Zahvaljujem.
Reč ima Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre, državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku izlaganja o današnjoj tački dnevnog reda ja ću se izjasniti u ime poslaničke grupe SPS da ćemo mi bezrezervno u danu za glasanje podržati ovaj zakon, imajući u vidu dve činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Prva, da je ovo sistemsko rešenje koje kvalitativno nesumnjivo predstavlja jedan korak napred u odnosu na postojeće sistemsko rešenje i normiranja koja su učinjena u do sada važećem zakonu, govorim o zakonu koji je nosio sasvim drugačiji naziv, Zakon o komunalnoj policiji, a druga činjenica koja se takođe ne može dovoditi u sumnju jeste i obaveza da s obzirom da preko 50% izmenjenih normi nameće jednu vrstu dužnosti ili obaveze da se onda donese i jedan celovit, odnosno jedinstven zakon, a ne zakon o izmenama i dopunama zakona, u slučaju da je taj procenat ispod 50%.

Ono što mi se na početku čini bitnim, da istaknem prevashodno zbog građana Srbije, jeste da se konačno i jedinice lokalnih samouprava koje to do sada nisu mogle sada pojavljuju kao oni koji će obrazovati komunalnu miliciju, koristiću sve vreme onaj termin koji je adekvatan i koji će biti zakonski termin kada govorimo o ovom predlogu zakona, s tim što bih vam, uvaženi ministre, ukazao na jednu činjenicu zbog koje se mogu pojaviti eventualno i problemi.

Konkretno, ukoliko shodno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi dve ili više jedinica lokalne samouprave donesu odluku da formiraju zajednički organ komunalne milicije, postavlja se pitanje kako ćemo, s obzirom na važenje Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, regulisati broj izvršilaca, s jedne strane, a s druge strane, ukoliko se poslovi komunalne milicije poveravaju, recimo, lokalnoj samoupravi koja ima prerogative grada, da li ćemo i u tom slučaju imati jednu vrstu hipoteke koja se vezuje za broj izvršilaca, da li će moći postojeća kadrovska struktura na nivou grada da izvrši sve poslove koji se vezuju za više jedinice lokalne samouprave?

Pomenuću slučaj grada iz koga ja dolazim, dakle, grada Užica, koji kao takav nesumnjivo, shodno odredbama zakona, ima i potrebu, a i konstituisanu službu komunalne policije, sada će biti to komunalna milicija. Ukoliko se gradu Užicu poveri od strane više lokalnih samouprava, kao što su Priboj, Prijepolje, Čajetina, Požega, Arilje, bez obzira koja od devet jedinica lokalnih samouprava poveri ova ovlašćenja, moramo da budemo svesni jedne činjenice, da komunalna policija, a sada milicija grada Užica, ne raspolaže sa dovoljnim kapacitetima za obavljanje svih onih poslova koji će biti ovde normirani.

Pomenuo sam grad Užice zbog toga što se radi o mom gradu, ali neću želeti ni u kom slučaju da na taj način izazovem podozrenje u smislu da ovim mojim ukazivanjem favorizujem grad Užice, naprotiv, ovaj problem je prisutan na teritoriji cele Srbije i može biti čak i multipliciran ukoliko se ne reši na vreme, a uveren sam da će se rešiti, tim pre što je Vlada i prepoznala situaciju u kojoj se mogu pojaviti ovakvi problemi i nadam se da će već od 1. januara 2020. godine Uredba o ograničavanju zapošljavanja biti stavljena van snage.

Zašto ovo govorim? Iz razloga što je i u Predlogu zakona normirano da se komunalna milicija na nivou jedinice lokalne samouprave koja ima atribute opštine može obrazovati samo ukoliko je ispunjen osnovni uslov, a to je da ima najmanje tri komunalna milicionera.

Dalje, ono što se može smatrati afirmativnim, i u svakom slučaju, pohvaliti kao kvalitetno rešenje, a novo rešenje u odnosu na postojeći zakon koji reguliše pitanja komunalne policije, odnosno milicije sada, jeste činjenica da su značajno skraćeni rokovi i povećala se ta tzv. hitnost u odlučivanju i istovremeno preveniranju pojava koje mogu u svakom slučaju izazvati obavezu reagovanja komunalne milicije, kako kada se radi o sredstvima prinude, tako i kada se radi o donošenju odluka koje upravo regulišu način rešavanja pitanja gde se ta hitnog pojavljuje.

Recimo, interventna uloga komunalne milicije se odnosi na hitne mere zaštite životne sredine, s jedne strane, a sa druge strane ima tzv. spasilačku funkciju koja podrazumeva da se u tzv. vanrednim situacijama pruži neophodna pomoć kako građanima, tako i državnim organima, institucijama, ustanovama itd. U tom pravcu nesumnjivo je da je najvažnija saradnja sa građanima u smislu prikupljanja obaveštenja i informacija i svega onoga što je neophodno potrebno komunalnoj miliciji da svoj posao obavi na adekvatan način, koji u svakom slučaju mora da sadrži elemente profesionalizma, s jedne strane, s druge strane efikasnost i optimalnog načina funkcionisanja. U tom pravcu je i saradnja i sa inspekcijskim službama, nameće potrebu za prikupljanjem odgovarajućih informacija, odgovarajućih obaveštenja koja su neophodno potrebna za rad komunalne milicije.

