Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Sledeći govornik je Daniel Đivanović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, planirao sam da u svom izlaganju danas, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Pre nego što pređem na sadržinu samih predloga zakona, dozvolite mi da se malo detaljnije osvrnem na jedno, za određeni deo vojvođanskih Mađara, vrlo značajno pitanje i da vas zamolim, gospodine ministre, da tu dilemu danas ovde razjasnimo, ukoliko je moguće.

Od trenutka kada je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana dospeo u javnost, možda čak i pre toga, svedoci smo raznih spekulacija i nagađanja u medijima, koja su uglavnom bila netačna i zastrašujuća, a vezana za dvostruko oporezivanje zarade građana koji su rezidenti Republike Srbije, a svoje prihode ostvaruju u inostranstvu.

Kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara smatram da je neophodno da pitanja oko eventualnog dvostrukog oporezivanja razjasnimo odmah. Građani su zbunjeni i žele da znaju šta ih čeka posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.

Da budem u potpunosti jasan, sada ne pričam o frilenserima, već o građanima koji su državljani Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji na privremenom radu u inostranstvu, a koji uredno plaćaju poreze i doprinose u zemlji u kojoj ostvaruju svoje prihode.

Naime, imamo veliki broj građana koji žive na severu Vojvodine, uglavnom na teritoriji opštine Subotice, Sombora ili opštine Kanjiža i drugih, a rade u Mađarskoj, na primer u Segedinu, Pečuju, Kečkemetu, Vespremu i u drugim mestima, a imamo i ne mali broj građana koji se nalaze na privremenom radu u raznim zemljama EU, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj itd.

Gospodine Mali, pre svega vam se zahvaljujem na dosadašnjim izlaganjima i molim vas da zajedno razjasnimo situaciju i koliko god je to moguće smirimo ljude koje su potresle lažne vesti o tome da će biti dvostruko oporezovani, da će posle redovnog izmirenja svojih obaveza tamo gde rade i u Srbiji morati da plaćaju dodatni porez.

Gospodine ministre, molim vas da još jednom razjasnimo i da odgovorimo na dileme i strah izazvan spekulacijama – da li će ovi ljudi, u ovom slučaju veliki broj vojvođanskih Mađara koji svakodnevno putuju preko granice na posao, ali i svi oni koji su na privremenom radu u inostranstvu, morati da plaćaju dodatni porez ili će se, što je sasvim logično, kao i do sada, primenjivati Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji Srbija ima potpisan, između ostalog, sa Mađarskom, ali i skoro sa svim zemljama EU? Ukoliko je to moguće, zamolio bih vas da to ovde i sada razjasnimo.

Želeo bih da se osvrnem na još neka rešenja iz predloga zakona.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 16.300 na 18.300 dinara mesečno. Predloženo rešenje u delu povećanja neoporezivog iznosa zarade imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi, jer se primenom te mere omogućava manje fiskalno opterećenje prihoda po osnovu rada.

Predloženim rešenjem postiže se dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, što je u skladu sa preporukom Programa ekonomskih reformi za period od 2020. do 2022. godine i revidiranom Fiskalnom strategijom za 2020, sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu.

Uređenje poreskog tretmana prihoda po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, prihoda po osnovu njenog prenosa, kao i poreskog kredita kod godišnjeg poreza po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda. Uređenje poreskog tretmana, prihoda koje fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine i uvođenje poreskog oslobođenja po osnovu poreza na kapitalne dobitke, za obveznike koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda.

Proširenje poreskog oslobođenja po osnovu dobitaka od igara na sreću na dobitke ostvarene od posebnih igara na sreću, produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica.

Drugi predlog zakona, osnovna sadržina dopune, izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje odnosi se na: produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica, preciziranje u pogledu kategorije poslodavca koji ima pravo na korišćenje olakšica po osnovu zapošljavanja kvalifikovanog novozaposlenog lica.

Predloženim zakonskim rešenjima poslodavcima iz privatnog sektora daje se još jedan fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavanje više lica.

