Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/321-16

3. dan rada

26.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

  • TAGOVI

  • Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja (2016)
  • Zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 1 do 27 dnevnog reda Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja (2016)

  • ZAKONI

  • Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti
  • Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini
  • Zakon o izmeni zakona o uređenju sudova
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala
  • Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona
  • Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
  • Zakon o preuzimanju obaveza akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija “HIP-Petrohemija” Pančevo prema privrednom društvu “Naftna industrija Srbije” a.d. Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Repu
  • Zakon o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima
  • Zakon o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
    Da li je tu? (Ne)
    Prijavite se za reč.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branimir Rančić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.
    Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za projekat autoputa Koridor 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
    Kao što znamo, cilj svakog projekta je poboljšanje efikasnosti i bezbednosti saobraćaja na tri deonice Koridora 10 - Niša i Dimitrovgrada, i Leskovca – Grabovnice, i Donjeg Neradovca.
    Konkretno radi se o 38 kilometara između Leskovca, Grabovnice i Grdelice i između Caričine Doline i Donjeg Neradovca na Koridoru 10, na osi autoputa E75 i devet kilometara autoputa na deonici Koridora severno od Dimitrovgrada, na osi autoputa E80, u vidu nove izgradnje i u vidu unapređenja postojećeg puta.
    Samo kratko da napomenem, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćaja i koridora koji prolaze kroz Srbiju i povezuju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, što će reći da je to žila kucavica za transportni sistem EU, odnosno putna aorta za Srbiju.
    Sporazum o zajmu, projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, potpisan je 13. jula 2009. godine u Beogradu, odnosno osnovni sporazum, a potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju
    Sporazuma o zajmu tzv. projekat autoputa Koridora 10. Znači, ovde postoje osnovni sporazum i projekat auto puta Koridora 10.
    Osnovnim sporazumom Republici Srbiji je odobren kredit u iznosu od 275 miliona i 200 hiljada evra. Na osnovu stručnih analiza, sredstva odobrenog zajma, po osnovnom sporazumu od 275 miliona i 200 hiljada, nisu dovoljna za završetak osnovnog projekta, pa shodno tome, a prema zaključku Vlade od 25. februara 2016. godine, Međunarodnoj banci za obnovu i razvij je 29. februara 2016. godine upućen zahtev da se Republici Srbiji odobre dodatna sredstva u iznosu od 35 miliona evra, a radi završetka radova na Koridoru 10.
    Ova sredstva koristiće se namenski. Podvlačim, ova sredstva koristiće se namenski po pozicijama koje su sadržane u projektu. Glavni razlozi koji su doveli do potrebe za dodatnim finansiranje su egzogeni meteofaktori, kao što su nepovoljni vremenski uslovi tokom zime 2012. godine, poplave, nepredviđeni geološki uslovi, našla su se čak 43 klizišta, kao i pravilno iskopavanje i očuvanje arheoloških lokaliteta u ataru sela Špaj kod Crvene reke.
    Drugo, prekoračenje u troškovima projekta kao rezultat odlaganja postupka eksproprijacije. Treće, ugovor za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada raskinut u dva navrata. Četvrto, betonske i kolovozne konstrukcije u tunelima zamenjene asfaltnim radi smanjenja buke i prašine. Pet, promena režima autoputnog saobraćaja prilikom radova na pomenutim deonicama.
    Predloženo dodatno finansiranje i produžetak poslednjeg datuma za povlačenje sredstava zajma po osnovnom sporazumu i završetak osnovnog projekta potrebno je radi podmirivanja prekoračenih troškova za građevinske radove, kao i finalizaciju razvojnih ciljeva projekta.
    Znam da će kritičari reći da se nije dobro planiralo, ali uzmimo, na primer, planiranje jedne hirurške intervencije. U pripremi za operaciju rade se dopunska klinička ispitivanja, rendgen, ultrazvuk, magnetna rezonanca, magnetna rezonanca sa kontrastom i trebovanje krvi. Kada hirurg otvori operativno polje, nailazi na čitav niz nepredvidivih problema koje mora da reši u toku operacije, tako da operacija koja bi trajala tri sata sada traje pet, a trebovane boce krvi nisu dovoljne već je potrebno trebovati još. Logički postavljeno pitanje – da li zbog nepredviđenih situacija treba prekinuti situaciju? Analogija je jasna i odgovor je – ne.
    Da zaključim, ovo su razlozi koji su doveli do potvrđivanja Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za Projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 14. novembra 2016. godine.
    Realizacijom ovog važnog projekta u Republici Srbiji doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga i olakšati trgovinski tokovi i transport robe i putnika, što će doprineti kako regionalnom razvoju, tako i razvoju moga grada Niša, iz koga dolazim, pa će „dikta“ – Svi putevi vode u Rim, kao što je rekao premijer – svi putevi voditi u Niš.
    Na kraju, pozivam sve narodne poslanike iz Niša da glasaju za ovaj zakon, kao što ću ja glasati. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Nataša Mihailović Vacić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala, predsednice.

