Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/168-20

3. dan rada

26.11.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

  • ŠTA SU POSLANICI PITALI?

  • Utvrđivanje odgovornosti za posledice pandemije Covid-19 po građane Novog Pazara, Tutina i Sjenice
  • Borba protiv organizovanog kriminala; Kontrola budžeta opštine Sjenica
  • Izmene zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina
  • Inicijativa za izmene zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina
  • Apel na izgradnju gasovoda kroz Tutin i Novi Pazar
  • Apel na izgradnju gasovoda kroz Tutin i Novi Pazar
  • Smanjenje pojavljivanja lekara u medijima; Pretnje predsedniku države Aleksandru Vučiću
  • Problem penzionog i invalidskog osiguranja za poljoprivredne proizvođače
  • Otpis kamata poljoprivrednim proizvođačima
  • Plan Ministarstva pravde i Vlade RS u vezi optužnice protiv bivših pripadnika OVK; Analiza usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja; Novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština
  • Interesi i ciljevi između Evropske unije i nove američke administracije po pitanju Kosova i Metohije
  • Značaj "Mini Šengena"
  • Istraživanje ofšor kompanija
  • Provera podataka u Centralnom registru stanovništva; Proglašenje počasnog građanina u opštini Bujanovac; Odziv u obuci za nove gradonačelnike Nacionalne akademije
  • Uklanjanje nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje
  • Problem vatrogasnih automobila u naselju Brodarevo; Da li je predviđeno da opšta bolnica Prijepolje bude subregionalni centar; Nove mere Kriznog štaba kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje
  • Apel na smanjenje informacija o korona virusu
  • ZAKONI

  • Odluka o prestanku funkcije člana Fiskalnog saveta
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi
  • Zakon o izmenama i dopuni Carinskog zakona
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2026 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za programski zajam - Vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2053 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora - podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije COVID - 19
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Projekat hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2025 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za programski zajam - Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti
  • Zakon o izmenama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFW, Frankfurt na majni ("KFW") i Republike Srbije ("Zajmoprimac") koju predstavlja Ministar finansija za projekat "Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza II"
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni (KfW) i Republike Srbije (Zajmoprimac) koju predstavlja ministar finansija za projekat "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza V"
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o utvrđivanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije gospodin Muamer Bačevac.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Muamer Bačevac

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo Janković, na početku da rešimo jednu dilemu i jednu nejasnoću. Danas imamo pred nama izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, tačnije Poverenik za rodnu ravnopravnost, nego ravnopravnost uopšte, što vrlo često čujem da neki greše ili mešaju ili ne znaju ili ne shvataju u stvari suštinu ove institucije.

    Borba protiv diskriminacije, razumevanje i poštovanje različitosti temelj su ljudskih prava i sloboda i svako demokratsko društvo teži u ostvarivanju ovih ciljeva. Međutim, činjenica je da pojava diskriminacije i netolerancije postoji u svakom društvu. Zato je naš zadatak da se protiv ovih pojava borimo i reagujemo uspostavljanjem zakonodavnog okvira i jačanjem nezavisnih institucija naše države.

    U Srbiji je zabrana diskriminacije ustavna kategorija. Ustavom Republike Srbije jamče i ljudska i manjinska prava, a jedno od tih prava jeste i pravo na jednakost i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, rase, nacionalne pripadnosti, veroispovesti i drugih ličnih svojstava.

    Prvi sveobuhvatni antidiskriminacijski zakon je Zakon o zabrani diskriminacije. Usvojen je 2009. godine i u ovom zakonu je predviđeno i formiranje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalnog i nezavisnog državnog organa.

    Naravno da su u našem pravnom sistemu i drugi zakoni kojima se garantuje pravo na jednakost, a pre svega Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

    Brojni posebni zakoni sadrže odredbe o zabrani diskriminacije u određenim oblastima, kao što su Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, Zakon o pravima pacijenata itd.

    Ja sam gledao u uporednom pravu kako je stanje i u drugim evropskim zemljama i u zemljama u okruženju i nezavisni organ, odnosno tela za zaštitu ravnopravnosti video sam da ima većina razvijenih demokratskih zemalja, pri čemu njihov oblik nije uvek isti. Negde su to komisije, negde su parlamentarni poverenici, negde su posebni ombudsmani ili pak oblik posebnog parlamentarnog odbora.

    Naravno, postoje brojni dokumenti, pre svega odluke Evropske komisije. Zatim, ima ona opšta preporuka broj 2 iz 1997. godine Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, članicama Saveta Evrope sugerisano je da ustanove specijalna tela za borbu protiv rasizma i diskriminacije na državnom nivou.

    Evropska komisija u junu 2018. godine usvojila je preporuku o standardima za tela za ravnopravnost kako bi se osigurala nezavisnost i efikasnost nacionalnih tela za ravnopravnost. Hoću da kažem da postoje brojni dokumenti, evropske povelje, povelje UN i brojni su pravni osnovi za formiranje ovakvog jednog tela koji samim tim naglašava i značaj za svako demokratsko društvo, kao i nezavisne institucije kao što ove ima u razvijenim zemljama Evrope.

    Oni se različito zovu, to ćemo nekom drugom prilikom, ali mislim da smo mi našli jedan najprikladniji oblik i najprikladniju formu dajući ovim zakonom iz 2009. godine zaista posebnu pažnju i pocrtavajući ovu instituciju, njen značaj i njenu ulogu u savremenom društvu.

    Moram još navesti da smo jednoglasnom odlukom Skupštine evropske mreže tela za ravnopravnost EKVINET 17.11.2010. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije postaje punopravni član ove jako ugledne organizacije.

    Vršeći kontrolnu ulogu funkcija Narodne skupštine i njena radna tela ostvaruju značajnu saradnju sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Redovni godišnji izveštaji Poverenika, kao i posebni izveštaji koji sadrže određene nalaze i preporuke ukazuju nam u kojim oblastima treba da radimo na daljem unapređenju zakona i primene usvojenih zakona.

    Zbog toga razmena iskustava i saznanja o pojavama kršenja ljudskih prava je bila tema brojnih aktivnosti kako Narodne skupštine, tako i njenih radnih tela, posebno Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Pitanja koja su se razmatrala odnosila su se na različite osetljive grupe, kao što su unapređenje položaja Roma i Romkinja, zaštita osoba sa invaliditetom, unapređenje rodne ravnopravnosti, unapređenje položaja starijih osoba, itd.

    Jedna od najtežih posledica diskriminacije po osnovu pola jeste nasilje nad ženama. Zato bih podsetio da je upravo juče počela i započela svetska kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koja se širom sveta obeležava svake godine, a 25. novembar je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

    Značajne korake u sprečavanju nasilja nad ženama smo učinili usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmenama našeg Krivičnog zakonika. Nadležna ministarstva ovom pitanju posvećuju posebnu pažnju, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i organi kao što su tužilaštva, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, itd.

