Poštovani potpredsedniče, profesore Orliću, dragi ministre, poštovani građani i drage kolege i koleginice, drago mi je da ovaj treći dan prolazi u jednoj korisnoj raspravi i da smo konačno među zemljama koje će koristiti kriptovalute u sledećim vremenima koja dolaze i koja su ispred nas.

I lično sam čestitao ministru, gospodinu Siniši, zato jer recimo zemlja kao što je Belorusija to već ima pet godina i zašto bi i mi bili neki izuzetak kada je to korisno i vuče napred čitavu privredu, ekonomiju, a pospešiće i ulaganja.

Što se tiče rasprava koja je bila o tom Malom Šengenu i potpisivanja sporazuma sa Albanijom, ja to u potpunosti podržavam jer je to izuzetno korisno i taj strah koji postoji od toga da će Srbija da dominira, pa Srbija mora da dominira, uvek je i dominirala i Srbija je bila jedina država na celom tom prostranstvu pre mnogo nego se pojavile nove države poput Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, čak i Albanije itd. Ne treba zaboraviti da je Srbija država iz 623. godine, iz Sedmog veka i Srbija moda da bude lokomotiva razvoja čitavog ovog regiona. Da li to nekome liči na onu bivšu Jugoslaviju to je druga stvar, ali mogu samo da kažem nešto – daj Bože da sve te države u ovom regionu postignu taj standard i taj život i prosperitet koji je bio nekada u onoj Jugoslaviji. Ja ću sa radošću dočekati jedan takav dan ako se to ostvari.

Velika prednost Srbije u odnosu na druge države u okruženju je njen lider, predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, od njega sve to počinje. Kako god da gledaju tzv. opozicionari koje spominjemo ovde svaki dan, ja ih praktično i ne vidim, a i kada razgovaram sa njima imam za njih uvek jedno isto pitanje – šta vi predlažete, šta vi imate novo da ponudite Srbiji. Nismo mi kao vladajuća većina ovde protiv bilo kojeg vašeg korisnog predloga. To samo nenormalan čovek bi odbio nešto korisno, pametno i nešto dobro za građane Republike Srbije.

Znači, nema ništa, osim što se traži smena predsednika Vučića i smena Vlade. To se može desiti i dogoditi samo isključivo voljom naroda, voljom birača, ne na ulici.

Ako se malo samo vratimo unazad, ne treba mnogo, da vidimo, reče pre moj uvaženi kolega Srba Filipović, kako su oni, eto, bili malo na vlasti i naneli su mnogo štete. Srba je mlad i ovde su svi poslanici, takoreći većinom mladi, ali ne treba zaboraviti 12 godina njihove vladavine, 12 godina opstrukcije, pljačke, kriminala, otimačine, drage kolege ne zaboravite, 12 godina, to je ogromno vreme.

Nama treba ovde 24 godine da ispravimo to što su oni za 12 godina uradili. Prvo, uništavanje finansijske infrastrukture, prodaja svih banaka u bescenje, prodaja svih nekretnina, najvećih preduzeća. Pazite, oni su se hvalili u to vreme, ministri i premijeri i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i to G17, svi oni, hvalili su se da su prodali 5.000 preduzeća za 2.000.000.000 evra. Pet hiljada preduzeća!

Samo jedan „Mobtel“ kojeg je stvorio Bogoljub Karić, predsednik Pokreta snaga Srbije je prodat za 1.830.000.000 evra i, normalno, danas se ne zna gde su te pare, ko je s tim raspolagao, kako je raspolagao i neću nikada zaboraviti oglase ministra finansija u to vreme, gospodina Dinkića, da se svi prijave da dobiju po 1.000 evra. Zamislite kako je to bilo drsko sa strane te tadašnje vlasti.

I ako je neko opljačkao ovu državu, nisu je opljačkali nikakvi oligarsi, nego je opljačkala dvanaestogodišnja vlast, tzv. demokratska vlast. Znači, tu nije bilo nikakve demokratije.