Predloženo produženje perioda primene postojećih olakšica imaće uticaj na privredne subjekte kojima se omogućava njihovo dalje korišćenje. To su poslodavci: pravna lica, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici koji imaju pravo na povraćaj plaćenih doprinosa u rasponu od 65% do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih lica, što Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava.

Predložene izmene imaće uticaj i na mikro i na mala preduzeća. Predloženo produženje perioda primene olakšice u vidu povraćaja 70% plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica odnosi se kako na poslodavce preduzetnike, preduzetnike paušalce ili preduzetnike poljoprivrednike, tako i na pravna lica koja se svrstavaju u mikro ili mala pravna lica.

Predloženim produženjem olakšica daje se prilika i novoosnovanim privrednim subjektima da koriste pogodnosti pri zapošljavanju novih lica.

Pored toga, ovaj zakon će uticati i na sama fizička lica koja zasnuju radni odnos kod poslodavca, jer će im se omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa i po tom osnovu prava i obaveznog socijalnog osiguranja, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Da zaključim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona koji se nalaze pred nama i unapred vam se zahvaljujem na odgovorima i što ćemo zajedno odgovoriti na velike dileme naših građana i nadam se smiriti tenzije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Danielu Đivanoviću i čestitam na prvom zvaničnom obraćanju, kao novoizabranom narodnom poslaniku u Skupštini Srbije.
Pošto vidim da se gospodin Siniša Mali prijavio, dajem reč gospodinu ministru.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine Đivanoviću, evo da se i ja pridružim čestitkama na vašem prvom obraćanju kao poslanika u Narodnoj skupštini.
Ja sam malopre i smatrao sam da sam odgovorio na to pitanje, ali evo i gospođa Kovač me je zamolila da ponovim još jednom kako bi pogotovo ljudima sa kojima ste vi u kontaktu, taj odgovor bio potpuno jasan.
Dakle, još jednom i veoma jasno, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Mađarskom ostaje na snazi. Ne menja se ništa što je vezano za plaćanje poreza na dohodak za građane koji putuju preko granice i rade u Mađarkoj.
Dakle, apsolutno se ništa ne menja. Na kraju krajeva, vi ste sami rekli, kada ste govorili o izmenama Zakona o porezu na dohodak da su to dve izmene najvažnije. Jedna izmena koja se odnosi na povećanje neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara i takođe produženje roka za povraćaj poreza i doprinosa za novozaposlena lica u iznosu od 65% do 75% koji se produžio do kraja sledeće godine, kao još jedan vid podsticaja za novo zapošljavanje.
I tu bi svaki moj komentar bio završen. Nažalost, žao mi je što su neodgovorne izjave pojedinaca dovele do toga da se bilo ko, ko pošteno radi plaća poreze i doprinose i tako već decenijama unazad, jer suština ovog zakona se nije menjala ukoliko se ne varam, od 2003. godine.
Dakle, ništa se ne menja ni ove godine, osim nekih dodatnih unapređenja koja su vezana, pogotovo za poslovnu politiku i okruženje ovde u Srbiji, a još jedanput, osobe koje žive u Srbiji, a rade u Mađarskoj, tamo su zaposlene, tamo primaju plate, shodno ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Mađarskom, jer su porezi i doprinosi tamo i veći, ovde nemaju obavezu da plaćaju poreze i doprinose. Ti porezi i doprinosi plaćeni su Mađarskoj na plate koje tamo zarađuju.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan. Ako nisam, ponoviću još koji put. Hvala.

Hvala puno, uvaženom ministru na konciznom odgovoru.
Idemo dalje.
Po listi prijavljenih narodnih poslanika, sledeća ima reč narodna poslanica Snežana Paunović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i pre svega građani Srbije, ovaj skupštinski pretres sadrži važne zakone. Tu je možda kolega Voja Vujić bio u pravu, teško je sve obraditi u jednoj diskusiji, za ovlašćene malo teže nego za nas koji smo podelili zaduženja između sebe. Tako da ću govoriti samo o dva zakona iz ovog seta od 16 zakona koliko je pred nama, ali ću svakako reći da je važno naglasiti da je jedan od zakona, zapravo novi Zakon o digitalnoj imovini, bilo bi suludo da bilo šta dalje na tu temu kažem, toliko ste se trudili da svi objasnite, ja mislim da nema građanina Srbije koji je želeo da zna, a da ne zna o čemu se zapravo radi i koliko je to važno za sve naše građane.