    Međutim, dosta toga nas čeka u narednom periodu, pre svega u cilju daljeg usaglašavanja sa međunarodnim aktima u ovoj oblasti, posebno Istambulskom konvencijom. To je konvencija Saveta Evrope za sprečavanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

    Nažalost, u Srbiji i u Srbiji kao i u drugim zemljama širom svega, nismo postigli ono što je naša težnja, a to je nulta tolerancija na nasilje nad ženama i stoga ovo i dalje treba da bude naš prioritet.

    Verujem da će i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali i novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ovom pitanju posvetiti još veću pažnju i da ćemo zajedničkim aktivnostima doći do najboljih zakonskih rešenja.

    Nas očekuju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. To je zaista jako važan posao, jako važan zakon koji nas očekuje u predstojećem periodu. Mi smo tu obavezu preuzeli u procesu pristupanja EU, a u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Vi znate da su poglavlja 23 i 24 pod posebnim skriningom, da se prva otvaraju i zadnja zatvaraju. Reći ću da su ona ugaoni kamen naših evropskih integracija i nešto što će biti pod posebnom lupom.

    Njihov cilj je i dalje jačanje institucije Poverenika, to naglašavam još jednom. Znači, jačanje institucije Poverenika, njegovih kapaciteta i nadležnosti. Takođe, očekuje nas i usvajanje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

    Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

    Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

    Gospođa Brankica Jovanović, Janković, izvinjavam se, se i za vreme svog prethodnog mandata na čelu institucije Poverenika veoma trudila da ova institucija bude vidljiva i aktivnosti poverenika su doprinele napretku u jačanju svesti o tome da su svi ljudi jednaki i da je diskriminacija zabranjena.

    Siguran sam da će u narednom mandatu ova praksa biti nastavljena i najavljujem da će moja poslanička grupa, odnosno SDPS Rasima Ljajića sa zadovoljstvom glasati za vaš izbor, naravno i ja kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora kojem vi podnosite godišnje izveštaje, ću podržati vaš izbor za Poverenika za ravnopravnost. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala vama.
    Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, gospodin Đorđe Milićević.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Zahvaljujem, gospodine Orliću.

    Uvaženo predsedništvo, gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se naša podrška kao poslaničke grupe ne dovodi u pitanje. Naravno da ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog kandidata za Poverenicu za zaštitu i ravnopravnost polova. Reći ću i razloge zbog čega.

    Koleginica koja je predsednica Odbora maločas je govorila u uvodnom izlaganju. Dakle, procedure su u potpunosti ispoštovane. Kolega Bačevac je govorio o suštini i jednom širem kontekstu sagledavanja zapravo šta u suštini znači poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

    Ono što ja želim na samom početku da istaknem jeste jedan citat koji sam našao na sajtu, vašem sajtu, a koji glasi: „Duboko sam svesna da kada govorimo o ravnopravnosti mi zapravo moramo misliti o slobodi, o istini i o sagledavanju stvarnosti u kojoj živi svaki pojedinac među nama. Ukoliko želimo da budemo društvo sa integritetom, moramo imati na umu da mere integriteta i dostojanstva društva u celini zavisi od njegovog odnosa prema pojedincu. Ukoliko želimo da budemo vrednost svake zajednice i svakog društva naša snaga da gledamo jedni u druge otvoreno, odgovorno i uz poštovanje jeste snaga koju ćemo kao društvo ostvariti u nasleđe našoj deci. U tom smislu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nosilac ogromne odgovornosti u ime društva u celini“.

    Ovo je vaša izjava, citat koji stoji na sajtu vašeg tima sa kojim zajedno radite. Upravo ovim rečima ja ne bih imao šta da dodam. Jednakost i sloboda, mesto za svakog čoveka u našem društvu su naši temeljni principi. Diskriminacija je nejednakost i protiv nje ćemo se svakako boriti kao društvo uz, nadam se, Poverenicu za ravnopravnost i zaštitu ravnopravnosti, zajedno u narednom vremenskom periodu.

    Međutim, današnja rasprava je svakako prilika da i u nešto drugačijem kontekstu govorimo o ovoj temi, da najpre govorimo o stanju u ovoj oblasti društvenog života u Srbiji, da govorimo o ulozi ovog nezavisnog tela i efektima delovanja vas kao Poverenice od trenutka kada ste izabrani do danas, a nadam se i u nekom narednom vremenskom periodu, odnosno ciljevima koje treba zajedno sa vama da ostvarimo i realizujemo u narednom vremenskom periodu.

    Naravno, Ustavom Republike Srbije kao i zakonom koji je kolega maločas spomenuo, a to je Zakon o sprečavanju diskriminacije, definisano je da svi uživaju jednaku zaštitu, bez obzira na lične razlike po bilo kom osnovu. Ali, znate, svako društvo ima svoje specifičnosti, svako društvo je na neki način dinamično i naravno da nažalost često postoje različiti oblici diskriminacija.

    Zato je zakonom i uveden institut Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ima, rekao bih, širok krug ovlašćenja i čija suštinska uloga jeste zaštita i preventivna, ali dodao bih da je veoma važan segment vašeg delovanja prevencija diskriminacije, koja kao primarna ali dugoročna mera uvek daje najbolje ishode i najbolje rezultate.

    U svakom društvu, pa i u našem, najaktuelnije pitanje kada govorimo o ravnopravnosti jeste ravnopravnost polova. Mislim na ravnopravnost muškaraca i žena, posebno kada su u pitanju zaposlenost, napredovanje u poslu, društveni i politički angažman. Ovde naravno mislim na sve vidove društvene borbe protiv diskriminacije žena, protiv nasilja nad ženama, protiv porodičnog i bilo kog drugog vida nasilja.

    Koleginica Marija je pomenula jednu važnu stvar, i ona se tiče parlamenta, tiče se Narodne skupštine Republike Srbije. Ona je govorila u globalu, pretpostavljam, misleći o parlamentima u svetu, ali ja želim da izrazim pre svega lično zadovoljstvo jer je Narodna skupština Republike Srbije danas jedan od pet parlamenata u Evropi po broju pripadnica lepšeg pola. Kao muškarac ću priznati da je to jako važno, jer žene su vrlo često od nas i hrabrije, visprenije i mudrije, i snažnije. Nije to slučaj samo sa parlamentom, već i sa Vladom Republike Srbije, jer, čini mi se, polovinu odgovornih funkcija u Vladi Republike Srbije obavljaju upravo pripadnice lepšeg pola.

    Mislim da je to veliki iskorak u demokratskom smislu i mislim da sve to vodi ka nečemu što treba da bude naš zajednički cilj, a imaćemo snažniju, hrabriju, jaču, ali i lepšu Srbiju.

    Ono o čemu takođe danas želim da govorim jeste odnos parlamenta prema nezavisnim telima.