Međutim, ono što do sada nije bilo prisutno, a sada je normirano i veoma dobro sistematizovano u ovom Predlogu zakona jeste da je obaveza komunalne milicije da nakon postupanja obavesti građane o ishodu reakcije ili postupanja od strane komunalnog milicionera ili komunalne milicije u celini kao organa. Dakle, takav način i pristup prema građanima do sada nije bio normiran, sada mi se čini da je to jako važno zbog toga što će postojati daleko veći stepen pravne sigurnosti građana, a sa druge strane odnos poverenja građana prema komunalnoj miliciji će nesumnjivo biti daleko veći.

Što se tiče načina obavljanja poslova, uvaženi ministre, na terenu ste verovatno imali prilike da se suočite sa pojavama gde se do sada u radu komunalne policije pojavljuju problemi u pogledu dilema oko ovlašćenja, odnosno nadležnosti, čak i preplitanja nadležnosti.

Sad ču biti toliko slobodan da malo i na jedan način, koji podrazumeva kritiku rada, dosadašnjeg rada komunalne policije, ukažem na pojavu koja podrazumeva neadekvatno reagovanje komunalne policije zbog toga što se smatra da bi se u slučaju reagovanja, da bi na taj način došlo do uzurpacije ovlašćenja drugih institucija, drugih organa. Često su se tu komunalni policajci pozivali na ovlašćenja MUP-a, inspekcijskih službi, građevinske inspekcije, komunalne inspekcije itd, itd. Šta je bilo posledica toga? Posledica toga je bila u najčešćem broju slučajeva neodgovaranje komunalne policije na pozive i zahteve da se reaguje, a sa kakvim obrazloženjem? Pa, sa obrazloženjem – pa, mi nismo nadležni.

Zbog toga jako cenim, u poslaničkoj grupi SPS, ono što ste sada uradili, da je veoma, veoma jasno i precizno definisano šta su to nadležnosti komunalne milicije, koji je to opis poslova komunalnog milicionera, u okviru koga on može sprovoditi odgovarajuće radnje i preduzimati odgovarajuće mere koje su ovde propisane. Ponoviću, propisane veoma precizno i jasno.

Ono što je do sada bilo veoma problematično, to je ta dilema oko eventualnog ili potencijalnog sukoba nadležnosti kada su u pitanju kontrole vozila, odnosno saobraćaja, uklanjanje vozila sa mesta na kojima u svakom slučaju vozila ni u kom slučaju ne mogu biti locirana, odnosno ne mogu biti ni zaustavljena ni parkirana. Onda je tu dolazilo uglavnom do uslovno rečeno preklapanja nadležnosti pa su se komunalni policajci pozivali na saobraćajnu policiju, a saobraćajna policija odgovarala da to opet nije njihova nadležnost, naročito tamo gde se radi o situacijama protiv pravnih radnji na zelenim površinama i tako dalje. Dakle, mislim da smo na način koji ste vi predvideli u ovom predlogu zakona te probleme definitivno rešili.

Kada se radi o taktičkom načinu delovanja od strane komunalne milicije mislim da ste tu takođe učinili jedan progres koji je za svaku pohvalu, a to je da je konačno propisano tzv. obavezno fizičko ili faktičko prisustvo komunalnog milicionera na terenu, dakle, na licu mesta kako bi se neposredno i direktno uticalo na sprečavanje kršenja reda, odnosno komunalnog reda i svih drugih protiv pravnih radnji koje su sankcionisane upravo odredbama ovog zakona. Do sada ta obaveza nije bila implicitno predviđena tako da se u konkretnom slučaju to pojavljuje kao veoma dobro rešenje.

Kada se primenjuje prinuda ono što mi se čini jako dobrim rešenjem jer je komplementarno sa odredbama zakona i podzakonskih akata u nekim drugim oblastima, čak je komplementarno i sa odredbama prekršajnog i Krivičnog zakona jeste da se mere prinude primenjuju samo u onim slučajevima kojima je to, pod jedan, nužno, neophodno. Pod dva, samo u slučaju da se izazivaju veoma male štetne posledice, a pod tri, samo onda kada je zaštićeno dobro zbog čega se mere primenjuju u toj meri ugroženo da je reakcija nešto što mora da su čini, konkretno kada je u pitanju zdravlje, bezbednost, život ljudi, zatim bezbednost životne sredine, okoline i tako dalje.

Što se tiče načina na koji će komunalni milicioneri obavljati poslove u članu 18. je veoma dobro definisan način primene mera od upozorenja, usmenog naređenja, provere identiteta, dovođenja, zaustavljanja pregleda lica, privremenog oduzimanja predmeta. Jedna novina koja do sada nije postojala u postojećem Zakonu o komunalnoj policiji, a to je audio i video snimanje. Zamoliću vas da u ovom pravcu iznesem jednu krajnje dobronamernu sugestiju, konkretno sa stanovišta struke, naravno pravne struke o tome i govorim. Da se ne bi desile zloupotrebe kada u pitanju preduzimanje mera audio i video snimanja, to je taj tzv. restriktivni način primene odgovarajuće mere. Zašto? Zbog toga što se kod audio i video snimanja mora voditi računa prevshodno o zaštiti podataka ličnosti, s jedne strane, s druge strane da ne dođe do zloupotrebe podataka koji se evidentiraju, prikupljaju na ovaj način.

