Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošle nedelje smo usvojili Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu i time smo omogućili nastavak krupnih kapitalnih projekata, ali takođe i početak novih, kao i nastavak borbe sa pandemijom korona virusa.

Upravo usvajanjem i ovih finansijskih zakona o kojima danas govorimo mi nastavljamo razvoj naše zemlje iz oblasti putne i železničke infrastrukture. Moram da pomenem da su za nas Čačane od izuzetnog značaja upravo radovi na Moravskom koridoru, specijalno deonica autoputa Preljina-Pojate, kao i nastavak autoputa Miloš Veliki, deonice autoputa Preljina-Požega. Veoma je pohvalno da su u ovim trenucima radovi na drugim saobraćajnicama na teritoriji naše zemlje.

Kada govorimo o drugim krupnim kapitalnim projektima, mi možemo da govorimo takođe i o unapređenju kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, što je takođe jedan od veoma važnih republičkih projekata koji je značajan i za nas Čačane. Za tu investiciju je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, čija vrednost iznosi 23 miliona evra. Zatim, u toku je rekonstrukcija i kanala za vodosnabdevanje, čija vrednost iznosi 7,5 miliona evra, a dug je 24 kilometra. Time ćemo da unapredimo poljoprivredna dobra čačanskog kraja.

Takođe, u još 17 opština i gradova će se raditi na tim poljima. Zaista nas očekuje u narednoj godini veliki broj krupnih, lepih investicija o kojima ćemo ovde govoriti.

Sada bih se specijalno osvrnula na Predlog zakona o digitalnoj imovini, jer smatram da je ovo jedna od veoma značajnih tema za nas mlade prvenstveno, ali naravno i za svu populaciju. Smatram da u 21. veku verovatno ne postoji osoba koja nije makar elementarno digitalno pismena ili makar da poseduje taj uvid koliko je digitalizacija važna i tehnologija. Naročito smo se uverili u to tokom pandemije korona virusa, jer zahvaljujući digitalizaciji i tehnologiji uspeli smo da očuvamo kontakte sa prijateljima, sa rodbinom, uspeli smo da spasimo veliki broj sektora, kao što su, recimo, obrazovanje. Zahvaljujući onlajn nastavi, učesnici su uspeli da obavljaju svoje školske obaveze. Takođe, i u sektoru trgovine videli smo da je nesmetano funkcionisala komunikacija između proizvođača i potrošača.

Zaista smo uvideli sada više nego ikada značaj inovacije i tehnologije, koliko su određeni sektoru upravo zahvaljujući digitalizaciji nastavili sa funkcionisanjem uprkos pandemiji korona virusa.

S obzirom da se tehnologija pokazala kao pomoć čovečanstvu i da se tehnologija svakodnevno razvija, tako je naša država prepoznala tu potrebu još i pre pojave korona virusa. Samim dolaskom na vlast predsednik Aleksandar Vučić je želeo da Srbija ide u korak sa velikim evropskim državama u mnogim oblastima, pa i u pogledu digitalizacije i inovacija.

Podsetiću vas da su investicionim planom 2020/2025 opredeljena značajna sredstva za digitalizaciju i veštačku inteligenciju. Shodno tome, proteklih godina su u Srbiji otvorena četiri naučno-tehnološka parka, od kojih je jedan i kod nas u Čačku. Dakle, pored Beograda, Novog Sada i Niša, i Čačak je jedan od centara koji brine o mladim ljudima i svima onima koji žele da svoje ideje generišu upravo ovde u Srbiji.

Takođe je i premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu istakla da je jedan od prioriteta naše zemlje upravo ulaganje u digitalizaciju, jer želimo moderniju zemlju i efikasniju u svim oblastima u kojima uvođenje umrežavanja sistema može pospešiti rad.

