Zahvaljujem se.
Reč ima ministar.

Mi smo već u komunikaciji sa Advokatskom komorom. Jasan je meni taj lobi advokata, uvek je da su advokati posebni, da treba da budu izuzeti iz svega. Vidim da ste vi na toj strani. U redu je to. Samo ćemo razgovarati o tome tokom naredne godine. Hvala puno.

Svi su svesni problema, svima je jasno i ministru. Nadam se da je odgovorio u skladu sa mogućnostima.
Reč ima narodna poslanica Nevena Đurić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas kada je pred nama ovako ozbiljan i obiman set zakona, javila sam se da govorim o nekima od njih, a svakako da ću u danu za glasanje podržati predloženi set zakona.

Na samom početku osvrnula bih se na Zakon o fiskalizaciji koji je u primeni već skoro punih 15 godina, tačnije od 1. januara 2005. godine, ali je zbog razvoja tehnologija neophodno izvršiti određena unapređenja i praktično omogućiti savremeniji pristup koji ide u korak sa razvojem tehnoloških procesa, a sve sa ciljem suzbijanja sive ekonomije, bržeg i efikasnijeg rada poreske uprave i efikasnijeg praćenja priliva poreskih prihoda u budžet Republike Srbije.

Novi sistem fiskalizacije obezbeđuje efikasnije praćenje i kontrolu onih poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, ali obezbeđuje uslove poreskoj upravi za efikasniju kontrolu i veći broj kontrola u samom sedištu poreskog sistema bez veće potrebe za terenskim kontrolama, a što je najznačajnije neće predstavljati dodatno opterećenje za privredu.

Iskoristila bih ovu priliku i da pohvalim Ministarstvo finansija koje se bavi izradom ovakvih sistemskih zakona koji doprinose sistemskom unapređenju naše zemlje. Kao što je ministar finansija i najavio, do 2022. godine se očekuje primena elektronskih faktora. Dakle, papirne fakture će biti prošlost, E fakture se uvode na zahtev privrede. To je pokazatelj da Srbija ide u korak sa savremenim svetom.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, a u tom cilju se organizuje i ova nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, ja mislim da je suština da svi kod ljudi razvijamo svest o značaju tražnje i uzimanja fiskalnog računa prilikom svake kupovine. Na svakom tom fiskalnom računu nalazi se deo novca koji ide direktno u budžet Republike Srbije. I upravo to je novac od koga mi gradimo i bolnice, i domove zdravlja, i škole, i vrtiće, i puteve, i podižemo plate i penzije, i praktično svaki dinar koji ne uzmemo kroz jedan fiskalni račun je na našu štetu, na štetu građana Republike Srbije.

Postoje i oni koji bez stida i srama, jer za stid i sram ne znaju i koji su praktično mrzitelji ove vlasti, a predvođeni su Draganom Đilasom, pokušavaju da u Srbiji stvore takvu političku klimu kako bi se samo dodatno bogatili na uštrb građana Republike Srbije.

Pitam se - kome Đilasovi mediji plaćaju porez? Svaku situaciju, da li je reč o poslovanju neke firme, da li je reč o korona virusu, da li je reč o migrantskoj, o zdravstvenoj ili ekonomskoj krizi, oni koriste za plasiranje nekih lažnih vesti ili afera. Nisu se libili ni da zađu u prostorije „Prve Petoletke“ u Trsteniku. Plasirali su vest čija je sadržina potpuno izmišljena, a to je da se u prostorijama te fabrike po nalogu prethodnog gradonačelnika Kruševca, gospodina Bratislava Gašića, smeštaju migranti. To je vest čija je sadržina apsolutno izmišljena, a plasirana sa ciljem da se unese nemir među građane Trstenika. Moram da priznam da se Đilasovim sledbenicima u najmanju ruku čudne stvari priviđaju – droga u Moroviću i migranti u Trsteniku.

Ti ljudi kroz svoje medije konstantno plasiraju arsenal laži, pre svega, na račun predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a potom i na račun svih nas koji svakodnevno ovde iznosimo relevantne i objektivne činjenice, a koje svakako njima ne idu u prilog i svakako da je na njihovu štetu to što mi svakog dana saznajemo po neku novu vest o trgovini, o bogaćenju i o transakcijama braće Đilas.