Mislim da je dobar put kako ste predvideli zaštitu od ovakvih pojava, a to je pod jedan evidencija odnosno čuvanje audio i video snima, pod dva, njihovo uništavanje ili na kraju krajeva ono što podrazumeva eliminisanje kao dokaznog materijala ili dokaznog sredstva posle određenog vremenskog perioda. Taj vremenski period je dovoljan jer i u Krivičnom zakoniku predviđen kao period veoma kratkog roka. Mislim da je to dobro rešenje.

Ono što bih takođe pohvalio jeste intencija Vlade Republike Srbije i sad da ne bude trivijalna priča, ali je činjenica koju niko ne može dovesti u sumnju, da i Vlada Republike Srbije i predsednik naše države imaju jedan jedinstveni cilj koji je u stvari cilj građana Srbije, a to je pristojna Republike Srbije, odnosno pristojna država. Da bi se ta pristojnost ostvarila, upravo imamo način, jedan od načina kako pristojnost kada je u pitanju obaveza građana prema institucijama, prema dobrima, prema prevashodno materijalnim dobrima, kako je uređena. Sa druge strane, kako se može sankcionisati. Ovo je, da ne budem grub, jedan od mogućih načina podizanja stepena kultivisanosti građana, s jedne strane, a sa druge strane preveniranja od mogućih posledica koje se mogu desiti u slučaju nepoštovanja ovih mera koje vode upravo tom stepenu i to željenom stepenu kultivisanosti.

Ono što je sledeće jako dobro i kvalitetno rešenje u predlogu ovog zakona jeste novo ovlašćenje komunalnog milicionera, a to ovlašćenje podrazumeva direktnu i neposrednu mogućnost podnošenja prekršajnog naloga, odnosno podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, podnošenja krivične prijave, konkretno iniciranje odgovarajućeg postupka.

Zašto? Pa, na ovaj način sprečavamo tzv. postupke koji traju, da bi ih učinili što hitnijim s jedne strane, s druge strane što efikasnijim. Upravo je ova norma koju ste predvideli dala veliki doprinos da se ostvare sva ova tri načela i hitnost i nužnost i efikasnost i zaista u tom pravcu imate našu veliku podršku.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što se do sada u ovlašćenjima komunalnog policajca, sada će biti komunalni milicioner nisu pojavljivala ova tzv. diskreciona ovlašćenja da ukoliko on oceni, a naravno pod uslovom da su ispunjeni zakonom propisani uslovi, mogućnost podnošenja prekršajne prijave da će ta prekršajna prijava biti podneta i iniciran prekršajni postupak protiv učinioca odgovarajućeg dela koje je kao prekršaj normirano kako u ovom zakonu, tako i u komplementarnim zakonima.

Kada govorimo o vidovima koji podrazumevaju tzv. represiju odnosno prinudnu nad učiniocima povreda zakona, da ne govorim nedela, onda smo i tu uvideli da ste jako precizno definisali te mere prinude, kako u pogledu upozorenja, tako i u pogledu usmenog naređenja, identiteta, pri čemu je, kada su u pitanju naše drage dame, naše drugarice, građanke Republike Srbije, jako važno da ste primenili i ono osnovno načelo, načelo zabrane i diskriminacije, naročito kada se radi o zaustavljanju i pregledu lica. Neću govoriti o pregledu predmeta i vozila, gde pregled lica mora vršiti lice istog pola. Na taj način, u svakom slučaju sprečavamo svaku vrstu pojave, pa čak i one najblaže neprijatnosti koja se može pojaviti u delovanju komunalne milicije.

Na samom kraju želim da ukažem na nešto što treba da bude u budućnosti naša intencija, a to je edukacija komunalne milicije i to kontinuirana edukacija komunalne milicije sa svih aspekata, prevashodno sa aspekta stručne osposobljenosti, kako bi se stručne reference podizale na što veći nivo, sa jedne strane. Sa druge strane, sticanje praktičnih iskustava i to iskustava na bazi primene zakonskih propisa i rešenja kako kod nas, tako i u zemljama regiona, pa i šire.

Sva ta iskustva su jako dragocena, značajna i mogu doprineti da se i kod nas primene na najbolji mogući način, što je i osnovni cilj.

Kada je u pitanju kontrola rada, dobro je što ste predvideli da je svako ko je akter jednog događaja u obavezi da bude procesuiran, ukoliko se kao akter tog događaja pojavljuje i kao učinilac povrede određene norme zakona, ali istovremeno je dobro da se o merama prinude obaveštava svako onaj ko mora da vrši kontrolu ili nadzor, sve do MUP koje će naročito voditi računa o tome da li je prekoračena granica ovlašćenja, da li je neko počinio zloupotrebu službenog položaja, da li je neko postupao nečasno u vršenju službe i sve ono što može da degradira ili uruši ugled komunalnog milicionera ili komunalne milicije.

