Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Radičeviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, gde sam predložio da se doda stav 2, sa željom da dodatno definišem član 4. ovog zakona.

Samo dobrim i kvalitetnim građevinskim materijalom može se obezbediti kvalitetna gradnja. A da bi građevinski materijali ispunili određene standarde, mora da postoji odgovarajuća zakonska regulativa, kao što je ovaj zakon o kome danas raspravljamo.

Da se danas u Srbiji gradi, to vidimo svi. U Aleksincu pre nedelju dana završen je most na Žitkovačkoj bari. Vrednost radova iznosila je 350 hiljada dolara. O značaju mosta ne treba uopšte ni pričati. Posle mnogo godina, konačno će krenuti u rekonstrukciju ulica Lele Popovića, i to u dužini od 5,7 km. Ovaj putni pravac se radi u saradnji „Puteva Srbije“ i lokalne samouprave. Lokalna samouprava radi vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a „Putevi Srbije“ sam kolovoz. Vrednost investicije je 118 miliona dinara. Na ovaj način će putni pravac prema Soko Banji biti doveden u pristojno stanje.

Rade se i putni pravci na sve strane opštine ravnomerno. Rade se ulice u gradu. Sam centar grada je završen, što se tiče najprometnijih saobraćajnica, a u toku sledeće godine biće uređeno i šetalište. Zato ću u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.

Javnosti je dobro poznato da se u Srbiji sprovodi regionalni stambeni program, čiji cilj je rešavanje stambenih potreba desetine hiljada izbeglih i prognanih Srba, koji još uvek nisu rešili ključno pitanje integracije, a to je pitanje stanovanja.

Takođe, poznato je da su dve institucije nadležne za realizaciju tog programa. To su Komesarijat za izbeglice i Jedinica za upravljanje projektima.

Ono što ja želim posebno da istaknem jeste činjenica da te dve institucije treba daleko profesionalnije, efikasnije i brže da rade na realizaciji toga programa. Program se sprovodi veoma sporo, sprovodi se nekvalitetno. Imamo primere loše gradnje stanova, imamo primere loše gradnje montažnih kuća, imamo niz primera da se donose odluke za izbegličke porodice da su na papiru dobile ili montažne kuće ili stanove ili seoska imanja ili građevinski materijal, a onda čekaju godinu, dve, tri, da se to realizuje u praksi. LJudi su ogorčeni, jer često vide na televiziji kako su im dodeljene te odluke o rešavanju stambenog pitanja, a u praksi to sporo ide.

Znači, moj apel, odnosno zahtev i Komesarijatu za izbeglice i Jedinici za upravljanje projektima, ponavljam, da poštuju rokove. U pitanju su najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije i nedopustivo je da i pored tih formalnih odluka o rešavanju stambenog pitanja, moraju da čekaju, kao što sam rekao, godinu, dve, tri, da bi se to realizovalo u praksi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Stojković.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija je dugo kaskala kada je reč o pravnoj regulativi i usvajanju Zakona o građevinskim proizvodima. Mnoge zemlje pre nas su u regionu, na jedan detaljan i podroban način regulisale ovu oblast.

Prethodna vlast se zaista ovim pitanjima nije bavila, njima je bilo važnije kako da brže, efikasnije i bolje rade propale projekte, kako da se obogate preko noći, kako da višestruko pojačaju svoju imovinsku kartu, ali za građane, privredu, kvalitet građevinskih objekata zaista nisu marili.

Usvajanjem ovog novog zakona, jednog modernog, evropskog zakona, korist će imati i privreda i proizvođači građevinskog materijala i distributeri i investitori i projektanti, kao i laboratorije za ocenu kvaliteta.

Pozitivne efekte ovog zakona imaćemo zaista jako brzo. Oni će vrlo brzo biti vidljivi samim građanima koji žive u ovoj zemlji, imaćemo kvalitetnije izgrađene objekte, kvalitetnije izgrađene škole, bolnice, obdaništa, mostove, auto-puteve.

Usvajanjem ovog zakona nećemo završiti posao. Čeka nas još dosta. Resorno ministarstvo, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture moraće da u narednih šest meseci od usvajanja ovog zakona usvoji i podzakonske akte i tek tada ćemo imati definisana pravila igre i listu standarda, kao i rokove za njihovu primenu.

