Ministar Goran Vesić. Izvolite.

Moram da priznam da ste za sada koristili da je zakon stavljen nezakonito u proceduru i da je konverzija nezakonita, sad ste rekli da nije dobra. Znači, napredujete. Do kraja večeri ćete još i glasati za zakon.

Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Erić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima predlagač. Gospodine Eriću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U članu 57. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dodaje se novi stav koji glasi: „Građevinskom i urbanističkom inspektoru se dodeljuje pun pristup kroz informacioni sistem, kroz koji se sprovodi objedinjena procedura svim predmetima objedinjene procedure koji se sprovode na teritoriji za koju je nadležan“.

U praksi, inspektorima slobodna pristup nije omogućen, već nivo pristupa konkretnom predmetu, svakom inspektoru odobrava rukovodilac nadležnog organa. Ovakvo stanje je neodrživo, jer ne omogućava efikasno sprovođenje inspekcijskog nadzora.

Usvajanjem predloženog rešenja će se propisati zakonsko pravo inspektora da od rukovodioca nadležnog organa zahteva pun pristup predmetima, te da takav zahtev upute direktno Agenciji za privredne registre, ako im uvid preko informacionog sistema ne omogućava rukovodilac nadležnog organa. Hvala.

Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđević, Kozma, Jerinić.
Da li neko želi reč?
Robert Kozma, izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Biću kratak. Tražili smo da se prošire ovlašćenja kada se radi o inspekcijskom nadzoru, da se može intervenisati i da se može oboriti planski dokument, pogotovo onda kada se pristupilo izradi planskog dokumenta bez da je započet rani javni uvid ili bez javnog uvida.

Zašto je ovo bitno? Želeli smo da ukažemo na jednu situaciju gde mi u proteklih deset godina imamo velike probleme kada se radi o urbanizmu gde su građani i različite inicijative, često bile poslednja brana samovolji vlasti. Često su morali građani da se organizuju da spase sopstveni komšiluk, kada bi se npr. menjao plan detaljne regulacije, tako da se poslednja zelena površina npr. u njihovom komšiluku dozvoljava da na prostoru parka ili poslednje zelene površine nikne novi poslovno-stambeni objekat ili neka nova pumpa, građani a pogotovo na novobeogradskim blokovima često su morali da se organizuju kako bi zaštitili sopstvene blokove i kako bi zaštitili poslednju zelenu oazu koju imaju u svom komšiluku.

Ovo je veoma bitno, što ukazuje na jednu stvar da u proteklih deset godina, a i više, mi imamo situaciju da je urbanizam takav da se ni malo ne sluša šta su to potrebe građana. Onda dođemo u situaciju da su nam komšiluci prenačičkani, da imamo konstantno velike gužve u saobraćaju, gde nigde nemamo mogućnosti da imamo parkove, da mogu roditelji sa decom da idu, gde imamo situaciju gde više nemamo ni prostore u javnom vlasništvu gde možemo da gradimo novu infrastrukturu, kao što su domovi zdravlja i vrtići. Hvala vam.

Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li ne ko želi reč?
Koleginica Radmila Vasić.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Mi ostajemo pri tome i ponovo podsećamo građane da će ova Skupština nažalost usvojiti jedan potpuno neustavan Zakon o planiranju i izgradnji.

Ovim članom smo mi nešto pokušali da predložimo po pitanju rušenja. Međutim, u ovoj zemlji su se prethodnih deset godina uglavnom rušili stari objekti koji su zaštićeni, koji su kulturna dobra, objekti koji su u kulturno-istorijskim celinama, ali naravno novi se nisu nikako rušili.

Ja sada, obzirom da sam danas ovu priču i započela što se tiče vodoizvorišta Makiš, pitam i dalje ministra Vesića - kada ćete porušiti sve ove objekte u užoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta Makiš?

Već sam vam pomenula da ovde ima stotine i stotine katastarskih parcela koje do pre nekoliko godina, pre nego ste vi počeli da odlučujete u gradu Beogradu, na njima nije smelo ništa da se gradi. Naprasno, prećutno vašom dozvolom počeli su da niču razni objekti, uglavnom su to neke hale i neki drugi objekti koji nažalost neki nisu legalizovani, ali su čak i prijavljeni u katastru. Po kom zakonu, na osnovu kojih pravila, ja ne znam.

