Hvala, kolega Kostiću.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Epidemija morbila polako jenjava. Počela je negde u oktobru mesecu prošle godine i do danas je odnela 15 života. Vreme je da se okrenemo i da vidimo šta smo iz ovoga naučili i da li smo išta naučili, tako da moje pitanje, pre svega, glasi – hoće li ministar Lončar, sada, nakon ovog iskustva, konačno obratiti pažnju na preporuke Instituta „Batut“, stručne institucije koja ima i odeljenje koje se bavi problemima imunizacije, koja piše redovne godišnje izveštaje?

Izveštaji iz 2011. godine mogu se naći na sajtu Instituta „Batut“ i te izveštaje završava listom preporuka kako unaprediti proces imunizacije kod nas.

Kada pogledate tu listu preporuka koja se iznova ponavlja, koja ima petnaestak stavki, jasno vam je da za pad obuhvata vakcinacije u Srbiji najodgovornije je Ministarstvo zdravlja. Odgovornost se svodi u tome da ne sluša preporuke stručnih institucija.

Dve osnovne preporuke koje se uporno ignorišu jesu glavni uzrok pada obuhvata vakcinacije u Srbiji. Pod jedan, konstantne nestašice vakcine. Svake godine imamo prekid u obaveznoj imunizaciji usled nestašica. Drugi važan faktor jeste da je od trenutka uvođenja izabranog lekara u naše zdravstvo došlo do reorganizacije rada predškolskog i školskog dispanzera, tako da dok su ranije decu iz škole vodili na revakcinaciju, sada je sve to isključivo na roditeljima.

Roditelji često rade i ne mogu da odvoje vreme, tako da tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan. Onda imamo situaciju da roditelji odvedu dete na vakcinaciju, a da vakcine nema, pa onda tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan i tako zbog ova dva faktora i njihove kombinacije, pre svega, dolazi do pada obuhvata vakcinacije. Na ovo institut Batut uporno upozorava i uporno apeluje da se nešto tim povodom učini. Od 2011. godine upozorava da će nam se desiti epidemija.

Šta više, agencija Beta je izvestila 20. aprila da smo mi sada imali nestašicu MMR vakcine u Novom Pazaru. U zdravstvenim ustanovama u Novom Pazaru to se pravda povećanom potrebom za vakcinacijom usled epidemije. Institut Batut od 2011. godine kaže – mi moramo, kada nabavljamo vakcine za sledeću generaciju dece, obavezno da nabavljamo i 25% zaliha za slučaj epidemije. To se uporno ignoriše i Ministarstvo zdravlja uporno ne nabavlja zalihe. Evo, sada u Novom Pazaru vidimo zašto je to bitno.

Molim ministra zdravlja da prestane da beži od odgovornosti i da prebacuje odgovornost na tzv. antivakcinalni lobi, čiji je uticaj na pad vakcinacije zanemarljivo mali. Molim ministra da posveti pažnju preporukama instituta Batut, stručne institucije, da krenemo da sređujemo taj sistem, da donesemo i stručne kriterijume za registraciju vakcina, a ne samo pravne, da bi bili sigurni i u kvalitet tih vakcina, na šta se neki roditelji žale, da prestanemo da prodajemo vakcine u apotekama, usled čega dolazi do prekida u hladnom lancu, što takođe institut Batut zahteva.

Takođe, postavljam pitanje i predsedniku Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, doktoru Laketiću - hoćemo li konačno imati javno slušanje na ovu temu? Dana 4. decembra prošle godine podnela sam zahtev da se organizuje javno slušanje da o ovome razgovaramo, jer ovo je izuzetno bitna tema za roditelje, za javno zdravlje u Srbiji, za povratak poverenja u proces imunizacije. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Predsednica Vlade je u odgovoru na poslanička pitanja, na sednici održanoj poslednjeg četvrtka u aprilu, izjavila sledeće - Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ objavljen na sajtu Komisije za javno-privatna partnerstva, ugovor sa Vansijem objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisije za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.