    Inače, maločas kada sam govorio o pripadnicama lepšeg pola, moram da se vratim na to, pripadnicama lepšeg pola u parlamentu, imam to zadovoljstvo da sam prvi među jednakima u poslaničkom klubu koji broji 50% pripadnica lepšeg pola. Mi iz SPS uvek sa ponosom ističemo da smo prva politička opcija na političkoj sceni Srbije, uz dužno poštovanje drugih, koja je na jednu od najodgovornijih funkcija, a to je gradonačelnika Beograda, upravo predložila ženu. Bila je to Slobodanka Gruden.

    Ono što sam želeo da govorim u nastavku jeste odnos parlamenta prema radu nezavisnih tela. Zaboravlja se, čini mi se, vrlo često, a tu želim da napravim digresiju i poređenje iz jednog prethodnog perioda i prethodnog saziva, treba uvek afirmisati uvek ono što je bilo dobro u prethodnom vremenskom periodu, ali treba izvući pouke iz onoga što je bilo loše, a bilo mnogo toga lošeg koje upravo učinjeno od strane jednog dela opozicije. Zato želim da govorim o odnosu parlamenta najpre prema radu nezavisnih tela.

    Zaboravlja se ovde i zaboravljala se u tom periodu jedna suštinska stvar, mi smo poslanici, legitimno izabrani predstavnici građana, neko ko je dobio poverenje i mandat građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, i na nama je pre svega da pomognemo nezavisnim telima, da ojačamo i osnažimo nezavisna tela, a ne da nezavisna tela guramo u politički ring, jer oni nisu politički akteri. Naš posao je da podržimo nezavisna tela, da rade po zakonu, a ne da tumačimo proizvoljno, pojedinačno zakone, kako je to bilo u prethodnom sazivu, u trenutku kada je kome i kako odgovaralo i da teramo nezavisna tela da to isto čine, jer to nije ni fer, ni korektno, ni pošteno, to nije uloga nas parlamentaraca.

    Kada je reč, opet na drugoj strani o odnosu nezavisnih tela prema parlamentu, nas, gospođo Janković, apsolutno ne interesuje da li vi pripadate nekoj političkoj partiji ili ne. To je za nas nebitno. Za nas je mnogo važno da ste vi posao za koji ste preuzeli odgovornost obavljali i odgovorno i ozbiljno i posvećeno i da su iza vas rezultati. Lično sam imao priliku da sarađujem sa vama i dok ste obavljali poslove državnog sekreta, na moje zadovoljstvo, i imao sam priliku da učestvujem zajedno sa vama na okruglim stolovima u periodu kada ste obaljali posao Poverenika i sa sigurnošću mogu reći da su rezultati vašeg rada vidljivi.

    Ono što je važno jeste da ste kao predstavnik nezavisnog tela imali odgovoran odnos prema parlamentu, prema dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo pominjem? Vi ste uvek bili spremni da date odgovore na pitanja koja postavljaju poslanici, da podnosite izveštaje, a imali smo, recimo, ne tako davno, priliku da imamo Zaštitnika građana, mislim, koji je takođe izabran ovde u parlamentu od strane poslanika, on se umesto svojim poslom više bavio politikom. Parlamentarce i nas narodne poslanike, da tako kažem, uvažavao je toliko da nas nije udostojio ni da dolazi na sednice odbora, niti da odgovara na pitanja koja poslanici postavljaju na sednicama odbora, a vezana su za izveštaj o radu. Pojavio se u parlamentu onog trenutka, u skupštinskom holu kada je započeo političku kampanju.

    Dakle, mi smo vama zahvalni pre svega na odgovornom odnosu koji imate prema parlamentu i ubeđeni smo da ćete taj odnos zadržati i u narednom vremenskom periodu.

    Mislim da je ključna reč kada u bilo kom kontekstu govorimo o ovoj temi na današnjoj raspravi pristojnost. Govorim o potrebi pre svega da iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako ne bi imali nasilje, kako bi nastavili da idemo putem koji mi želimo, a to je da postanemo pristojna država u kojoj ćemo moći pristojno i civilizovano da komuniciramo i ova vladajuća koalicija je, podsetiću i vas i javnosti i kolege, u prethodnom vremenskom periodu delima, a ne rečima, ne floskulama, pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali i u istoj meri da uvažava princip odgovornosti. Dakle, nije se bežalo nikada od odgovornosti, nisu se prikrivale greške, nisu se plasirale laži i u tome i jeste suština reči pristojnost. Odgovorno obavljati posao za koji ste preuzeli odgovornost, ali i biti odgovoran i za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno.

    Ovo što smo učinili zajedno u prethodnom vremenskom periodu po nama je veliki napredak u srpskoj politici u kojoj godinama unazad apsolutno niko ni za šta nije bio kriv i to je samo dokaz potvrde i pokazatelj da postajemo pristojno i odgovorno društvo. Ne treba da mi budemo samo predstavnici stranaka i predstavnici poslaničkih grupa. Mi treba kao narodni poslanici da budemo primer za čitavo društvo.

    Razumem, zapravo ne razumem, ali shvatam šta se dešavalo u prethodnom vremenskom periodu i kada je reč o onome što sam rekao da je loše iskustvo i da iz svega toga treba izvući pouke jer manjak političke moći i uticaja doveo je do najprimitivnijeg ponašanja, do siledžijskog i nasilničkog ponašanja i u parlamentu, ali i van parlamenta od strane jednog dela opozicije. To je do vokabulara do koji odavno prevazilazi političke okvire i onda se postavlja jedno ključno pitanje. Maločas smo govorili o pripadnicama lepšeg pola koje obavljaju odgovoran posao. Novinarke takođe obavljaju jedan krajnje odgovoran i ozbiljan posao, pogotovo danas u periodu kovida kada je svaka informacija za građane Srbije od izuzetne važnosti i od izuzetnog značaja. Da li recimo novinarke „Pinka“ treba da brinu za svoju bezbednost nakon dešavanja ispred Televizije „Pink“?

    Podsetiću vas, pristalice jednog dela, nazovite, lidera opozicije, fizički su nasrnule na novinarke, a nakon toga, na konferenciji za novinare, vrlo otvoreno saopštili da, parafraziraću – kada dođemo na vlast, mada vrlo teško, ugasićemo vašu televiziju, zapravo – vaša televizija neće postojati.

    Inače, njihova hrabrost uglavnom se svodi kroz tu Tviter ili Fejsbuk politiku, kroz sramne poruke koje su upućene novinarkama, ali koje su upućene i premijerki, koje su upućene i ostalim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Dakle, najsramnije, beskrupulozno i za svaku osudu.

    Onda, znate, sledi onaj period političkog marketinga, slede deca, slede suze, deo političke kampanje, pri čemu zaboravljaju suštinsku stvar, a to je uzrok. Znači, bave se posledicom, pokušavaju politički da profitiraju, ali zaboravljaju šta je uzrok.

