Poštovani gospodine Komlenski, jako sam zahvalan na ovom pitanju iz jednog prostog razloga, da radi javnosti možemo da iznesemo činjenice koliko Vlada Republike Srbije u poslednje vreme izdvaja za ove mere podrške srpskim poljoprivrednicima, koje se tiču nabavke nove mehanizacije, nabavke traktora, izgradnje skladištnih prostora, izgradnje prerađivačkih kapaciteta, jer to je ona stvar koja srpskog poljoprivrednika čini konkuretnim. Čini ga kvalitetnijim da može na ovom tržištu koje je surovo, pre svega u pogledu okruženja, jer nemojte zaboraviti da skoro sve, odnosno većina zemalja oko nas su ili članice EU i imaju neke pogodnosti, zajedničke evropske poljoprivredne politike u pogledu novčanih sredstava o kojima mi u ovom trenutku možemo da razmišljamo. Jednim delom su nam dostupna kroz IPARD sredstva, a drugim delom se nadam da ćemo kroz proces evropske integracije i mi doći do njih.
Konkretno, što se tiče mehanizacije, prethodne godine, po prvi put posle više godina imali smo meru nabavke traktora za poljoprivredne proizvođače koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom. Iako su u početku pričali da će to biti jedna mera koja će se ticati 100, 150 poljoprivrednika, sećate se onih redova na pisarnici Vlade, gde su se trkali, da ne kažem da su se trkali na Horgošu, na pošti, ne znam samo odakle te priče, ali to tako obično ide, ti zli jezici pokušaju da dezavuišu svaku dobru stvar.
Mi smo baš zato što se pokazalo veliko interesovanje od 2.400 zahteva koji su bili za traktore, negde oko 1.900 isplatili. Ovi ostali nisu imali potpunu dokumentaciju i jednostavno nisu imali takvu setvenu strukturu koja bi odgovorila zahtevima koji su bili u tom konkursu.
Šta su ti ljudi dobili da javnost zna? Pedeset posto od vrednosti traktora ili maksimum milion i 800.000 dinara, a ako je reč o devastiranom području, odnosno području sa otežanim uslovima rada, to je bilo čak 65% povraćaja. Hajde mi recite kada je to bilo? Ne sećam se. Možda se neki sećaju, ali možda na tri traktora, ne sigurno na ovaj broj.
Sa druge strane, što se tiče mehanizacije, imali smo prošle godine neverovatno veliki broj zahteva, 13.500 zahteva je bilo nabavke mehanizacije i svega onoga što je bilo obuhvaćeno tim pravilnikom koji se ticao mehanizacije. Oko 11.000 predmeta je obrađeno i tim ljudima je stavljeno na raspolaganje da nabave i to po profakturi. Znači, stavljeno je na raspolaganje da imaju vremenski period, da mogu da nabave to unapred, a država garantuje da će biti isplaćene pare. Opet se ne sećam ni takve jedne stvari u zadnjih 10, 15 godina, a hvala Bogu u ovom poslu sam jedno 15, 16 godina sigurno.
Treća stvar koju je jako važno reći, ovogodišnji zahtevi krenuli su u obradu i oni će biti na isplati od sledeće nedelje pa nadalje, u odnosu na nabavku sve mehanizacije.
Pod tim podrazumevam i nabavku svega onoga što je neophodno za ratarsku poljoprivrednu proizvodnju, onoga što je neophodno za voćarstvo, pre svega nabavka protivgradnih mreža, nabavka izgradnje bunara, sistema za navodnjavanje. Dakle, sve ono što srpskog poljoprivrednika čini konkurentnim, što mu snižava troškove, povećava količinu, a samim tim i kvalitet, jer sve se u poljoprivredi danas svelo na to. Svelo se na dostupnost vode, da možete da imate što kvalitetniju poljoprivrednu proizvodnju, kao i kvantitet.
Primera radi, tamo gde nemamo sisteme za navodnjavanje, na nekim prostorima centralne Šumadije, prinos po hektaru jabuka nam je 15-20 tona. Na savremenim zasadima, koji imaju sisteme za navodnjavanje 50, 60, 70, da ne kažem da ide i do 100 tona po hektaru. Znate li vi koliko je to veći prinos, veći profit za svakog poljoprivrednika kada mu država ovako pomogne? A, kako mu konkretno pomaže? Ako nešto košta šest–sedam miliona dinara, država ti vrati pola, tri, tri i po miliona dinara.