O njima se piše i mogu da se napišu čitavi romani, jer takvu pljačku, surovu privatizaciju niko nije sproveo nigde ni u jednoj zemlji kao što su oni to uradili u ovoj našoj Srbiji.

Srbija je danas otvorena zemlja. Imamo svakodnevno istupanje našeg predsednika i pružanje ruke svim partnerima, svim susedima. Normalno, ja mislim da predsednik Vučić izgleda će morati da njima traži i investitore. Jer, recimo, Bosna je smatrala, Bosna i Hercegovina, da je dovoljno što njihova vodeća partija u bošnjačkom establišmentu ima odlične odnose sa Turskom i Turci će pohrliti po toj nekoj verskoj osnovi da tamo ulažu. Zaboravljaju da novac i pare idu tamo gde mogu da se oplode i da je to najvažnije, da je najvažnije to što je ovde stvorena takva investiciona klima da svi rado dolaze i svi ulažu.

Ima još nešto mnogo važnije, u Srbiji, pored investicione klime ne treba zaboraviti da Srbija ima ljude, ima ljudske resurse, ima obrazovane ljude, ima sposobnu radničku klasu i ljudi dolaze tamo gde će neko moći da to i implementira, ne samo da uloži novac.

Druga stvar, kako je moguće da za 12 godina, 12 godina vlasti njihove, od 2000. do 2012. godine nije izgrađen jedan tunel, jedan most, jedan kilometar autoputeva. Mi danas imamo od 2012. godine do danas 360km autoputeva, mostova, tunela i da ne kažem stotine, stotine fabrika. Ja ne smem da zamislim da je na čelu ove države neko drugi, neko iz tog vremena.

Moram iskreno da pohvalim i predsednika koji je tako brzo ušao u suštinu svih privredno-ekonomskih finansijskih problema i da je napravio odličan tim. Dovoljno je samo kad imamo u vidu kakve su kamate bile na te kredite, a kakve danas imamo kamate na te kredite, tako da sam tu izuzetno zahvalan i ministru finansija i uopšte vašem timu i delu Vlade.

Normalno, ne treba da se uljuljkate, da se uspavate, uvek može bolje. Uvek može bolje, uvek može više i mi smo tu upravo zbog toga da vas napomenemo da sve ovo što radite je dosta dobro, ali može, normalno, i mnogo bolje.

Kad je u pitanju saradnja sa Kinom, sa Rusijom i primedbe Evropske unije, partnera iz EU, partnera preko okeana, pa, izvinite, mi smo spremni sa vama da radimo. Mi smo spremni da prihvatimo vaše milijarde ovde i da ih realizujemo vrlo transparentno i korisno na dobrobit čitavog ovog okruženja. Jer ako Srbija ima dobru železnicu, dobre autoputeve, dobre fabrike, pa, molim vas, onda to više nije nikakav problem.

Ako mi rastemo, ako mi napredujemo, čitav ovaj region će da napreduje i neminovno je da će doći do formiranja tog Malog Šengena. Lično, što se tiče EU, voleo bih da smo tamo, jer smo vrlo sposoban narod i mi bi podigli nivo privrednog razvoja, ekonomskog razvoja čitave EU. To bi bila jedna utakmica gde bi Srbija bila kotirana vrlo visoko, bez obzira na prednosti koje su oni stekli za ovih 25 godina.

U svakom slučaju, tu sam pesimista što se tiče našeg primanja u EU. Nešto u to ne verujem i zato pozdravljam ideju predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena. Kazaćemo da smo mi ovde balkanski tigar u svim pravcima, ne samo u ekonomskim, finansijskim, naprotiv imamo šta da kažemo, imamo šta da preporučimo, jer ako mi imamo takav broj turista to je dokaz da je zemlja Srbija, zemlja koju žele da posete i zemlja u kojoj se ulaže i u ovoj pandemiji.

