Srpska radikalna stranka želi sugestivno da učestvuje u poboljšanju rezultata ovih izmena i dopuna Zakona na taj način što ukazujemo predstavnicima Vlade na jedan problem koji je manje-više sve prisutniji, a gde ne može i sa ovim merama samo subvencije da se otkloni taj problem.
Naime, radi se o sledećem. Ona lica koja obrađuju zemlju koju uzimaju u zakup periodično na nekoliko godina, oni ulažu ogromna sredstva da bi mogli da prihoduju dovoljnu količinu neke kulture gde bi mogli da eventualno ostvare svoj profit. Iz tog razloga, zbog kratkoće vremena na koje se iznajmljuje to zemljište, oni su na neki način upućeni da koriste hemijska sredstva, koriste veštačka đubriva, da bi mogli da povećaju prinos. Ne mogu u nekom dugoročnijem periodu da računaju na stajsko đubrivo jer neće ostvariti željeni efekat i prinuđeni su da koriste ta sredstva. Na stranu to što oni zbog svog profita to rade, ali to zemljište koje ostaje, kvalitet zemljišta se umanjuje, a trajno ostaju posledice zbog korišćenja veštačkog đubriva, plodno zemljište prevara se u kalcijum-karbonat. Kasnije to ne koristi baš toliko i ne može da se koristi, to su neke tajne posledice.
Znači, naša sugestija je da se razmišlja o tome da se na jedan duži period omogući iznajmljivanje i korišćenje tog zemljišta, kako bi ljudi mogli da primenjuju u skladu sa ovim merama o subvencijama agrotehničke mere i da mogu da učestvuju u sprovođenju ovih mera.
Pošto imam još vremena kao ovlašćeni predstavnik, sva ova priča oko ovih predpristupnih fondova iz EU podseća na jednu istinitu priču koja se dešavala na prostorima Bugarske, kada je Bugarska bila u situaciji kao danas Srbija, ako može to uopšte da se poredi. Znači, kada se kandidovala za članicu EU, Bugarska je, između ostalog, bila poznata po poljoprivrednoj proizvodnji, a najvećim delom po proizvodnji ruža. Kada su stručnjaci iz EU tvrdili da nije dobra ta tehnologija koju Bugari koriste, Bugarska je, inače, u proizvodnji ruža bila među vodećim zemljama sveta, pogotovo kada su u pitanju ekstrakti koji se dobijaju iz cveta i tečnog ulja koje se dobija iz cveta ruže, onda su im evropski stručnjaci savetovali da bi to najbolje bilo da oni proizvode sirovinu, a da se ta sirovina prerađuje u Evropi, tvrdeći da su sa takvom proizvodnjom ruža veoma siromašni, tehnološki zaostali, a kad im zapad uzme tehnologiju, kada im ostane samo sirovinska baza, onda će i te kako biti bogati i onda će biti napredni. Ta priča uvek se ponavlja. Izgleda da nije ništa različita ni sudbina nas u Srbiji, kada nam zapad, odnosno EU savetuje kako i na koji način da koristimo njihovu tehnologiju, a da pri tome uzimaju od nas sirovine i jeftinu radnu snagu, tvrdeći pri tome da smo mi tehnološki zaostali, da nismo poljoprivredno razvijeni i da je jedina šansa da mi budemo ta sirovinska baza iz koje će sirovine crpeti zapad.
Mi srpski radikali se protivimo tome. Mi smo za jedan ravnomerniji tretman kada je u pitanju i ulaganje u poljoprivredu. Odnosi moraju da budu jasno izdefinisani. Kada je u pitanju subvencionisanje, mora se voditi računa da ne može baš država kakva je Srbija izdržati u nedogled isplaćujući subvencije, a pri tome da efekti te subvencije ne budu onakvi kakve mi želimo. Mora se računati na to da se u kratkom roku očekuje od iste te EU jedna intervencija da se u poljoprivredi počinju ukidati subvencije jer njihov generalni stav je, kada su u pitanju i budžetska sredstva i raspolaganje budžetskim sredstvima, da se ukidaju subvencije u svim segmentima, pa tako moramo računati da će to da bude i u poljoprivredi.
Mi smo protiv ovakvih načina raspodele subvencija, iz više razloga. Jedan od razloga je što smatramo da na ovaj način klizimo u tehnološku zavisnost. Ima nešto što je dobro, da se prati taj tehnološki napredak, ali ima nešto što je veoma, veoma loše, kada dođete u takvu vrstu zavisnosti onda se teško oslobađate nje, iz prostog razloga što ta kompletna oprema i tehnologija koja se montira uvek mora da se zanavlja, servisira i tu je uglavnom interes onih koji proizvode opremu. Interes onih koji bi da dođu do jeftinije robe, odnosno jeftinije sirovine nikad nije se ni menjao, oni će uvek insistirati na tome da mi moramo da uzimamo sredstva od njih, ta sredstva da koristimo na onaj način kako oni preporučuju.
Mi mislimo ipak da moramo što pre naći jedan program, odnosno da ima Vlada jedan projekat – brzo ozdravljenje srpske privrede. Nemojte da zaboravite i gubite iz vida da polako gubimo i rusko tržište jer na ruskom tržištu pojavljuju se novi momenti, kada i Rusija sama sebi obezbeđuje manje-više dovoljnu količinu hrane, tako da i to tržište nam sve više i više izmiče. Kada se govori o tovnim junadima i šansama o tome, i tu je pitanje trenutka kada će ta mogućnost biti smanjena. Neće biti nikad definitivno ukinuta, ali biće u svakom slučaju smanjena jer i druge zemlje imaju interesa da se bave tom delatnošću, da se bave izvozom mesa, tako da moramo na to računati. Hvala vam.
