Hvala kolega Bečiću.
Povreda Poslovnika, Vjerica Radeta.

Razumem da Igor Bečić ne vidi šta vidi i ne čuje šta čuje, ali zaista gospodine Marinkoviću, ne znam koliko puta treba da vas opominjem. Član 107.

Kako dozvoljavate da Igor Bečić kaže – pošto je opozicija izašla iz sale? Srpska radikalna stranka je najveća politička opoziciona partija u parlamentu. Da podsetim Bečića, to je ona politička partija kojoj je on nekada ukrao mandat. Možda bi on to da zaboravili, ali to je nezaboravno, lopov jednom, lopov uvek.

Dakle, molim vas, i za sve važi, vodite računa, tendenciozno se to radi i onda se vi nešto kao svađate sa ovim nekakvim savezom, a tendenciozno to radite da javnosti predstavite da postoje samo oni i samo vi. Ne, postoji Srpska radikalna stranka. Evo nas, bogu hvala, u parlamentu, ozbiljno razgovaramo o predlozima Vlade, ozbiljno kritikujemo, i dalje ćemo, ozbiljno predlažemo rešenja, a vas molim da, zaista, kao neko ko predsedava, povedete računa. Da je ovo prvi put, ja bih razumela.

Znam, vi ćete sad reći – ne mogu ja da pretpostavim šta će poslanik da kaže. Ne očekujem da pretpostavljate, ali onog momenta kad je rekao – pošto je opozicija izašla iz sale, morali ste klik na dugme i reći – gospodine Bečiću, opoziciona Srpska radikalna stranka sedi u sali. I nemojte to više da vam se ponavlja.

Hvala, koleginice Radeta.
Smatram da nisam povredio Poslovnik, iako mogu da se složim sa vama i nesporno je da je SRS najveći protivnik i najveća opoziciona stranka u Narodnoj skupštini, ali, svako ima pravo da ima i neku svoju percepciju i da u svom govoru kaže u tom smislu šta misli.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Jovica Jevtić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predlažem amandman na član 1. koji dodatno definiše i precizira povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače, izmene postojećeg zakonskog rešenja koje su definisane članom 1. usaglašavaju postojeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj svih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao najvažnijeg dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predlaže se pravedniji obračun visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se uvećava staž osiguranja, tzv. beneficirani radni staž. Pored toga, izmenama određenih odredbi Zakona, značajno se smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje različitih prijava, obezbeđuje se pravna sigurnost korisnika penzija. Naime, u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, predlaže se izmena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja.

Ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, visina penzija u isplati se vraća na nivo bez umanjenja, što je rezultat pozitivnih ekonomskih kretanja. Time se omogućuje da penzioneri koji su podneli najveći teret procesa fiskalne konsolidacije osete korist od unapređenja stanja u ekonomiji države.

Zakonsko regulisanje uvećanja uz penziju, isplate jednokratne pomoći, daje osnov za dalje unapređenje socijalnog položaja ugroženijih kategorija penzionera. Očuvanje adekvatnog nivoa penzija je jedan od osnovnih ciljeva penzionog sistema.

Jedan od osnovnih benefita predloženih izmena biće ravnomerni razvoj Republike Srbije u svim društvenim sferama. Svakako, tome treba stremiti kao jednom idealu u svim budućim predlozima zakona.

Samim tim je i ovaj amandman, koji dodatno definiše i precizira povezanost ovog predloga zakona sa ravnomernim razvojem Republike Srbije, podrška toj ideji. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jevtiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne)
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, Predlog ovog zakona je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i da te 2012. godine građani nisu rekli da žele promene i da ke kojim slučajem ta politika imala svoj kontinuitet, danas bi neko ovde u ovoj Skupštini raspravljao o tome da li će u ovoj godini biti isplaćeno sedam, a možda čak i osam penzija.