Svrha digitalizacije ima široku namenu i kada je reč o uvođenju digitalizacije u sistem javnih uprava, u zdravstvo, lokalne samouprave, time ćemo da pospešimo i da postignemo efikasnije i kvalitetnije funkcionisanje, zapravo brži protok informacija i pomoći ćemo građanima da brže dođu do svojih ciljeva, da brže dođu do rešavanja svojih potreba i problema, a za zaposlene to označava jedan brži način rešavanja problema za koje se obraćaju građani.

Shodno svemu tome, ja ću svim srcem podržati predlog zakona koji je pred nama i to isto ću zamoliti i svoje kolege da učine, kako bi pomogli našoj državi da se razvija u jednom modernijem i svestranijem stilu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Jakovljević.
Dajem reč narodnom poslaniku Samiru Tandiru.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, jako je važan set zakona o kojima danas razgovaramo. Ono što želim da istaknem i da se nadovežem na kolege iz Vojvodine koji su govorili, jeste da je ta priča o oporezivanju naše dijaspore, a ja dolazim iz Sandžaka, dosta uznemirila javnost i da mislim da nije zgoreg što smo danas o tome pričali, da li sa zemljama i kojim zemljama imamo to dvostruko oporezivanje, jer dosta građanki i građana nas je kontaktiralo i zaista su oni uznemireni.

Jako je važno što ste vi poslali jednu direktnu poruku, da znaju ljudi šta mogu da očekuju, jer su se javljali nama, javljali su nam se sugrađani, naša dijaspora, da li da se odreknu državljanstva, šta da rade, da li se to odnosi na njih itd. Znači, većina sandžačke dijaspore se nalazi u zemljama Zapadne Evrope, zemlje Beneluksa, Skandinavija, Nemačka itd. Jako je važno poslati poruku, to su velike patriote, ljudi koji su i u ovo doba pandemije virusom Kovid 19 poslali velika finansijska sredstva, pomogli naše opštine, pomogli zdravstvene ustanove.

Što se tiče Zakona o digitalnoj imovini, želim da kažem da je to jako važan zakon. Mi kao zemlja nemamo ni naftu, nemamo ni dijamante, ali mislim da imamo veliku šansu u nečemu što se zove kreativna industrija, i to je nešto po čemu po svojoj kreaciji, po svom intelektu globalno poznati.

Znači, apsolutno i jasno da nešto što je u terminologiji poznato kao frilenser je neophodno i zakonski detektovati i urediti, jer prema podacima koji su dostupni pripadnici tog zanimanja, ljudi koji se bave tim poslom šest puta više zarađuju od ostalih u Srbiji. Frilenser u Srbiji, otprilike 30 do 50% raste broj onih koji su uposleni u ovoj industriji i peti smo po iznosu zarada. Znači, bilo je jako važno da se i ovaj segment društva potpuno definiše.

Što se tiče vremena mi očekujemo da, kao što je danas predsednik države otvorio veliku fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji da se to desi skoro i u Sandžaku. Međutim, dok se to ne desi kreativna industrija je nešto što je naša velika šansa.

Želim da spomenem da je 2012. godine, Fejsbuk, koliko je važan ovaj segment u našim životima i koliko je to vreme prema kom koračamo blizu, Fejsbuk je 2012. godine kupio Instagram za milijardu dolara. Imao je samo 13 zaposlenih. Danas Instagram donosi svojim gazdama 500.000 dolara mesečno. Znači, u dva meseca se ta investicija otplaćuje.

Vratimo se u privatizaciju. Mislim da je najveća privatizacija bila prodaja „Mobtela“ u Srbiji. Znači, kreativna industrija je nešto što je šansa naše zemlje.

Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, neophodan je nastavak uvođenja reda. Želim da istaknem da još uvek imamo kompanije koje radi u sivoj zoni da imamo radnike, za koje se svi mi zalažemo i borimo, koji rade godinama, a nemaju dana radnog staža. To je nešto čemu moramo sistemski kao država da stanemo na put.

Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine želim da istaknem da u prethodnom mandatu Vlada je napravila veliki iskorak kada je moja zajednica u pitanju, islamskoj zajednici su vraćeni neki vrlo važni objekti kao što je Fakultet za islamske studije, zgrada fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru i zgrada Novopazarske banje. To je nešto što treba pozdraviti, to je put kojim treba da idemo.

Međutim, islamska zajednica kao i druge verske zajednice imaju jako puno

objekata koji su u procesu restitucije. Jedan od tih objekata koji ja želim da istaknem jeste objekat Musale u Prijepolju koji se nalazi na prostoru nekada društvene firme „Svetolost“ i usled administrativnih barijera mi ne možemo da dođemo do povraćaja te imovine. Tako da vas molim da utičete na Agenciju za restituciju i druge nadležne da se aktivnije uključe u ovaj problem koji je zaista kompleksan i koji svakodnevno ometa rad, ne samo islamske zajednice, nego svih verskih zajednica.

Hvala.

Hvala vama, narodni poslaniče.
Svesna sam da ste formirali poslaničku grupu, ali to vreme će se odnositi od sledeće sednice. Sada ste još uvek govorili kao neko van poslaničke grupe. Hvala vam na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, govoriću o Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis kojim se predlaže povećanje pretplate za 44 dinara, odnosno sa 255 na 299 dinara.

Ovim predlogom Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu po Zakonu o medijskim javnim servisima da obezbedi stabilno finansiranje osnovne delatnosti medijskih javnih servisa, njihovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.

Povećanje pretplate, sa jedne strane, i smanjenje direktnih davanja iz budžeta je prema mom mišljenju još jedan korak ka potpunoj nezavisnosti medijskog javnog servisa.

Nikad nije dovoljno ukazivati na značaj medijskog javnog servisa, i ja ću to i ovog puta učiniti. Javni medijski servisi imaju bitnu ulogu u informisanju i obrazovanju i predstavljaju bitan element svakog demokratskog društva, zbog čega ne treba dovoditi u pitanje njegov opstanak. To je čak ne samo neprihvatljivo, već može biti i izuzetno opasno.

Radi funkcionisanje RTS sa druge strane nije savršeno. Radio televizija Srbije mora mnogo bolje, naročito njegov informativni program. Međutim, treba imati na umu sledeće. Radio televizija Srbije je najkvalitetnija, najprofesionalnija, i najuravnoteženija televizijska stanica u zemlji, i koliko god imao, šta god, opravdano ili neopravdano da mu stavi na teret, treba objektivno da sagleda njegovu ulogu, kvalitet RTS i njegov ukupni doprinos društvu i da to sve uporedi sa komercijalnim televizijskim stanicama.

Značajno je i korisno da javni medijski servisi budu u službi građana. Oni ih plaćaju i kontroliši njihov rad u tom smislu. Novac koji javni servis dobija nije i ne sme da bude vezan ni za kakav uslov. S druge strane, on mora imati jasan i transparentan protočni put. Građani moraju znati kako se taj novac troši. S druge strane, neophodno je i razumevanje političara i njihova podrška u funkcionisanju javnog medijskog servisa.

Nezavisnost je preduslov funkcionisanja, i u rukovođenju, i u finansiranju, i u uređivačkoj politici. Ovaj Dom i Vlada Republike Srbije, uspostavili su okvir za nezavisno funkcionisanje javnog medijskog servisa donošenjem dobrog zakona 2014. godine. Kada kažem dobar, on nije dobar samo prema mom ličnom mišljenju i mišljenju mojih kolega, već je to ocena EU.

Izazovi, međutim, u sprovođenju tih okvira su brojni. Upravo je razumevanje uloge javnog medijskog servisa u jednom društvu jedan od njih. Potom, još jedan izazov je politička volja i posvećenost opstanku medijskog javnog servisa. Implementacija zakonskih rešenja je treći izazov u sprovođenju tih okvira koje smo mi doneli, kao i izbor članova nadzornih tela i organa medijskog javnog servisa i finansiranje.