    Drage koleginice i kolege narodni poslanici, pažljivo sam od početka rasprave slušala izlaganja o medijskom javnom servisu. Javnom servisu Srbije, dakle RTS-u, možemo naći hiljadu i jednu manu. Meni su mnoge poznate, budući da sam godinama radila u toj kući. Bila sam novinar i urednik u različitim političkim garniturama vlasti i upravama unutar samog RTS. Dakle, znam kako stvari funkcionišu u praksi kada je u pitanju Javni servis Srbije, ali javno informisanje u Srbiji.

    Radi funkcionisanja javnog servisa, dakle RTS, nije savršeno. Može mnogo bolje nego što je to slučaj, ali ne samo danas, već decenijama unazad. Imajte u vidu sledeće, RTS je danas najkvalitetnija televizijska stanica u zemlji. Koliko god, svako od nas našao opravdano ili ne opravdano nešto da mu stavi na teret ili da zameri, objektivno treba sagledati ulogu, kvalitet RTS i njegov doprinos ovom društvu i uporediti to sa ostalim komercijalnim televizijskim stanicama.

    Dakle, RTS je kičma javnog informisanja u Srbiji. Treba je negovati i jačati kako bi celu Srbiju mogla da nosi napred, a ne ka društvenom mulju i beznađu. Tapkanje u mestu, stagnacija, takođe nije dobra opcija. Rado-televizija Srbije, kao javni servis, mora i može mnogo bolje i zato je dobro što je Vlada prepoznala značaj opstanka javnog servisa i za još godinu dana produžila privremeno finansiranje iz budžeta.

    Što se tiče sistema finansiranja RTS, a samim tim posredno i potencijalnog volumena političkog uticaja na uređivačku politiku te kuće, imajući u vidu da je reč o budžetskom finansiranju, lako je biti subjektivan i neuk, neupućeno i nestručno polemisati i politizovati to pitanje. To je suviše kompleksna i opširna tema za ovu i ovakvu vrstu poslaničkih izlaganja i parlamentarne rasprave u plenumu. Da li postoje bolja rešenja finansiranja i kvalitetni modeli rada i uređivačkog sistema funkcionisanja RTS? Naravno da postoje. Ali to zahteva ozbiljan pristup i još ozbiljnije angažovanje na tom pitanju, i Odbora za informisanje i kulturu i cele Narodne skupštine.

    Ukoliko za to pitanje bude postojala ozbiljna politička volja, rado ću dati svoj lični doprinos, i kroz rad u Odboru za informisanje, kao njegov član, jer u interesu svih nas je i građana, i partija vlasti, i opozicije, i samog RTS-a, da imamo bolji i snažniji javni servis Srbije.

    Za sada toliko, predsednice zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jelena Žarić Kovačević