Danas se penzije isplaćuju redovno, a nakon usvajanja ovog predloga zakona, sve penzije će u odnosu na nivo iz 2014. godine, pre Zakona o privremenom smanjenju, biti veće u iznosu od 8,4 do 13,3%. Dakle, sve penzije, naravno, i najveći deo onih koje uopšte nisu bile smanjene.

Činjenica da je dotacija za penzijski fond iz budžeta bila oko 60%, je znak da nešto u tom finansijskom delu nije bilo u redu, tačnije da je pretila katastrofa, bankrot. Danas je dotacija 31% iz budžeta. A šta je doprinelo tom nalazu, katastrofalno, od 60%, da je moralo da se dotira iz budžeta u penzijski fond? Pa, doprinelo je to što je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla od 2008. do 2012. godine. Sve je rasprodato, ništa nije uloženo u privredni rast, a predstavnici ovog saveza za opoziciju, gde u ovom delu sale gde se oni okupljaju ja vidim samo jednog čoveka, tačnije ovo je gospodin iz obezbeđenja, ja se izvinjavam, nisam hteo da ga uvredim, ali, lepo je i retko videti poštenog čoveka u tom delu sale, tako da njihov lider ima referencu, a juče je bila tema porodilje, penzioneri, socijalna davanja, njihov lider, Dragan Đilas, ima sledeću referencu u toj oblasti. Naime, kada je otišao sa mesta gradonačelnika, ostavio je dug 235 miliona dinara trudnicama i porodiljama, 254 miliona dinara penzionerima a 123 miliona dinara dug za jednokratnu pomoć. Dakle, to su verovatno spontani dugovi, kao i onaj dug od 1,2 milijarde evra grada Beograda, verovatno isto spontan dug, kao što su bila i spontana okupljanja koja su sproveli ovi ljudi iz saveza, pod nazivom „Mame su zakon“. Ali, evo, naveo sam i milione razloga koji su bili mnogo veći razlozi za spontano okupljanje, ali izgleda da je onim portalima koji su ih finansirali falilo malo spontanosti.

Naravno, Dragan Đilas je imao objašnjenje za onaj deo javnosti, tačnije glasača koji nisu podržali ovu politiku, napravio je on jednu izuzetnu analizu i kaže da je SNS osvojio 55% u Beogradu, SPS 6%, dakle 61%, a kaže – ovih ostalih 49% koji su glasali očigledno da nisu bili zadovoljni načinom na koji je vlast radila. Pažljivo sam izgovarao cifre. Dakle, po njemu je 55 plus šest plus 49 jednako 100. Tačna cifra i iznos od 110 nam govore podsvest tog čoveka, lidera, saveza za spontanu krađu, i tih 10%. Kada se Srbija otarasila njegovih saradnika koji su imali nadimke 10%, naš BDP raste ka tom broju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Janjuševiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Branko Popović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana stavom koji sam predložio dodatno se definiše predlog ovog zakona.

Pretpostavka razvoja naše države je donošenje dobrih zakona i drugih dokumenata, čime se stvaraju povoljni uslovi za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, kao i za realizaciju projekata od vitalnog značaja za građane.

Vlada Srbije radi neprekidno na tome da na realnim i održivim osnovama naš zdravstveni sistem učini efikasnijim i boljim, pružajući kvalitetne zdravstvene usluge građanima u novim i renomiranim zdravstvenim ustanovama, nabavljajući najsavremeniju medicinsku opremu i aparate, zapošljavajući najbolje svršene studente medicinskih fakulteta, kao i ulaganjem u stručnost i usavršavanje mladih lekara.

Samo od početka ove godine zaposleno je preko 2.000 zdravstvenih radnika na neodređeno vreme u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Od 2014. godine zaposleno je preko 10.000 zdravstvenih radnika i odobreno je više od 6.000 specijalizacija, većinom iz deficitarnih grana medicine. Krajem ove godine mladi stručnjaci iz ovih oblasti će dostojno i kvalitetno zameniti svoje starije penzionisane kolege. Istovremeno, stotinak mladih lekara, najboljih studenata državnih medicinskih fakulteta pre nekoliko meseci je dobilo posao u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Sa ovom praksom će se nastaviti i u budućnosti, na svakih šest meseci će medicinski fakulteti dostavljati imena najboljih diplomaca, kako bi ih država uključila u zdravstveni sistem Srbije zapošljavanjem na neodređeno vreme i ulaganjem u njihovo stručno usavršavanje.