Dakle, uloga parlamenta je ispunjena, uspostavljen je pravni okvir koji obezbeđuje nesmetan rad i nezavisnost javnog medijskog servisa. Ta uloga parlamenta ogleda se, naravno, i u razvoju i očuvanju medijskog pluralizma.

Zakon o javnom medijskom servisu obezbeđuje nezavisnost javnog medijskog servisa, i u pogledu finansiranja, a naročito u pogledu uređivačke politike i definiše ciljeve i zadatke javnog medijskog servisa, u smislu objektivnog i nepristrasnog izveštavanja.

Država je stvorila uslove da javni medijski servis funkcioniše i ima stabilno finansiranje i garantuje njegovu nezavisnu uređivačku politiku.

Niti stručnost, niti način izbora, ni količina novca ne garantuju sprovođenje zakona i funkcionisanje javnog medijskog servisa. Ključne reči u tom smislu su lična odgovornost i profesionalni integritet.

U tom smislu treba unaprediti i kontinuirano raditi na profesionalizaciji samih medijskih radnika i novinara javnog servisa. Dakle, samo regulacija i poštovanje etičkih i profesionalnih standarda.

Rad i unapređivanje medijske pismenosti je takođe važno, naročito uzimajući u obzir činjenicu da živimo u eri dezinformacija i lažnih vesti.

Za nas, kao zemlju koja teži ka punopravnom članstvu u EU korisno je, dakle, razumeti ovu ulogu medijskih javnih servisa u procesu demokratizacije društva. Medijski servisi moraju da se razvijaju u skladu sa socijalnim, ekonomskim i tehnološkim trendovima i da se njima prilagodi kako bi stekao ključnu ulogu u društvu.

Medijski javni servis, s druge strane, mora da proizvodi visoko kvalitetan medijski sadržaj, jer je to, zapravo, alat u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti.

Ulaganje u javni medijski servis posebno u proizvodnju vesti, kao što rekoh, ključ je i odgovor svakog društva koji želi napred. Stabilno, nezavisno, adekvatno i održivo finansiranje omogućava javnom medijskom servisu da ispuni svoju javnu funkciju i zato je, drage kolege, neprihvatljivo propagiranje teze o ukidanju televizijske pretplate i istovremeno priča o kvalitetu programa javnog servisa.

Zalaganje za ukidanje pretplate je prevaziđeno i kao instrument političke borbe. To je direktno zalaganje za ukidanje javnog servisa ili vraćanje javnog servisa u državno vlasništvo.

Mislim da bi to bio jedinstven slučaj u Evropi da u XXI veku neka skupština na taj način ukida javni servis.

Slušajući ovih dana o povećanju televizijske pretplate, zaključujem da se viškom demokratskih parola često zamagljuje manjak građanske odgovornosti onih koji svoje mišljenje pretvaraju u propovedničko verovanje.

Izvinite, koleginice, moraćete sumirati. Nemate više vremena.

Samo još jednu rečenicu za kraj.
To je možda i najbolji pokazatelj kako pojedinci vide medijske slobode i nezavisnost medijskog javnog servisa.
S druge strane, stičem utisak da i oni koji drugačije misle uvažavaju status i značaj RTS-a. Privatno svi mi to govore, službeno neki rade ono što moraju.
Dakle, predlogom da se poveća pretplata za 44 dinara, Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu da omogući nesmetano funkcionisanje i stabilno finansiranje RTS-a, a povećanje pretplate nadomestiće smanjenje, odnosno izostanak direktnih plaćanja iz budžeta RTS-u. Hvala.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Kralj.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.

Zahvaljujem svojoj sugrađanki.
Reč ima gospodin ministar Siniša Mali. Izvolite.