Zahvaljujem, potpredsednice.
Što se tiče ovog amandmana, mi nećemo glasati za isti, uz dužno poštovanje prethodnom govorniku, upravo ne zbog ovoga gde je rekao da bi trebala da se prebace sredstva, nego odakle bi trebala da se uzmu sredstva. Trebala bi da se uzmu sredstva sa pozicije koje idu za zadruge i koje idu za dodelu kuća mladim ljudima koji su odlučili da se vrate na sela Srbije.
Ne odobriti sredstva zadrugama znači biti protiv zadruga i zadrugarstva. Biti protiv zadruga u suštini je biti protiv sela Srbije. Nema i neće biti uspešnog sela bez uspešne zadruge.
Zadruga jeste u biti našeg naroda i to od vremena Svetozara Markovića, ali je pre svega nezaobilazan deo privrednog identiteta EU, a i šire. Biti protiv zadrugarstva je i biti protiv praktičnih koraka na našem evropskom putu, jer upravo zadrugarstvom se najviše približavamo evropskom konceptu. Pitamo se, zašto zadruga? Zato što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Od tri hektara na jugu, do 12 hektara na severu po gazdinstvu. Zato su zadruge imperativ. Jedina šansa da mali poljoprivredni proizvođač postane robni proizvođač, u krajnjoj liniji, da na svom posedu živi i preživi. Sto zadruga se gasilo godišnje.
Evo program Vlade i Ministarstva za brigu o selu omogućio je da se formira preko 1.100 novih zadruga, dok su 207 finansijski potpomognute. To su novi voćnjaci, povrtnjaci, nova matična stada, proizvodno proizvođački kapaciteti. Jednom rečju, fabrike pod otvorenim nebom. Za jednu zadrugu treba najmanje pet osnivača. Sada kada pomnožite broj zadrugara i dodate kooperante, onda se radi o desetinama hiljada ljudi.
Što se tiče izdvajanja novca da mladi ljudi dobiju krov nad glavom i nasele napuštene kuće u selima Srbije, nema Srbije, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, sa praznim kućama i pustim krajevima, pogotovo rubnim.
Ova Vlada i Ministarstvo za brigu o selu omogućili su da se dogodi čudo, da mladi ljudi sa manje od 30 godina starosti reše da ostanu u svojim selima, ali i da se odvoje i zasnuju svoja domaćinstva. Rešili su da ostanu, a ne da napuste ovu zemlju. Isto tako, neki drugi mladi ljudi, gotovo 20% njih, obuhvaćenih ovim programom, rešili su da odu iz grada, iz prigradskih naselja, iz podstanarskog statusa i da potraže svoju budućnost u praznim seoskim kućama širom Srbije i to u 1.630 kuća u 119 jedinica lokalne samouprave. To znači više od 5.000 ljudi, žena i muškaraca sa preko 2.000 dece koji su oživeli neka sela, neke škole i dali novi impuls životu.
Da budemo konkretni, od 13 do 15 zahteva mladih ljudi dnevno stiže u Ministarstvo. To je na godišnjem nivou, gospodo, oko 5000. Podsetiću vas, i sa time ću završiti, na stav predsednika Republike Aleksandra Vučića, koliko god bude bilo zahteva mladih ljudi da svoju budućnost vide u selima Srbije, toliko će biti i odvojeno sredstava. Zahvaljujem.