Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Govoriću o jednom problemu sa kojim se suočava 200 izbegličkih porodica u naselju Ovča na području grada Beograda.

Naime, izbegličke porodice su se uselile u stanove u naselje Ovča 5. marta nadalje. Međutim, Infostan im je prethodnih nekoliko meseci poslao račune za zajedničku električnu energiju u velikim iznosima odnosno traži od njih da plate zajedničku električnu energiju za period prije 5. marta, a te troškove treba da snosi investitor.

LJudi su ogorčeni. LJudi smatraju da to nije pravedno, da nije fer i da Komesarijat za izbeglice u saradnji sa gradskom upravom, Infostanom, investitorom, reši to pitanje. Daću samo nekoliko primera. Na primer, Vukašin Pišma je dobio da plati zajedničku električnu energiju, a to se odnosi za energiju za liftove, podstanice za grejanje, stubičnu rasvetu itd.

Dobio je da plati 3.313 dinara, a njegov mesečni iznos za zajedničku električnu energiju jeste 136 dinara. Zdravko Venović je dobio da plati 7.022 dinara, a mesečni iznos je 977 dinara. Goran Vodogaz je dobio da plati 11.868 dinara, a njegov mesečni iznos je 350 dinara.

Ovde se postavlja nekoliko pitanja. Prvo, zašto utrošak električne energije do tog datuma, dakle do 5. marta, kada su porodice počele da se useljavaju u svoje stanove, nije naplaćivan od investitora „Zlatiborgradnje“, nego su nenaplaćeni računi štampani u duplikatu i ovaj ime stanara.

Ko je dao nalog „Elektrodistribuciji“ da izvrši naplatu zajedničke električne energije koja je utrošena do 5. marta ove godine? Zašto je infostan prihvatio da napravi ovakve račune i time dodatno traumira već napaćene stanare.

Apelujem, odnosno tražim od Komesarijata za izbeglice da u saradnji sa gradskom upravom, u saradnji sa investitorom reši ova pitanja. Neprihvatljivo je da izbegličke porodice plaćaju zajedničku električnu energiju…

Zahvaljujem još jednom.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, uvaženi ministre, poštovani građani i građanke, sprovođenje zakona i reformi utvrđenih planova, zavisi od ljudi, njihove stručnosti, njihove profesionalnosti i naravno od toga kako se vode i planiraju kadrovski resursi u svim institucijama.

Bez odlučnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bez jasnog sprovođenja plana Vlade Republike Srbije, bez menadžmenta i pravilnog koncepta i pristupa u oblasti ljudskih resursa na svim nivoima, ne bismo postigli ovakve rezultate u ekonomiji i privrednom oporavku Srbije. podsećam da je samo pre pet godina, Srbija bila pred bankrotom, da su ove mere štednje i reformi bile neophodne, da je javni dug bio 78% BDP, da će do kraja ove godine biti ispod 50%, treću godinu za redom imamo višak u budžetu, nezaposlenost je manja od 12% i sve su to parametri koji su doveli do uslova da možemo da povećamo penzije.

Navedeni parametri su pokazatelj sprovođenja jasnih planova Vlade Republike Srbije, ali i dobre kadrovske politike. Moj stav je da se mora konstantno raditi na unapređenju kadrovskih resursa u svim institucijama i da bez obzira na unutrašnja akta, ova oblast mora biti deo zakonskih rešenja. Zbog toga sam i podnela amandman na član 1. Predloga o izmenama i dopunama PIO, jer smatram da ovaj član treba dopuniti stavom 2. koji se odnosi na dalje unapređenje i afirmaciju kadrovskih resursa u PIO Fondu. Hvala

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju će uticati na poboljšanje životnog standarda svih građana Srbije, ali posebno naših penzionera i to je ono što je danas najvažnije.

Takođe, važno je da građani znaju da su u prethodnim godinama dotacije iz budžeta Republike Srbije za penzije, iznosile oko 50%, a do danas dotacije iz budžeta Republike Srbije za penzije iznose svega oko 29%, što je duplo manje nego u prethodnom periodu i to je rezultat dobre ekonomske politike koju je Vlada Republike Srbije vodila u prethodnim godinama.

Danas su stvoreni takvi ekonomski uslovi da penzioneri koji su podneli najveći teret teških mera fiskalne konsolidacije, mogu da imaju značajno veće penzije. Ono što je najvažnije, jeste da se povećanje penzija planira iz realnih zdravih izvora i da je plan da se ubuduće, takođe penzije povećavaju iz realnih, odnosno zdravih izvora, odnosno u zavisnosti od finansijskih mogućnosti.

