Kao što smo rekli u opštoj raspravi, ti krediti se realizuju u sklopu memoranduma koji ima važnost zakona koji je potpisan 2009. godine. Sada se samo koristi prostor koji je time stvoren.
U članu 3b se obično pišu buduće stvari. Ja sam pitao, posle rasprave u načelu, kolege zašto je to stavljeno u budžet ove godine, pošto se većina tih stvari pojavila, kako ljudi kažu, na radaru tek pred kraj godine. Odgovor je bio zbog toga što je prilika bila da se u Budimpešti potpišu ti sporazumi, da se iskoristi prilika da se administrativna strana započne. Kada oni budu realizovani, kada budu ratifikovani, tada će biti ratifikovani sa punim detaljima i doneti u ovaj parlament i imaćete priliku da diskutujete, što se toga tiče.
Što se ukupnog duga tiče, želim samo da dodam, dinamika kako će uticati na dug, biće rezultat dobrog planiranja i, još važnije, podizanja kapaciteta privrede i posle toga troškova servisiranja duga.
Želim samo da dodam dve rečenice povodom dezinformacija koje se pričaju o dugu. Nije dug porastao 10 milijardi otkada su počele reforme. Relevantan datum otkad su počele reforme je valjda kraj 2014. godine, pošto je program koji smo doneli, a fond ga podržao, jako važno, donet, dogovaran u novembru, a potpisan februara meseca, 20. februara 2015. godine.
Dana 1. januara 2014. godine nivo duga je bio 22 milijarde 761 milion evra, ukupni, preračunat na evre. Pre nego što smo počeli ovu raspravu, 30. novembra, kada smo zaključili naše materijale, u budžet je ušla cifra od 31. oktobra, mesec dana ranije, i stanje duga je bilo 23 milijarde 422 u evrima iskazano. Povećanje duga tokom reformi je samo 661 milion evra. Samo 661 milion evra za tri godine.
