Pravo nar repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Vrlo je interesantno replicirati sa gospodinom Orlićem. Svašta od njega saznamo. Malopre smo saznali da teraju birače da fotografišu glasačke listiće. Sada smo saznali da oni upravne odbore dele na ime nekih usluga, a ne na ime toga da neko nešto ume da radi ili ne ume da radi.

Ali, šta god pričao gospodin Orlić, istorijsku činjenicu da je SNS nastala tako što su je formirali Boris Tadić, Miki Rakić i američka ambasada krađom mandata SRS, to prosto ne može da se izbriše, koliko god dobili u Zaječaru, u Boru, gde god hoćete. Samo dobijajte, ali danas je jedan kolega iz vlasti rekao kako su ovi prethodnici koji su vama prethodili, kako su oni pogrešno izračunavali, namerno pogrešno izračunavali određene podatke koje su prezentovali javnosti. Otprilike tako i to im je služilo kao osnov za povećanje penzija ili smanjenje, kako kad.

Upravo to što ste rekli da su radili oni pre vas, mi se plašimo da ćete raditi i vi. Mi ne verujemo da ćemo imati prave podatke o budžetu, pogotovo o realizaciji budžeta, pogotovo dok ne dobijemo konačno…. Posle 18 godina bi bilo drugi put u životu da dobijemo Predlog zakona o izvršenju budžeta. Tek kada budemo raspravljali o izvršenju budžeta, onda ćemo biti sigurni da neko stanje jeste onako kako stoji ili nije. Ovako, vi možete da pričate šta god hoćete. Budžet se usvoji. Kako se troši? Kako god hoćete. Niko ne može da vas kontroliše, jer narodnim poslanicima ne dajete takav predlog na dnevni red i to je jedan od razloga zbog čega ne možemo verovati da ćete vi penzije povećavate, osim ako vama nekad bude u interesu, a kao pravnik tvrdim – donosite zakon koji ostavlja mogućnost da nikada više ne povećavate penziju.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pa, u ovom, kao što sam već rekao, najtežem danu u mom životu, s obzirom da se suočavam sa najvećom političkom opasnošću po našu stranku ikad, ja ipak moram da kažem da postoje neke stvari koje su dobar i čvrst dokaz da naravno zna ova Vlada šta radi i da naravno zna politička parlamentarna većina šta podržava da nema nikakvih opasnosti koje su i nalik onima kakvima je, nažalost, bila izložena ova zemlja u tom periodu od 2008. do 2012. godine, o kojima smo govorili puno. Šta je dokaz? Pa, dokaz je praksa, dokaz su činjenice, dokaz su, recimo, relevantni podaci. Dokaz je činjenica da se, na primer, danas javni dug smanjuje, da mi, dakle, kada povećavamo, a mi ovim zakonom zaista povećavamo, ne ugrožavamo ništa što se tiče stabilnosti ekonomskog sistema u ovoj zemlji. Naprotiv, toj stabilnosti se doprinosi zato što postoje dobri imputi sa različitih strana i kroz investicije i kroz dodatne ekonomske aktivnosti u našoj zemlji koje prave taj dobar efekat.

Mi smo danas na ispod 60% duga. Mi danas nastavljamo to da smanjujemo. Mi danas imamo izvanredan rast, i o tome se govorilo dosta. Mi danas imamo više nego dva puta manju stopu nezaposlenosti, 170.000 stvorenih novih radnih mesta. O svemu tome se govori dosta i to može da ignoriše samo onaj ko je prosto rešio da te stvari ignoriše.

Naravno da ne možete naterati građane Srbije da glasaju suprotno svojoj želji. Zaista ne možete. Sve što se govori suprotno tome ja vidim samo kao vrlo loš izgovor za sopstvene neuspehe. Onaj ko ima 2% na izborima u tome može da pronalazi neku ličnu utehu, ali to je zavaravanje samog sebe.

Ne može niko da uceni penzionere time što će ostati bez posla. Znate, penzioneri, po definiciji, ljudi nisu više na poslu, ali što se tiče onoga ko je koga stvorio, svaka politika ima ili nema podršku koja dolazi od naroda, od građana Srbije. Što se vas tiče, slobodno tvrdite da su nas stvorili marsovci, ako vam je tako lakše. Osamdeset posto onoga na šta ste računali da vama pripada, da vam je od Boga dato, ispostavilo se da nema nikakve veze sa nama, nego je to bila podrška za one ljude kojima su građani zaista verovali, što ti ljudi niste vi. Sa time ćete morati da naučite da živite.

Zahvaljujem.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112. Poslovnika, u trajanju od tri minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa daljim radom.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Ševarliću izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Dozvolite mi da na početku svim građanima Srbije pravoslavne vere čestitam današnji praznik Krstovdan i da sa zabrinutošću konstatujemo da iako se danas radujemo lepom danu, prema narodnom verovanju naredna godina će biti sušna. Moguće je da će biti još sušnija ako se ostvare neki predlozi koje smo čuli u toku ove sednice oko budućih načina obračuna penzija.