    Od političara se očekuju rešenja. Kada ulazite u politiku, vi ne pitate svoju decu da li ćete da uđete u politiku ili ne, već tu odluku donosite sami. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenje. Ako ste želeli da pokažete da ste drugačiji od tog tamo jednog dela opozicije, onda ste trebali i mogli na vreme nešto konkretno da uradite. Govorim namerno ovo, jer je vezano za temu, izuzetno je vezano za temu. Dakle, mogli ste da pokažete da ste drugačiji i da kao, recimo, tzv. lider samozvane opozicije, pozovete svog saborca i kažete, najmanje što možete je da uputite izvinjenje predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, jer ste fizički nasrnuli na nju, a reč je o jednoj dami. Najmanje što možete je da uputite izvinjenje novinarkama „Pinka“ ili da uputite izvinjenje onim mučenim penzionerima koje ste tu snimali i svašta im rekli u periodu kada je Krizni štab doneo rigidne mere, a vi ste te rigidne mere prekršili i sedeli pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Da ste to uradili, možda bi vam neko danas i poverovao. Pošto niste, onda je sve to politički marketing i politička magla.

    Gospođo Janković, želim samo još jednu stvar da kažem, na samom kraju. Ja znam da ovo možda nije popularno, ali prosto moram da kažem. Vas su 2016. godine proglasili najvećim homofobom od strane neke populacije. Zašto sam ovo rekao? Pre nekoliko dana je u parlamentu održana sednica, kolega, Odbora kojim vi predsedavate, nakon toga konferencija za štampu i najavljeno da će u parlament stići jedan zakonski predlog. Znate, demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom. To nije demokratija. I razlog je nastavak evropskog puta, jel tako, kolega, Srbije. Jesmo mi za evropske integracije i smatramo da treba implementirati evropske standarde kako bi bili uređeno društvo, ali mnoge stvari na putu evropskih integracija mi činimo upravo zbog nas samih, ne zbog Evrope, zbog generacija koje će doći, zbog naše dece, kako bi imali normalno uređenu i pristojnu državu.

    Zato mislim da u trenutku kada dnevno imamo pet do šest hiljada obolelih od kovida, ali i da nemamo kovid, imamo situaciju da su podaci takvi da u godini, upravo zbog starosne strukture stanovništva, nestane jedan veći grad, mislim da u ovom trenutku nema mesta da razgovaramo i pokrećemo ovakvu inicijativu i ovakvu temu. I molim vas da na to odreagujete na adekvatan način, jer malo čas sam rekao – demokratija nikada ne može biti nametanje volje manjine nad većinom, jer to bi onda bila diskriminacija nas koji mislimo drugačije. Reč je o zakonu o istopolnim brakovima. Nadam se da će biti prilike i da o tome razgovaramo.

    Na samom kraju, pošto je vreme isteklo, zahvaljujem kolega Orliću što ste mi produžili 11 sekundi, svakako ćete, gospođo Janković, u danu za glasanje imati našu podršku. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala gospodine Milićeviću.
    Mislim da je opšte poznato da smo više nego tolerantni kada je reč o pravima narodnih poslanika da saopšte ono što smatraju da je važno i takvi smo prema svima.
    Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, zamenik predsednika, gospođa Sandra Božić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

    Uvaženi narodni poslanici, poštovana kandidatkinjo za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što krenem sa svojim obrazlaganjem predloga za izbor Poverenika, samo bih jednu malu digresiju, ako mi dozvolite. Moj kolega Milićević pre mene je zaista dosta toga rekao i izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što su i ostale poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnici zaista uspeli da prepoznaju ono što je SNS već i u odgovoru naše koleginice Jelene Žarić Kovačević, kao predsednika Odbora, i rekli, da ste se vi zapravo kandidovali svojim kvalitetima i svojim rezultatima u radu, jer ste zaista u prethodnih pet godina i te kako imali i oni su opipljivi.

    Ali, kada govorimo o diskriminaciji, kada govorimo o ravnopravnosti, u pravu su i moje kolege koje su pre mene govorile i koje kažu da se prosto sve to uvek nekako veže za rodnu ravnopravnost i tu smo neku priču već i navikli. Ali, vas molim ovde u ime svih dama, mi koje izuzetno vodimo računa o ovoj temi, pazimo šta govorimo, kako se izražavamo i pokušavamo da budemo i rodno senzitivne u tom nekom smislu koji bi bio na našem jeziku odgovarajući, da ne govorite molim vas – pripadnice lepšeg pola. Jer, pripadnice lepšeg ili ružnijeg, mi ovde nismo ni što smo lepe, ni što smo manje lepe, već smo ovde zato što imamo određene kvaliteta za koje smo se kvalifikovale na određenim listama, na kojima su i naše kolege narodni poslanici.

    Nije to bilo sa zlom namerom, to vrlo dobro znam. Izuzetno cenim svog kolegu Milićevića koji je zaista hteo samo da na jedan način oda i priznanje i prosto da iskaže možda i de fakto ono što jeste istina, ali kada koristite jezik koji zapravo, pogotovo u ovakvim temama mora biti primeren rodno senzitivnim kategorijama, zaista, bolje da pogrešite možda nekada, nego da iskoristite reč koja nije primerena. Ali, eto, to je jedna mala digresija, neće mi gospodin Milićević zameriti, koliko ni ja njemu nisam.

    Tako da, kažem gospođa Žarić Kovačević je kao predsednik odbora zaista rekla sve ono što je vas kvalifikovalo u prethodnom periodu vašeg rada za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Meni je izuzetna čast i zadovoljstvo što ste upravo vi opet predloženi, jer sam zaista i izbliza, baveći se i temama koje su u delokrugu rada vaše institucije zaista imala priliku i da sarađujem sa vama i na nivou lokalnih samouprava i imala sam priliku i ovde u parlamentu da čitam vaše izveštaje o radu. Tako da, vidim da je zaista ispred nas neko ko se zaista zalaže i mogu reći slobodno živi ovu priču ravnopravnosti, ali zaista imate delokrug rada koji je izuzetno osetljiv i gde morate percipirati različite potrebe, višestruko marginalizovanih ponekada, u društvu grupa i morate u tom smislu biti vrlo obazrivi.

    Znam da nije lako kada ste nezavisno telo koje može samo da reaguje samo na osnovu preporuka, ali ono što vas upravo, a možda i vaš rad ocenjuje jeste procentualno visok nivo preporuka koje se zaista na kraju i usvoje. Prema tome, čini mi se da ste vi tu našli, ipak, način da u svom radu dođete do suštine i mislim da je to ono što vas zaista osnovno i kvalifikuje.

    Čisto radi građana, različitih poverenika imamo u sistemu naše uprave, pa ovde često vidimo i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Čisto želim da kažem da je vaš delokrug rada i institucija zakonom definisana još 2009. godine. Vi ste uspostavljeni kao inokosni, nezavisni, samostalni organ. Na taj način u okviru Ustava i zakona Srbije delujete. Ono što je suština rada vaše institucije, jeste upravo zaštita manjinskih i ljudskih prava i to je sasvim sigurno najveći delokrug rada u kojem vi percipirate svoje delovanje.