Istovremeno, istog dana u odgovoru koji je ministarka Zorana Mihajlović pisanim putem dostavila meni na ranije postavljeno pitanje sličnog sadržaja, navedeno je da će ugovor biti stavljen javnosti na uvid nakon dobijanja sertifikata budućeg operatera na aerodromu „Nikola Tesla“, odnosno nakon ispunjenja svih obaveza i Vansi Erport Srbija d.o.o. i Republike Srbije sa aerodromom „Nikola Tesla“ a.d. Beograd.

Skrećem pažnju predsednici Vlade da je njen odgovor netačan, ugovora nema na sajtu Ministarstva finansija, nema ga ni na sajtu Komisije za javno-privatna partnerstva, niti ova komisija pripada Ministarstvu finansija. Deo podataka iz ugovora, ne i sam ugovor, ne i koncesiona studija, objavljeni su samo na portalu javnih nabavki.

Nažalost, na sednici u aprilu mogli smo čuti potpredsednika Vlade i predsednicu Vlade kako daju paušalne ocene o uticaju Er Srbije i Etihada, recimo, na rad beogradskih kafića, ali nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja koje je otvorio „Insajder“ – Zašto je Er Srbija na prečac prešla na Erbas avione koje je morala da rentira od Etihada i to sa posadom, jer obučeno osoblje za ove avione nije imala i nije ga mogla brzo proizvesti? Zašto su višestruko preplaćivani radni sati i održavanje tih aviona, kako je pokazano na fakturama do kojih je „Insajder“ došao?

Građani imaju puno pravo da dobiju na uvid dokumentaciju iz koje će se nedvosmisleno videti da je model poslovanje Er Srbije i aerodroma zaista najbolji način raspolaganja javnim dobrima i da nema nijedne odredbe koja nedvosmisleno govori da koncesija aerodroma „Nikola Tesla“ nema nikakve veze sa preuzimanjem lokalnog aerodroma u Nišu od strane države. Ponavljam pitanje – kada i gde će biti objavljen ovaj ugovor?

Pitanje za ministra Stefanovića i ministarku Nelu Kuburović. Nekoliko neprijatnih vesti nas je iznenadilo juče. Dve vesti su vezane za slučajeve porodičnog nasilja. Prvi kada je ubijena majka troje dece i drugi kada je preminula beba u stomaku trudnice koja je bila gotovo pred porođajem zbog fizičkog zlostavljanja koje je pretrpela prethodnog dana. Iz prvog slučaja saznajemo da je u pitanju ponovljeno porodično nasilje i da je nasilnik od ranije poznat policiji, da je već jednom odležao zatvorsku kaznu zbog porodičnog nasilja i da je na sledeću kaznu po istoj osnovi, a u trajanju od godinu dana, čekao na slobodi i to u neposrednom okruženju žrtve koju je godinama zlostavljao.

Sa druge strane, imamo neverovatno brzu reakciju policije u slučaju žene, odnosno aktivistkinje iz Niša, inače onkološke pacijentkinje, koja je zbog fejsbuk statusa, a po privatnoj tužbi, u ranim jutarnjim satima istog dana, gotovo filmski zatvorena na 30 dana. Kako se određuju prioriteti prilikom zadržavanja u pritvoru osoba koje se sumnjiče da su učinioci nekog krivičnog dela i osoba koje je sud ranije osudio na služenje zatvorske kazne, a koji svoja krivična dela ponavljaju?

Pitanje za ministra privrede i ministra finansija u ostavci, odnosno za predsednicu Vlade, sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, dela premije osiguranja useva, drugih izvora u skladu sa zakonom.

Takođe, društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada, 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova, koji su u skladu sa Zakonom, uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva do 10-og u mesecu za prethodni mesec uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Sredstva iz ovog stava prihod su budžeta Republike Srbije. Po osnovu osiguranja useva, prikupljeno je dve milijarde dinara. Dakle, po tom osnovu je za odbranu od grada iz osiguranja prikupljeno oko 2,6 miliona dinara. Želimo da znamo kako su potrošena ta sredstva? Hvala.

