kao branšu, što govori o potrebi da se ozbiljno pozabavi i samim razvojem tržišta osiguranja koje se, kako bih rekao, kroz sve ove naše tranzicione reforme i promene najmanje menjalo, uprkos ulasku puno inostranih osiguravajućih kuća.
Nažalost, ove godine zabeležen je i prvi odlazak i to nažalost najvećeg brenda svetskog u oblasti osiguranja. To je Aksa osiguranje. Nažalost, Aksa napušta tržište i to govori o stepenu nerazvijenosti naših tržišta osiguranja i to će pogoršati poverenje kupaca osiguranja i neće doprineti rastu procenta osiguranih površina.
Postoji jedna stvar koje treba biti svestan. Kada je rizik u nastupanju, kada su nedeljama i mesecima vodostaji visoki, kada se zna da će se reke izlivati, kada se zna da će plaviti, osiguranje je nemoguće kupiti u tom trenutku. Onda ne vredi više da premijer i ministri obilaze poplavljena područja i da sugerišu mere kakva je recimo sugerisana tokom poslednjih poplava od strane premijera, da će propisati obavezno osiguranje od poplave.
Ne možete propisati obavezno osiguranje od poplave, jer to je trošak koji ljudi ne mogu da podnesu, iako on košta ranga dve, tri, 4.000 dinara godišnje. Mora se biti svestan da kada krene da plavi, onda osiguravajuće kuće dobijaju instrukcije da polise prestaju da prodaju. Nemoguće je dobiti osiguranje. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Strašno je važno da instrumenti obaveznog osiguranja postanu obavezni i možda treba razmišljati, ne možda, apsolutno treba razmišljati da se vežu za dobijanje subvencija, apsolutno. To je prva stvar.
Direktna davanja nisu u obavezi, a mora ih biti. Šta mi tu dobijamo? Mi dobijamo „fjučerse“ u generisanju GDP za sledeću godinu. Mi smo jedina privreda u regionu, u jugoistočnoj Evropi, koja je izložena vremenskim uslovima i onome šta će Bog da nam da od poljoprivrede i to utiče na naš GDP.
Mi sa obaveznim osiguranjem zakucavamo naš GDP za sledeću godinu i smanjujemo rizike, sve što se dešava na finansijskom tržištu. Strašno je važno da nemamo problem sa ljudima kada im se to desi, da dođu da štrajkuju ispred Vlade. Tu im Vlada ne može pomoći, ni jedna vlada na svetu.
Moj predlog jeste da što pre uvažite direktna davanja sa obaveznim osiguranjem. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Slažem se sa mojim prethodnikom. U krajnjoj liniji, banke i lizing kompanije uslovljavaju prezentovanje polise osiguranja pre nego što puste novac. Nije problem samo osiguranje useva, moramo biti svesni da je u našoj privredi generalno, pa i u poljoprivredi takođe, jako nizak stepen osiguranja građevinskih objekata, opreme, mehanizacije.
Prosto to je nešto što mora da se poveća na neki način, a uslovljavanje, podsticaji i ne samo direktnih davanja nego bilo kakve vrste podsticaja, prezentovanjem polise, jer za budžet je mnogo veliki trošak kada se plaća šteta. Cena polise osiguranja je u promilima, štete su i do 10 i do 20 puta veće. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Hvala predsedavajući.
Ovaj član je posledica izmene člana 35, zato se nisam ni javljao po amandmanu na prethodni član.
Ministar je objasnio da upravljanje rizicima, kako je to definisano u članu 36, odnosno člana 10. predloženih izmena i dopuna ovoga zakona, da to podrazumeva i podsticaje u oblasti osiguranja. To je jako važno.
Mi smo imali neka iskustva u Velikoj Plani da je lokalna samouprava dodatno subvencionisala 30% na ovih 40%, tako da smo u jednom trenutku dostigli obuhvat 4.500 hektara, taman onoliko koliko je zasejano pod pšenicom i podozrivim ječmom. Imali smo neke gradobitne periode i Velika Plana nije bila zastupljena bog zna koliko u zahtevima prema Vladi Republike Srbije, pa ni prema opštini Velika Plana i mislim da je to dobro.