Ostali zakoni koji se nalaze, to je niz poreskih zakona kojima se obezbeđuje, pre svega dohodovna strana budžeta. Zakon o izmeni javne svojine, privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni servis, zakon kojim ću se ja primarno baviti, ali i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i izgradnje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Dakle, najpre o zakonu koji se odnosi na promenu visine takse za Javni medijski servis, potpuno svesno ispred poslaničke grupe SPS, a naglasiću i zašto. Kada god povećavate takse onda to izaziva negativnu reakciju kod ljudi, međutim ovo zaista ima i svoje opravdanje i svoje obrazloženje. Ona jeste privremeno sredstvo finansiranje Javnog servisa i nije prvi put da menjamo njenu visinu.

Imamo pravo da na to gledamo iz različitih uglova pa i na način što ćemo predložiti amandman u kome kažemo da bi taksa trebalo da bude jedan dinar. Potpuno je nerealno. Ako sa jedne strane, kao narodni poslanici, stalno apelujemo na Javni servis i sveukupni medijski prostor i medijske kuće Srbije, da moraju da budu odgovorniji kada je u pitanju emitovanje programa, onda je više nego neodgovorno pričati o taksama od jednog dinara.

Dakle, ako bi moglo da se razgovara o taksama od jednog dinara pravo bi socijalista bilo da to prvi kažu naglas, međutim mi ne možemo biti nerealni, ne sedimo u ovoj sali da bismo lagali ovaj narod i u tom smislu i jesam preuzela obavezu da o tome govorim.

Javni medijski servis koji obuhvata RTS i RTV ostvaruju funkciju javnog informisanja građana u Republici. Proizvode, ne samo informativni, već i kulturno-obrazovni program i ta proizvodnja apsolutno nije jeftina.

Ono što ću naglasiti jeste da i RTS i RTV imaju u svojim programskim šemama informativne emisije i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i mislim da je i to važno reći, jer to u dobro meri demantuje neke navode koje smo u proteklom periodu imali priliku da čujemo i u Skupštini.

Da li građani sa pravom očekuju da javni medijski servis bude u pravom smislu te reči servis građana? Da. Da, ali sa pravom očekuju da zadovoljava te informativne, kulturne i obrazovne potrebe građana? Opet, da. Da li je to uvek lako uraditi? Ne, moramo biti podrška u tom smislu i javnom servisu i ja mislim da ovo povećanje od, čini mi se, 43 ili 44 dinara u odnosu na aktuelnu cenu takse nije toliko strašno za građane Srbije koliko će značiti javnim servisima. Iskreno se nadam i čvrsto verujem unaprediti ono na šta ne može niko od nas da utiče, možemo samo da sugerišemo, a to je programsku šemu.

Sa druge strane, komercijalne televizije koje znaju da često budu kritikovane imaju pravo takođe na svoju programsku šemu, ali smo apelovali, bar ja nekoliko puta, verujem da ćemo o tome sutra ili prekosutra ponovo razgovarati, da bi taj televizijski sadržaj možda za nijansu mogao da bude kvalitetniji.

Dakle, da zaključim, sa taksama Srbija nije jedina zemlja u kojoj se putem taksi koje građani plaćaju finansira funkcija javnog informisanja. Taj model nije loš, daje nam mogućnost izbora i činjenica da postoje komercijalne televizije. Dakle, možemo se opredeliti šta ćemo pratiti, to je tačno, ali ja čvrsto verujem da kao država moramo podržati najpre javni servis iako to, opet kažem, ne umanjuje odgovornost nekih drugih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom.

Izmene zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ove izmene se odnose, i o tome ste ministre govorili, najpre na rokove iz prostog razloga, jer je do usporavanja projekta došlo zarad Kovida 19 i to su negde čini mi se razlozi koji su opravdani u mnogim segmentima.

