Očigledno je ovaj amandman otvorio malo širu diskusiju o politici podsticaja poljoprivredi i ruralnom razvoju, generalno.
Uvaženi ministre, 17. april 2016. godine, vest – otvorena fabrika Mitros u Sremskoj Mitrovici. Tačno. Slažem se. Sada suština podsticaja. Ovo je naša priča o neuspelim privatizacijama i ponovnom uzdizanju, rekao je Vučić, i dodao da je Vlada Srbije pomogla fabriku sa 5,3 miliona evra para poreskih obveznika za tri stotine radnih mesta. To je 17.660 i nešto evra po jednom zaposlenom, 5,3 miliona evra za 300 radnih mesta. U jednoj rečenici je to navedeno. Dakle, to je davanje.
Fabrika je prodata za 800 hiljada evra. Samo. Naravno, to je slika tržišta i društva u kome se nalazimo i stepena njegove devastiranosti, znate, i slika sistema kog nema, pa ti investitori onda moraju da se dodatno, debelo i masno, subvencionišu ne bi li u jednom ovako neuređenom sistemu investirali. Nije politika podsticaja samo politika direktnih plaćanja, a najviše razgovora je ovde bilo oko toga da li su direktna plaćanja mala, da li su dovoljno raznolika, da li su dovoljno česta. Politika direktnih plaćanja kao mera podsticaja je kao lečenje kancera aspirinom. To nije ni blizu dovoljan lek i to ne gađa uzrok.
Uzrok može da se pogodi osnaživanjem, povećanjem konkurentnosti, to ste i sami rekli, to treba biti cilj, znanje, mere stvaranja i prenosa znanja koje vidimo da jesu u IPARD-u, jer vi možete dati dve, šest, pet, osam, 68 hiljada dinara para po hektaru, jutru, nebitno, srpskom paoru, novca,koji je u poreski sistem unela spremačica iz neke potpuno druge delatnosti i ona je svojim poreskim dinarom pomogla poljoprivredu, ali to neće otkloniti uzroke. Uzrok se gađa podizanjem konkurentnosti, stvaranjem i prenošenjem znanja, udruživanjem, zadrugama, da država preostalo poljoprivredno zemljište ponudi paorima na otkup po najpovoljnijim mogućim kreditnim uslovima na period od 20 godina, da ih udruži da zajedno pojača njihovu pregovaračku poziciju sa kupcima i dobavljačima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, po amandmanu. Izvolite.

Nemam problem sa „Mitrosom“. Daj Bože da svih ovih 11 milijardi uvažimo isključivo prerađivačkoj industriju. To treba da nam bude cilj, a ne da podstičemo neke druge industrije koje nisu održive.
Problem jeste u konkurentnosti i problem jeste u tome da imamo poluzatvoreno tržište i da imamo situaciju da štitimo velike na uštrb malih proizvođača. To smo pričali pre dva dana i takve stvari više ne smeju da se dešavaju.
Jeste 17.000 evra previše za radno mesto, ali ako je prerađivačka industrija u pitanju, to će da generiše neka druga radna mesta.
Daj Bože da imamo više investicija u prerađivačkoj industriji i insistiram da se vi, i na vaše pitanje koje ste postavili pre dva dana nama ovde da li treba da se bavite prerađivačkom industrijom, isključivo bavite prerađivačkom industrijom, jer to može da napravi dodatnu vrednost.
Neće nam intenzivna privredna proizvodnja, i tad sam vam citirao Kmezića, doneti ništa dobro. Mi smo tu već konkurentni. Naši poljoprivredni proizvođači su bez podrške države uspeli da budu primarni i konkurentni. Ajmo da im ne smetamo u tome, ajmo da više para lociramo iz „Er Srbije“, iz „Beograda na vodi“ u ove stvari, da im damo, povećamo pre svega u stočarstvu podsticaje i da imamo što više direktnih investicija i novih investicija u prerađivačkoj industriji. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Predsedavajuća, zahvaljujem.
Dobra tema je otvorena - prerađivačka industrija i tema da li se ona može posmatrati kroz broj radnih mesta. Ne samo kroz to. To je jedan konzervativan pristup, pre svega iz razloga jer prerađivačka industrija nosi sa sobom novu tehnologiju i veću vrednost. Ako nju posmatramo kao automobilsku industriju, ako je posmatramo kao metalski kompleks, nećemo stići nigde. Upravo iz tog razloga inicirana je izmena uredbe koja se odnosi na podsticanje prerađivačke sektora, jer to je ono što treba da bude naša intencija i naše ideje.
Imate analizu Svetske banke koja je rekla koje su to industrije u Srbiji koje treba da se razvijaju i koje imaju kapacitet na tržištu i gde imamo resurse na prostoru Srbije. Možda se nekom to neće sviđati, a možda će se većini sviđati. To je prerađivačka industrija u poljoprivredi, prehrambena industrija, to je drvo-prerađivačka industrija, metalski kompleks. To je ono što su istraživanje i analiza doneli.
Želim da u sledećoj 2017. godini razgovaramo o više „Mitrosa“, da razgovaramo o više „Budimki“, da razgovaramo o više kapaciteta sa prostora Srbije koji su vraćeni.
Samo ću vas podsetiti, niste vi iz tog kraja pa ne znate šta je „Mitros“ bio. Možda znate iz vojske, možda ste jeli konzerve, one kao i mi svi ovde koji smo bili u vojsci, ali ima jedna druga stvar, to je bio jedan od simbola, simbola koji je generisao Srem i Mačvu. Mi trba da razvijamo takve kapacitete.