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.
    Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
    Govoriću o predlogu potpuno novog zakona koji je upravo zbog toga jako važan, a odnosi se na uređivanje profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. U Srbiji ne postoje standardi koji se odnose na procenu vrednosti nepokretnosti, niti postoje pravila koja se odnose na struku procenitelja. Donošenjem ovog zakona regulisaće se mnogi problemi koji mogu da nastanu u vezi sa obavljanjem te delatnosti. Na primer, imenovanje procenitelja sada nije adekvatno, ne postoji obaveza stručnog usavršavanja, ne postoji regulatorno telo za sankcionisanje eventualnog neprofesionalnog postupanja procenitelja, često nema pravnog osnova za vršenje procene vrednosti nepokretnosti ili metodologija same procene nije precizirana.
    Vlada RS je i u strategiji za rešavanje problematičnih kredita, predvidela donošenje zakona koji će regulisati profesiju procenitelja nepokretnosti, iz razloga što su se banke i mnogi privredni subjekti našli u stanju potrebe za zakonskim regulisanjem određenih situacija.
    Ovim zakonom će se profesija procenitelja staviti u odgovarajuće okvire koji će garantovati stručnost i kredibilitet. Urediće se postupak imenovanja, propisati obavezno stalno stručno usavršavanje, uvešće se standardi u obavljanju ove delatnosti, postojaće regulatorno telo nadležno za sankcionisanje neprofesionalnog postupanja u proceni vrednosti nepokretnosti.
    Za Srbiju je zbog otvaranja pregovora za pristupanje EU, vrlo važno i Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge, a koje obuhvata bankarstvo, osiguranje, investicione fondove i tržište kapitala. Sve ove oblasti našle su se i u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, koje je Vlada donela 17. novembra ove godine. Poglavlje 9 obuhvata i Uredbu EU, odnosno Direktivu o hipotekarnim kreditima koja utvrđuje obavezu svake države da izradi svoje standarde i da obezbedi stručnost procenitelja nepokretnosti. Tako će donošenje ovog zakona predstavljati usklađivanje sa zahtevima iz navedene direktive, ali i usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravilima EU, što je još jedan korak napred u pristupanju EU. Članstvo u EU jedno je od strateških opredeljenja ove Vlade i donošenje ovakvih zakona pokazuje spremnost da Srbija bude u društvu najrazvijenijih država sveta.
    Još jedan razlog koji govori u prilog donošenju ovog zakona, jeste i održavanje finansijske stabilnosti. Tačnost procene vrednosti nepokretnosti je značajan element finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Imovina često služi kao oblik obezbeđenja plasmana banaka, pa su banke izložene riziku promene vrednosti imovine. Visok nivo problematičnih kredita, negativno se odražava na bilanse banaka.
    Takođe, akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka negativno utiče i na kreditnu aktivnost banaka, kao i na privrednu aktivnost i to zbog smanjene dostupnosti potencijalnih izvora finansiranja za građane i privredne subjekte.
    Da bi se poboljšao pristup finansijama i povećao razvoj privredne aktivnosti, potrebno je unaprediti, upravo, usluge procene vrednosti nepokretnosti. Na primer, mala i srednja preduzeća, iako imaju imovinu koja može da posluži kao sredstvo obezbeđenja nekog kredita, ne bi mogla da se zadužuju, jer se zbog nestručnosti prave greške u proceni vrednosti nepokretne imovine.
    Sa druge strane, banke ne žele da prihvate nepouzdane procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita. Dešava se da, i kada prihvate klijente, banke odobravaju kredite uz niži kreditni rejting ili uz visoke kamatne stope.
    Dakle, donošenjem ovog zakona, rešiće se mnoga sporna pitanja. Uvešće se red. Struka procenitelja nepokretnosti staviće se u određene okvire, na taj način će se pomoći bankama, ali i mnogim privrednim subjektima, što će imati pozitivne efekte na našu privredu i očuvanje finansijske stabilnosti.
    Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike, da ovaj predlog, kao i ostale predloge koji su danas na dnevnom redu, podrže u Danu za glasanje. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
    Da li je tu Zvonimir Đokić? Ne.
    Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milanka Jevtović Vukojičić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.
    Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.