    Dva su razloga zašto je zaista jedan zgodan momenat, mogu slobodno reći, da upravo danas razgovaramo o izboru poverenika. Juče smo obeležili, kolege su o tome govorile, drago mi je što su i kolege poslanici o tome govorili, 25. novembar kao dan u kojem smo se na svetskom nivou, u okviru Ujedinjenih nacija, obavezali da obeležavamo kao Međunarodni dan prevencije nasilja nad ženama. Ja to nekako ovog puta zaista pokušavam da naglasim i da možda nekako i neku inicijativu pokrenemo i u međunarodnim organizacijama u nekom trenutku. Možda bi to neko obrazloženje nekome imalo smisla, koliko ima meni, ali, eto, u nekim narednim momentima kada budete imali priliku da budete ovde ispred narodnih poslanika, ja bih vas molila prosto da razmotrite sledeću mogućnost.

    Dakle, kada govorimo o nasilju nad ženama, a toliko se trudimo da žene ne stavimo u taj neki, rekla bih, deo koji se i dalje odnosi prema ženama kao objektu. To je nešto što pokušavamo zaista i u ovom rodno senzitivnom jeziku da uvek izbegnemo, ali mi u samom zakonu imamo tu reč: „prevencija nasilja nad ženama“, gde zaista opet žene svrstavamo i stavljamo na mesto objekta. Čini mi se da postoje određeni izrazi koji bi tu suštinu zakona, naravno, ukoliko postoji mogućnosti da ga unapredimo, naravno da ćemo na tome raditi i na našem zakonodavstvu smo po ovoj temi mnogo toga učinili, da se ne vraćam sada na sve ono, mogli bismo zaista da ostanemo ovde čitavog dana i to je dobro, jer se mi zaista ne bavimo nasiljem prema ženama 25. novembra u okviru 16 dana aktivizma samo, već 365 dana u godini i to je obaveza Republike Srbije koja je proizašla iz obaveze koju oseća kao društvo koje je svakako i u političkom smislu, upravo iz razloga što ovde u Narodnoj skupštini danas sedi 40% žena, reklo zaista šta misli.

    Svakako da u okviru ovih 16 dana aktivizma i danas imamo obavezu da razgovaramo o tome na koji način ćemo se izboriti da se žene danas osećaju bezbednije u društvu, na koji način ćemo sprečiti femicid, jer zaista nulta tolerancija prema nasilju je ono što je neophodno uvesti kao obaveznu normu u društvu i ništa manje od toga.

    Ono na čemu moramo da radimo kao društvo da bismo došli do ove nulte tolerancije, jeste i ekonomsko osnaživanje žena, a pre toga, naravno, političko osnaživanje kako bismo što većem broju žena zapravo i dali glas. U to ime se zaista moram zahvaliti i velikoj podršci koju ne samo SNS, ali kroz SNS su možda krenuli ti svi inicijalni pokretači, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je zaista svojim zalaganjem ličnim prepoznao da je neophodno da se zaista glas žena u Srbiji čuje snažno. Mi smo u tome, čini mi se, uspele.

    Bez obzira što ravnopravnost govori o tome da govorimo o procentu 50 prema 50, jer je to matematički ispravno i tačno, ja mogu reći da se mi danas osećamo daleko ravnopravnije nego što je to bilo u godinama koje su iza nas, a nije imalo izgovora zašto se to ranije nije učinilo. Zato se, kažem još jednom, zahvaljujem i u ime svojih koleginica iz poslaničke grupe, u ime svih koleginica koje su dobile priliku da u ovom parlamentu u danu kada smo izabrali novu Vladu Republike Srbije sa ovih mesta ovde 40% žena je izabralo 50% žena u Vladi Srbije. To je zaista jedan veliki pomak koji smo mi kao društvo učinili.

    Politički smo osnažili žene, ali ih nismo osnažili tako da bi se sada mi kao žene borili za druge žene. Hoćemo, naravno da je to cilj kojem mi težimo, ali će se čitavo društvo, čitava zajednica, zaista ta svest koju moramo imati o političkoj participaciji žena u politici ne govori samo u naše ime, mi se ne borimo ovde za sebe, mi se borimo za sve žene u Srbiji, pogotovo one koje su višestruko diskriminisane na različite načine. Mi se borimo za žene na selu, mi se borimo za žene koje su invalidi, mi se borimo za svaku ženu u Srbiji. To je suština onoga što je naše političko delovanje i naša uloga ovde u klupama našeg najvišeg zakonodavnog tela u državi. Dakle, to je naša uloga u društvu. Ne da biramo same sebe i da se između sebe borimo, nego da se borimo za sve žene koje su nas izabrale i za one koje nisu, jer to je suština.

    Isto tako bih volela da danas razgovaramo, jer, kažem, dosta smo razgovarali o temi žena u politici i u ekonomskom osnaživanju žena i u narednim danima mi kao Ženska parlamentarna mreža, koja je juče i simbolično ozvaničila svoje postojanje u okviru ovog mandata, razgovaraćemo o tome svakako i na različitim forumima, trudićemo se da ova tema zaista živi 365 dana u godini, ali isto tako mi je drago što smo danas zapravo ovde i razgovaramo o temi izbora poverenika iz jednog drugog razloga. Volela bih da znam šta je to, s obzirom da se Poverenik, a i Ustav Republike Srbije i svi drugi zakoni, svako na svoj način u svom delokrugu rada, bave zaštitom manjinskih i ljudskih prava, pitanje koje želim danas ovde da postavim je – šta je sa ljudskim pravima predsednika države, Aleksandra Vučića?

    Možda će vam biti neobično jer ću ja ovaj deo izlaganja započeti sa jednom slikom i jednim pitanjem za vas i za širu javnost. Da li je možda, evo, kolegama u sali i ljudima pokraj malih ekrana koji nas prate danas u prenosu poznato ko se nalazi na ovoj slici? Ako može da se uveliča, ja bih bila zahvalna. Verujem da ne znate. Mogu ovu sliku, pretpostavljam, da držim ovde ceo dan ovako podignutu, a da vi nećete znati ko se nalazi na slici. Možda bude ovako jasnije. Opet mislim da široj javnosti neće biti jasno o kome se radi, jer lik ovog čoveka vi ne viđate ni po medijima, ni po novinama, ni u kakvim raspravama ni ovde ni u široj javnosti. Reč je o Gojku Đilasu, bratu Dragana Đilasa. Da sada, recimo, uzmem i da vam, a mislim da nije ni potrebno, mislim da svi znate kako izgleda Andrej Vučić. Znate samo iz razloga što je brat predsednika Srbije.