Hvala koleginice.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Postavljam nekoliko pitanja u ime zabrinutih građana Pančeva, i to u prvom redu ministrima unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, pre tačno nedelju dana, 30. aprila, u ranim jutarnjim časovima, u sedam i trideset po službenoj evidenciji, ispred vrtića „Kefalica“ u Pančevu, izrešetan je Vladimir Jovanović Maradona, poslednjih dana čujemo da je preživeo, u medijima predstavljen kao MMA borac.

Moje pitanje je zašto ministri, naročito ministar Stefanović, izbegava da se oglasi ovim povodom, iako smo svedoci da od njega vrlo često cure informacije, čak i kada je to suprotno zakonu. Interesuje me da li je to s toga što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS, zato što je po partijskoj liniji zaposlen u JKP „Zelenilo“ u Pančevu, čiji je osnivač jedinice lokalne samouprave, odnosno Grad Pančevo. Dakle, država ga je zaposlila po partijskoj liniji. Da li zato što je on bio odbornik SNS u mandatu 2012. godine, 2016. godine? Dakle, bio je na listi SNS i kako je moguće da ništa o ovome ne znamo uprkos tome što je bezbednost građana Pančeva ne samo ugrožena, nego ovakvim odnosnom ministri i Vlada pokazuju da su Pančevci i Pančevke građani drugog reda.

Takođe, zanima me da li je ministar Stefanović posetio Grad Pančevo ovim povodom, nakon ove jezive situacije, usred bela dana? Da li je posetio vrtić „Kefalicu“? Da li je možda razgovarao sa roditeljima, sa gradonačelnikom Grada Pančeva? Šta je učinio tim povodom?

Dodatno me zanima odgovor na pitanje koje upućujem, napomenula sam i ministru Lončaru, ali i ministru Stefanoviću, šta su preduzeli povodom informacija da su nasilno i neovlašćeno stranački funkcioneri SNS Branko Malović i Dejan Simeunović zvani Simke prisustvovali u lekarskim prostorijama u sali za intervenciju dok se ukazivala pomoć Vladimiru Jovanoviću Maradoni, i to na opšte zgražavanje lekara koji sa njima nisu mogli da izađu na kraj, pa su apelovali na javnost, na narodne poslanike da pitamo kako je moguće da fizička lica, stranački funkcioneri ulaze u lekarske prostorije gde se vrši bilo kakva intervencija suprotno svim pravilima, a samo zbog toga, očigledno, što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS i, kako mi to kažemo, pretorijanske garde istog tog Simketa i Malovića, odnosno SNS?

Drugi set pitanja upućujem, takođe, ministru Stefanoviću, ali i ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu. U 11 sati Skupštini grada Pančeva počinje javno slušanje na jednu temu koja je izuzetno uznemirila sve Pančevce, a povodom podataka do kojih su došli vredni novinari Portala „013 Info“ i, naime, da se u bivšoj Staklari, koju je privatizovalo preduzeće „Promist“, nalazi uskladišteno 36 hiljada tona veštačkog đubriva protivzakonito, što je utvrdila policija na osnovu krivične prijave krajem aprila meseca. Stigla je zabrana za rad ovom preduzeću. Međutim ono je uprkos nastavilo da radi pod obrazloženjem da je podnelo zahtev za dozvolu Ministarstvu zaštite životne sredine, ali samo za 10 hiljada tona veštačkog đubriva i uprkos tome i dalje je u krugu fabrike uskladišteno gotovo četvorostruko veća količina čak izuzetno opasnih sadržaja, između ostalog, dozvola je koja se traži za amonijum nitrat, dakle, za potencijalnu tempiranu bombu, a imajući u vidu da se Staklara, odnosno preduzeće „Promist“ sada nalazi u bloku, gusto naseljenom, gde živi oko 22 hiljade ljudi, gde se u neposrednoj okolini nalaze i vrtići i pruga i bazen i hale i narodna bašta itd, kako je moguće da ovo preduzeće protivzakonito i dalje radi, a da se za tri četvrtine zahteva po ovom zahtevu za dozvolu to odnosi na izuzetno opasan amonijum nitrat? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko pitanja za nekoliko državnih funkcionera, pre svega ministara i za premijerku Anu Brnabić.

