Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i pre svega građani Srbije, ovaj skupštinski pretres sadrži važne zakone. Tu je možda kolega Voja Vujić bio u pravu, teško je sve obraditi u jednoj diskusiji, za ovlašćene malo teže nego za nas koji smo podelili zaduženja između sebe. Tako da ću govoriti samo o dva zakona iz ovog seta od 16 zakona koliko je pred nama, ali ću svakako reći da je važno naglasiti da je jedan od zakona, zapravo novi Zakon o digitalnoj imovini, bilo bi suludo da bilo šta dalje na tu temu kažem, toliko ste se trudili da svi objasnite, ja mislim da nema građanina Srbije koji je želeo da zna, a da ne zna o čemu se zapravo radi i koliko je to važno za sve naše građane.
Ostali zakoni koji se nalaze, to je niz poreskih zakona kojima se obezbeđuje, pre svega dohodovna strana budžeta. Zakon o izmeni javne svojine, privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni servis, zakon kojim ću se ja primarno baviti, ali i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i izgradnje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Dakle, najpre o zakonu koji se odnosi na promenu visine takse za Javni medijski servis, potpuno svesno ispred poslaničke grupe SPS, a naglasiću i zašto. Kada god povećavate takse onda to izaziva negativnu reakciju kod ljudi, međutim ovo zaista ima i svoje opravdanje i svoje obrazloženje. Ona jeste privremeno sredstvo finansiranje Javnog servisa i nije prvi put da menjamo njenu visinu.
Imamo pravo da na to gledamo iz različitih uglova pa i na način što ćemo predložiti amandman u kome kažemo da bi taksa trebalo da bude jedan dinar. Potpuno je nerealno. Ako sa jedne strane, kao narodni poslanici, stalno apelujemo na Javni servis i sveukupni medijski prostor i medijske kuće Srbije, da moraju da budu odgovorniji kada je u pitanju emitovanje programa, onda je više nego neodgovorno pričati o taksama od jednog dinara.
Dakle, ako bi moglo da se razgovara o taksama od jednog dinara pravo bi socijalista bilo da to prvi kažu naglas, međutim mi ne možemo biti nerealni, ne sedimo u ovoj sali da bismo lagali ovaj narod i u tom smislu i jesam preuzela obavezu da o tome govorim.
Javni medijski servis koji obuhvata RTS i RTV ostvaruju funkciju javnog informisanja građana u Republici. Proizvode, ne samo informativni, već i kulturno-obrazovni program i ta proizvodnja apsolutno nije jeftina.
Ono što ću naglasiti jeste da i RTS i RTV imaju u svojim programskim šemama informativne emisije i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i mislim da je i to važno reći, jer to u dobro meri demantuje neke navode koje smo u proteklom periodu imali priliku da čujemo i u Skupštini.
Da li građani sa pravom očekuju da javni medijski servis bude u pravom smislu te reči servis građana? Da. Da, ali sa pravom očekuju da zadovoljava te informativne, kulturne i obrazovne potrebe građana? Opet, da. Da li je to uvek lako uraditi? Ne, moramo biti podrška u tom smislu i javnom servisu i ja mislim da ovo povećanje od, čini mi se, 43 ili 44 dinara u odnosu na aktuelnu cenu takse nije toliko strašno za građane Srbije koliko će značiti javnim servisima. Iskreno se nadam i čvrsto verujem unaprediti ono na šta ne može niko od nas da utiče, možemo samo da sugerišemo, a to je programsku šemu.
Sa druge strane, komercijalne televizije koje znaju da često budu kritikovane imaju pravo takođe na svoju programsku šemu, ali smo apelovali, bar ja nekoliko puta, verujem da ćemo o tome sutra ili prekosutra ponovo razgovarati, da bi taj televizijski sadržaj možda za nijansu mogao da bude kvalitetniji.
Dakle, da zaključim, sa taksama Srbija nije jedina zemlja u kojoj se putem taksi koje građani plaćaju finansira funkcija javnog informisanja. Taj model nije loš, daje nam mogućnost izbora i činjenica da postoje komercijalne televizije. Dakle, možemo se opredeliti šta ćemo pratiti, to je tačno, ali ja čvrsto verujem da kao država moramo podržati najpre javni servis iako to, opet kažem, ne umanjuje odgovornost nekih drugih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom.
Izmene zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ove izmene se odnose, i o tome ste ministre govorili, najpre na rokove iz prostog razloga, jer je do usporavanja projekta došlo zarad Kovida 19 i to su negde čini mi se razlozi koji su opravdani u mnogim segmentima.
Ono što je važno i zbog čega ću svesno o tome govoriti jeste da svima jasno, pa i skepticima i protivnicima ovog projekta, da se on realizuje uspešno i brzo. Na tom prostoru mi sada vidimo jedan potpuno drugačiji Beograd. Vidimo našu metropolu u jednom novom svetlu, ali ima jedna simpatična stvar koje se nismo odrekli i naglasiću je, Železnička stanica Beograd je građena između 1882. i 1885. godine, koliko ja imam podatak, po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ako se ne varam ona će ostati, odnosno biti pretvorena u muzej. Jedno važno zdanje, koje ima status spomenika kulture od velikog značaja će nastaviti da živi na mestu gde je bilo.
Neposredno pored toga, ja moram da istaknem zadovoljstvo zbog činjenice da se na tom Centralnom savskom trgu završava spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srednjevekovne srpske države, državniku koji je udario temelje ove naše države. Oni nisu porušeni ni u vreme Turaka i, na kraju, zahvaljujući Nemanjinoj Srbiji mi smo danas tu gde jesmo.
Koliko umemo da odemo u politikanstvo, govori činjenica da čak i ovo kritikujemo. Kritikujemo i težnju da sačuvamo svoju tradiciju, kritikujemo potrebu da, koliko god modernizovali glavni grad Srbije, imamo i tu dozu naše tradicije i naše duhovnosti, pa smo to kritikovali i sa pozicije čak izgleda, čini mi se, tog spomenika. Raznih je malicioznih komentara bilo. Kada bih imala uticaj lično, možda bih insistirala na tome da se ceo taj trg zapravo dobije ime trga Nemanjića. Ja mislim da mi toj dinastiji dugujemo toliko. Ipak je ona vodila Srbiju puna tri veka.
Zašto sam govorila u ime SPS najviše o ova dva zakona? Zato što mislim da će se o njima najmanje govoriti, jer jesu praktično ovi zakoni koji, rekla sam, u ovom trenutku nemaju alternativu, možda su i sigurno da jesu manje važni od zakona koji govori o digitalnoj imovini, ali je važno zarad javnosti reći da sve što Skupština Srbije donese kao zakon i odluku potpuno svesno to radi i u saglasju sa Vladom Republike Srbije, da ne bismo bili izloženi onome što često ume da nam se dogodi, a to je da nazovu nekim pogrdnim imenima, prepoznavajući pretpostavljam sebe u ogledalu.
Da li možemo biti kritikovani? Da. Da li se naše izjave seku brutalno? Da. Da li je iz ovoga što sam danas rekla nekome nešto zasmetalo? Pretpostavljam da da. Ali, naglasiću još jednom, poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće svakako za sve zakone iz prvog seta o kojima danas razgovaramo. Opet kažem, najveće zadovoljstvo će mi biti upravo u činjenici da ćemo u mandatu uraditi nešto što ima svoj put ka 21. veku, ali se seća i svog 14, 15. i 16. veka. Hvala vam.