Uvaženi ministre, mislim da ste na ovaj način u velikoj meri doprineli i vi i Vlada Republike Srbije da se jedno pitanje, jedna oblast života građana Republike Srbije adekvatno reši i nadam se da će i svako buduće zakonsko rešenje, bilo kroz donošenje novog zakona ili izmena i dopuna zakona ići u tom pravcu.

U to čvrsto verujemo, socijalisti, poslanička grupa SPS vas u tome podržavaju i mi ćemo, ponavljam, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram reći da u dosadašnjoj raspravi nismo čuli mnogo toga o zakonu. Ove šarene laže i te pohvale na račun rada Vlade, rekao bih nemaju mnogo veze sa ovim o čemu mi danas zaista raspravljamo i ono što je iz vašeg obrazloženja mene zanimalo, jeste šta vi planirate sa ovim zakonom, šta je osnovni cilj? Da li je da ta komunalna milicija, kako će se sada zvati, bude novi organ prinude nad građanima Srbije, jer sada se stvara mogućnost da sve opštine i gradovi u Srbiji imaju komunalnu policiju ili je to zapravo cilj da se sada od nekadašnje komunalne policije napravi organ koji će se pre svega biti unapređenjem uslova i kvaliteta života građana, i koji će biti u službi građana?

Vi znate veoma dobro da je komunalna policija već izašla na veoma loš glas kod građana, a potpuno je sigurno na osnovu ovih zakonskih odredbi koje su danas pred nama da će komunalna milicija biti na još gorem glasu, jer ovaj zakon ide u tom lošem smeru, šire se mogućnosti prinude, sredstva prinude, a ta osnovna svrha je jednostavno zanemarena. Po mom mišljenju, znate, naslov iznad člana 1. kaže – svrha komunalne policije i prvi stav bi morao biti da komunalna policija poslove iz svoje nadležnosti vrši u interesu građana i to bi morao biti osnovni cilj, ali nažalost nije.

Vi ste ovde govorili koja je vaša intencija. Između ostalog, vi ste rekli da je velika novina u ovom zakonu to što će sada moći komunalna milicija buduća da postupa i van uniforme, jer, kako ste vi rekli u svom obrazloženju u izlaganju, dešava se to da kada jure sirotinju koja oko pijace prodaje nešto da bi preživela, da čim vide vozilo komunalne policije ili vide komunalnu policiju, onda se ti ljudi razbeže.

Da li je gospodine Ružiću po vašem mišljenju to glavni problem u državi Srbiji i da li vi smatrate da bilo ko od tih ljudi prodaje to malo bede što prodaje i što iznese na neki karton ili na neku ciradu, zato što mu je dosadno, zato što ne voli državu, zato što želi da naškodi državi ili to radi da bi preživeo?

Postoje dva načina da se takve pojave, ja se slažem da to ne treba da postoji, ali postoje dva načina da se to eliminiše.

Jedan je način taj koji vi pokušavate, a to je pojačanje represije i širenjem ovlašćenja komunalne milicije i pravljenje tajne komunalne milicije koja će ići po naređenju načelnika bez uniforme, a evo vidim vi se smejete, ali to zaista nije smešno.

Drugi način je, gospodine Ružiću, da sistemski rešavate stvari. Ako je naša država zaista toliko uspešna koliko kažete da jeste, ako je ekonomski napredna koliko kažete da jeste, zašto se po prirodi stvari ne smanjuje broj tih ljudi koji pokušavaju da tako što će neku sitnicu prodati oko pijace ili na nekom drugom mestu, da tako prehrani sebe i svoju porodicu.

Zar ne mislite da bi oni voleli da imaju dobar posao, da imaju dobru penziju, da imaju socijalno i zdravstveno osiguranje i da ih ne viđaju i prijatelji i porodica i deca njihovih prijatelja ili prijatelji njihove dece, na tom priznaćete, ponižavajućem zadatku.

Vi ovde kažete da po pravilu postupa komunalna milicija u uniformama, ali da izuzetno po naređenju načelnika, po pisanom nalogu načelnika može i bez službene uniforme, ali nema ograničenja pod kojim uslovima. To bi moralo, jer znate, vi umesto da oni idu što dalje od policijskih ovlašćenja, vi pravite praktično tajnu komunalnu miliciju.

Nadležnost, a evo prethodni govornik je pohvalio to što je sada nadležnost određena izuzetno široko i zaista jeste.

Ja ću preći i preko toga. Neko reče, kaže, jedino još neće moći da izdaju lične karte i pasoše, ali izgleda da se to i amandmanski može unaprediti, pa da im i tu funkciju dodelite i da budu onda kompletna ovlašćenja, da budu nadležni za sve. Međutim, problem je ko će osposobljavati te ljude, kako će se oni osposobljavati za sve ono za šta ste vi predvideli i o čijem trošku.

