Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, želim ovom prilikom da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Predloženim izmenama omogućiće se realizacija ovog projekta zbog čega ću ja, naravno, glasati za ovaj zakon.
Što se tiče samog projekta, on je trenutno jedan od najvećih građevinskih projekata u Evropi, vredan 3,5 milijarde evra. Ovaj projekat je veoma važan jer omogućava otvaranje novih radnih mesta, angažovanje srpske građevinske industrije, rast privrede, jačanje ekonomije i povećanje turističkih potencijala Beograda i Srbije.
Takođe, ogroman posao je već napravljen time što je taj prostor raščišćen i što su ljudi koji su tamo živeli u nehumanim uslovima dobili adekvatan smeštaj. Prostor koji je godinama predstavljao ruglo Beograda danas izgleda veličanstveno, a tek će izgledati veličanstveno kada se ceo projekat završi.
"Beograd na vodi" svakim danom raste sve više i više, a kao što znate u toku je izgradnja kule "Beograd" koja će biti još jedan od simbola našeg glavnog grada.
Sa druge strane, moram da napomenem da je najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, Draganu Đilasu, smetao i smeta projekat "Beograd na vodi", ali mu nije smetao Miškovićev projekat "Grad na vodi", koji je 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao kao tadašnji gradonačelnik.
Kada smo kod projekta "Beograd na vodi", želim da podsetim građane Beograda i Srbije da smo zahvaljujući odgovornoj politici i viziji Aleksandra Vučića u prethodnom periodu u Beogradu izgradili 20.000 metara kvadratnih najlepše pešačke zone u centru Beograda, asfaltirali 1.220 ulica, izgradili i rekonstruisali 436 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, izgradili pasarelu koja spaja Kalemegdan sa Savskim šetalištem, obnovili stotine fasada, rekonstruisali trg Slavija, trg Republike, Narodni muzej koji, podsetiću vas, je 15 godina bio zatvoren, Muzej savremene umetnosti koji je 10 godina bio zatvoren. Rekonstruisali smo i Cvetni trg, Kosančićev venac i Topličin venac.
Takođe, moram da napomenem da je ovo samo mali deo onoga što smo u prethodnom periodu uradili u Beogradu i da ćemo u narednom periodu nastaviti istim tempom. Isto tako, u toku je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, a krajem sledeće godine krećemo sa izgradnjom metroa.
Podsetiću vas da je Dragan Đilas od 2008. godine pa sve do 2013. godine obećavao početak izgradnje metroa koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Za razliku od njega, mi naša obećanja ispunjavamo i sledeće godine krećemo sa realizacijom ovog projekta.
Kada već pominjem najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa, želim da podsetim građane Beograda i Srbije samo na neke njegove projekte. Recimo, projekat „Kuća Velikog brata“, gde je oteo parcelu od 2.000 kvadrata za potrebe uvođenja rijaliti programa u Srbiji na zemljištu koje je predviđeno da bude objekat za smeštaj dece, kulturnu zabavu i sportsko-rekreativnu namenu.
Takođe, projekat - podzemni kontejneri gde je na nameštenom tenderu bez bilo kakve studije i plana nabavio 1.800 podzemni kontejnera od firme „Blagojevica“, koja se bavila izradom kablova. Kontejneri su, kao što znate, ubrzo propali jer nisu bili vodonepropusni, niti su bili otporni na rđu, dok je firma koja je dobila ovaj posao ubrzo posle toga otišla u stečaj. Iako se firma koja je napravila kontejnere obavezala da iste i postavi, to se nije desilo, već je grad Beograd o svom trošku angažovao komunalna preduzeće „Gradsku čistoću“ i „Beograd put“ da ovaj posao završi.
Što se tiče kupovine španskih tramvaja, potpuno isti „Kaf tramvaji“ su u mađarskom Debrecinu koštali 1,8 miliona evra, dok ih je Beograd kupio za 2,2 miliona evra po komadu. Time je grad Beograd iste tramvaje platio 12 miliona evra više od realne cene i to bez ugovorenog servisiranja i rezervnih delova, zbog čega su morali jedan potpuno novi tramvaj da rastave i koriste ga za rezervne delove. Takođe, po nabavci tih tramvaja morali su i vanredno da seku stajalište javnog prevoza da bi ti tramvaji uopšte mogli i da se koriste.
Što se tiče replike „Terazija“ na Novom Beogradu, ova kula od karata nas je koštala 114 miliona dinara i za koju je dodatno plaćeno četiri miliona dinara godišnje za obezbeđenje, gde nije bilo žive duše. Replika nikada zvanično nije otvorena, niti je završena, a pored svega ovaj montažni objekat je nelegalno priključen na električnu mrežu.
Podsetiću vas i na Pazl grad na Voždovcu, koji je podignut bez lokacijske i građevinske dozvole na zemljištu Ministarstva odbrane, a vrlo brzo je izgubio svoju funkciju, jer su sve sprave predviđene za igranje dece delimično ili potpuno uništene, dok su zidovi išarani.
Što se tiče mosta na Adi, izgradnja mosta koštala je preko 400 miliona evra, iako je prvobitna projektovana cena iznosila 118 miliona evra. Samo u prvoj fazi izgradnje Đilasovim saradnicima isplaćeno je oko osam miliona evra na ime fiktivnih konsultantskih usluga. Novac se izvlačio preko grčke kompanije čiji je pravni zastupnik bio srpski državljanin Rajan Rajačić, blizak prijatelj gle čuda Đilasovog kuma, Dragana Ješića.
Takođe, grad Beograd je krajem 2011. godine platio dodatno devet miliona evara da bi most na Adi bio završen pre roka i svečano otvoren za doček 2012. godine kako bi ga Dragan Đilas koristio za novogodišnju promociju, odnosno u svrhu predizborne kampanje 2012. godine.
Da ne dužim dalje, mogao bih do sutra da pričam o uspešnim projektima Dragana Đilasa, kojima je građane Beograda zavio u crno, ali ću iskoristiti priliku da ga pozovem da prestane da se krije iza svojih medija, da se vrati u gradski parlament od kojeg beži ko đavo od krsta i objasni građanima Beograda i Srbije kako je moguće da od 2007. godine, kada je postao ministar i kada je prijavio da od imovine ima samo ženinu kuću, automobil iz 2003. godine i 74 hiljade evra ušteđevine, dođe do toga da 2016. godine samo u nekretninama ima 25 miliona evra, dok njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina vrednih preko pet miliona evra, mada sam siguran da je građanima, kako Beograda, tako i Srbije apsolutno sve jasno.