Rusija i Kina kao strateški partneri Srbije su izuzetno važni za razvoj čitavog dela Evropa, ne samo Srbije. Ako se u Srbiji grade takve fabrike, ako se grade takvi mostovi, železničke pruge, brze pruge. To je sve korisno za čitavu Evropu. Sutra, prekosutra ćemo nam iz Budimpešte iz Soluna trebali pet sati železnicom. To je fenomenalno. To je ono što Srbiju vuče napred. I normalno, zapošljavanje.

Srbija dolazi u jednu fazu kada joj nedostaju radnici. Nasledili smo 27% nazaposlenosti, to je došlo sada do 7,8%. Znači, praktično u Srbiji se dešava sledeća situacija. Ne radi samo onaj ko bira posao i ko smatra da mu treba nešto bolje i to će vreme proći. Optimista sam. Pozdravljam odluku Vlade da se da pravo svim javnim preduzećima, ministarstvima, svima da od tih vremenom zaposlenih ljudi koji su na određeno vreme, da mogu sami da odluče da 70% prime ljudi.

To je neophodno, verujte mi. Odlaze ti kadrovi, a stvoriti nove to nije lako. Prema tome, ta odluka je vrlo dobra i verujem da ćete znati da je iskoristite i prepoznate one ljude koji su tamo već po seda, osam, deset godina kao privremeno zaposleni ljudi po ugovoru da dobiju konačno stalni radni odnos, da mogu da planiraju dugoročno razvoj svojih porodica i svojih karijera.

Što se tiče diskriminacije, smatra da nigde niko nema veća prava u oblasti i manjina i obrazovanju i u zapošljavanju i u svemu nego što to Srbija ima. U Srbiji su ravnopravni. Šest jezika je u upotrebi ravnopravno. Meni lično ovde ništa ne smeta kada moje kolege Albanci, možete da pričate na albanskom i to je dobro, pričajte, zašto da ne. Ovde koji ne znaju imaju slušalice. Ja sam imao tu sreću da završim srednju školu Ali Keljmendi učiteljsku u Peći na albanskom jeziku, na albanskom jeziku sam završio srednju školu. Nije bilo nikakve diskriminacije.

Imali smo i gimnaziju i učiteljsku školu i srednju ekonomsku školu i školu učenika u privredi i višu komercijalnu školu na albanskom jeziku. Meni će biti drago kada god se vi obratite na svom jeziku, gospodine Šaip Kamberi. Imaćete aplauz uvek. Ne treba da se ustručavate, uvek govorite na svom jeziku. Znate, kako kada vi govorite na albanskom jeziku, to je za mene isto kao kada slušam ovde naše Srbe iz Krajine ili iz ne znam odakle koji govore jednim svojim akcentom. Meni je to simpatično. Koji govore ijekavski, ekavski, ikavski itd. To se odnosi i na braću Bošnjake. Nema diskriminacije. Meni ne smeta kada ti kažeš Sandžak. Možeš da govoriš to je tvoja stvar. Imamo to sve što se tiče toga u Ustavu, imamo rešeno. Znači sve što je u okviru Ustava, sve što je Ustav Srbije dozvolio, to podržavam kao narodni poslanik i to podržava i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Svi smo ovde dobrodošli, svi imamo pravo da se obratimo građanima Srbije na svom jeziku i da iznesemo svoje mišljenje. Ja se zahvaljujem. Glasaću i podržaću sve ovo što je Vlada predložila. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pozdravljam ministra Ružića i narodnog poslanika Marijana Rističevića koji nam se upravo pridružio u sali. Čujete sve gospodine Rističeviću. Nedostajali ste nam. Dobrodošli nazad i čestitke na još jednoj važnoj pobedi.
Pravo na repliku narodni poslanik Šaip Kamberi.

Nije replika, samo jedno objašnjenje.