    Pred nama se već drugi dan nalaze zakoni čija su osnova finansije, ali naravno i ovi drugi zakoni su povezani sa finansijskim zakonom. Ono što na samom početku moram da kažem to je da je u toku prethodnog dana zasedanja Narodne skupštine od jednog dela opozicije izneto dosta manipulacije, dosta neznanja, dosta površnosti, a pokazano je da zakoni koji su predloženi nisu ni čitani.
    Pre svega, moram da ukažem na primedbe koje smo čuli prethodnih dana, a odnosio se na izmene i dopune Zakona o porezu za dodatu vrednost i o ukidanju PDV-a na opremu i hranu za bebe. Moram, radi građana Srbije, da kažem, da povraćaj PDV-a na opremu i hranu za bebe, vršiće se na isti način kao do sada, sve do usvaja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tada će ova mera finansijske podrške porodici sa decom preci iz sfere poreskog sistema u sferu socijalne politike i socijalno-zaštitne uloge države, gde ona stvarno i pripada i vršiće se kroz jednokratnu isplatu, kao nadoknada za opremu i hranu za bebe.
    Takođe, da se pribegavalo manipulaciji, netačnom prikazivanju zakona od jednog dela opozicije govori i član 14 stav 2 pomenutog Zakona, koji jasno i precizno precizira ovo što sam sada iznela. Pokušalo se sa manipulacijom jednog dela opozicije, da je pitanje para i pitanje materijalnih davanja porodice u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa natalitetom, odnosno sa smanjenjem nataliteta u našoj zemlji.
    Naravno da su mere ekonomske podrške itekako značajne za porodice sa decom i za porodice koje planiraju rađanje, odnosno povećanje nataliteta, ali svakako to nije jedina mera i nije u direktnoj uzročno-posledično vezi sa natalitetom. Da je tako, onda bi zemlje Zapadne Evrope i Skandinavske zemlje, imale visok prirodni priraštaj, što svakako nije tačno, jer su to ekonomski bogate zemlje. Iz ekonomskog bogatstva imaju, itekako, razvijenu socijalnu i socijalno-zaštitnu ulogu njihovih država.
    Da to nije tako, takođe pokazuju i podaci iz zadnjeg popisa stanovništva, kao i podaci o stopi prirodnog priraštaja u pojedinim krajevima Republike Srbije.
    Mere koje se preduzimaju u cilju podsticanja nataliteta jednake su i u Tutinu, jednake su i u Subotici, jednake su i u Priboju. Ali, stepen prirodnog priraštaja je itekako različit. Samo u sedam opština u Republici Srbiji beleži se pozitivna stopa prirodnog priraštaja. Tu je, pre svega, na prvom mestu opština Tutin sa stopom prirodnog priraštaja od 7,8%.
    Da ova Vlada na odgovoran način prilazi problemu nataliteta, koji je bremenit i nasleđen još od 2002. godine, pokazuje i to da je u okviru Vlade formirano ministarstvo koje će se baviti pitanjem demografije i pitanjem nataliteta, ali naravno na jedan sveobuhvatan i na jedan način koji u svakom slučaju treba da doprinese povećanju prirodnog priraštaja. Za ovu Vladu pitanje ekonomskog oporavka, ali i pitanje ekonomskog nataliteta je jedno od prioritetnih pitanja.
    Takođe, moram da napomenem da je mali broj narodnih poslanika govorio o smanjenju stope doprinosa poreza na drvene brikete i pelet i to sa 20% na 10%. Zašto to pominjem? Zato što ova poreska mera, odnosno smanjenje PDV itekako može biti značajna za ruralna područja, za zapošljavanje u tim ruralnim područjima, ali i za one opštine kao što su Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, koje pripadaju tim brdsko planinskim područjima i gde naravno ima i ogrevnog drveta i drvenih briketa i peleta, i to jeste jedan od načina obezbeđenja sigurnog energetskog izvora.
    Takođe, moram da se napomenem da je ova Vlada itekako vodila računa o pravnoj sigurnosti poreskih obveznika i to pre svega kroz uvođenje nadležnosti drugostepenog organa u rešavanju postupaka koji se odnose na poresko-upravne poslove.
    Do sada je po žalbi poreskog obveznika rešavao drugostepeni poreski organ. Upravo u cilju usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a u cilju povećanja pravne sigurnosti, predvidivosti i jednakog postupanja u istim pravnim stvarima, drugostepeni poreski organ Poreske uprave biće Ministarstvo finansija, čime će se svakako obezbediti efikasnije postupanje, a takođe će se obezbediti i kontrolna funkcija prvostepenih organa Poreske uprave.
    Svi ovi zakoni jesu usmereni na poboljšanje kvaliteta života naših građana, jesu u interesu građana i SNS u danu za glasanje će ih podržati. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima poslanica Vesna Rakonjac.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vesna Rakonjac