    Vidite, o tajkunskoj braći se ne govori. O tajkunskoj braći koji su još veći tajkuni se ne govori, ali zato se priča o predsednikovom bratu, zato se o njemu neosnovano tajkunski govori, u tajkunskom maniru. Koliko puta ste čuli da Andrej Vučić poseduje restorane, pekare, zemlju po Vojvodini? Koliko puta su sami sebe demantovali da Andrej Vučić ništa od toga ne poseduje? Sami sebe su demantovali, čak nismo bili potrebni ni mi ovde niti bilo ko. Sami sebe su demantovali. Ali, o bratu Dragana Đilasa se ne govori. Je li to zabranjena tema?

    Zašto se govori o deci Aleksandra Vučića? Opet sam sigurna da čitava javnost vrlo jasno zna kako se zovu deca predsednika Srbije. Da li znate kako se zovu moja deca? Da li znate kako se zovu deca Aleksandra Martinovića? Da li znate kako se zovu deca Dragana Đilasa? Ne znate, sigurna sam da ne znate, ali sigurno znate kako se zovu deca Aleksandra Vučića, jer se o Danilu, Milici i Vukanu neprestano piše, neprestano govori od strane istih ovih koji svoju decu čuvaju, čija su deca vrednija od dece predsednika Srbije. Pa, nije tako niti može da bude tako.

    Zato mi je drago što danas u ovom danu govorimo o zaštiti svih ljudskih prava i kroz vašu instituciju i vas zaista molim da na ovakve pretnje koje smo i danas čuli, a čuli ste i gospodina Milenka Jovanova koji je savršeno objasnio čitavu korelaciju stvari na koje smo mi navikli.

    To je propast ukoliko mi dozvolimo da društvo u Srbiji navikne da se deci predsednika Srbije, ali ne samo predsednika Srbije, već bilo kom detetu političkog aktera preti, da bude predmet monstruoznih izjava. Ja imam ovde samo deo toga. Verujte mi, mnogo mi je teško da ovo čitam. Pročitaću samo nekoliko, da podsetim javnost Srbije na sve ono što su pričali i govorili i što su uspostavili kao normalnost u Srbiji, gde niko više ne reaguje i ne misli da misli da reaguje, kada se preti Danilu Vučiću, Milici Vučić i Vukanu Vučiću, koji ima tri godine, pa koliko god godina da imaju. „Vučiću, sotono, tvoje brigade komunalne policije prosipaju ljudima jagode“, „Skote raspali, dok se svinja Danilo drogira, rasipa“, „pa razmišljaš li nekad o svinja Danilu, o kuja Milici i psetu Vukanu“. Ima ovde još mnogo toga, ovo je apsolutno samo ono što je u poslednjim danima izvučeno sa raznoraznih Tviter naloga.

    Kada pogledate sve ove izjave, kad sve to sakupite u jedno, jednu stvar morate da primetite, ne možete da ne primetite, a to je da svi oni podržavaju vrlo jasno, to nisu građani koji nemaju svoje mišljenje i koji su apolitični, oni vrlo jasno podržavaju jednu političku priču, jednu političku doktrinu. Ono što priča Srđan Nogo – Dragan Đilas misli, i to je sto posto sigurno, jer smo se uverili, ovo su sve horde njegovih pristalica koje iza ovih izjava monstruoznih dele svoje političke ideje o mnogočemu i ne treba vam mnogo pameti da shvatite da zapravo svi ovi ljudi jesu u službi Dragana Đilasa i da svaki put kada neko preti deci Aleksandra Vučića, iza toga stoji Dragan Đilas, niko drugi, a onda se pojavi neki fašistički izrodnik Nogo koji samo prenese informaciju dalje.

    To nije Srbija u kojoj mi želimo da odgajamo našu decu, to nije Srbija u kojoj mi želimo da razgovaramo o ravnopravnosti, jer pre svega ovde ravnopravnost i ne postoji, jer čini mi se da ni predsednik Srbije i njegova deca nemaju osnovna ljudska prava. I ja pitam – a ko je tu da zaštiti njihova ljudska prava? Ko je tu da zaštiti oca kada mu napadaju ćerku, prete da će je silovati? Gde su državni organi koji treba da reaguju na ovo?

    Ovim putem apelujem još jednom da se na izjave Srđana Noga ne prelazi tek tako. Molim sve nadležne državne organe da reaguju. On je izneo niz pretnji, ne samo predsedniku i njegovoj deci, nažalost, proširio je to na čitavu porodicu Vučić. Stalno se priča o rodu i izrodu i da će nam satrti sve što može da satre i mi svi prelazimo preko toga. I u pravu ste, kolega Jovanov, ko se setio da priča o Čaba Deru ovde? I nije Čaba Der sam došao do toga, nije sam sebi ponudio novac, sasvim sigurno, ponudio mu je neko drugi, dobio je nalog od nekog drugog. Šta da je Čaba Der ostao na slobodi? Kakav scenario bi ovde danas gledali? I zašto stalno pristajemo da se stvara atmosfera linča? Nismo u srednjem veku, nećemo ga ni vraćati.

    Gradimo naprednu, zdravu i jaku Srbiju i na tom putu jedan čovek nas vodi, mi sledimo. Vrlo jasno sledimo sve ono što je on uspeo da pokrene, posle toliko godina, a trebale su decenije. Trebale su decenije nakon onoga što su ostavili iza sebe svi oni koji danas pokušavaju svoju političku inferiornost da zamene time što će napadati decu predsednika, jer znaju da sasvim sigurno predsednik neće izaći i obračunavati se sa Srđanom Nogom. Pa neće, ali ćemo mi svi ovde, sasvim sigurno, učiniti to i činiti svakoga dana i svakoga puta kada se to desi.

    Da se vratimo na Gojka Đilasa. Neću tek tako preći danas preko toga. S obzirom da znamo o kakvom bratu tajkunu se radi, Draganu Đilasu, onda i ne čudi što upravo ovaj drugi brat o kome javnost ne zna ništa, jer se SNS nikada sa svojim neistomišljenicima nije obračunavala na način na koji se Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak tajkunske bulumente obračunava sa nama, preko naše dece, preko naše rodbine, preko naših najbližih, jer svako je najranjiviji upravo kada govorimo o onima koje najviše volimo, o svojoj rodbini i o svojoj deci.

    Mi zato ne znamo da Gojko Đilas ima upravljačka prava u četiri kompanije u Beogradu, da je vlasnik firme „Comodos corporation“, registrovane u američkoj državi Delaver. Zanimljivo je da se upravo na fiktivnim adresama u Delaveru registruju kompanije stranih državljana čiji je jedini cilj pranje novca i, gledajte sad, ovo je sad ona posebna zanimljivost, izbegavanje plaćanja poreza u zemljama odakle potiču vlasnici. Ako pričamo o izbegavanju plaćanja poreza, pa ne postoji maestralniji primer od Dragana Đilasa i njegovih medija koji i dan-danas ne plaćaju porez u Srbiji i brinu verovatno o porezu nekog Luksemburga.