Da li manjine uživaju prava ne zavisi od toga da li oni mogu da pričaju na svom jeziku, već da li ih neko sluša tamo gde pričaju? Primedbe koje mi iznosimo, na žalost do sada nisu naišle na odjek s druge strane i ne može biti kriterijum moja sloboda govora na mom jeziku, odnosno uopšte moja sloboda govora ovde kriterijum za demokratiju. Hvala.

Hvala vama, gospodine Kamberi.
Pošto gospodin Kamberi nije koristio pravo na repliku, po amandmanu gospodine Kariću, izvolite.

Normalno, ja sam rukovodeći se time da je dragi moj kolega Šaip Kamberi pre neki dan rekao u Skupštini da je jezik osnovno pravo svakog građanina i svake nacije i da se tim jezikom, ja sam vodeći se time dragi kolega, rekao da možete i da je to jedno veliko pravo, a i zadovoljstvo je u mnogonacionalnoj Srbiji čuti nekoliko jezika svojih sunarodnika, ništa drugo. Pozdravljam vas.

Hvala svima.
Preostalo vreme za raspravu poslaničke grupe 94 minuta, a naredni prijavljeni, narodni poslanik Mladen Bošković. Imate reč.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, poštovani ministre Ružiću, poštovani ministri Siniša Mali, sa saradnicom Savičić, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javljam se po amandmanu Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U članu 3. kojim se menja član 40. i 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje dodaje se stav 2. koji glasi – u stavu 6. reči – 2020. godine, zamenjuje se rečima – 2021. godine. To bih obrazložio.

U cilju daljeg podsticanja zapošljavanja i smanjivanja broja zaposlenih u tzv. sivoj zoni i njihovog prevođenja u status formalno zaposlenih, predlaže se dodatno produženje mere koja se odnosi na olakšicu od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade novozaposlenih lica koji su istovremeno i osnivači privrednog društva sa kojim zasnivaju radni odnos, ako je društvo kao poslodavac je novoosnovano društvo koje obavlja inovacionu delatnost.

Kako oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje može da ostvari poslodavac koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, predlaže se produženje perioda primene olakšice za poslodavce koji su osnovani zaključno sa 31. decembrom 2021. godine. Što znači da se produžavaju olakšice za još jednu godinu.

Pored ovog predloga zakona i amandmana na isti, sve ostale predloge zakona koje smo razmatrali na 7. sednici Drugog redovnog zasedanja, a njih je ukupno 17, svi su odlični i sve treba usvojiti u danu za glasanje, kao i predloge kandidata za člana Fiskalnog saveta, liste kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije i Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Čestitam na odličnoj oceni kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou BB plus, koji je objavila Agencija „Standard i Purs“ 14. decembra ove godine i time smo zadržali stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Sve je to zahvaljujući doslednosti u sprovođenju odgovorne ekonomske politike koju vode predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić sa svojim timom i naravno na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem. Agencija je navela da je Republika Srbija dobre osnove za održiv privredni rast i da je ušla u krizu sa pandemijom spremna i sa stabilnim javnim finansijama.

Takođe, moram da se osvrnem i na postavljanje kamena temeljca, nove investicije u našoj zemlji u Inđiji i to u sred trećeg talasa pandemije, kada nam je najteže i kada se borimo za svaki život naših građana. To je investicija od 382 miliona evra i to je najveća japanska investicija u našoj zemlji. To su ogromni podsticaji za razvoj srpske ekonomije, a što je još važnije stvaramo uslove za još investitora iz Japana. Ovde će raditi oko 560 radnika i ova investicija donosi sa sobom novu tehnologiju.