Da se vratim na još jednu stvar, naslušao sam se priča o transparentnosti za IPARD, da IPARD-a neće biti. Samo ti koji su pričali u ovom parlamentu o tome da IPARD-a neće biti, njima se desila jedna suprotna stvar. Još u prošlom decembru, raspisali smo prve pozive, tiče se mehanizacije, zato to nadovezujem na čitavu ovu priču, raspisali smo pozive i za mehanizaciju i za nabavku traktora, i za sad, juče smo raspisali, juče ili prekjuče, raspisali poziv za izgradnju objekata, dakle za nabavku fizičke imovine poljoprivrednim.
To je sve ono o čemu se pričalo sedam, osam godina samo nije bilo urađeno. Svi oni, kojima su bila puna usta Evrope, nisu stigli da završe taj posao, nisu uspeli da završe taj posao. Danas, na raspolaganju je svih 175 miliona evra iz IPARD fondova, uključujući na to 50 miliona evra para iz srpskog budžeta. Prvi pozivi su bili, prva rešenja se dele, ja se nadam da ćemo već sledećeg meseca imati negde oko 200-250 rešenja koja ćemo podeliti srpskim poljoprivrednicima.
Kada smo delili rešenja neki dan, ta rešenja su bila u rasponu od 10 hiljada evra povrata, za nabavku prikolice, do 600 hiljada evra, jedan srpski poljoprivrednik, koji živi u Kladovu, dobio pravo na povrat za sektor voćarstva, to ja nešto nisam čuo da je toga bilo pre 10 godina, ili mene nisu dobro informisali o tome, a bio sam, živeo, radio u poljoprivrednom kraju, sigurno bi me neko obavestio o tome.
Sada, šta se dešava? Da ne dužim više, mi smo imali ukupno, za ova prva tri poziva, 502 zahteva srpskih poljoprivrednika. Govorilo se o tome da srpski poljoprivrednici ne znaju da podnesu zahtev, i te kako znaju. Za traktore, na primer, imamo duplo veći broj zahteva nego što je u prvom konkursu bilo raspoloživih sredstava, to je dobro. Imamo, tu sada i nekih kurioziteta. Evo, na primer, kuriozitet od juče, prostor zapadne Srbije, neću namerno da kažem gde se desilo, imali smo prijavljenu setvenu strukturu, gde je reč o krompiru, čovek je hteo da kupi traktor, kada smo otišli u terensku kontrolu, „GPS“ tehnologijom, proverili parcele, uradili sve, ne ispunjava čovek uslove, jer krompira je tamo bilo pre 20 godina zadnji put. Mislim, i te stvari se dešavaju.
Pričam o stvarima koje se dešavaju stalno, to je sve normalno i to će se sve dešavati, ali kontrola, zbog toga sam hteo ovo da kažem, je maksimalna i maksimalno se mora voditi računa o svemu tome. Nama će, na raspolaganju sledeće godine biti mnogo veća količina sredstava iz IPARD fondova, negde 50-60 miliona evra. Kada se to sve nadoveže na srpski budžet, hvala Bogu, imamo sada ministra finansija koji razume poljoprivredu, koji razume da je neophodno srpskom poljoprivredniku pomoći još više, jer broj zahteva je sve više, a pomoći se može samo novcem.
Evo, pokazuje mi kolega Rističević, da malo podignemo cifru koju tražimo za sledeću godinu, u smislu jer imam mnogo zahteva. Kolega zna koliki je broj zahteva, jer je važno da mi ispunimo sve ono što srpski poljoprivrednici očekuju od nas. Imamo dobro razumevanje Ministarstva finansija i nadam se da kada budemo, krajem novembra ili decembra, izašli sa budžetom za 2019. godinu, da ćemo moći da kažemo da je sistem subvencija podignut toliko da Ministarstvo poljoprivrede ima kvalitativno jedan od najvećih količine rasta koju će imati u sledećoj godini u odnosu na budžet prethodne godine.
E, sad, ako sam ovo nešto izgovorio, a ministar finansija se ne slaže sa ovim, ja se nadam da neće biti posledica po srpske poljoprivrednike, možda po mene. Jako je važno, da završim, da srpsku poljoprivredu u pogledu mehanizacije, što više opremimo, što više pomognemo kako bismo snizili troškove i kako bi ta margina, koja ostaje srpskom poljoprivredniku, bila sve veća.
Modernom opremom, modernom tehnologijom snižavate troškove. Na cene ne možemo da utičemo, veliki broj poljoprivrednih proizvoda je na svetskom tržištu, tu je igra velikih brojeva. Ali, sa učešćem u ovom delu, mi možemo da snizimo troškove i da veći profit ostane srpskom poljoprivredniku. Jako je to važno i počelo se izuzetno voditi računa o tome. Samo za nabavku mehanizacije bilo je negde oko šest milijardi i svih ovih stvari u ovoj godini, a pre sedam-osam godina bilo je 300-400 miliona. Ja mislim da je to puta dvadeset koliko sam ja išao u školu. Išao sam davno u školu, a još uvek znam prostu matematiku. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da je ovo odlična prilika da i građanima Srbija i svima vama podnesemo izveštaj vezano i za kliničke centre i za ostalo što se radi.