Usvajanjem ovog zakona i usvajanjem podzakonskih akata možemo reći da će u narednom periodu ovo zaista biti pun pogodak za srpsku privredu, za državu Srbiju, koja će ulagati u oblast građevinarstva, definisati evropske standarde koji su nam do sada nedostajali. Ali, krajnje benefite od primene ovog zakona imaće građani koji žive u našoj zemlji, jer će oni imati kvalitetnije škole, bolnice, mostove i auto-puteve. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Laketiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je veoma bitno i o čemu diskutujemo sve ovo vreme jeste upravo ta standardizacija i taj proces koji je dugo očekivan i koji je definitivno bio neophodan u našem građevinarstvu.

Ono o čemu bih hteo danas više da kažem jeste nekoliko infrastrukturnih projekata koji su ne samo planirani, već je, što se nekih tiče, i realizacija već počela da se ostvaruje, to je projekat nove regionalne bolnice u Prokuplju, za koji je deo projektne dokumentacije već spreman.

Zašto je to bitno? Zato što je sadašnja bolnica u Prokuplju izgrađena 1923. godine, oronula i uprkos jednom kvalitetnom održavanju, zaista se više ne nalazi u stanju da može da se adekvatno pruži zdravstvena zaštita u njoj. Ovo je bitno zato što bi se na taj način zaista dugoročno rešio problem sprovođenja zdravstvene zaštite i zato što bi se na taj način higijenski uslovi podigli na jedan mnogo viši nivo u odnosu na sadašnji.

Osim ovog projekta, čija realizacija se očekuje krajem ove i početkom sledeće godine, moram da naglasim značaj projekta nove zelene pijace. Taj projekat je vredan 200 miliona dinara, finansira se iz sredstava Ministarstva privreda, ali i iz sredstava Evropske investicione banke. Otvaranje nove pijace se očekuje već tokom naredne godine.

To su dva projekta koji nesumnjivo imaju, uz auto-put, uz industrijsku zonu, najveći značaj za razvoj našeg regiona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stoiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što predstavnici saveza lopuša i džabalebaroša i ljotićevaca nisu ovde, jer bih sada uz ovo mogao da im objasnim šta je fašizam u kome je Boško Obradović poodavno duboko zagazio.

Dakle, napredak se javlja u jednoj zemlji kad vešti lideri prepoznaju šansu i uzmu stvari u svoje ruke i okrenu stvari na bolje. Mislim da je to rekao Truman.

Da bi, seljaci kažu, imali dobru žetvu, morate da imate dobro seme, dobro oranje i dobru setvu. Vremena iza nas su bila takva da su naši politički protivnici, ne neistomišljenici, nego zlomišljenici, ne po pitanju nas, već po pitanju sopstvene zemlje, oni su želeli pre svega da imaju žetvu i berbu, ali bez setve i bez oranja, bez truda. Ta vremena su iza nas.

Mene raduje što je napredak ove zemlje prepoznat i što su on ne bazira na uvozu tuđe robe za tuđi novac, što BDP raste iz proizvodnje i prerade. Mi moramo građevinske materijale, prirodne i ostale upotrebljavati u podizanju farmi i prerađivačkih kapaciteta i obnovljive energije, da tu energiju iskoristimo da što seljaci proizvedu na njivama, da njihovi sinovi, koji su odvaže da se bave poljoprivredom, da to prerade i da dobijemo dobar prehrambeni proizvod, da poljoprivredu i prehrambenu industriju modernizujemo, jer se uskoro bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata, već količinom hrane i pijaće vode koju ta zemlja može proizvesti.

Pošto imam još malo vremena, ja bih pozvao Đoku Vukadinovića, koji sada nije tu, koji je tako srceparajuće govorio o poljoprivredi, želeći da privuče biračko telo da glasa za njih, iako ih uopšte nema na sednicama Narodne skupštine, kao što vidite nema ni Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Gorana Ješića, mesecima, a eto, oni brinu za poljoprivredu, cenu dizela itd. S obzirom, da mi je preporučio taj Đoka Vukadinović, veliki poljoprivrednik od danas, da treba da sedim ispred prodavnice i da pijem pivo, evo, ja ga pozivam da dođe kod mene da mi pomogne u oranju. Ja ću dizel da sipam, nema on nikakav problem. Hvala.