Ono što je važno i zbog čega ću svesno o tome govoriti jeste da svima jasno, pa i skepticima i protivnicima ovog projekta, da se on realizuje uspešno i brzo. Na tom prostoru mi sada vidimo jedan potpuno drugačiji Beograd. Vidimo našu metropolu u jednom novom svetlu, ali ima jedna simpatična stvar koje se nismo odrekli i naglasiću je, Železnička stanica Beograd je građena između 1882. i 1885. godine, koliko ja imam podatak, po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ako se ne varam ona će ostati, odnosno biti pretvorena u muzej. Jedno važno zdanje, koje ima status spomenika kulture od velikog značaja će nastaviti da živi na mestu gde je bilo.

Neposredno pored toga, ja moram da istaknem zadovoljstvo zbog činjenice da se na tom Centralnom savskom trgu završava spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srednjevekovne srpske države, državniku koji je udario temelje ove naše države. Oni nisu porušeni ni u vreme Turaka i, na kraju, zahvaljujući Nemanjinoj Srbiji mi smo danas tu gde jesmo.

Koliko umemo da odemo u politikanstvo, govori činjenica da čak i ovo kritikujemo. Kritikujemo i težnju da sačuvamo svoju tradiciju, kritikujemo potrebu da, koliko god modernizovali glavni grad Srbije, imamo i tu dozu naše tradicije i naše duhovnosti, pa smo to kritikovali i sa pozicije čak izgleda, čini mi se, tog spomenika. Raznih je malicioznih komentara bilo. Kada bih imala uticaj lično, možda bih insistirala na tome da se ceo taj trg zapravo dobije ime trga Nemanjića. Ja mislim da mi toj dinastiji dugujemo toliko. Ipak je ona vodila Srbiju puna tri veka.

Zašto sam govorila u ime SPS najviše o ova dva zakona? Zato što mislim da će se o njima najmanje govoriti, jer jesu praktično ovi zakoni koji, rekla sam, u ovom trenutku nemaju alternativu, možda su i sigurno da jesu manje važni od zakona koji govori o digitalnoj imovini, ali je važno zarad javnosti reći da sve što Skupština Srbije donese kao zakon i odluku potpuno svesno to radi i u saglasju sa Vladom Republike Srbije, da ne bismo bili izloženi onome što često ume da nam se dogodi, a to je da nazovu nekim pogrdnim imenima, prepoznavajući pretpostavljam sebe u ogledalu.

Da li možemo biti kritikovani? Da. Da li se naše izjave seku brutalno? Da. Da li je iz ovoga što sam danas rekla nekome nešto zasmetalo? Pretpostavljam da da. Ali, naglasiću još jednom, poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće svakako za sve zakone iz prvog seta o kojima danas razgovaramo. Opet kažem, najveće zadovoljstvo će mi biti upravo u činjenici da ćemo u mandatu uraditi nešto što ima svoj put ka 21. veku, ali se seća i svog 14, 15. i 16. veka. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Paunović, zamenici šefa poslaničke grupe.

Pre nego što pređemo na sledeću na listi, narodni poslanici, dozvolite mi da vas obavestim da smo dobili obaveštenje od RTS-a, da su u mogućnosti da današnju sednicu prenose do 18.00 časova, zbog ranije ugovorene obaveze prenosa finala Svetskog kupa u rvanju 2020, ali, pošto je predsednik najavio mogućnost da ćemo raditi duže od 18.00 časova, preostali deo sednice će biti emitovan u večernjem terminu, a ne u direktnom prenosu.

Idemo dalje.

Sledeća na listi je narodna poslanica Biljana Jakovljević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošle nedelje smo usvojili Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu i time smo omogućili nastavak krupnih kapitalnih projekata, ali takođe i početak novih, kao i nastavak borbe sa pandemijom korona virusa.

Upravo usvajanjem i ovih finansijskih zakona o kojima danas govorimo mi nastavljamo razvoj naše zemlje iz oblasti putne i železničke infrastrukture. Moram da pomenem da su za nas Čačane od izuzetnog značaja upravo radovi na Moravskom koridoru, specijalno deonica autoputa Preljina-Pojate, kao i nastavak autoputa Miloš Veliki, deonice autoputa Preljina-Požega. Veoma je pohvalno da su u ovim trenucima radovi na drugim saobraćajnicama na teritoriji naše zemlje.