Klinički centar Niš je završen, to znate. Međutim, ono što želim da vas obavestim, sa završetkom Kliničkog centra u Nišu mi nismo stali sa ulaganjem u Niš. Moram da vas obavestim da će u narednih mesec, mesec i po dana biti završene u Nišu sve one zgrade u kojima su bili smešteni pacijenti i sa kojih su premešteni u novu zgradu Kliničkog centra. Radi se kompletna adaptacija tih prostorija i to će biti jedna ozbiljna poliklinika, odnosno mesto gde će se obavljati pregledi i kontrole, koji do sada nisu bili na adekvatnom nivou u Nišu. To je jedan ozbiljan projekat koji će biti u narednih mesec dana gotov.
Pristupne saobraćajnice se završavaju. Radi se parking koji nikada nije bio u krugu Kliničkog centra Niš. Radi se rasveta, najsavremeniji heliodrom. Znači, samo deo onoga gde pokazujemo da mi kada smo završili Klinički centar Niš, da nismo stali sa ulaganjem, da se nastavilo dalje, da se istim tempom, istim intenzitetom ulaže u Niš.
Vezano za Beograd. U Beogradu su izvođači radova ušli na prostor gde se izvode radovi. Krenuli su radovi, radi se po dinamici koja je predviđena. Juče sam imao sastanak sa direktorima Evropske banke. Dogovor sa njima je da uđu ljudi koji će, najiskusniji u Evropi i u svetu, sa licencama koje imaju, da uđu da kontrolišu postupak radova i sve ono što se dešava oko Kliničkog centra u Beogradu, da slučajno ne dođemo u situaciju u kojoj smo bili od 2006. godine kada je ovo sve trebalo da se radi, kada je sve trebalo da bude završeno. To je još jedan dodatna garancija.
Oni već sada, pošto vide jednu ozbiljnost, vide kako se radi, hoće da razgovaraju i o drugim proširenjima vezano za Klinički centar Beograd, jer vide da je Beograd sve veći, da su potrebe sve veće, da možemo da razgovaramo i o dodatnim sredstvima i o dodatnoj gradnji vezano za Klinički centar Srbije.
Što se tiče Kliničkog centra Vojvodine, mi smo završili dokumentaciju. U završnoj fazi je njihova provera te dokumentacije i u najskorije vreme, po njihovim rečima, od juče, izaći će tender za Vojvodinu. Kada izađe tender za Vojvodinu, prelazi se na Kragujevac i izlazi tender za Kragujevac i radi se Kragujevac. To je ta dinamika koja je trenutno i koja se očekuje vezana za kliničke centre.
Ono što još želim da vas obavestim. Pitali ste me za Vranje. Bolnica u Vranju, odnosno hirurški blok u Vranju, kako sada stvari stoje, krajem novembra trebao bi da bude otvoren novi, komplet novo izgrađen hirurški blok sa najsavremenijom opremom u Vranju. To mora da bude do kraja novembra otvoreno.
Sledeće nedelje će se otvoriti sajber, odnosno edž nož, pred gama noža u Kliničkom centru Srbije, gde će za sve naše osiguranike zdravstvenog osiguranja Srbije imati besplatno, odnosno za one koji imaju knjižicu na jednom mestu, i gama noć i edž nož, a to je nešto savremenije od sajber noža i najsavremeniji skener koji mora da prati taj uređaj, nešto čime ne mogu da se pohvale mnogo bogatije i mnogo razvijenije zemlje od nas.
Aranđelovac po prvi put ima skener i napravljen novi prijemni blok koji je spreman za otvaranje. U Kraljevu takođe novi skener, ja mislim da ćemo već sledeće nedelje to obići i dve trećine bolnica koje su obnovljene, koje su urađene. Do kraja godine očekuje se da se u Lazarevcu otvori porodilište, komplet nova zgrada sa novom opremom da bude završena. Pri kraju je rekonstrukcija većeg dela bolnice u Kruševcu, tako da je to samo deo onoga što se radi.
Ovde ne navodim delove koji podrazumevaju krečenje, zamenu stolarije, sanitarnih čvorova, toaleta i svega onoga što je neophodno da se radi i što se radi, a šta se u prethodnom periodu nije radilo. To je samo deo onoga što se u ovom trenutku dešava u zdravstvu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ministre Antiću, da li ste se vi javili? Izvolite.