Priznaćete kada vidimo koje su sve tu nadležnosti nagomilane komunalnoj policiji, neko da bi bio komunalni policajac moraće da bude malo stručniji nego za ministra, npr. u Vladi Republike Srbije i predsednika Vlade, jer ovako široka ovlašćenja i delokrug rada zaista ne trebao da bude.

Veliki problem je gospodine Ružiću i oko toga što definitivno sada ova komunalna milicija preuzima deo ovlašćenja policije, što ne bi smeo biti princip i način na koji će se i kada će se primenjivati prinuda. U članu 4. se o tome govori. Pa kaže – ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće ili ne uspe itd, pa vi imate praktično situaciju gde vi šaljete komunalnu miliciju da vrši prinudu. To u uređenoj državi ne može biti slučaj. Zna se to čiji je to posao. To je, ja bih rekao, zaista i kontradiktorno članu 26. isto ovog zakona u kome se na drugačiji način reguliše. To je da se primenjuju zakoni kojim se uređuje policijsko ovlašćenje i način obavljanja policijskih poslova.

Da se vratimo na ova ovlašćenja njihova. Kaže – hitne mere i spasilačka funkcija. To je ono što je jedna od novina u odnosu na prethodni zakon. To je još jedno širenje nadležnosti. Vi praktično predlažete da u slučaju bilo kakvih, da preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara, druge nadležnosti iz nadležnosti opštine, grada itd. Na ovaj način mogu se ugroziti i život ili zdravlje komunalnih policajaca i pitanje je na koji način ćete vi ove ljude za sve to osposobiti.

Saradnja sa građanima. Tu je došlo do jedne izmene u odnosu na prethodni zakon, po meni, zaista neshvatljive i to jeste dokaz da vi ne želite da komunalna milicija bude u službi građana. Naime, kaže – građani mogu komunalnoj miliciji podnositi prijave, peticije i predloge u vezi sa gradom pisanim putem, i to je pravilo. A kaže – u hitnim slučajevima telefonom i neposrednim usmenim obraćanjem. U prethodnom zakonu iz 2009. godine postojala je kao redovna mogućnost obraćanje elektronskim putem. I kako je moguće gospodine Ružiću da u eri komunikacija 2019. godine vi izbacujete mogućnost da se građani obraćaju komunalnoj miliciji elektronskim putem? Godine 2009. je moglo, a 2019. godine ne može. Onda pričate o unapređenju poslovanja, unapređenju komunikacije. Ana Brnabić priča o IT tehnologiji, o stručnjacima, o ne znam ni ja čemu, a vidite da to zaista nije tako.

Druga stvar, mi smatramo da je komunalna policija dužna da odgovori građanima na njihov svaki zahtev u pisanoj formi, dakle da nešto iza toga ostane i da to mora biti u roku od 15 dana. Ukoliko želite ozbiljan organ, onda taj organ mora ozbiljno i da se ponaša.

Saradnja sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove ovlašćuje komunalnu miliciju, komunalne milicajce da traže neke podatke na koje se odnose Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tu su ogromne mogućnosti zloupotrebe. Vi naravno kažete da komunalni milicionar mora biti osposobljen i za to što je dodatna još jedna kvalifikacija, dakle oni moraju biti stručni i za oblast zaštite podataka o ličnosti. Međutim, vi određujete da će upravo komunalna milicija voditi evidenciju o traženim podacima, što znači da oni treba da kontrolišu sami sebe. To nije moguće, to nije dobro. Ne možete ostaviti, da kažem narodski, kozu da čuva kupus, niti komunalna milicija može sama sebe kontrolisati oko podataka koje traži, a koji se smatraju zaštićenim podacima o ličnosti.

Poslovi komunalne policije član 10. vi imate bukvalnu opštu nadležnost, i vi ovim stavljate ogroman teret na leđa te komunalne policije. Građani će moći da im se obrate za bilo šta. Do sada je često bio odgovor, nismo nadležni, nismo nadležni. E, da vidimo sada šta će i kako će reći, jer sada bukvalno, kao što rekoh maločas, osim za izdavanje ličnih karata i putnih isprava, za sve ostalo jeste nadležna komunalna policija.

Zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica, javnih objekata itd. Pa kaže između ostalog – primena zakona kojim se uređuju državni simboli. Da li vi primera radi gospodine Ružiću da vas pitam. Da li vi očekujete da npr. komunalna milicija, koja će biti osnovana za teritoriju opštine Bujanovac, da ode neko po prijavi građana, evo ja ću biti prvi koji će to prijaviti, da odu npr. u Veliki Trnovac, pa da sa groba teroriste Ridvana Ćazimija, koji je likvidiran u obračun sa državnim organima Republike Srbije, koji je terorista i zločinac, da skinu albansku zastavu koja se tamo duže od decenije viori, suprotno zakonima Republike Srbije, na šta niko ne reaguje? A to će pored ostalog biti u nadležnosti komunalne milicije. Da li vi očekujete da će to biti tako? I da li je to između ostalog intencija zakona?