Vidimo da opet učestvujemo posle šest i po godina vlasti SNS u još jednom rijalitiju. Posle šest i po godina vlasti opet je glavna tema rekonstrukcija Vlade. Kada god se građani Srbije sete da nemaju novca u novčaniku, da nemaju goriva u rezervoaru i da nemaju hranu u frižderu, SNS im ponudi ili skandal u Hrtkovcima ili smene nekih ministara od kojih nikome neće biti bolje, jer se dokazalo da u poslednjih šest godina svaki novi ministar je lošiji od prethodnog.

Postavljam pitanje premijerki Brnabić – ko će biti novi ministar finansija? Postavljam pitanje i verujem da je gospodin Vujović jedini čovek koji ima morala i obraza, jer je podneo ostavku, jer nije hteo da učestvuje u farsi lažnih brojeva SNS. I on zna i priznao nam je tu kada je branio budžet za 2018. godinu, da je SNS građane Srbije zadužila 10 milijardi evra za šest godina svoje bahate i korumpirane vlasti. Spoljni dug zemlje je bio 15,1 milijardu, sada je 25,1 milijardu.

Vidimo da su svi ljudi koji su eksperti, koji nisu partijski poslušnici SNS, koji slepo ne veruju vođi, počevši od gospođe Udovički, od Lazara Krstića, od Vujovića podneli ostavku, jer znaju da radite loše stvari po državu.

Meni je drago da i dalje postoji neko u tom sistemu, uništivačkom sistemu po građane Srbije koji se zove SNS, ko ima morala da podnese ostavku i kaže – ne želim da učestvujem u novom i novom i novom zaduživanju građana Srbije. Deset milijardi ste zadužili zemlju Srbiju za samo šest godina vlasti.

Naravno, nastavlja se haos u Vladi i premijerka je rekla da joj je petak bio najgori dan u životu od kada je premijerka, zato što se, čujte, posvađala sa jednim ministrom, oko teme zbog kome nikome od građane Srbije neće biti bolje.

Postavljam pitanje premijerki – da nije možda najgori dan bio kada su gašena preduzeća, kada je „Goša“ otišla u stečaj, kada ljudi ne mogu svojoj deci da plate ekskurziju kada su smanjene plate, kada su smanjene penzije, kada su vojnicima smanjene dnevnice, kao i policajcima? Da nije možda to uzrok i da to nije možda trebalo da bude jedan od njenih najlošijih dana, a ne porodična svađa unutar Vlade SNS?

Drugo pitanje postavljam ministru Stefanoviću. Nažalost, svakog dana kada ustanemo i pogledamo novine, vidimo da je ubijen u kriminalnom obračunu neko u Kruševcu, da je stradao čovek u kriminalnom obračunu u Beogradu, da je stradao čovek u kriminalnom obračunu u Pančevu.

Po podacima je Beograd drugi najnebezbedniji grad u Evropi. Jedini nebezbedniji grad od Beograda je Kijev. Drugi najnebezbedniji grad u Evropi je Beograd. Mislim da su to skandalozni podaci. Mislim da ministar Stefanović treba tim stvarima da se bavi.

Treće pitanje postavljam ministru poljoprivrede Nedimoviću, koji je takođe peti ministar za ovih šest godina SNS, kada će povećati subvencija poljoprivrednicima? Subvencije u vreme DS su bile 12 hiljada dinara, sada su subvencije za poljoprivrednike smanjene na četiri hiljade dinara. Podsetiću samo da je evro tada bio 80, a sada je 118, a da je tada nafta bila 70 dinara, a sada je nafta 145 dinara.

Poslednje pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine – kada ćete nam dati snimke iz bezbednosnih kamera ili kamera sa RTS, da vidimo ko je pretio koleginici Aleksandri Jerkov? Ovo pitanje postavljamo četvrti put i još nismo dobili odgovor na njega. Ne možete da sakrijete tu stvar.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.