Država na ovaj način zadržava i čuva najbolje kadrove u svom zdravstvenom sistemu, jer želi da o građanima brigu vode najbolji doktori. Istovremeno, njima se obezbeđuju i specijalizacije i doktorske studije, dakle, dodatno usavršavanje i podizanje njihovih profesionalnih kapaciteta. Realizacija svih ovih projekata pokazatelj je da Vlada Republike Srbije stremi sveukupnom razvoju države i podizanju životnog standarda svih njenih građana. Hvala.

Hvala, kolega Popoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, izmenama i dopunama ovog zakona podstiče se razvoj Republike Srbije i povećanje investicija u poljoprivredi.

Na samom početku ovog izlaganja, zahvalio bih se svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju mogućnost našoj zemlji. Raduje me da će konačno penzioneri imati veće penzije, između 9% i 13%, u odnosu na 2014. godinu, pre privremenog smanjenja penzija.

Kao primer dobre prakse navešću Leskovac, grad iz kojeg dolazim. Najveći procenat neaktivnog stanovništva u Leskovcu čine penzioneri sa 21,50%, dok su na drugom mestu deca mlađa od 15 godina sa 14,57%. Od ukupnog broja stanovnika, 54,73% stanovnika bavi se poljoprivredom. Shodno tome, grad Leskovac polaže veliki akcenat na razvoj sela i podsticaje u oblasti poljoprivrede. Iz gradske kase na ime podsticaja, podvući ću, u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćeno su 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu blizu 18 miliona dinara. U periodu od 2014. do 2017. godine, poljoprivredni proizvođači u iznosu od ukupno 3.320 njih je dobilo subvencije. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara iz budžeta grada Leskovca za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima.

U 2015. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao konkurs o programu mere subvencionisane kamate za dugoročne poljoprivredne kredite. Na osnovu ovog konkursa, 101 poljoprivredni proizvođač je ispunio uslove i ostvario pravo na povraćaj 50,3% od obračunate kamate. U 2018. godini planira se isplata finansijskih podsticaja u iznosu od šest miliona dinara. Po programu mera, modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga, pravo na podsticaj ostvarilo je 1.515 poljoprivrednih proizvođača, a od ovog broja 33 njih su dobili muzilice, a 73 poljoprivredna proizvođača ostvarilo je podsticaje za kupovinu atomizira. Takođe je bio raspisan konkurs po programu mera za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru, plastenička proizvodnja, pravo na podsticaj ostvarilo je 360 poljoprivrednih proizvođača za nabavku plasteničkih folija.

U prethodnim godinama grad Leskovac, preko Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, podržao je sledeće manifestacije: „Dani višnje“ u selu Lipovica, „Dani kruške“ u Vučju, „Dani jagode“ u selu Dušanovo, „Dani krompira“ u Pečenjevcu, „Dani paprike“ u selu Donja Lokošnica, Sajam tradicionalnih proizvoda i rukotvorina Srbije u organizaciji Doma kulture Brestovac, Sajam leskovačkog ajvara i zimnice u organizaciji udruženja u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini. Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini, uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a Ministarstvo je učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Prvu sanaciju i uređenje atarskih puteva, ovim projektom je od 144 naseljena mesta obuhvaćeno 90, a vrednost projekata na tri godine je 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva.

Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50%, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata. Takođe, projektom komasacije zemljišta obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 22 miliona dinara. Projekat je sproveden u 2014, 2015. i 2016. godini. Ministarstvo je takođe uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%, a krčenje starih zasada vinove loze i voćnih zasada je ovih projektom obuhvaćeno 165 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Hvala.