Vi ste dali u vašem obrazloženju zakona nekakve podatke koliko je podneto prijava za loše parkiranje, koliko za ovo, koliko za ono, pokušali da nas impresionirate nekim brojkama. Moram vam reći da niste. Ali, da bi se zaista videlo čime se bavila komunalna policija, ja bih vas molio da nam date mnogo detaljniji pregled za grad Beograd, pa da vidimo tačno za koje oblasti je koliko prekršajnih prijava podneto. Da vidimo ono što nas zanima sada, koliko je npr. za rupe na putu? Nema maltene ulice u Beogradu bez udarnih rupa. Da vidimo koliko je takvih prijava podneto. Da vidimo npr. koliko je podneto prijava za zapušene slivnike za odvođenje atmosferske vode. Vi tvrdite ogromne su kiše, mnogo je palo. Nije u tome problem. Prođite pored mostarske petlje. Drveće raste iz pojedinih odvoda. Evo ja sam to i juče video.

Dakle, ne radi se o nečemu što je juče zapušeno ili što je posledica nekakve velike količine vode, već je posledica dugogodišnjih nemara. To, zapravo i jeste osnovna dilema kada se govori o ovome zakonu.

Da li želite komunalnu miliciju koja će biti u službi građana Srbije, na koju će građani gledati pozitivno sa odobravanjem, jer će znati da su oni tu da zaštite njihove interese, da poboljšaju kvalitet njihovog života, a ne da budu ti koji će juriti sirotinju i one nevoljnike koji prodaju nekakve krpice ili stare stvari oko pijace kako bi prehranili sebe i svoju porodicu?

Niko to, gospodine Ružiću, ne radi iz dosade. Tu se ne obrću velike pare. Ako želite da se obračunate sa kriminalom i sa korupcijom, krenite od vrha, od ovih 300 miliona koje ćemo dati američkoj kompaniji za izgradnju autoputa zato što je neko odlučio da se eliminiše proces javne nabavke. Pa, ako nam ne treba javna nabavka kada se gradi autoput vrednosti 500 ili 800 miliona evra, pa sa kojim pravom vi možete bilo kojoj, ne ministarstvu, nego najmanjoj lokalnoj samoupravi reći – Vi morate da sprovodite javne nabavke kada nabavljate toalet papir ili nešto drugo? Vi morate pokazati od vrha da sa korupcijom želite da se obračunate.

Član 11. način obavljanja prinude. To je ono što je kontradiktorno sa drugim članom. Kaže – U svom radu komunalni milicioneri rukovode se principom rada sa najmanje štetnim posledicama, a sredstva prinude primenjuju se samo kada je to apsolutno nužno i u meri koja je neophodna za izvršenje zadatka. Pazite, njima je to mera. Šta to znači i koje su to potrebne, a koje su to nepotrebne štetne posledice? To u Zakonu ne piše.

Ne možete slati policiju da vrši komunalnu miliciju, odnosno da vrši prinudu. Ima drugi član zakona koji kaže da se sredstva prinude primenjuju samo onda kada komunalni milicioner ne može na drugi način da odbije istovremeni protivpravni napad protiv sebe ili drugoga lica. I to je kontradiktorno sa ovim, gde kažete da se primenjuju sredstva prinude u meri u kojoj je neophodno za izvršenje zadatka. Ako zadatak ne može da se izvrši, onda pozovite policiju, kao redovan državni organ i onaj koji jeste zadužen za sprovođenje mera prinude, pa neka oni završe taj posao, a ne da dobijate lokalne šerife koji će na ovaj ili onaj način da se obračunavaju s kim im padne na pamet.

Dalje kažete, gospodine Ružiću - strateški plan po potrebi razmatra opštinsko odnosno gradsko veće. Šta to znači po potrebi? Nema tu po potrebi. Druga stvar, ako razmatrate strateške planove, gde su izveštaji? Hajde da propišete istovremeno i da se raspravlja o izveštaju, na koji je način sproveden taj strateški plan, da se raspravlja o godišnjem izveštaju o radu komunalne policije, o tromesečnom izveštaju, mislim da je i to nešto što mora.

Provera identiteta - vrši se uvidom u ličnu kartu, ličnu ispravu ili na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren. Znači, dovoljno je ako vas pita, vi kažete - ja sam Petar Petrović i to je dovoljno, ili je neophodno dati ličnu kartu?

Onda imate dovođenje. Dovođenje nije dovođenje, to je privođenje, i nazovite to pravim imenom, gospodine Ružiću.

Jedino ostaje dilema da li ćete vi za komunalnu miliciju kupiti i marice, jer to je u odnosu na ovu ostalu opremu jedino što je ostalo, ako očekujete od komunalne milicije da dovodi građane, onda im morate obezbediti sredstva da to učine na bezbedan način, kako za sebe, tako i za one građane koje suštinski dovode i privode.

Imate zaista širok spektar ovlašćenja, pa čak i snimanje. Postavlja se pitanje da li to snimanje mora ili može da bude tajno. Kod upotrebe sredstava prinude, vi ste dodali, to je unapređenje u odnosu na prethodni zakon, sada imate ovaj tzv. biber sprej ili suzavac, koji ranije nije bio predviđen zakonom, a to ste sada predvideli.