Ono što je najzanimljivije jeste da je Dragan Đilas sada čovek o kome se ne govori. Pošto je odlukom suda doneto rešenje kojim se pojedinim medijima zabranjuje da pišu o Draganu Đilasu i da pominju njegovo ime, mi dolazimo u situaciju da se ljudima zabranjuje da rade svoj posao. To su ljudi koji se bave istraživačkim novinarstvom. Dakle, pokušava da u Srbiju uvede verbalni delikt kao krivično delo i šta bi to bilo – krivično delo napada na lik i delo poštenog Dragana Đilasa? Sve i da se ne pomene njegovo ime, verujem da postoji toliko opisa koji bi direktno asocirali građane Srbije na lik i delo tog čoveka - srpski političar zvani 619 miliona ili srpski političar koji glumi da plače pred kamerama ili čovek koji je u Srbiju uveo rijaliti program ili čovek čiji mediji prikazuju teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, vođa saveza za propast Srbije, čovek koji je najveći broj tužbi podneo protiv medija i političara, čovek koji svakome od nas sme da kaže šta želi, može na dnevnom nivou da nas vređa i ponižava u svojim medijima, a mi valjda treba da ćutimo i da klimamo glavom na sve to.

Svaki put kada se neko zapita zašto se ime Dragana Đilasa toliko puta pomene u Domu Narodne skupštine, iako on ovde nije fizički prisutan, neka baci pogled na njegove novine, na njegove portale i portale njegovih ortaka, a građani Srbije odlično znaju o kojim portalima se radi, i neka vide koliko je samo uvreda na dnevnom nivou izneseno, pre svega, na račun predsednika i na račun njegove porodice, a potom i na račun svih nas.

Osvrnula bih se i na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji je praktično usklađen sa Zakon o digitalnoj imovini, ali bih iskoristila priliku da podsetim građane Republike Srbije da je, kada je u julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca najavila finansijsku kontrolu poslovanja pojedinaca i institucija, u tom trenutku je nastala čitava buka i histerija od strane onih koji, poput čoveka o kome se ne govori, ne žele da iko kontroliše njihovo poslovanje, ne žele da iko ima uvid u to čime se oni bave, kako posluju, da li poštuju propise i da li plaćaju porez. To su ljudi koji misle da su nedodirljivi i koji, ono što je najzanimljivije, kritikuju i državu i vlast zato što sprovodi zakon.

Da svoje današnje izlaganje završim sa jednom lepšom temom, a to je projekat Beograd na vodi. O samom značaju tog projekta govori činjenica koliku podršku danas taj projekat ima od strane građana Republike Srbije. Na samom početku su ljudi bili skeptični i sam projekat je podržavalo svega 29% ljudi, a danas taj projekat podržava 70% građana Republike Srbije. To je najveće gradilište u Srbiji, i to je ono kako SNS radi i nastavljamo da radimo u tom smeru, da se borimo za zdravlje ljudi, za očuvanje ekonomije, za svako radno mesto i da radimo i gradimo Srbiju za našu decu. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sledeća reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da na dnevnom redu danas imamo set jako značajnih zakona i oni se uglavnom tiču imovine, odnosno imovinskih prava sa različitih aspekata, da kažemo, tako da ću se ja osvrnuti na neke od zakona, iako smo danas mnogo toga čuli.

Neka od ovih zakonskih akata zapravo predstavljaju, kao što smo čuli, usklađivanje sa već postojećim zakonima, kod nekih je to donošenje iznova zakonske regulative budući da nije postojala do sada, kao što je slučaj digitalne imovine, odnosno tzv. virtuelne imovine.

Ovo je jako značajno, dakle da se kroz institucije sistema, prvo kroz sam zakonski okvir zauzme stav, ovo pitanje reguliše i na taj način će se svakako doprineti smanjenju zloupotreba po bilo kom osnovu.

Ovo je, kako smo i čuli, bukvalno grana koja je u usponu u svetu, tako i kod nas i jako je značajno da ona ima svoje zakonske tokove.