Kada govorimo o drugim krupnim kapitalnim projektima, mi možemo da govorimo takođe i o unapređenju kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, što je takođe jedan od veoma važnih republičkih projekata koji je značajan i za nas Čačane. Za tu investiciju je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, čija vrednost iznosi 23 miliona evra. Zatim, u toku je rekonstrukcija i kanala za vodosnabdevanje, čija vrednost iznosi 7,5 miliona evra, a dug je 24 kilometra. Time ćemo da unapredimo poljoprivredna dobra čačanskog kraja.

Takođe, u još 17 opština i gradova će se raditi na tim poljima. Zaista nas očekuje u narednoj godini veliki broj krupnih, lepih investicija o kojima ćemo ovde govoriti.

Sada bih se specijalno osvrnula na Predlog zakona o digitalnoj imovini, jer smatram da je ovo jedna od veoma značajnih tema za nas mlade prvenstveno, ali naravno i za svu populaciju. Smatram da u 21. veku verovatno ne postoji osoba koja nije makar elementarno digitalno pismena ili makar da poseduje taj uvid koliko je digitalizacija važna i tehnologija. Naročito smo se uverili u to tokom pandemije korona virusa, jer zahvaljujući digitalizaciji i tehnologiji uspeli smo da očuvamo kontakte sa prijateljima, sa rodbinom, uspeli smo da spasimo veliki broj sektora, kao što su, recimo, obrazovanje. Zahvaljujući onlajn nastavi, učesnici su uspeli da obavljaju svoje školske obaveze. Takođe, i u sektoru trgovine videli smo da je nesmetano funkcionisala komunikacija između proizvođača i potrošača.

Zaista smo uvideli sada više nego ikada značaj inovacije i tehnologije, koliko su određeni sektoru upravo zahvaljujući digitalizaciji nastavili sa funkcionisanjem uprkos pandemiji korona virusa.

S obzirom da se tehnologija pokazala kao pomoć čovečanstvu i da se tehnologija svakodnevno razvija, tako je naša država prepoznala tu potrebu još i pre pojave korona virusa. Samim dolaskom na vlast predsednik Aleksandar Vučić je želeo da Srbija ide u korak sa velikim evropskim državama u mnogim oblastima, pa i u pogledu digitalizacije i inovacija.

Podsetiću vas da su investicionim planom 2020/2025 opredeljena značajna sredstva za digitalizaciju i veštačku inteligenciju. Shodno tome, proteklih godina su u Srbiji otvorena četiri naučno-tehnološka parka, od kojih je jedan i kod nas u Čačku. Dakle, pored Beograda, Novog Sada i Niša, i Čačak je jedan od centara koji brine o mladim ljudima i svima onima koji žele da svoje ideje generišu upravo ovde u Srbiji.

Takođe je i premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu istakla da je jedan od prioriteta naše zemlje upravo ulaganje u digitalizaciju, jer želimo moderniju zemlju i efikasniju u svim oblastima u kojima uvođenje umrežavanja sistema može pospešiti rad.

Svrha digitalizacije ima široku namenu i kada je reč o uvođenju digitalizacije u sistem javnih uprava, u zdravstvo, lokalne samouprave, time ćemo da pospešimo i da postignemo efikasnije i kvalitetnije funkcionisanje, zapravo brži protok informacija i pomoći ćemo građanima da brže dođu do svojih ciljeva, da brže dođu do rešavanja svojih potreba i problema, a za zaposlene to označava jedan brži način rešavanja problema za koje se obraćaju građani.

