Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šarčeviću, mi već drugi dan raspravljamo o ovom setu zakona i možda je čak i vreme, s obzirom da se diskusija bliži kraju, da sumiramo argumente koje smo čuli. Ja vam moram reći da je ova diskusija ipak na znatno nižem nivou od onoga koji sam očekivao. Ovo je četvrti skupštinski saziv u kome učestvujem i često su se kod nas menjali zakoni koji se odnose na obrazovanje. To je možda i najveći problem, što se to uglavnom radi stihijski i kada dođe Aleksandar Vučić iz Švajcarske, a tamo čuje za dualno obrazovanje, sutradan se pojave i drugi, pa kažu – sad svi mi moramo to. To je po onoj narodnoj: „Videla žaba da se konji koju, pa i ona digla nogu“.

Što se tiče argumenata koji su ovde izneti, ja ću malo obrnuti situaciju, pa krenuti od onoga što smo slušali od predstavnika vladajuće koalicije. Mi smo slušali o svemu i svačemu, o mostovima, o metrou, maločas evo i o nekakvim raspalim avionima, slušali smo, mogu slobodno reći, više o Balšinoj budućoj ženi nego o samom dualnom obrazovanju, i to pokazuje koliko su se poslanici vladajuće koalicije za ovu raspravu pripremili i koliko se oni zaista u to razumeju. O dualnom obrazovanju su pričali, i o Austriji, i o Švajcarskoj, oni koji tamo očigledno nikad nogom nisu kročili, koji ne razumeju kakav je sistem u tim državama i šta je to što razdvaja Srbiju od tih država. Ako pričate u Austriji, a pogotovo o Švajcarskoj, to su uređene zemlje.

Kena, sedi dole.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika, gospodine Arsiću.)

To su uređene zemlje.

Ministre, prekinite da pričate i malo slušajte. Budite pristojni, malo slušajte poslanika koji vam se obraća.

Kolega Šarčeviću, ministar vas sluša.

Ne sluša, ne sluša, nego priča.

Sluša vas.

On je profesor u srednjoj školi bio dugi niz godina i treba da zna kako se na to reaguje.

Nemojte vi da opominjete ministra šta će da radi.

Upravo je moje da opominjem ministra, jer sam ja njegovo visočanstvo narodni poslanik, a on je ministar, državni službenik koji treba u skladu sa tim da se ponaša. Ako to već vi ne razumete, gospodine Arsiću, onda ću ga opominjati ja.

Gospodine Šarčeviću, ovde sam ja taj koji vodim sednicu. Kad vi budete na mom mestu, onda vi to radite.
Šaroviću, izvolite, zatražite reč ponovo.