Ali, ja ću pomenuti samo neke. Evo neka distributerska kuća koja je upisala pravo korišćenja na 24.800 m2, zatim neko društvo „Dardiv“, slučajno sam uzela iz Katastra nepokretnosti, bez da ikoga uvredim ili učinim neku drugu vrstu povrede što se tiče ovih ljudi, ali svakako smatram da su oni nezakonito zidali i prema tome imaju odgovornost i trebaju da budu javno prozvani. „Dardiv“ društvo od skoro 12.000 m2, upisano. Znači, Republika Srbija svojina, državna svojina, samo pravo korišćenja. Da li će oni po ovom zakonu nakon usvajanja biti vlasnici te parcele?

Zatim, postavljam pitanje, postoje tu i privatne parcele, koje takođe imaju samo pravo korišćenja na kojima se takođe nešto zida, površina 36.000. Evo ovde interesantno, firma „Eksing“ koja je na svom imanju, kako bi rekli, gradila. Otkud pravo da zida u Užoj zoni sanitarne zaštite? Po kom osnovu? Čak i da je privatna svojina. Zašto to vodoizvorište nije u potpunosti zaštićeno i zašto nije obezbeđeno? Kako ćemo i šta će Beograd raditi ukoliko se nastavi ovakva divlja gradnja u Užoj zoni sanitarne zaštite? Da li će Beograđani ostati bez vode za piće?

Ponoviću, a koristim i ovo vreme ovlašćenog, samo je SNS mogla da smisli svoja dva kapitalna projekta, ozbiljna projekta koja gradi na dva vodoizvorišta. To su Makiš i Surčinsko polje. To je metro i depo za metro na Makišu i nacionalni stadion Surčinsko polje.

Pritom vas podsećam da na potezu kojim sam već pokazala, obzirom da vam je ovde Uža zona sanitarne zaštite u ovoj široj zoni ste predvideli da gradite metro.

Ono što je tu jako bitno to je da je, kao što sam već rekla, tu do pre nekoliko godina bila zabranjena bilo kakva gradnja, odjednom nakon usvajanja Plana detaljne regulacije za Makiško polje vrednost tog zemljišta je naprasno porasla i vi ste krenuli, odnosno tada vi kao zamenik gradonačelnika Beograda da otkupljujete to zemljište i zamislite, gospodo poslanici, metar kvadratni tog zemljišta Gradska uprava grada Beograda tada plaća u vreme Gorana Vesića 6.275 dinara po metru kvadratnom. Sami izračunajte koliko košta hektar zemljišta na potezu gde je metro.

Ono što je nedopustivo, a što želim na kraju isto da vam kažem, ukoliko bi nacrt predloženog zakona postao zakonski tekst, odnosno ukoliko bi se ukinula naknada za konverziju, budući vlasnik Beogradskog sajma bez ijednog uloženog dinara bi postao vlasnik i gradskog građevinskog zemljišta na kojem se nalazi Beogradski sajam, čija bi vrednost bila više desetina puta veća od vrednosti kupljenog kapitala privatizovanog subjekta, imajući u vidu vrednost gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu.

I ovaj primer na koji način je ova besplatna konverzija pogrešna nalazi se u mišljenju Saveta za borbu protiv korupcije.

Sada, gospodine Vesiću, ja vam postavljam pitanje – kako je moguće da ćete ovu lepotu da srušite da biste gradili nekakav Beograd na vodi dva, a ne možete da porušite sve ove divlje izgrađene objekte u Užoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta Makiš. Hvala.

Reč ima ministar.

Ništa ne razumete. Cenu po kojoj se vrši eksproprijacija određuje Poreska uprava, a ne grad Beograd. Pitate me pitanja za grad Beograd. Moje ime je Goran Vesić, a ne Aleksandar Šapić. Lepo na Trg Nikole Pašića šest – kuc, kuc i sva pitanja da postavite gradu Beogradu. Vreme je da naučite nadležnosti.