S druge strane, pitanje fiskalizacije kroz jednu novu, moderniju formu je jako važno i ukoliko bismo u jednoj reči hteli da ukažemo na, da kažemo, važnost ovog zakona, onda bismo svako mogli reći da je efikasnost u pitanju.

Naime, donošenjem ovog zakona zapravo će efikasnije i ažurnije, da kažemo, se i definisati sami prihodi prema budžetu, sa druge strane i drugi obveznici u ovom smislu. Jako je važno ovde biti potpuno principijelan, kao što smo čuli da je ovaj zakon, zapravo i sama fiskalizacija jaka potpora ekonomije zemlje i na pravom planu borba protiv sive ekonomije. To je jako važno, dakle, da tu prosto niko ne bude izuzet od samo slova zakona, niti krupni biznismeni, da kažemo, ili kompanije koje posluju enormnim kapitalom, niti neki zanatlija ili neko ko možda drži neku manju radnju.

U pogledu, inače, zakona koji se tiču samih poreza, stranka Pravde i pomirenja više puta je isticala da je u tom smislu jako značajno i negde imati obzira prema samim poreskim obveznicima kroz različite vidove subvencija, pomoći, negde smanjenjem poreza, negde oslobađanjem potpuno od poreza, ukoliko je to moguće, kao što su seoska domaćinstva, posebno sela koja su iznad 600 metara nadmorske visine, itd. Tako da, u tom smeru treba svakako nastojati iskoristiti sve mogućnosti i potencijale.

Zakon na koji bih se posebno želela osvrnuti jeste pitanje zakona o restituciji i obeštećenju. Naime, ovaj zakon je jako, jako važan. Značajan je sa aspekta same države, ali i fizičkih, odnosno pravnih lica koja nešto potražuju.

Dakle, za državu je jako značajno pitanje svojinskih prava, jer je to negde preduslov vladavine prava i generalno pravne države. Na taj način država zapravo pokazuje brigu o svojim građanima, o njihovoj imovini. Sa druge strane, pitanja potraživanja u ovom domenu su jako, jako velika. Konkretno, ja ću se osvrnuti na pitanje potraživanja ili restitucije imovine koja ide prema verskim zajednicama.

Činjenica je da verske zajednice u Republici Srbiji potražuju jako puno imovine. Kod nekih verskih zajednica je to uspešnije rešeno, kao što je slučaj sa SPC gde je negde oko 90%, možda i preko toga vraćeno, što je svakako za pohvalu. To pozdravljamo, ali smatramo da i prema ostalim verskim zajednicama treba ići u sličnom smeru. Doduše, to je prethodna Vlada i pokazala kao dobru volju, budući da se i krenulo sa rešavanjem pitanja restitucije, tzv. naturalne restitucije Islamskoj zajednici koja takođe potražuje dosta, dosta imovine.

Zapravo, kako sam i sam rekla, u poslednjem mandatu je vlast pokazala dobru volju. Mi se nadamo da će se zapravo u tom smeru nastaviti, jer je i samo razbijanje, odnosno cepanje Islamske zajednice 2007. godine imalo za cilj da taj proces na neki način onemogući ili d ga uspori.

Evo, upravo ovo je pokazatelj, dakle, kako se može biti konstruktivan i na tom polju. Zato očekujemo još konkretnije rezultate. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, prof. dr Misali Pramenković.
Zamoliću vas, pošto je meni jako neprijatno, mi u sistemu ne vidimo ako neko ima neku titulu, zamoliću vas da kad vas sledeći put prijavljuju ili tražite reč naglasite, ukoliko želite da naglasimo, da ste profesor doktor.
(Misala Pramenković: Hvala.)
Naredna je narodna poslanica Justina Pupin Košćal.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, iz današnje rasprave izdvojila bih Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Obimne izmene ovog zakona koje su pred nama odnose se na veoma važnu oblast, a to j digitalna imovina koja se ovim zakonom tretira kao mogući izvor pranja novca, nezakonitog sticanja novca ili zloupotrebe digitalnih finansijskih sredstava za finansiranje terorizma.