Po dogovoru sa predsednicom Vlade, a s obzirom na pitanje uvaženog narodnog poslanika gospodina Komlenskog, vezano za strateške partnere i efekte koje očekujemo u RTB-u Bor, da, upravo kao što je i predsednica Vlade iznela, mi imamo izuzetno velika očekivanja kao Republika Srbija vezano za čitav taj projekat oko RTB-a i strateško partnerstvo.
Ja bih želeo čisto radi javnosti da podsetim u najkraćem da je iza RTB-a jedan vrlo težak period. U tom teškom periodu RTB, nažalost, nije mogao da se razvija, nije mogao da investira, niti u modernizaciju, niti u rudarstvu. Od 1990. godine, nažalost, ni period ni posle 2000. godine nije doneo ništa dobro za taj veliki privredni gigant, od koga zavisi život ne samo u Boru i Majdanpeku, već u čitavoj istočnoj Srbiji i zaista kapitalno utiče na ukupnu našu ekonomiju.
Podsećanja radi, u periodu od 2006. do 2009. godine bila su četiri pokušaja privatizacije RTB-a, dva puta prodajom, dva puta kroz strateško partnerstvo, sva četiri pokušaja su bila neuspešna, uzimajući u obzir da je RTB loše radio i da je imao izuzetno zastarelu tehnologiju i loš uticaj na životnu sredinu.
Upravo iz tog razloga, ova i prethodna Vlada su akcenat stavile bile pre svega na popravljanje stanja u RTB-u i njegovu pripremu da bi kao takav postao atraktivan za izbor budućih partnera od kojih se očekivalo ozbiljno da investiraju. U tom smislu, mi smo od 2012, 2013. i 2014. godine pre svega završili fabriku, odnosno postrojenje za odsumporavanje, odnosno fabriku sumporne kiseline i novu topionicu, čime smo rešili višedecenijske probleme vezano za zaštitu životne sredine, uložili smo u flotaciju, nove kamione, popravili efikasnost rada RTB-a i RTB je počeo da pokazuje znake života.
Uređenjem njihovih istorijskih dugova kroz UPPR, mi smo napravili jedan ukupan ambijent oko RTB-a, kako bi on postao interesantan za ozbiljne rudarske kompanije i tek tada smo pristupili procesu za izbor strateškog partnera. Taj proces smo vodili vrlo ozbiljno, vrlo temeljno. Moram da kažem da duboko verujem da smo jedan od najboljih, najznačajnijih ciljeva postigli da obezbedimo jednu transparentu međunarodno priznatu proceduru vezano za izbor strateškog partnera. Podsećanja radi, mi smo javni poziv za izbor strateškog partnera objavili u „Fajnenšel tajmsu“ i imali smo zaista pristojno interesovanje ozbiljnih rudarskih kompanija za RTB.