Ali, ne mogu, a da se ne osvrnem na tzv. opoziciju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića zato što svi oni zajedno da imaju 3% podrške birača, a možda nemaju ni toliko. Zato se trude da budu opet na vlasti i da rade ono što najbolje znaju, a to je da pljačkaju Srbiju i njene građane. Malo je gospodinu Vuku Jeremiću dok je bio na vlasti i kobajagi obavljao funkciju ministra inostranih poslova, a zapravo je samo svojim činjenjem ili ne činjenjem toliku štetu naneo na spoljno političkom položaju Republike Srbije. Njemu to nije problem, jer on sa istinom i činjenicama nema problem, jer za njega, kao i ostale spomenute, nisu istina i činjenice napredak Srbije na svim poljima, već se upravo oni bave samo lažima, uvredama i pretnjama koje svakodnevno i uporno ponavljaju kako prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, tako i prema članovima SNS, pa i iz opštine iz koje ja dolazim.

Poštovani građani Republike Srbije oni neće uspeti u tome, pobediće Srbija. Na kraju, moram da kažem da ću podržati sve predloge zakona u danu za glasanje, što pozivam i svoje kolege da učine.

Živeo Negotin, živela Srbija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicom, na izmaku je jedna vrlo izazovna i teška godina, godina u kojoj su naš narod i naša državna vlast bili na teškim iskušenjima.

Svedoci smo novog velikog talasa epidemije, ali smo svedoci i pravovremene i efikasne reakcije države i njenog zdravstvenog sistema, koji kao rezultat ima zbrinjavanje i lečenje svake građanke i građanina Republike Srbije kojima je ta pomoć bila potrebna. Katastrofičan scenario jednog dela našeg društva, dela takozvane opozicije i malog broja onih ljudi koji im veruju nije se ostvario. Naš zdravstveni sistem funkcioniše kao jedan od najboljih u Evropi. Dokaze za to imamo svakodnevno.

Dolazim iz sredine koja je na vreme stvorila uslove da se sa ovom pandemijom bori na najbolji mogući način. Lokalna samouprava u Leskovcu, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, učinili su sve da dođe do rekonstrukcije Opšte bolnice u Leskovcu, projekat vredan 21 milion evra. Inicijativa je došla pre pandemije i bila je meta kritike dela opozicije. Nerazumevanje za važnost projekta koji započinje i završava lokalna samouprava grada Leskovca, naravno, uz svesrdnu podršku Vlade Republike Srbije je nešto sa čim se susrećemo svakodnevno. Ipak, ogromna većina građanki i građana Leskovca ima veliko poverenje u vršenje vlasti SNS na lokalu, kao i na republičkom nivou.

Koliko je značajno pravovremeno reagovanje i efikasnost zdravstvenog sistema, to su najbolje zaključili oni koji su kritikovali, jer tek sada vide značaj organizovanog sistema. Zdravstveni radnici su kroz višestruka povećanja zarada dobili dodatni motiv da nastave da ulažu nadljudske napore da se pobedi ova teška pandemija i hvala im na tome.

Sa druge strane, privreda u Leskovcu je i dalje u usponu. Imali smo jednu vrstu paradoksa, da kad je svugde u svetu očekivano smanjenje broja radnika u Leskovcu je broj zaposlenih porastao. Velika zasluga za ovo ide Vladi Republike Srbije i, naravno, predsedniku Aleksandru Vučiću, koji su pravovremeno, efikasnim i optimalnim merama značajno pomogli privredu Leskovca i uverili privrednike, kako domaće, tako i strane, da posluju u visoko organizovanoj državi sa izuzetno povoljnim ambijentom koji brine o onima koji donose dohodak i plaćaju poreze.

Danas sa ponosom ističem da je neslavna stopa nezaposlenosti, o čemu je govorio i moj kolega gospodin Dragomir Karić, od skoro 25% za ovih osam godina smanjena u Leskovcu na 13%. Svakog jutra, kao u zlatno doba našeg grada kada je Leskovac smatran srpskim Mančesterom, na desetine hiljada Leskovčana se uputi ka industrijskim zonama u neku od fabrika „Džinsi“, „Juru“, „Falki“, „Autu stop“, „Rutek“, „Kniting“, „Leskobeg“, „Sterastil“, „Aptiv“ i mnoge druge. Otvaranje novih radnih mesta je povećalo kupovnu moć građana, što su prepoznali trgovinski lanci poput „Lidla“, „Rode“, „Kapitol parka“, „Ideje“, „Maksija“, koji su danas svim Leskovčanima dostupni.