Ono što je važno istaći je da naš zakonopisac prepoznaje opasnost od mogućih zloupotreba virtuelnog novca u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma, a što je već prepoznalo evropsko zakonodavstvo. Koliko je svet u 20. i 21. veku suočen sa terorizmom, kao izuzetno složenim društvenim problemom globalnih razmera, potvrđuju i međunarodni pokušaji, planovi i akcije za organizovano suprotstavljanje terorizmu kao najvećem i najgrubljem obliku političkog nasilja, koje nažalost ne poznaje granice.

Terorizam je uvek inspirisan političkim ciljevima, odnosno uvek nastaje sa političkim namerama i egzistira u polju politike, bez obzira na to u kakvom se obliku i vidu pojavljuje.

Danas se za svet, pored ratnih sukoba koji ostavljaju fatalne posledice po čovečanstvo, terorizam može smatrati najvećom bezbedonosnom pretnjom i kako teoretičari terorizma navode, cilj terorizma je izazivanje straha, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Da bi opstale, grupe koje se radi terorizma organizuju veoma im je važna materijalna osnova, odnosno finansije. Oni koriste sve dostupne finansijske modele kako bi obezbedili ekonomsku stranu terorizma. Zato je, ponovila bih to, veoma važno da svaka pravna država, osim bezbedonosne zaštite od terorizma, mora uvek imati na umu i finansijske modele koji se mogu koristiti, pored ostalog i za finansiranje terorizma.

Kako digitalizacija u svim sferama društvenog života donosi novine, tako se kao novi pojam od pre nekoliko godina javlja i pojam digitalne imovine, odnosno digitalnog novca u različitim oblicima, kojim se trguje preko različitih digitalnih platformi.

Nama je pojam digitalne imovine poznat kroz kriptovalutu ili virtuelni novac, a u Srbiji se već duže vreme pojavljuju i oni koji organizuju transakcije digitalnom imovinom. Zato je bilo potrebno da i Srbija ovaj pojam i sadržaj koji se odnosi na digitalnu imovinu unese u svoj pravni sistem.

Na taj način se popunjava pravna praznina i regulišu odnosi koji su bili van zakonskih tokova, ali se istovremeno vrši i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa već uspostavljenim međunarodnim standardima i pravnim poretkom EU.

Glavni razlog za normiranje ove oblasti za ceo svet svakako jeste sprečavanje finansiranja terorizma ovim oblikom finansijskih transakcija. Ugrađivanje digitalne imovine, odnosno virtuelnog novca u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je od izuzetnog značaja upravo zbog toga što se način sticanja i kretanje digitalnog novca može na taj način pratiti.

Ovaj Predlog zakona unosi neophodne pojmove i reguliše procese koje prenosi i iz krovnog Zakona o digitalnoj imovini. Zakon veoma precizno reguliše sve postupke i procedure u vezi sa digitalnom imovinom i uvodi mere restrikcije kojima se onemogućuje zloupotreba digitalnih moneta u svrhu pranja nezakonito stečenog novca ili finansiranja terorizma. To se čini najpre odredbama zakona kojima se propisuje da je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom dužan da pribavi sve zakonom predviđene podatke o svim licima koja učestvuju u transakcijama sa digitalnom imovinom.

Tako se sprečava mogućnost da u transakcijama učestvuju nepoznata lica, odnosno lica sa nepoznatim ili lažnim identitetom koje bi taj virtuelni novac mogle zloupotrebiti za finansiranje terorizma ili bilo koji drugi vid nezakonitog korišćenja digitalne imovine.

Zakon je restriktivan za sve organizatore transakcija sa digitalnom imovinom, ali i za lica koja učestvuju u transakcijama, što predstavlja pravnu branu od zloupotrebe i protivzakonitog poslovanja u ovoj oblasti.

Smatram da su predložena zakonska rešenja dobra i da otvaraju novi pravni prostor za takođe nove, organizovane oblike protiv pranja novca i protiv terorizma. Sada ostaje da se obezbede kadrovski i materijalni resursi koji će stručno i posvećeno sprovoditi ovaj zakon.

Želim na kraju da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Sledeća po prijavama za reč je narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona, a među njima se nalazi i Zakon o produžetku roka za eksproprijaciju zemljišta vezano za „Beograd na vodi“, što je negde i logično usled pandemije izazvane korona virusom.