Vreme. Hvala
Sad ću prekinuti ovu raspravu pošto je potpuno proširena . Ovoliko ima dodira sa amandmanom, a mi moramo da razgovaramo o amandmanima. Zato postoje sednice na kojima se raspravljaju konkretni amandmani.
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Veroljub Stevanović i Dušan Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na jednu izbačenu kategoriju. To su regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
U načelnoj raspravi smo čuli obrazloženje ministra zašto toga ovde nema, ali i pored svega toga, ja mislim da je ovo jedna destimulišuća mera za poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve. Dakle, postoji veliki problem, naročito kada je u pitanju voćarstvo ili kada su u pitanju plavna područja u dolini Zapadne Morave. Ja dolazim iz tog kraja. Dolazim iz kraja od Kruševca do Čačka, gde je najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja upravo u dolini Morave.
Imali smo iskustvo i prethodnih nekoliko godina da smo pretrpeli ogromne štete od posledice poplava. Ljudima se dešavalo da dve godine za redom gube useve i oni nemaju više odakle da finansiraju svoju proizvodnju, da je ponovo pokrenu.
Odnošena je i obradiva zemlja koja je u dolini Morave i zato je neophodno stimulisati ljude da oni dobijaju neki podsticaj da osiguravaju svoje plodove i svoje useve.
Da ne govorim o tome da osiguravajuće kuće danas izbegavaju da osiguraju te useve, da znaju otprilike gde su problemi, gde nema odbrambenih nasipa. Ti ljudi zaista jesu u velikom problemu. Oni ne mogu sada uzmu zemlju negde gde je nema. Prosto, tu gde su uvek radili, tu obrađuju i dalje zemlju, seju, sade, ali imaju problem sa tim. Mislim da barem u nekom delu treba predvideti mogućnost regresa ili refundacije tih sredstava da bismo te naše ljude motivisali da osiguravaju svoju proizvodnju i na taj način imaju izvestan prihod, da li od prodaje na tržištu ili ukoliko dođe do neke vanredne situacije od osiguravajućih kuća.

Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem na datoj reči.
Mislim da smo pre dva dana razgovarali na ovu temu i da smo se razumeli, ali još jednom samo da ponovim. Naravno da će regresi za premije osiguranja ostati u sistemu, samo drugačije imamo jezičko koncipiranje ove mere kroz upravljanje rizicima koje je sveobuhvatnija od plaćanja premija na osiguranje.
Upravo iz tog razloga koji ste i vi pomenuli, vezano je za štetne posledice od različitih meteoroloških prilika, naveli su nas na to da proširimo ovu meru upravljanja rizicima koju ćemo gledati da implementiramo na različite načine još, a ne samo kroz plaćanje premije osiguranje. Onako kako je to bilo u prethodnim godinama to ostaje, ali ćemo razviti ovaj sistem pre svega da bismo što više zaštitili i poljoprivredne proizvođače, a isto tako da bismo zaštitili i same budžete.
Postoje finansijski instrumenti na finansijskim tržištima koji daju mogućnost državama, lokalnim zajednicama, regionalnim zajednicama da se osiguraju ali da ne moraju da plaćaju kasnije kompenzaciju iz budžeta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.