Mogli ste da me proglasite i za „mortadelu“, ne bi mene ni to iznenadilo, ali sam i dalje Šarović, nisam Šarčević, gospodine Arsiću.
Da se vratimo na suštinu. Zemlje o kojima ste vi pričali su uređene zemlje, u kojima su se ti sistemi stvarali godinama. Srbija takva zemlja nije. Mi iz SRS smo apriori protiv te vrste obrazovanja. Dakle, protiv obrazovanja uz rad, i to je jedna od primedbi, jer dualno obrazovanje ne znači ništa. Trebali ste nazvati - zakon o obrazovanju uz rad, srpski, jasno, jednostavno, kratko. Nema potrebe da uvodite te strane izraze. To što se možda u javnosti odomaćio u poslednjih godinu dana taj izraz, to nije razlog da ga uvodite i u zakon. Mnogo je toga u zakonu što vi pišete na način koji jednostavno ne priliči zakonu. U zakonu se mora biti precizan. Svaka reč, svaka zapeta mora imati svoje značenje, a kod vas nema. Vi pišete opisno i ukazaću vam kasnije na neke od tih stvari.
Više od pola poslanika vladajuće koalicije čitalo je sa nekih papirića i puškica. Da li biste vi to dozvolili u svojoj srednjoj školi? Ja sam se juče javio po Poslovniku, pa je prekinuta sednica, da kažem da je jedna koleginica zaista lepo čitala, ali da je očigledno ponela pogrešan papir od kuće. Niko na to, naravno, neće reagovati.
Osnovno pitanje je da li će biti zloupotrebe ili neće? Meni se nije svidelo to što ste vi juče rekli, čini mi se previše samouvereno, kako vi kao ministar nećete dozvoliti nijedno dete da bude zloupotrebljeno. Vi možda imate dobre namere, ali svakako na „Supermena“ ne ličite i takvu obavezu na sebe ne može preuzeti niko. Ja sam potpuno siguran da će biti zloupotreba na različitim stranama, i od strane poslodavaca i od strane učenika, jer to je život i to se ne može izbeći.
Vi ćete imati velikih problema i da nađete poslodavce, pogotovo u manjim sredinama, jer ako krenete od toga kako danas izgleda privreda Srbije. Pa, pola Srbije je opustošeno, pola Srbije nema privredu, nema industriju. Kako ćete tamo naći odgovarajuće poslodavce? Treba poslodavce zainteresovati da prođu taj proces licenciranja, da se uopšte u to uključe. Znači, imaćete taj problem, a ne bih se baš složio da je isključivi razlog stvaranje nekakve robovske radne snage, jer obrazovanje uz rad je postojalo u Srbiji i ranije i treba da postoji, i svakako da će onaj ko razvija određene stručne sposobnosti lakše naći posao, pa makar u nekoj drugoj firmi.
Vi propagirate ovde i pišete, u samom zakonu kažete da je jedan od principa princip jednakih mogućnosti - obezbeđivanje jednakih uslova za sticanje obrazovanja bez ikakve diskriminacije, s obzirom…, pa onda nabrajate i neke besmislene stvari. U redu pol, rasu, nacionalnu, etničku, versku pripadnost, ali kakva crna kulturna pripadnost? Šta će vam to? Ko je to pisao? Pa kažete dalje – seksualnu orijentaciju. Hoćete li decu od 14, 15, 16 godina deliti vi na osnovu seksualne orijentacije i da li mislite da ta seksualna orijentacija treba da se ispoljava sa 14, 15, 16 godina u srednjim školama? Ja zaista mislim da ne treba.
Pa, kažete sprečićete diskriminaciju na osnovu mesta boravka, materijalnog stanja. To je jednostavno nemoguće. Nemojte stavljati u zakon ono što je valjda potpuno jasno da je nemoguće sprovesti. Kako ćete to sprečiti na osnovu mesta boravka diskriminaciju? Nećete, niti ćete sprečiti diskriminaciju na osnovu materijalnog stanja. Dakle, to su neke stvari koje su nemoguće.
Onda kažete u članu 7. – u pripremi plana upisa, između ostalog, treba obezbediti uslove za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i učenika iz osetljivih grupa. Osetljiva grupa nije zakonski izraz. Kakva crna osetljiva grupa? Pa će svako kako mu padne na pamet procenjivati koja je to grupa osetljiva i šta sve kroz to može da se provuče. Nemojte da vaš odgovor bude – pa, mi imamo dobre namere. Vi ćete ministar biti možda još godinu, možda šest meseci, možda i tri, ne zna se, ali je vaša dužnost da zakon bude tako precizan da onemogući svaku zloupotrebu u budućnosti, a to se ne radi. U sledećem članu vi kažete da mogu učestvovati i druge zainteresovane strane. To nisu zakonski izrazi i to nije dobro.
Ono što je možda jedna od dobrih strana ovih zakona je to što se stupa na snagu sad nakon donošenja, ali se neće primenjivati još dve godine. Ja sam, pravo da vam kažem, siguran da će ovo biti jedan od onih zakona za koje ćemo odlagati primenu. Mi to često radimo u Narodnoj skupštini i to nije nešto što je novo.
Vi, gospodine ministre, tvrdite da su ovo ozbiljni zakoni, ali vas pitam zašto onda i rasprava nije ozbiljna i zašto dozvoljavate da vas ponižavaju i da se raspravlja o sedam tačaka istovremeno? Sedam tačaka koje nikakve veze sa vezom nemaju, jer Poslovnik o radu Narodne skupštine kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana. Vi ste, gospodine ministre, pametan i iskusan čovek i ja vas pitam na koji način, da mi objasnite, je Predlog zakona o dualnom obrazovanju međusobno uslovljen i povezan sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o nuklearnoj sigurnosti?
Hajde molim vas objasnite, da vidimo kakve veze ima konvencija o nuklearnoj sigurnosti …