Imate za ove komunalne milicionere koji će postupati prema maloletnim licima. Ne znam kako mislite, pogotovo u opštinama koje će imati onaj minimalni broj od tri komunalna milicionera, jedan načelnik, jedan zamenik i jedan izvršilac, kako ćete njega i za zaštitu podataka ličnosti i za sve ove druge široke nadležnosti, i za maloletnike, i da pregleda, ako se pregleda, lice mora biti istog pola. To je nešto što, zaista, ja mislim da će biti teško, i to veoma teško, uraditi.

Kako kažu, rezervni sastav policije.

Broj komunalnih policajaca, vi ste procenili da će to biti negde pet hiljada, odnosno jedan na pet hiljada građana. Gospodine Ružiću, u nekim opštinama to će biti više nego broj zubara ili broj lekara i treba da vidimo i na taj način šta je prioritet ove države i ove vlasti.

I još jedna stvar gde ste, kako vi kažete, unapredili zakon - kaznene odredbe. Ranije ste imali samo jedan prekršaj, a sada imate široko postavljene prekršaje…

(Predsednik: Vreme.)

Evo, završavam, gospođo Gojković.

I ono što meni posebno smeta, to je član 27. stav 2, koji se odnosi na prikupljanje obaveštenja. Dakle, komunalni milicioner naredi nekome da dostavi neko obaveštenje… (Isključen mikrofon.)

Evo, sad ćete dobiti odgovor od ministra. Izvolite.

Zahvaljujem na ovoj inspirativnoj diskusiji.
Želim da odgovorim, zbog javnosti, zbog građana, na neke od konstatacija koje ste izneli.
Ukoliko ste pročitali i prethodni zakon iz 2009. godine, ako se ne varam, tekst člana 5, tiče se hitnih mera i spasilačkih funkcija, je identičan članu 5. u ovom zakonu. Tako da tvrdnja da toga nije bilo i da se nije primenjivalo, prosto ne stoji.
Što se tiče kritike da u ovom zakonu ne stoji da građani mogu elektronskim putem da se obrate, želim samo da vas podsetim da je upravo u ovom domu usvojen Zakon o e-upravi, koji je jedan infrastrukturni zakon koji uz Zakon o opštem upravnom postupku jasno definiše obavezu da se ti podaci u komunikaciji sa državnom upravom razmenjuju elektronskim putem. Tako da ne postoji potreba da se to sada nađe u članu ovog zakona, a ta potreba je postojala te 2009. godine, kada ovi drugi zakoni nisu bili usvojeni.
Što se tiče pitanja da li će, između ostalog, komunalni milicionari biti nadležni i za taj hipotetički primer koji ste naveli u opštini Bujanovac, da, biće nadležni.
Nismo imali nameru da bilo koga fasciniramo, ali smo izneli jasne podatke. Dakle, 60 hiljada puta su se građani preko "Beokom servisa" obraćali i mislim da je to, da li je nekome fascinantno ili nije, ali to je podatak koji je vrlo realističan, egzaktan i tačan.
Iako sam rođeni Beograđanin, ja zaista nemam manir da dajem ekskluzivitet Beogradu, niti sam gradonačelnik Beograda, ja sam ministar u Vladi Republike Srbije, tako da ovde govorimo upravo o zakonu koji omogućava osnivanje, dakle, daje mogućnost i pravo jedinicama lokalne samouprave širom Srbije da formiraju službu komunalne milicije. Tako da ne znam zašto bi samo razgovarali o Beogradu.
Kada govorimo o toj tzv. sirotinji, gde se slažem da, nažalost, u svakom društvu, pa i našem, postoje oni ljudi koji se bave tim poslovima i najbolje rešenje za to su nova radna mesta, nove fabrike. Mislim da se to dešava u poslednjih pet-šest godina. Svedoci smo, i vi iz opozicije i mi koji smo na vlasti, samo želim da vam ukažem da tu problematiku, odnosno ilegalnu trgovinu ne tretira komunalna milicija nego tržišna inspekcija. Komunalna milicija može da se bavi isključivo zauzimanjem javne površine na kojoj se vrši ta ilegalna trgovina.
Što se tiče provere identiteta, odnosno člana 21. koji ste naveli, isključivo se odnosi na proveru identiteta onih koji su izvršioci prekršaja iz delokruga rada komunalne milicije. Dakle, komunalni milicajci nemaju mogućnost da legitimišu bilo koga, ako neko sedi na ulici, šeta i tako dalje, da dođe i da ga legitimišu, nego isključivo one koji učine prekršaj. Ukoliko ta lica ne žele ili nemaju lični dokument, oni imaju mogućnost da ih odvedu u policiju, koja onda, u skladu sa zakonom, može da utvrdi njihov identitet.
Ovo što ste rekli da će se jedan komunalni milicajac, praktično, upošljavati na 5.000 stanovnika, to je odredba iz prethodnog zakona. U ovom zakonu te odredbe nema. Ako malo bolje pogledate, videćete da toga nema. Zašto nema? Jedan od razloga je upravo taj da pošto sada dajemo mogućnost svim opštinama da formiraju službu komunalne milicije, jedan od razloga je vrlo praktičan. Dakle, imate opštine koje imaju 15.000, 20.000, 50.000 stanovnika itd. i kada bi se držali striktno tog kriterijuma, verovatno ta služba ne bi ni mogla da funkcioniše sa pet komunalnih milicajaca.
Pokušao sam, dakle, da vam odgovorim na neka od pitanja. Rekli ste da, apropo te sirotinje, da, naravno, ne treba ih sankcionisati. Dakle, ovde se ne radi o represiji, ali ta logika koju vi propagirate bi značila da eventualno lopovi skromnijeg imovinskog stanja ne treba da budu sankcionisani, niti policija treba da ih hapsi zato što su, eto, skromnijeg imovinskog stanja.
Mi se ovde zalažemo, ipak, za vladavinu prava, da se zakoni poštuju i mislim da je to intencija svih nas. Mislim da je to intencija i vas, ali imate svakako pravo da u vašem političkom diskursu iznesete jedan takav stav koji može da bude, verovatno, prihvaćen od strane nekih odnosilaca suvereniteta, odnosno građana i građanki. Ali, mislim da to prosto ne bi bilo odgovorno od strane bilo koje Vlade, pa i ove Vlade u kojoj i lično sedim kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nadam se da sam, možda nisam odgovorio na sva pitanja, ali sam pokušao da ukažem, zbog javnosti, na neke stvari za koje prosto činjenično nisu stajale u vašem izlaganju. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Nemanja Šarović, pravo na repliku.