Zahvaljujući jasnoj i doslednoj politici Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, privatni sektor i privlačenje stranih investitora je u poslednjih nekoliko godina u procvatu. Podsetiću vas da je Leskovac prvi grad u Srbiji koji je četvrti put zaredom dobio BFC sertifikat za grad sa povoljnim poslovnim okruženjem, sa procenom ispunjenosti od 96,33%. To u stvarnosti znači da grad sa takvim standardima ima tri puta više direktnih stranih investicija od ostalih opština koje to nemaju.

Nastavak preduzetih mera podrški privredi, koje imaju za cilj i povećanje likvidnosti privrednih subjekata za ublažavanje posledica nastalih pandemijom Kovid – 19 je jedna od izuzetno važnih mera. Uredbom o utvrđivanju garantne šeme, između ostalog, kao mera podrške omogućeno je bankama da od 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita u privredi.

Imajući u vidu neizvesnosti sa kojima se susrećemo u 2021. godini, produženje važenja ovih mera za još šest meseci je dodatni mehanizam koji će pomoći našoj privredi da iz ove pandemije izađe sa što manje posledica po proizvodnju i, naravno, sa sačuvanim radnim mestima.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je najavio da će Republika Srbija biti među prvima koja će obezbediti vakcinu za svoje građane. Očekujemo da u 2021. godini mi budemo privreda koja će rastom biti ispred mnogih evropskih zemalja. Prosto sam siguran da će ove mere usmerene na privredu, kao i zdravstvene mere, dati rezultat, kao što je slučaj bio više puta u toku ove godine.

Na kraju, da napomenem da je usled epidemije nekoliko važnih projekta u Leskovcu u fazi realizacije. Naravno, ključni je završetak Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, projekat vredan 22,4 miliona evra, a od toga sam prečistač vredi 10,2 miliona evra. To su bespovratna sredstva delegacije EU.

Takođe, radi se proširenje kanalizacione mreže u 16 mesta koje gravitiraju oko samog centralnog postrojenja i to je kanalizaciona mreža u dužini od 80km. To finansira holandska Vlada. Bespovratna sredstva takođe. Naravno, i kolektor koji će snabdevati centralno postrojenje, u koji je Vlada Republike Srbije uložila milijardu dinara.

Sa skoro milijardu i 600 miliona dinara, grad Leskovac, naravno uz podršku Vlade Republike Srbije, obnovio je putnu infrastrukturu. Sa 750 miliona dinara obnovljena je vodna infrastruktura i kanalizaciona mreža sa 45 miliona dinara. Ovo su bili višedecenijski probleme koje je trpeo grad Leskovac, a koji se sada u poslednjih osam godina rešavaju.

Na kraju, ponovio bih da su smanjenje stope nezaposlenosti sa 25 na ispod 13%, poslovni ambijent koji je kreiran u saradnji sa Vladom Srbije i predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, pomoći koju je Vlada već obezbeđivala za privredne subjekte, kao i produženja važenja ove garantske šeme, garant su daljeg bržeg razvoja grada Leskovca. Razvoja koji je konačno pokrenut 2012. godine i koji najveći oponenti i destruktivci zaostatka tzv. opozicije neće moći da zaustave.

Naravno, politika prosperiteta i boljeg života, politika sigurnosti je trajno opredeljenje građana Srbije, koji to jasno pokazuju na izborima i svoje apsolutno poverenje daju Aleksandru Vučiću i SNS. Hvala.

Hvala, gospodine Bogatinoviću, i sve čestitke na najnovijim uspesima u Leskovcu.
Pošto smo završili raspravu o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Katarina Rakić, Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakića.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.