Na drugoj strani razvijati neke nove mogućnosti i postepeno smanjivati subvencije, dok poljoprivredni proizvođači to ne budu imali kao obavezu, s jedne strane. S druge strane da kultura osiguranja, ako tako mogu da kažem, ne dostigne taj nivo da oni sami to prepoznaju i da ukalkulišu kao obavezan neki trošak.
Što se tiče subvencija, neko je rekao da ne možete biti protiv evropskih integracija, a priželjkivati nivo subvencija u EU. Ja bih mogao da odgovorim pitanjem - da li možete propagirati evrointegracije desetinama godina sa srpskim subvencijama? To pitanje ne stoji.
Govorili ste o prerađivačkim kapacitetima, pominjali ste „Mitros“. Nije „Mitros“ bio jedini. Velika Plana je takođe imala veliku industriju prerađivačku, Industrija mesa Plana, „Zdrava hrana Velika Plana“. Ona je još uvek, gospodine ministre, pod stegama i okovima stečajne upravnice, pa bi bilo dobro da se time pozabavi neko, zato što zaista ima još uvek kapacitete u funkcionalnom smislu koji su dobri, i što se tiče subvencija može se nešto razviti i bez subvencija.
Kada su u pitanju prerađivački kapaciteti u Velikoj Plani su sagrađene dve klanice. Jedna je klanica živine, koja je u drugoj fazi takođe projektne dokumentacije i dozvola izdata za prerađivački kapacitet, izvozno je orijentisana. Nije dobila subvenciju, nije dobila zemljište besplatno, dobila je dobru logistiku, nabavila zemljište pod tržišnim uslovima i mislim da će uskoro proraditi takođe i klanica krupne stoke nova u Velikoj Plani.
Još jednom apel da se neko pozabavi rukodelovanjem stečajne upravnice u nekadašnjoj industriji mesa Velika Plana. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je dobar član. Da pitam gospodina ministr - da li je bolje imati jednog „Tenisa“ sa 60.000 hektara ili je bolje imati sistem poljoprivrede koji ima Danska, gde je zemljište i posed ograničen na 300 hektara i gde su kooperative, odnosno naše zadruge, praktično najrazvijenije, i da praktično svi farmeri su članovi zadruga, ali oni učestvuju u raspodeli i onoga što ostvare na njivi i u staji, ali i onoga što ostvare u prerađivačkim centrima koji su njihovo zadružno vlasništvo?
Šta ste vi uradili? Vi ste u Sremskoj Mitrovici, hvalite se „Mitrosom“, dobar primer, 300 radnika, 5.300.000 evra. Kažete malo pre – hvala vam za tu informaciju, nisam znao taj tačan podatak, mada se može dobiti u PIO Fondu. Na osnovu mesečnih isplata kažete da radi 186 radnika. Gde je razlika do 300? Da li su oni vratili dva miliona evra? Da li plaćaju kamatu na tih dva miliona evra?
Drugo pitanje – da li u Sremskom okrugu ili uopšte u Sremu ste za vreme vašeg mandata se izborili da bilo koji seoski domaćin, srpski domaćin u selima dobije 18.000 evra subvencije? Šta bi bilo da ste tih 5.300.000 evra dali poljoprivrednicima i šta bi oni napravili od toga? Da ulože u proizvodne kapacitete i da renoviraju.
Prema tome, ovo je dobar član, odbili ste. Zakonom o zadrugama ste predvideli samo fiktivno da zadruge imaju ekonomsku podršku države. Evo vam šanse gospodine ministre, dajte zadrugama ekonomsku podršku.
Konkretno predlažem da zadruge, a to znači najmanje pet registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobiju barem 20% subvencija više nego jedno fizičko lice.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.