Da krenem od ovog poslednjeg vašeg, gospodine Ružiću. Vi pričate o toj borbi protiv korupcije, ali ono što je problem – izostaju rezultati. Navedite imena visokih državnih funkcionera, makar iz prethodnih režima, koji su odgovarali za ono što su uradili.

Vi znate da je izvršena pljačkaška privatizacija i SPS je podržavala mnoge vlasti i mnoge režime koji su je sprovodili.

Učestvovali ste i u prethodnom periodu. Znate, vi ste pojedine ministre, evo, na primer, onoga Milana Markovića koji je bio vaš prethodnik na mestu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prozivali po novinama kako on ima jahtu koja je vredna ovoliko ili onoliko, pa je prešao u SNS. Nema više jahte, nema više naslovnih strana. Sad, izgleda, je to zaradio od ministarske plate. Kolika je ta plata, gospodine Ružiću? Hoćete li i vi za ministarski mandat zaraditi jahtu?

Mi imamo primere ovde bivšeg ministra i predsednika Vlade koji je, ja bih rekao, na potpuno nelegitiman način došao u posed vinograda koji je posle prodao za milione evra. Dobio subvenciju, zasadio na državnom zemljištu koje nije imao u zakupu, pa kad je zasadio onda prodao i kaže – on je uspešan biznismen. Šta je to ako nije kriminal?

Koliko je takvih ljudi u zatvoru? Nije ni jedan. Ali, vi ste taj koji je u svom obrazloženju rekao – problem je kad vide vozilo komunalne policije ili komunalnog policajca, razbeže se. Razbeži se sirotinja. Vi kažete – mogu se baviti samo zauzećem javne površine. Jeste, ne mogu držati u vazduhu. Moraju negde staviti taj karton sa koga prodaju. To je ono što je suština.

Vi kada govorite o utvrđivanju ličnog identiteta i kažete – ako oni neće da daju ličnu kartu, pa odvešće ih komunalni policajac u policiju. Taj ko neće da da ličnu kartu neće ni da ga odvedu, nego mora neko fizički da ga savlada, da ga stavi u vozilo i da ga odvede kao salamu vezanog u policiju da bi mu tamo utvrđivali identitet. To je nešto što komunalna milicija ne treba da radi.

Pitao sam vas konkretno, vi pričate o davanju ekskluziviteta Beogradu. Pitao sam vas, ali dajte podatke za bilo koji drugi grad u Srbiji za koji imate, jer ste vi davali podatke za Beograd i zahvalili ste se toj jedinici lokalne samouprave. Dajte podatke za bilo koju drugu jedinicu lokalne samouprave koliko je komunalna policija podnela prijava zbog rupa na putevima, zbog zgrada koje su pod zaštitom, zbog zapušenih slivnika i drugih stvari.

Hvala.
Tri minuta.
Hvala.
Hoćete li da govorite, ministre? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Zaista u kapacitetu ministra ne mogu da ulazim, iako je ovo politička arena, u ova, da kažem, politička razmimoilaženja i rasprave, ali moram jednu stvar da kažem. Naravno, neću vam odgovarati na ovo što ste govorili, samo da vas podsetim da upravo taj Zakon o privatizaciji, koja jeste bila pljačkaška, da je upravo ta partija koju ste pomenuli tada jedina, ne jedina, ali jedina bila u sali kada se glasalo protiv tog zakona.
Tako da, pošto, možda smo mladi, ali pamtimo dugo i dugo smo u politici. Ne bih vas podsećao šta su neke druge partije tada uradile, kada se taj zakon donosio.