Zahvaljujem, gospođo Brnabić, ali moram da kažem da što se tiče Venecijanske komisije prosto samo informacije radi, nisu oni, možda su amandmani genijalni, možda su savršeni, ali prosto, Venecijanska komisija je samo notirala, primila k znanju te naše amandmane, a nisu se izjašnjavali o njima u smislu glasanja, nisu ih odobrili ili ne. Kažem, možda su oni genijalni, možda ništa ne valjaju.

Ali, da se mi vratimo na ono što je centralno, nažalost. Mislim da, nažalost, niste najbolje interpretirali stav gospodina Bajera, vi ste ga minimalizovali, i meni je otišlo vreme, nisam uspeo da završim rečenicu, ali nije ni bitno, mene malo zbunjuje vaš stav, vaš benevalentni stav tipa mi se sa Nemačkom, tako ste rekli, slažemo oko svega, i ima samo taj jedan problem, oko Kosova se ne slažemo. Meni deluje to malo suviše minimalizujuće, moram priznati.

Što se tiče važnosti i značaja i težine reči gospodina Bajera, kao i nekih drugih parlamentaraca, podsetio bih javnosti i sve kolege ovde prisutne na gospodina Šokenkofa, takođe, koji je pre nekoliko godina, sada već pokojnog Šokenkofa, koji je takođe dolazio pre četiri, pet, šest godina sa nekim porukama koje su takođe, vlasti i one prethodne, a i ova sadašnja, vaša, SNS, govorili da je to samo privatno mišljenje, da je to samo jedan poslanik, da to nije zvanični stav Nemačke, a pogotovo EU. Na kraju je ono što je gospodin Šokenkof govorio bilo pretočeno u 10 tačaka, nemačkih tačaka posle 15 tačaka Brisela kao zahtevi i na kraju je ugrađeno u Poglavlje 35 sa zahtevima u vezi sa Kosovom prema Srbiji.

Tako da ne bih ja potcenjivao reči nemačkog parlamentarca, pošto nažalost obično bude kao što su rekli. Ponavljam vam i citiram vam formulacije, suviše su direktne, suviše su oštre, da bi se neko smeo o tome neobavezno izjašnjavati. Dakle, on je rekao da je došao sa tom porukom, da je došao da prenese stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne, da je to stav Angele Merkel, da se to neće promeniti i to je ono ključno, citiram, to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, izričit je Bajer. Nije on rekao to je moje mišljenje, rekao je da je to poruka Berlina. U tom smislu kažem, ja molim i apelujem, žao mi je što nema ministra spoljnih poslova, što nema gospodina Dačića, da se ove poruke shvate vrlo ozbiljno. Ja ne vidim šta bi posle toga moglo i morala da bude reakcija Beograda. Pre nekoliko dana izjava američkog ambasadora koja je s pravom naišla na osudu javnosti, a ovo sada kao da se prećutkuje i skriva od građana Srbije. Hvala.

Izvolite.

Samo u jednoj rečenici. Što se tiče Venecijanske komisije i Sekretarijata Venecijanske komisije naravno da nisu ponovo glasali, oni su ljudi nama poslali komentare i mišljenje na amandmane. Ministarstvo pravde je radilo da te komentare usvoji. Mi smo te komentare usvojili, pokazali smo im finalni nacrt, oni su ljudi konstatovali da je to to. Dakle, neće ponovo glasati. Ne znam zašto bi glasali zato što je to samo njihovo mišljenje. Ne mogu oni da glasaju. Ne može Venecijanska komisija da glasa na predložene amandmane na naš Ustav. Tako da je ta tačka zatvorena, a to možete, i vi kao poštovani narodni poslanik proverite direktno sa Sekretarijatom Venecijanske komisije, a možete da proverite i sa Evropskom delegacijom u Srbiji.
Što se tiče ovog poslanika Nemačkog Bundestaga, ja kao predsednica Vlade Republike Srbije uopšte ne razumem oko čega vi i ja treba da razgovaramo, i ne razumem ja temu. On čovek ima svoj stav. Ja taj stav niti potcenjujem, niti ga precenjujem. To je njegov stav i sigurno ima još puno poslanika Bundestaga čiji je to stav.
Takođe stav zvanični Nemačke se nije menjao sigurno poslednju deceniju, i nas ne iznenađuje. Mi imamo naš posao, oni imaju svoj posao. Da mi, a pre svega predsednik Vučić, naš posao nismo dobro radili, pa ne bi se stav recimo SAD toliko promenio, a on se prilično promenio. Tako su i SAD pričale da postoje crvene linije, za njih je Kosovo bilo zatvoreno pitanje, nisu želeli da razgovaraju ni o čemu osim o tome da Republika Srbija prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Pa smo radili, radili, i sada imamo SAD koje kažu – ne postoje crvene linije, podržavamo dijalog, ako može da se nađe neko kompromisno rešenje, mi smo za.
Dakle, za mene je to velika promena stava koja je rezultat ozbiljnog rada, odgovorne politike i toga što je Srbija, zahvaljujući svemu što je pre svega Aleksandar Vučić uradio 2014. godine prepoznata kao pouzdan, odgovoran, predvidiv partner.
Dakle, da se vratimo sada na jednog poslanika. Da li je moguće da mi sada u Skupštini Srbije, vi kao poštovani narodni poslanik i ja kao predsednica Vlade treba 15 minuta da razgovaramo o stavu jednog, jednog poslanika Bundestaga. Ok, on ima svoj stav. Ko ga ne shvata ozbiljno? Mi ga shvatamo ozbiljno, mi radimo naš posao gospodine. Pa, neću se baviti ceo dan poslanikom Bundestaga i njegovim stavom. Ja sam se videla sa njim. Jasno mu rekla šta je naš stav.
Isto, vidite, možda se čudite, vi moguće da se čudite, zato što je vaša politika bila da odete u Berlin i pričate jednu stvar, odete u Moskvu pričate drugu stvar, odete u Vašington pričate treću stvar, odete u Peking pričate četvrtu stvar. Moj posao nije toliko komplikovan. Ja pričam istu stvar i u Beogradu, i u Briselu i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu i tom narodnom poslaniku, odnosno tom poslaniku Bundestaga i svim ostalim poslanicima.
Tako da možemo da nastavimo da se raspravljamo o tome, ali verujem da nema potrebe. Čovek ima stav. Mi se borimo za našu poziciju. Hvala.