Kako dolazim iz glavnog grada nadam se da mi građani Srbije a ni kolege narodni poslanici neće zameriti što ću današnje izlaganje posvetiti upravo Beogradu. Pre dva dana je u jednom štampanom mediju osvanuo skandalozni intervju Borisa Dežulovića, koji naš glavni grad, naš Beograd, nazvao blatnjavom kasabom, Stefana Nemanju baronom Stefanom Minhauzenom i uz još mnogo ružnih reči i uvredljivih reči vređao našu prestonicu, a sve to pod promocijom njegovog novog romana čije ne mogu ni da izgovorim, jer mi kućno vaspitanje to ne dozvoljava.

Ništa ne bi bilo čudno da je pomenuti intervju izašao u nekoj drugoj državi i da je naišao na osudu celokupne srpske javnosti, ali ovaj intervju i ovaj tekst su izašli u srpskom „Nedeljniku“, i izostala je reakcija opozicionih lidera.

Dragan Đilas je bio gradonačelnik Beograda šest godina, i ne samo da nije osudio ovaj pomenuti tekst, nego u svim medijima koji su pod njegovom kontrolom promovisao je ovaj intervju.

Dok je bio gradonačelnik ponašao se prema Beogradu kao da je blatnjava, tužna selendara, što bi rekao njegov Dežulović. Tužno je kako se Dragan Đilas ophodio i prema Beogradu, ali i prema Beograđanima. Budžet grada je bio prilagođen njemu, a ne potrebama građana.

Most na Adi, delo kojim se Dragan Đilas najviše diči, koštao je neverovatnih 400 miliona evra i to mu je verovatno najveći ponos, zato jer ćemo tek u budućnosti saznati koliko se zapravo, budžetskih sredstava slilo u privatne džepove preko ovog projekta.

Ako uzmemo poređenja radi, most na svetu, najviši, koji se nalazi u Francuskoj je 2,5 puta duži od mosta na Adi i dugačak je 2.460 metara, a most na Adi 929 metara, most u Francuskoj visine 343 metra, most na Adi 200 metara i most u Francuskoj ima sedam pilona, a naš most ima samo jedan i koštao je 390 miliona, a most na Adi 400, onda vam je jasno koliko je nerealno veliki bio budžet za ovaj projekat.

Pravobranilaštvo grada Beograda je podnelo pre par dana prijavu protiv NN lica Tužilaštvu za organizovani kriminal, a u vezi projekta mosta na Adi. U ugovorima o radovima na mostu jasno stoji da je na ime provizije za dobijanje tog posla isplaćeno 2,5 miliona evra. U prevodu, oni su stavili mito za dobijanje ovog posla od 2,5 miliona evra. Nekoj grčkoj kompaniji je otišlo 2,5 miliona evra, a to je mogao biti novi vrtić u našem gradu.

Beograđani se vrlo dobro sećaju višemilionskih korupcionaških afera Dragana Đilasa oko nabavke podzemnih kontejnera, španskih tramvaja, otimanja Pionirskog parka deci, ali i onog rugla od Pazl grada.

Kada je SNS preuzela vlast u Beogradu, javni dug glavnog grada iznosio je preko 1,1 milijarda evra. Dugovanja u oblasti socijalne zaštite su bila preko pet miliona dinara i to dugovanja onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. To su korisnici socijalne pomoći kojima su kasnila davanja i preko godinu dana, korisnici narodnih kuhinja, trudnice i porodilje, osetljive kategorije našeg društva.

Danas su sva ta dugovanja izmirena, a grad ove obaveze redovno izmiruje. Ovo je samo par primera kakav je Dragan Đilasa bio kao gradonačelnik. Danas on i njegova bratija nas vređaju na najgori mogući način i na sve lične uvrede upućene i predsedniku države, ali i svima nama koji sedimo ovde, većini normalne i pristojne Srbije odgovaramo radom i trudimo koje građani veoma dobro prepoznaju, ali da nam Dežulović, Đilas i njemu slični vređaju i grad i istoriju to ne smemo da dozvolimo. Hvala.