Na mi ne biste spočitavali da nikad niko ne pohvali vladajuću stranku, ja koristim priliku da pohvalim ministra u Vladi Republike Srbije, Vladana Vukosavljevića, za njegov stav o rijaliti programima.

Mislim da je to stav koji izražava većinsko gledište naroda, da televizija sa nacionalnom frekvencijom ne mogu sebi dopustiti da imaju takav program.

Nije tačna konstatacija da onome kome se ne gleda može da isključi ili prebaci preko daljinskog upravljača taj kanal, jer mnoga deca ostaju bez svojih roditelja u stanovima, koji rade, i nemaju mogućnost da roditelji ili drugi vrše uvid u to šta oni gledaju za vreme njihovog odsustva.

Takođe, želim da pohvalim dva poslanika vladajuće stranke koji su u mom odsustvu, na osnovu onoga što sam pročitao u sredstvima informisanja na internetu, izrazili neslaganje sa načinom kako je organizovana tzv. „parada ponosa“ ili parada lezbejki, pedera, biseksualnih i transrodnih osoba, kako se to skraćeno govori.

Sada postavljam javno pitanje, ko je tzv. „Dita von Blu“ koja je u srpskoj narodnoj nošnji omalovažavala sve srpske građane i igrala oko šipke na pokretnom kamionu? Da li se može dobiti informacija ko je ta osoba? Da li je uopšte iz Srbije ili je dovedena namerno? Nisam čuo nikoga od predsednice Vlade, preko ministra Đorđevića, ministra Ružića, gradonačelnika koji su bili u toj paradi da su se ogradili od takvih postupaka.

U isto vreme, ja želim da iskažem zahvalnost predsedniku Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, gospodinu Linti, i narodnom poslaniku koji je član tog odbora, Aleksandru Markoviću, koji su kao predstavnici Narodne skupštine učestvovali 15. septembra na obeležavanju Dana proboja Solunskog fronta na groblju u Bitolju iako na žalost to groblje nosi naziv vojničko a ne srpsko vojničko groblje kao što bi trebalo da nosi.

Dobro je da je tamo bila i ambasadorka Srbije u Republici Makedoniji, ali sam ožalošćen izuzetno, a verujem i svi potomci tih div junaka, kako stoji napisano na tim spomenicima, da nije bilo ni jednog predstavnika Vlade Republike Srbije i pitam se za koju državu i za koje generacije su ginuli ti naši preci?

Želim da se zahvalim i članovima Fiskalnog saveta koji su imali snage i hrabrosti i znanja da izdaju saopštenje o neslaganju sa predlogom zakona koji se danas razmatra.

Želim da se zahvalim predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, što je zbog službenog odsustva uputio pismo podrške učesnicima međunarodnog skupa „sto godina od proboja Solunskog fronta“ u Bitolju.

Kada se radi o ovoj tački dnevnog reda, meni nije jasno sledeće i molim odgovor. Ko je prihvatio ovaj zakon? Da li je predlog za izmenu i dopunu zakona bio na javnoj raspravi ili je ostao samo predlog Vlade, bez konsultacije sa penzionerskim organizacijama, organizacijama poslodavaca, itd, jer sutra će i ovi drugi biti penzioneri?

Dalje, potpuno podržavam narodnu poslanicu koja je prethodno diskutovala, da je nedopustivo govoriti o kolapsu budžeta ako nismo toliko godina imali završni račun Republike Srbije ili kako se to kaže – Zakon o izvršenju budžeta Republike Srbije na razmatranju. Mi ne znamo sa kojim ciframa se operiše i kako su trošena ta sredstva i šta je bilo i kako su trošena sredstva koja su ostvarena iznad planiranih prihoda po Zakonu o budžetu za pojedine godine, jer nismo imali ni rebalanse budžeta niti bilo šta, a kaže se – jeste, posebno u ove zadnje dve godine, ostvaren veći budžetski prihod.

Nemamo uvid ni o tome koje firme ne plaćaju doprinose za PIO, u kojim su to iznosima i šta je urađeno po tom pitanju. Sugerisao bih vam da prilikom govora o drastičnom smanjenju stope nezaposlenih uzmete u obzir i broj onih koji su emigrirali iz Srbije u poslednjih deset godina ili barem za vreme vašeg perioda od šest godina i dodate tom broju nezaposlenih, pa onda tako izračunavate stopu, jer da se nisu odselili iz Srbije, oni bi verovatno većinom bili zaposleni.

Privodite kraju, kolega Ševarliću.

Ne, ja koristim vreme poslaničke grupe po amandmanima.

Potrošili ste i jedno i drugo.
Kolega Vesović vam kaže da ste potrošili.