    Hvala.

    Uvažena predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću samo kratko da, praktično, svoju diskusiju nadomestim na diskusiju moje koleginice Milanke Vukojičić kada je zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost u pitanju, koji se odnosi na ukidanje, praktično, dosadašnjeg stanja, da roditelji uz pomoć fiskalnih računa nadoknade ono što im praktično i pripada.

    Mislim da će ovim rešenjem, na dostojanstven način, dobiti novac novim zakonskim rešenjem iz oblasti socijalne zaštite kada je dečija oprema u pitanju. Neće biti prinuđeni da skupljaju fiskalne račune i da na takav način obezbede sredstva za svoju decu.

    Sa druge stranke, ako bismo tražili potpuno oslobađanje od PDV ovih namirnica, može da dođe do zloupotrebe, jer kategorizacijom nekih namirnica one mogu da se nađu i u kategoriji običnih namirnica, a i u kategoriji namirnica koje spadaju praktično u dijetetske namirnice gde je i dečija hrana. Tako da na ovaj način izbegavamo te situacije.

    Još jedna stvar. Formiraće se jedna socijalna karta, tako da postoji preskupa oprema koja svakako ne zaslužuje da bude u domenu nadoknade, već je to osnovna oprema i da svi budu ravnopravno opskrbljeni u tom nekom pravcu.

    Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona na akcize, potpuno sam iznenađena kada je u pitanju akciza na povećanje akcize na cigarete. Svaki dinar ide u jedan deo za lečenje onih koji boluju ne samo od karcinoma pluća koji je u direktnoj vezi sa konzumiranjem cigareta, nego i od mnogih drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja, kao što je astma i mnoga druga oboljenja, hronični bronhitis, koja su takođe posledica konzumiranja cigareta, a zalažu se danima za uvođenje akciza na zaslađene napitke, pa se prosto pitam – zašto samo na zaslađene napitke, oni mogu da budu zaslađeni i veštačkim zaslađivačima koji ne dovode do gojaznosti, ali vode do mnogih drugih oboljenja i ne samo to, zašto ne i akciza onda i na energetske napitke koji znamo da naši mladi konzumiraju u ogromnim količinama, a dokazano je da su veoma štetni po zdravlje?

    Na kraju ono što želim da pomenem, a odnosi se na izbor Danice Marinković, ako ništa drugo, ova gospođa je zaslužila izvinjenje, izvinjenje od osoba koje su na najgrublji način povredile, povredile njen hrabar rad u najtežim uslovima u periodu od 1990. do 1999. godine kada je bila istražni sudija u Prištini.

    NJene istrage su vodile do pravosnažnih rešenja i pravosnažnih osuda najvećih krvnika srpskog naroda na KiM. Šta se dogodilo u aprilu 2001. godine? Svi koji su pravosnažno osuđeni oslobođeni su 2001. godine od DOS-ovske vlasti.

    Danica Marinković je zaslužila izvinjenje zato što je i 1994. godine i 1995. godine bila u stopu sa policijskim snagama na svim mestima zločina i radila korektno uviđaje, radila korektno uviđaje, pripremala istražne dokaze koji su doveli do osude onih koji su ubijali policajce i vojnike koji su branili svoju državu i svoj narod.

    Da ne pominjemo „Račak“. Ako kažemo da su „Asošijejted pres“, „Mond“ i mnoge druge agencije izveštavale, koje su bile zajedno sa policijskim snagama na terenu da nije bilo genocida i da nije bilo policijskog zločina, nego je bila policijska akcija regularnih policijskih snaga protiv terorista na Kosovu, šta očekujete? Očekujete da dobijete izveštaje od nevladinih organizacija tipa Sonje Biserko i mnogih drugih, „Peščanika“, „Žena u crnom“ da nam oni govore šta je radila Danica Marinković. To je sramota, sramota za one koji su to ovde izgovorili, pa vas molim da se izvinite i Danici, a i svim onim majkama, sestrama, deci poginulih policajaca i vojnika na KiM koji su časno položili svoj život, a vi ste ih oskrnavili ovakvim postupkom. Hvala.