Jasno je da ukoliko Srbija nastavi da ide putem kojim se do sada kretala, a to je put na kome imamo tri godine za redom suficit, to je put na kome se otvaraju nove fabrike, otvaraju nova radna mesta, a u tom slučaju je jasno da građani Republike Srbije, odnosno naši penzioner mogu da računaju u narednim godinama i na nova povećanja.

Danas treba da zahvalimo penzionerima što su podneli najteži teret teških mera fiskalne konsolidacije, i što su možda najbolje razumeli razlog zbog koga država Srbija mora da štedi. Oni su najbolje razumeli zašto moramo da smanjimo penzije, jer je Srbija u prethodnim godinama bila pred bankrotom, a na ivicu bankrota su nas doveli oni koji su upravo Srbiju vodili do 2012. godine, oni koji su ostavili 400 hiljada ljudi na ulici i na taj način sami uticali na to da dovedu uopšte opstanak penzija u pitanje.

Zahvaljujem, koleginice Pešić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Danas ovde govorimo o povećanju penzija za naše najstarije sugrađane, ja sam lično zbog toga srećan, još sam srećniji iz razloga što ovakvo povećanje dolazi kao posledica odgovorne finansijske politike, kao posledica odličnih ekonomskih parametara, i ono što je još bitnije, dakle dolazi iz realnih izvora i ne ugrožava budžet Republike Srbije, niti funkcionisanje naše zemlje.

Osim toga, ja mogu reći da sam pre svega, ne samo zadovoljan, već sve ovo govorim zbog toga što Vlada Republike Srbije vodi jednu vrlo odgovornu finansijsku politiku i ta odgovorna politika se ne zasniva samo na ovome o čemu govorim trenutno, već i na činjenici da je još za vreme Vlade Aleksandra Vučića rešen, na primer, problem smederevske Železare, da se danas rešava problem Rudarsko-hemijskog kombinata u Boru, Ikarbusa i da sva ona preduzeća, koja su u nekom ranijem periodu stvarala gubitke, danas su već nosioci razvoja Republike Srbije ili će to biti u nekom narednom periodu.

Konačno, zahvaljujući ovakvim stopama rasta, očekujem da se ovo povećanje nastavi i ono što je posebno bitno jeste da se nastavi u skladu sa realnim rastom, finansijskim i ekonomskim rastom države Srbije i da se nikada više ne dogodi situacija kao 2012. godine kada smo preuzeli vlast, dakle da građani Srbije i država budu u bankrotu.

Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju svakako jeste zakon koji se tiče, kada ga budemo doneli, velikog broja naših sugrađana.

U ovom slučaju radi se o penzionerima, njih milion i 750 hiljada sa svojim porodicama prati ovu našu raspravu i ova naša rasprava svakako jeste jasna, transparentna, sa jasnom porukom da građanima Srbije ova Skupština želi dobro i da ćemo u narednom vremenskom periodu učiniti sve, kao što smo činili i u prethodne četiri godine, da ekonomska situacija bude u korist građana Srbije. Ali, ne samo po broju ljudi koji prate ovu raspravu i po broju ljudi koji ovaj zakon primaran, već i po ekonomskim kategorijama, ovo je jedan od bitnijih zakona.

Kada govorimo o ovom zakonu, onda u stvari treba da znamo da su doprinosi koji su osnovni izbor penzija, ključni ekonomski prihodi na nivou opšte države, a da su izdvajanja za penzije koje potiču iz doprinosa, istovremeno ključni ekonomski rashod na nivou opšte države i obuhvataju u ovom trenutku 27% opštih rashoda da nivou države Srbije.

Samo te dve ključne činjenice jasno govore koliko je značajan ovaj zakon. Kada smo prethodnih dana mogli da slušamo Zakon o penzijskom sistemu, onda u principu govorimo o Bizmarkovom modelu koji datira negde iz 1922. godine. Ali, taj Bizmarkov model je pretrpeo jednu vrlo bitnu promenu zato što u ovom trenutku mi nemamo penzioni Fond koji je osnova Bizmarkovog modela. Praktično, penzije koje su uplaćivale 1956. godine doprinose za penzije koje su uplaćivane 1956. godine, isplaćivani su u obliku penzija 1956. godine. Doprinosi koji su uplaćivani 1976. godine, na primer, isplaćivani su u obliku penzija 1976. godine. Ono što se nekada zvalo investicioni Fond, prestalo je da postoji u ovakvom sistemu penzionih osiguranja u Srbiji negde osamdesete godine, i više se nije uplaćivalo, a završena je priča o investicionom Fondu u 1990. godini. Zato je ključno da vodimo računa o rastu nivoa doprinosa, jer on u suštini isplaćuje penzije.