Shodno svemu tome, ja ću svim srcem podržati predlog zakona koji je pred nama i to isto ću zamoliti i svoje kolege da učine, kako bi pomogli našoj državi da se razvija u jednom modernijem i svestranijem stilu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Jakovljević.
Dajem reč narodnom poslaniku Samiru Tandiru.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, jako je važan set zakona o kojima danas razgovaramo. Ono što želim da istaknem i da se nadovežem na kolege iz Vojvodine koji su govorili, jeste da je ta priča o oporezivanju naše dijaspore, a ja dolazim iz Sandžaka, dosta uznemirila javnost i da mislim da nije zgoreg što smo danas o tome pričali, da li sa zemljama i kojim zemljama imamo to dvostruko oporezivanje, jer dosta građanki i građana nas je kontaktiralo i zaista su oni uznemireni.

Jako je važno što ste vi poslali jednu direktnu poruku, da znaju ljudi šta mogu da očekuju, jer su se javljali nama, javljali su nam se sugrađani, naša dijaspora, da li da se odreknu državljanstva, šta da rade, da li se to odnosi na njih itd. Znači, većina sandžačke dijaspore se nalazi u zemljama Zapadne Evrope, zemlje Beneluksa, Skandinavija, Nemačka itd. Jako je važno poslati poruku, to su velike patriote, ljudi koji su i u ovo doba pandemije virusom Kovid 19 poslali velika finansijska sredstva, pomogli naše opštine, pomogli zdravstvene ustanove.

Što se tiče Zakona o digitalnoj imovini, želim da kažem da je to jako važan zakon. Mi kao zemlja nemamo ni naftu, nemamo ni dijamante, ali mislim da imamo veliku šansu u nečemu što se zove kreativna industrija, i to je nešto po čemu po svojoj kreaciji, po svom intelektu globalno poznati.

Znači, apsolutno i jasno da nešto što je u terminologiji poznato kao frilenser je neophodno i zakonski detektovati i urediti, jer prema podacima koji su dostupni pripadnici tog zanimanja, ljudi koji se bave tim poslom šest puta više zarađuju od ostalih u Srbiji. Frilenser u Srbiji, otprilike 30 do 50% raste broj onih koji su uposleni u ovoj industriji i peti smo po iznosu zarada. Znači, bilo je jako važno da se i ovaj segment društva potpuno definiše.

Što se tiče vremena mi očekujemo da, kao što je danas predsednik države otvorio veliku fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji da se to desi skoro i u Sandžaku. Međutim, dok se to ne desi kreativna industrija je nešto što je naša velika šansa.

Želim da spomenem da je 2012. godine, Fejsbuk, koliko je važan ovaj segment u našim životima i koliko je to vreme prema kom koračamo blizu, Fejsbuk je 2012. godine kupio Instagram za milijardu dolara. Imao je samo 13 zaposlenih. Danas Instagram donosi svojim gazdama 500.000 dolara mesečno. Znači, u dva meseca se ta investicija otplaćuje.

Vratimo se u privatizaciju. Mislim da je najveća privatizacija bila prodaja „Mobtela“ u Srbiji. Znači, kreativna industrija je nešto što je šansa naše zemlje.

Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, neophodan je nastavak uvođenja reda. Želim da istaknem da još uvek imamo kompanije koje radi u sivoj zoni da imamo radnike, za koje se svi mi zalažemo i borimo, koji rade godinama, a nemaju dana radnog staža. To je nešto čemu moramo sistemski kao država da stanemo na put.

Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine želim da istaknem da u prethodnom mandatu Vlada je napravila veliki iskorak kada je moja zajednica u pitanju, islamskoj zajednici su vraćeni neki vrlo važni objekti kao što je Fakultet za islamske studije, zgrada fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru i zgrada Novopazarske banje. To je nešto što treba pozdraviti, to je put kojim treba da idemo.

Međutim, islamska zajednica kao i druge verske zajednice imaju jako puno

objekata koji su u procesu restitucije. Jedan od tih objekata koji ja želim da istaknem jeste objekat Musale u Prijepolju koji se nalazi na prostoru nekada društvene firme „Svetolost“ i usled administrativnih barijera mi ne možemo da dođemo do povraćaja te imovine. Tako da vas molim da utičete na Agenciju za restituciju i druge nadležne da se aktivnije uključe u ovaj problem koji je zaista kompleksan i koji svakodnevno ometa rad, ne samo islamske zajednice, nego svih verskih zajednica.

Hvala.