    Šta još to poseduje Gojko Đilas? Evo, ja sam došla do nekih podataka i samo da prosto možete da sagledate da mi zaista u državi imamo očigledno nekog izuzetno sposobnog čoveka koji je nama nepoznat, izuzetno uspešnog čoveka koji se bavi nepoznatim privrednim delatnostima, nepoznat javnosti, a zamislite, on je brat Dragana Đilasa, jednog od, mogu slobodno reći, vođa opozicije u Srbiji.

    Tako Gojko Đilas poseduje, sad se spremite jer lista je zaista podugačka, molim vas da me saslušate, da budete strpljivi: stan u Siminoj ulici od 91 metra kvadratnog, stan u Gramšijevoj, stan u Dušana Radovića, stan u Beogradskoj od 91 metra kvadratnog, stan u Borislava Pekića, lokal u Požarevačkoj, stan u Gospodar Jovanovoj, stan u Dimitrija Tucovića, pet stanova u zgradi u Ulici Velisava Vujovića od po 127 metara kvadratnih svaki, dva stana u Velisava Vujovića, sedam garaža, stan u Gospodar Jevremovoj, stan u Kornelija Stankovića, stan u Svetozara Markovića, stan u Jevrema Grujića od 160 metara kvadratnih, a ovo vam nisam spominjala kolike su kvadrature, ali sve su gotovo iznad 80 i preko 150 metara kvadratnih, dve garaže u Đorđa Stanojevića. Ovo je spisak samo onih nekretnina koje poseduje brat Dragana Đilasa, a nije isključeno da ovaj spisak nije konačan. Sada samo zamislite da sve ovo što ima Gojko Đilas spojite sa onim što ima Dragan Đilas, a onda pomnožite sa mogućnošću koliko su nas slagali da imaju još.

    Dakle, zapamtite još jednom ovo lice, pa eto molim da se i ostali mediji CINS-ovi, BIRN-ovi, KRIK-ovi, pozabave ovom imovinskom kartom, na koji način je to jedan toliko uspešan biznismen koga mi u Srbiji ne poznajemo, nismo ni čuli za njega, jer se vešto skriva iza skuta svoga brata, došao do mogućnosti da napravi ovakvu imovinsku kartu i da je poseduje. Ko je Gojko Đilas? Za Dragana Đilasa smo utvrdili ko je, ne bi nam bilo čudno da iver ne pada daleko od klade.

    Vama želim puno uspeha u budućem radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Srpska napredna stranka, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će vaš izbor, kao što je i predložila, da podrži, jer znamo da ćete u budućnosti da se bavite stvarima koje su iz vašeg delokruga rada zaista presudne za ovakvu vrstu pitanja, osetljivih pitanja koja sam i maločas spominjala, a tiču se upravo osnovnih ljudskih prava i diskriminacije. Ja se nadam da ćemo do te nulte tačke u kojoj neće biti ni diskriminacije, ni kršenja osnovnih ljudskih prava i nulte tolerancije nasilja prema ženama zaista kao društvo ubrzo doći i da ćemo se tu popeti na jedan od vrhova svetskih lista, jer koliko znamo uspeli smo za jedan relativno kratak period da dođemo do mesta broj jedan u svim ostalim oblastima razvoja društva i života. Hvala vam puno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
    Prelazimo na rad po listi prijavljenih za reč.
    Reč ima, narodni poslanik Samir Tandir.
    ...
    Stranka pravde i pomirenja

    Samir Tandir

    Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
    Hvala.

    Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana Poverenice za rodnu ravnopravnost gospođo Janković, želim da se zahvalim što ste danas lično prisutni, to je dokaz poštovanja prema parlamentu, prema nama narodnim poslanicima i prema svim građankama i građanima, jer mi danas govorimo o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti to je jako važna institucija.

    Želim na početku govora da se osvrnem na samu proceduru, pošto smo čuli određene kritike, svako ima pravo da ne zna i mislim da je to dobro jer samo javnosti objasnili kako se i kandiduje sama funkcija koju ste vi obavljali u prethodnom mandatu i koju ćete, nadam se da ćete dobiti podršku iz diskusija, to čujemo, jer ste zaista dobro radili svoj posao i zaista nemam nikakvu sumnju niti dvojbu i da imate protiv kandidata da ste svojim dosadašnjim radom, radom u prethodnom mandatu zaslužili podršku. Znači, procedura je vrlo jasna. Svi oni koji je nisu ispoštovali, šta da se radi, šta je tu je. Za neki naredni konkurs mandat su mogli da nauče.

    Demokratija, demokratski procesi su nešto na čemu svakodnevno moramo da radimo. Mi smo jedna mlada demokratija i diskriminacija jeste, nažalost, što je prisutno u svakoj zajednici, u svakom društvu. Vidimo da zemlje koje za sebe tvrde da su kolevka savremene demokratije suočavaju se sa rasnim nemirima, kao u SAD, Francuska, Nemačka. Zemlje EU se suočavaju sa zaista velikim izazovima sada u 21. veku. Dokaz da mi zaista želimo da uspostavimo suštinsku demokratiju jeste zakonodavni okvir na osnovu kojih postoji institucija koju vi predstavljate. To je dokaz da želimo da Srbiju učinimo suštinski demokratskim društvom i zemljom.

    Ono što je ključni problem, kako ga ja vidim, jeste problem implementacije zakona. Mislim da je to nešto na čemu vi i vaši saradnici, vaše institucije u narednom mandatu treba da obratite pažnju i da svi mi i parlament i Vlada i drugi činioci u društvu imaju dosta da rade.

    Zašto ćemo mi poslanici stranke Pravde i pomirenja akademik Muamer Zukorlić, glasati za vaš izbor, jer ste vi rad vaše institucije približili lokalnim zajednicama. Za mene kao za narodnog poslanika koji dolazi iz unutrašnjosti jako je važno da institucije, nezavisne institucije, vladine institucije, ministarstva, budu bliska i njihov rad bude transparentan i blizak čoveku koji živi u unutrašnjosti u ovom slučaju u Sandžačkim opštinama.

    Želim da istaknem zaista nemerljiv doprinos koji ste dali u saradnji sa manjinskim zajednicama. U ovom slučaju sa predstavnicima bošnjačkog naroda. Vaša poseta u Novom Pazaru jako je bila zapažena. Predavanje koje ste održali na Internacionalom univerzitetu se i dan danas prepričava i poslali ste jaku poruku bošnjačkoj zajednici, ali i predstavnicima svih drugih manjinskih zajednica. Podsetiću da prema zadnjem popisu jednu trećinu građanki i građana u Republici Srbiji čine predstavnici manjinskih zajednica.

    Ono što je dobro kod izbora i što smo istakli i što sam istakao u svojim diskusijama kod izbora nove Vlade jeste što imamo veće učešće žena. Međutim, ono što sam i tada istakao jeste da trećina manjinskih zajednica nema predstavnika u ovoj Vladi i da je to nešto na čemu moramo raditi u budućnosti.