Hvala.
Komentar. Izvolite.

I ja isto imam isti stav na svakom mestu i sa svakim sagovornikom, gospođo Brnabić.
Drugo, nisam ja išao po prestonicama, nego bivša vlast i ova vaša vlast. To koliko je Amerika promenila svoje stanovište i mišljenje, to ćemo tek da vidimo. Ja želim i nadam se da ste vi u pravu, ali nažalost većina onoga što ste vi govorili ili vaši prethodnici na tom mestu uglavnom nije se pokazalo tako, uključujući u to, i vaši mediji i vaši ministri. Uglavnom se pokazivalo kao pogrešno, bar kada je reč o spoljno-političkim procenama i delovalo je kao neka vrsta pevanja u mraku ili hrabrenja sebe preko sopstvenih kontrolisanih medija. Stav Nemačke smo čuli. To nije samo jedan poslanik, a videćemo šta će da bude.
Što se tiče stava Moskve, danas imate izjavu gospodina Puškova, senatora i doskorašnjeg visokog savetnika jednog od najboljih saradnika Vladimira Putina, koji su takođe rekli svoje mišljenje. Nisam ja siguran, gospođo Brnabić, da ova vlast, ne mislim na vas lično, nego na one koji simbolizuju ovu vlast, da zaista tako isto govore i u Vašingtonu, Moskvi, Berlinu, Beogradu. Da nije bilo tu nekih različitih poruka i signala i zato možda ta nervoza u redovima vlasti. Negde stižu neka obećanja, plašim se. Stižu neki rokovi za ispunjenje i ne vidim zašto bi se inače tako žurilo sa ovim unutrašnjim dijalogom koji zapravo ne postoji i sa ovim sporazumom koji takođe se nagoveštava, a zapravo od njega nema ništa, kao i od pravih pregovora.
Dakle, voleo bih da ste vi u pravu. Plašim se da niste, ali nemojte potceniti mišljenje jednog, kobajagi jednog nemačkog parlamentarca, jer se do sada obično ispostavljalo da je to bilo obično i zvanično mišljenje kako Nemačke, tako i čitave EU. Hvala.

Sledeći je poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade, ministar Nedimović i ministar Lončar.

Hvala.
Prvo, hoću da se vratim, izrečena je ovde od strane narodnog poslanika jedna dosta ozbiljna stvar zbog koje Srbija može da ima problem, pa samo da kažem da to nije istina i važno je reći da to nije istina.
Izrečeno je da je pomenuti poslanik iz Bundestaga, parlamentarac iz Budenstaga, da njegov stav deli Nemačka, što je istina, ali da njegov stav deli EU, molim vas EU, vi razumete da u EU postoji pet zemalja članica koje nisu priznale Kosovo – Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija. Kada kažete da njegov stav deli EU, onda vi potpuno ignorišete ove naše važne, značajne partnere.
NJegov stav ne deli EU. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija, zato što Evropska komisija praktično vlada zemalja, članica EU, pa mora predstavljati i mišljenje tih članica EU. Dakle, nemojte, molim vas, prvo da dezavuišete građane Srbije, time da ovaj stav deli EU, a drugo da namećete takva rešenja zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Kada kažete da zaustavim licemerje danas tu da ja, moj prethodnik, ova Vlada, prethodna Vlada, da tako menja stav, da uopšte ne pričam o tome da nikada niste menjali stav, samo ste menjali nacionalnost da bi spustili cenzus da uđete u parlament.
Sada da se vratim na pitanja. Prva stvar šta očekujemo od privatizacije, odnosno nalaženje strateškog partnera za Bor? Pre svega, ono što je najbolja vest i što očekujemo, to je da će svih 5.000 radnih mesta biti zadržano. To je izuzetno važno za celu istočnu Srbiju, ne samo za Bor i za Majdanpek.
Pored toga, naravno, prva velika stvar, nakon toga, je 200 miliona dolara za vraćanje svih dugova po UPPR i onda ukupna ulaganja od milijardu i 260 miliona dolara u prvih šest godina od čega čak 780 miliona dolara u prve tri godine, što je sve zajedno važno za istočnu Srbiju, za sve građane istočne Srbije, ali i za sve građane Srbije, zato što od RTB Bora direktno zavisi 5.000 ljudi i porodica, ali indirektno preko 20.000 ljudi.
Takođe očekujem, mada nemamo garantovano da će zahvaljujući svim ovim investicijama, dodatno da se zapošljavaju ljudi u okviru RTB Bora. Što se tiče ravnopravnosti sudija za prekršaj i plata, konsultovaću se sa ministarkom pravde, pa ću vam se javiti na to. Sada bih ostavila ostalim ministrima da odgovaraju na ostala pitanja.

Reč ima ministar Nedimović.