Na kraju, pobednik tog procesa je kineska kompanija „Ziđin majning“, koja je jedan od rudarskih giganata koji je u velikoj ekspanziji, koji posluje sada već u deset zemalja širom sveta i koji predstavlja jednog od najvećih kineskih, samim tim i svetskih, proizvođača i bakra i cinka i plemenitih metala. „Ziđin“ se kroz ponudu koju je dao, koja je i u finansijskom smislu bila najbolja, ali i u smislu poslovnog plana najbolja, obavezao za one stvari koje su za nas značajne, a to je razvoj RTB-a i pokazuje da deli viziju Vlade Srbije kada je RTB u pitanju, pre svega sa stanovišta investicione komponente i rezultata koji će kao posledica svega toga da se ostvare.
„Ziđin“ se obavezao, kao što je i predsednica rekla, na investicije od milijardu i 260 miliona dolara i te investicije pre svega će obezbediti otvaranje novih rudnika, mislim na Cerovo, i značajna unapređenja na postojećim rudnicima Krivelj, Majdanpek, Borska jama, kao i modernizaciju i povećanje efikasnosti svih proizvodnih procesa u okviru RTB-a, od flotacije do prerade. Oni su se obavezali da će unaprediti topionicu i njene kapacitete podići na dvostruki nivo u odnosu na postojeći. Kroz poslovni plan su se obavezali da će u periodu od tri godine obezbediti sve uslove i proizvodnju od 80.000 tona bakra iz sopstvene rude. Poređenja radi, danas RTB proizvodi 42 do 43 hiljade tona, a nakon šest godina 120 do 150 hiljada tona. To je tri do četiri puta više nego što se u RTB-u proizvodi danas.
Mi očekujemo da će sve to što će „Ziđin“ sa Vladom Srbije raditi kapitalno uticati i na život u istočnoj Srbiji, ali i na ukupnu ekonomiju. Ako se ostvare, a ja duboko verujem da postoje svi preduslovi da se to ostvari, da „Ziđin“ integriše i veliki projekat „Timok“, odnosno rudnik „Čukaru Peki“ i podigne ukupna proizvodnja na 200 do 250 hiljada tona bakra godišnje. Projekcije kažu da će samo proizvodnja bakra nakon te šeste godine učestvovati u našem BDP-u sa oko 5%. To je izuzetno snažan rezultat i zaista jedan dinamičan pokazatelj da će srpska ekonomija ozbiljno da se razvija u rudarskom sektoru.
Danas rudarstvo učestvuje sa oko 1%, ako samo bakar ode na 5%, a znamo koliko još drugih projekata imamo, uključujući i litijum i ono što „Rio Tinto“ radi u zapadnoj Srbiji, ja zaista sa puno optimizma i puno uverenja mogu pred ovim visokim domom da tvrdim da će rudarstvo biti jedan od najozbiljnijih zamajaca naše ukupne industrije i našeg budućeg ekonomskog razvoja, ako uzmemo u obzir da je rudarstvo kao industrijska i privredna grana jedna od onih koja upošljava najviše ljudi oko svoje delatnosti, onda će to zaista izuzetno kvalitetno da se odrazi i na mnoge druge industrijske grane i mi ćemo na tome vrlo posvećeno raditi.
Želim da se zahvalim kompletnoj Vladi koja je dala veliku podršku ovom procesu izbora strateškog partnera, naravno, predsednici Vlade i predsedniku Republike gospodinu Vučiću, koji je zaista u punom kapacitetu dao podršku da u ovom procesu imamo jedno veliko interesovanje ozbiljnih stranih kompanija. Hvala vam.

Hvala.
(Milorad Mirčić: Poslovnik.)
Pročitajte Poslovnik.
(Milorad Mirčić: Ja sam pročitao.)
Da, da, i ja sam isto pročitala pre pet, šest godina.
Reč ima potpredsednik Vlade ministar Stefanović.

Hvala lepo.
Pošto narodni poslanici postavljaju pitanje vezano za efekte novog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja, hoću da vam kažem da rezultati zaista ukazuju da možemo da budemo relativno zadovoljni primenom.
Naime, od evidentiranih negde oko 29.000 saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u periodu od početka godine, dakle, od 1. januara do 24. oktobra mi imamo oko 8% manje saobraćajnih nezgoda. U periodu od kako je zakon počeo da se primenjuje od 3. aprila do 24. oktobra poginulo je nešto manje od oko 13% manje ljudi u odnosu na prethodnu godinu, što su zaista značajni rezultati.
Ovom prilikom hoću da se zahvalim i građanima Republike Srbije koji su shvatili koliko je ozbiljno i važno ponašati se odgovorno u saobraćaju i koliko je važno da svakoga dana ističemo one mere koje su bitne da se stalno primenjuju, a to je da se uvek vozi u skladu sa ograničenjem brzine, da uvek vozite bez dejstva alkohola i da se vezuje sigurnosni pojas. To je višestruko značajno, dakle, ne samo po živote putnika u tom vozilu, već i na sve druge učesnike u saobraćaju.
Takođe, mislim da je veoma važno da se istakne da svi državni organi na ovome moraju da rade zajednički, ovo nije posao bilo koga pojedinačno, ovo je posao na kome svi moraju da daju svoj doprinos, određenom odgovornošću. Mi imamo dobru saradnju sa Ministarstvom saobraćaja sa kojim radimo na povećanju putne infrastrukture, što je jedan od važnih segmenata u bezbednosti saobraćaja.
Takođe, naravno, preventivne mere. Moram da kažem, hoću da se zahvalim i policijskim službenicima koji rade u školama. Preko 2.000 ljudi učestvuje zajedno sa policijskim penzionerima koji rade na edukaciji naše dece. U prvom, četvrtom i šestom razredu gde se radi sa našim najmlađim kategorijama, sa decom tog najmlađeg uzrasta školskog i ukazuje im se između ostalih i jedna od tema i šta su izazovi sa kojima se sreću u saobraćaju, šta je to što možemo da preduzmemo, kako da se oni zaštite i kako da ostanu nepovređeni.
Veoma važno je tu da se uključe i roditelji. Ne može niko od nas očekivati da će bilo koja državna institucija biti jedina uključena u proces vaspitavanja dece. Ja to često ističem i kao roditelj. Važno je da se roditelji upute u to kolika je njihova odgovornost da njihova deca budu potpuno spremna za učešće bilo da su pešaci ili bilo o tome da se prevoze u nekom motornom vozilu, pa su na takav način učesnici u saobraćaju. Dakle, mi imamo taj preventivni deo.
Policija radi, naravno, veoma oštro i represivne mere i zbog toga imamo već godinama situaciju, već dve ili tri godine, imamo potpuno jasnu, čistu situaciju da, naravno, zahvaljujući odgovornosti vozača i zahvaljujući, da kažem, oštrim kontrolama, da nemamo stradalu decu u blizini škola, što je veoma dobro, jer znate, i sami ste svedoci kada krenete ujutro koliko mališana krene onim minutima neposredno pred početak škole koliko su prisutni na ulicama, koliko su roditelji koji žure i na posao, koliko je ta gužva velika. Veoma velika koncentracija i pažnja svakog dana mora da bude posvećena tome. Tu imamo i veliki broj školskih policajaca da u blizini škole imamo maksimalnu bezbednost dece u saobraćaju.
Moram da kažem, još jednom apelujem na sve građane da nastave da pokazuju jedan visok stepen odgovornosti. Da li smo zadovoljni? Naravno, nismo zadovoljni kad pogine jedan čovek, a kamoli kada se događaju veće saobraćajne nezgode sa velikim brojem stradalih. Jeste to bolje nego prethodne godine i svaka, zaista možemo da kažemo da je svaka sve bolja. Ali to, naravno, ne znači da možemo da budemo zadovoljni dok postoji jedan čovek koji pogine u saobraćajnim nezgodama.
Naš posao je i na tome hoću da se zahvalim na kraju poslanicima Narodne skupštine, da stalno ističemo, pre svega na donošenju zakona, ali da se stalno ističe kolika je uloga svakog čoveka koji sedne za volan i koliko je važno da taj čovek shvata da bezbednost nije samo bezbednost njegovog života u njegovim rukama u tom momentu, već i bezbednost mnogih drugih ljudi.
Videli ste, nažalost, neke saobraćajne nezgode koje se dešavaju i nedavno i koje su se dešavale i u prethodnom periodu, da mladi ljudi sednu za volan, da potcene to što su umorni, da potcene to što su popili određenu količinu alkohola i najgore od svega, ono što je najlakše, da vežu pojas. Zaborave da to urade, ne žele to da urade i onda imamo velike probleme.
Ne treba ljudi da voze sporije ili da vezuju pojas da ne bi platili kaznu, treba da to rade da bi spasili svoje i živote drugih ljudi. Voleo bih da ne naplatimo nikada nijednu kaznu u Srbiji, da svi voze odgovorno i da nam ni jedan čovek ne strada i onako nam demografija ne ide na ruku. Bolje bi bilo da mi ne utičemo na to dodatno našom neodgovornošću i zato kažem, jesu ohrabrujući rezultati, ali moramo da uradimo još više.

Zahvaljujem.

(Milorad Mirčić: Po Poslovniku.)

Član 216. pročitajte.

(Milorad Mirčić: Član 242.)

Ne, vi pročitajte 216.

Reč ima Komlenski.

(Milorad Mirčić:Stvarno nema smisla. Stvarno nema smisla, vi dozvoljavate da poslanička pitanja se ne postavljaju.)

Poslaniče Komlenski hoćete da postavite pitanje.

(Milorad Mirčić: Ovo stvarno nema smisla.)

Ne može ništa na silu.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Hvala poslaniče.