    Ono što takođe očekujem od vas i vaše institucije jeste da imamo određenu problematiku koja se tiče diskriminacije pri zapošljavanju predstavnika manjinskih zajednica u državnim ustanovama i njihovu zastupljenost u policiji, u tužilaštvu, u sudovima, u javnim preduzećima, kao što su „Telekom“, EPS i neki drugi.

    Onda očekujem zaista da u jednom konstruktivnom razgovoru nas poslanika, vaše institucije sa predstavnicima Vlade, da uputimo apel, preporuke, da razgovaramo, jer je cilj svih nas ovde, svih društvenih činilaca, jeste da sve građanke i građani u Srbiji, Srbiju dožive kao svoju domovinu. To je naša misija i na tome moramo permanentno raditi. U danu za glasanje poslanici Stranke pravde i pomirenja, akademik Muamer Zukorlić, glasaće za vaš izbor. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala vama.
    Reč ima Jasmina Karanac.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Jasmina Karanac

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovane gospođo Janković, parlament Srbije danas treći put bira Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Bez imalo skromnosti moram da istaknem da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao relativno institucija. Za deset godina postojanja pored toga što je postala vidljiva i prepoznatljiva napravila je velike i važne korake ka većoj toleranciji i ravnopravnosti i zaštiti svih naših građanki i građana od diskriminacije.

    Kao predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava, ravnopravnost polova u prethodnom mandatu, imala sam priliku da kroz niz različitih aktivnosti sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i bivšom i nadam se budućom Poverenicom uverim u rad i posvećenost i institucije i Brankice Janković, kao i svih njenih saradnika u unapređenju ravnopravnosti svih društvenih grupa, ali i svih građana i građanki Republike Srbije.

    U prethodnom periodu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je kroz brojne različite aktivnosti radio na zaštiti od diskriminacije. Učestvovala sam na brojnim skupovima i pratila istraživanja o odnosu prema diskriminaciji koji iz godine u godinu sprovodi ovo nezavisno telo i činjenica je da diskriminacije ima, ali da se ona ipak smanjuje i ono što je mnogo važnije, bolje razume kao pojava koja je zakonom zabranjena.

    Bez obzira što je diskriminacija i dalje prisutna u našem društvu ti napori zavređuju pohvale. Mislim da je dosta toga urađeno na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, tu pre svega mislim na pristupačnost objekata i na tome treba raditi još intenzivnije i još više. I, ne mislim samo na fizičke barijere, već i na druge prepreke sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i očekujem i verujem da će Poverenik na tome raditi i u narednom periodu.

    Takođe, Odbor je u saradnji sa Poverenicom organizovao sednice i javna slušanja posvećena položaju naših najstarijih građana povodom 1. oktobra Međunarodnog dana starih, a na kojima se ukazivalo na važnost međugeneracijske solidarnosti i povezivanje mladih i starih. Moram ovom prilikom da istaknem da su ovo samo neke od vrednosti za koje se zalaže i na vrhu liste prioriteta Socijaldemokratske partije Srbije.

    I pored svih napora činjenica je moramo dalje raditi na unapređenju i položaju naših starih građana i građanki, jer značajan broj starijih osoba i dalje se susreće sa različitim problemima, kao što su problemi vezani za usluge u sopstvenom domu, dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, nedostatak pomoći pri kretanju i pomoći u kući, a naročito na sve ovo moramo obratiti pažnju sada u uslovima pandemije korona virusa.

    Takođe, postoje i problemi kojima kao društvo moramo stati na put, kao što su nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Problemi starijih osoba su specifični, veoma često proizilaze iz njihovog zdravstvenog stanja, ali i porodičnih odnosa i stoga zahtevaju poseban pristup i pažnju.

    Uverena sam da će skupštinski odbor na čijem čelu je moj kolega Muamer Bačevac i buduća Poverenica Brankica Janković značajnu pažnju posvetiti i ovim pitanjima i ne samo oni, jer pažnja, human odnos i razumevanje je ono što svi možemo i moramo pružiti našim starijima, roditeljima, prijateljima, komšijama. To je nešto što ne zahteva posebna finansijska sredstva i angažovanje institucija već zavisi i od nas samih i zahteva samo malo vremena i dobre volje.

    Osvrnula bih se i na još nekoliko konkretnih aktivnosti. Kao vredno naše pažnje mislim da treba izdvojiti poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji nam je dostavljen pre nepunih godinu dana i u kome je predstavljena i dobra analiza, ali i pravci delovanja kako bi se poboljšalo stanje na tržištu rada i zapošljavanja. S tim u vezi, Poverenik je za poslodavce ponudio jedan dobar priručnik pod nazivom „Kodeks ravnopravnosti“ kako bi se uticalo na jednak tretman prilikom zapošljavanja. Sve ovo, naravno, sada u uslovima pandemije podložno je još većem senzibilitetu i pažnji i samim tim još većim obavezama buduće Poverenice.

    Kada je u pitanju položaj žena, pohvalila bi reagovanje Poverenice Brankice Janković svaki put kada su žene iz političkog i javnog života bile izložene uvredama i ponižavanjima, pa čak i govorom mržnje i ne samo žene, već i osude i pretnje predsednika Republike i njegovoj porodici, uvrede na nacionalnoj osnovi, vršnjačko nasilje itd.

    Moram da primetim da sam, zajedno sa svojim koleginicama narodnim poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže, pažljivo pogledala analizu zastupljenosti žena na lokalu, o čijim se rezultatima i ovde u parlamentu govorilo. Od skoro 200 opština i gradova u Srbiji, pre samo tri do četiri godine samo 12 žena je bilo na njihovom čelu. Mislim da nam je svima, i kolegama i koleginicama, to bio motiv da se takva slika menja. Naš sadašnji parlament i aktuelni sastav Vlade, kao i zastupljenost žena u lokalnim samoupravama to i pokazuju.

    Iako je srpsko društvo danas spremnije da prihvati različitost, ipak treba još mnogo toga učiniti i pred nama su različiti i veliki izazovi koje kao društvo moramo da prevaziđemo.

    Poštovani narodni poslanici i poslanice, na kraju da zaključim, kontinuitet koji ćemo pokazati izborom Brankice Janković kao Poverenice na jasan način će pokazati koliko je ovom domu i nama kao poslanicima i poslanicama ravnopravnost značajna i ključna kao jedan od temelja svakog demokratskog društva i uslov ostvarivanja svih drugih ljudskih prava.

    Očekujem da će Poverenica održati obećanje dato ovde u Narodnoj skupštini pre godinu dana, kada se usvajao Izveštaj, da će Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisna nadležna državna institucija za zaštitu prava ravnopravnosti nastaviti svoj rad na zaštiti od diskriminacije svakog pojedinca i društvene grupe.

    Gospođo Janković, sagledavajući vaš rad i rad vašeg tima u proteklih pet godina, imajući poverenje da ćete i dalje profesionalno, posvećeno i savesno voditi ovu instituciju, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića će podržati vaš izbor na mestu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem.