Samo bih da dopunim poštovanu predsednicu Vlade. Ne bi tu bilo samo zatvaranja medija i uzimanja frekvencija. Tu bi bilo pre svega prebijanja novinara kao što se to dogodilo Mari Dragojević i Gordani Uzelac. Prvo bi nekog nokautirali, pogotovo ako je žena u pitanju i ako je sitnije građe pa da dođe neki muškarčina pa da joj polomi neko rebro ili da je nokautira. To bi bilo prvo, a onda bi usledili politički obračuni kao što to radi čitava ta koalicija i vi ste videli šta rade čak i sudijama i tužiocima kada donesu neku odluku, a oni kažu – aha, videli smo šta se uradili, zapamtili smo vas. Šta znači to kada neko zapamti sudiju zbog donete presude? Jel taj sudija treba da strahuje kada donosi presudu šta će da mu se dogodi sutra kada neko drugi dođe na vlast, kada neko bude partijski hteo da odlučuje ko je kriv a ko nije kriv? Da stranke odlučuju ko treba da se hapsi? U koje se to vreme vraćamo ili gde to idemo? Čini mi se da u Srbiji tako nije ni bilo.
Dakle, prvo bi nokautirali novinare, pre svega novinarke ako može, onda bi im uzimali frekvencije. Ja se plašim da bi dolazili u studio tokom televizijskih emisija ako nekome nije po volji to što ti ljudi govore i tamo kupili i novinare i te što govore, odmah u kombi i vozili odmah ali možda ne ni u zatvor, možda na neko gore mesto. To bi bila nažalost prva stvar.
Druga stvar, što se tiče pljačkaške privatizacije, mislim da je predsednica to veoma dobro rekla i to treba pitati vaše koalicione partnere koji su uglavnom učestvovali u donošenju propisa koji su omogućavali da neko ko je hteo da izvrši privatizaciju narodne imovine može da je preuzme, a da ne isplati ono što je ugovorom predviđeno, da rasproda tu fabriku, da je iseče u komade, da uzme ono što je u magacinima, u zalihama, da otpusti radnike, a onda da raskine privatizacioni ugovor i kaže – ja nisam u stanju da ga ispunim i nikom ništa, i otputuje negde u Australiju i onda vi dobijete razvaljenu fabriku, radnike otpuštene i 400 hiljada takvih ljudi i onda sa tim ljudima sednete zajedno u koaliciju i to je sve super i onda kada glasaju ljudi treba da znaju, kada glasaju za Boška Obradovića, kada glasaju za Dveri dobijaju u paketu i te ljude. To je isto. Potpuno isto.
Isto tako treba ljudi da znaju što se Kosova tiče kada glasaju za Dveri, kada daju glas Bošku Obradoviću da glasaju za one koji su odlučili da uspostave granicu na Jarinju i Brnjaku.
Kada glasaju za Boška treba da znaju da glasaju za one koji su odlučili da se o Kosovu više ne raspravlja u UN, nego da se raspravlja u EU i to danas podržava Boško Obradović. On je svim silama za to. Kada glasaju za Boška Obradovića dobijaju ljude koji su uveli sporazum o carinama. Dakle, uveli carinu između Srbije i naše južne pokrajine.
Kada glasaju za Boška Obradovića glasaju za ljude koji su perfektnim, vrhunskim, maestralnim znanjem uspostavili pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i doveli do toga da neke zemlje zbog toga priznaju tzv. nezavisnost KiM i ti ljudi sede zajedno, potpuno podržavaju jedni druge, i oni su suštinski isto.
LJudi ne treba uopšte da prave razliku, jer znate kada sedite sa ljudima koji su sprovodili pljačkaške privatizacije ili donosili zakone koji su to omogućavali ili bili na vlasti i ćutali kada se država pljačkala ili podržavali te pljačkaške privatizacije ili učestvovali u otimanju i smanjivanju naše državnosti na KiM, onda ste isti. Onda ste isti, onda nema razlike. Onda ne možete reći – e, ne, mi smo za ovo, mi smo, ne možete da prebijate ljude na mitinzima i kažete – ja sam za porodicu, ja sam za poštovanje prava. Ne možete da pretite silovanjem, prebijanjem, streljanjem i vešanjem i da kažete – ja sam za normalnu Srbiju, to ne ide, to ne može zajedno, to prosto ne ide, i to su stvari o kojima može da se govori.
Drugo, što se pranja novca tiče čini mi se da je to uglavnom u domenu rada vaše stranke. Dakle, uglavnom ste vi ti koji ste tokom svog delovanja ispumpavali novac iz svog budžeta i za to se vodi postupci. Ispumpavali novac iz svog budžeta na različite firme zbog različitih mahinacija i malverzacija koje su, vidi se napumpane fakture, i to je očigledno bio momenat o čemu su svi najviše razgovarali i radili. To su stvari koje treba da se pomenu.
Što se tiče svega, mislim da građani Srbije vide, ko su ljudi koji danas se trude da poprave ono što nam je ostavljeno, jer znate kada pogledate da je u to vreme kada su koalicioni partneri gospodina Obradovića, sa kojim je on danas u koaliciji, imali prosečnu minimalnu zaradu u Srbiji 162 evra, da će ona 1. janura biti 231 evro, pokazuje koliko se misli i najsiromašnijim i najosteljivijim građanima Srbije i koliko se brine o penzionerima, koliko se brine o radnim mestima. Nisu oni otvarali fabrike, oni su ih zatvarali. Oni su išli da protestvuju protiv stranih investitora, to su isti ljudi, da vas podsetim, koji su u izbornim kampanjama išli na mesta gde treba da se otvore fabrike stranih investitora i tražili da se te fabrike zatvaraju.
Treba da odete onda u jedan Krupanj koji je bio pogođen i teškim poplavama i da dođete i kažete onim ljudima, koji danas rade u tim fabrikama, izađite iz ovih fabrika, ostavite svoje plate, nemojte da hranite vašu decu. Šta će vam te pare stranih investitora? NJima nije teško da uzmu domaće pare da sede u Skupštini, da primaju plate, solidno, velike plate, to im nije teško, ali im je žao da neko prima, pa izvinite, te ljude je neko ostavio bez posla. Te ljude je neko uništio u nekom prethodnom periodu. Pa, šta treba da radimo? Da gledamo sa strane, ko će to da otvori? Koji je to domaći investitor ostao bez podrške subvencije, a da je tražio …
Nažalost, ostavili ste zemlju, vaši koalicioni partneri, vi zajedno pošto je to isto, ostavili ste zemlju bez ljudi koji su danas u mogućnosti da investiraju, zato što su upropašćeni i osiromašeni. Pa, ko da se pojavi? A, onda kada dođe neko iz inostranstva, da ostavi svoj novac ovde, ti ljudi dolaze da ostvare profit naravno, ali donose neke plate nekim ljudima, idu kući, hrane svoju decu. To je doneo Aleksandar Vučić, to je donela SNS. Hvala vam.