Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo već razmenili knjige na prošloj sednici, ali spotakli ste me pominjanjem Kardelja već u par sednica i moramo da razjasnimo građanima Srbije pošto kada se pominje Kardelj to se pominje verovatno u Savezu komunista, društvenoj imovini, pa i Socijalističkoj partiji, ako hoćete da budemo pošteni.
Edvard Kardelj je slovenački revolucionar, slovenački borac i spada u četiri top komunistička lidera posle 1945. godine Tito, Kardelj, Ranković, Đilas. Ne bih ovde nikakvo delo Edvarda Kardelja branio, ja ovde želim da ukažem na sledeće. Na današnji dan 1817. godine ubijen je vožd Karađorđe i mi bi trebali da izvučemo ozbiljnu pouku, svi i sa leve i sa desne strane ako hoćete, jer pominjemo levu i desnu i ovde sredinu, da na ova pitanja uvek imamo Srbiju kao osnovni naš postulat postojanja i nas samih i da možemo na ove diskusije da na jedan drugi način razgovaramo.
To što vi smatrate da odgovori i komentari i amandmani određene grupe predstavljaju kardizaciju sistema, ja vam tu ne zameram ništa, ali treba da se sačuvamo od toga i da znamo da čistku Milovana Đilasa 1955. godine, pa onda Brionskim plenumom, čistkom Rankovića, Kardelj je dobio pobedu u onoj zemlji, a to je pouka svima nama Srbima, jer posle toga su usledile ustavne promene 1971, 1972. godine, Ustav 1974. godine, taj Ustav je mnogo gori od svih zakona koje je i dos doneo posle 2000. godine. Taj Ustav je napravio od republika, napravio je države, a od države Srbije napravio je, odnosno podelio je na tri dela, na Vojvodinu, na Srbiju kako su voleli da kažu užu i Kosovo i mi dan danas zbog toga imamo probleme, zato se ja na lik i delo Edvarda Kardelja nikada ne bih vraćao, ali ste dobro uradili što ste nas podsetili na to.
Treba zapamtiti da smo 90-te doneli Zakon o privatizaciji, a to je zakon koji se zvao, a ovde ima dosta njih koji to čak i bolje znaju od mene, o sistemu akcionarskog društva. Tim zakonom ono što smo privatizovali kao akcionarska društva. Znate kako su prošli radnici, na primer Apatinske pivare, koje su benefite i tako dalje imali.
Onda smo doneli i svi su ovde zaboravili zakon 2001. godine o privatizaciji za koji nije glasala SPS i na osnovu toga zakona sve do danas su recidivi ovoga o čemu mi danas govorimo. Sve što je usledilo posle toga, posle 2001. godine i ukidanjem Zakona o akcionarskom društvu, gde su radnici imali svoja prava, gde su time građani nažalost zna se ko je menjao zakone, zna se ko je doneo 24 privatizacije o kojima se rasprava, o kojima čak jedna Verica Barać borila, sve se to zna.
Tako da ste ministre u pravu kad pominjete kardizaciju ovog zakona od strane određenih grupacija, ali ne u smislu onome….
(Radomir Lazović: Čoveče, pade Vlada.)
Ne može Lazoviću da padne Vlada, čestiti Lazoviću, nikako, nemoj da se kidate vi za to, danas je Vlada pojačana izborom ministra prosvete profesorke Slavice Đukić Dejanović. Tako da ako i vi želite neku knjigu iz edicije gospodina ministra, dobićete i vi Lazoviću knjigu, ne znam koju, Alan Ford je obećan drugima.
Ovde samo želimo da razjasnimo neke stvari zato što se pominje, zato što se građani pitaju, ne želim da kažem, ali želim nešto da pomenem kada sam već dobio i koristim minutažu poslaničke grupe.
Jedan od zakona koji sledi, a to je 26. kreditnom zaduženju za koridor Požarevačka petlja – Golubac i stalno imamo amandmane na kreditno zaduženje za veoma značajan put od 68 kilometara, koji severo-istok Srbije otvara, koji jednostavno pomaže Đerdapu I i Đerdapu II, RTB-u i drugim sa prostora severo-istočne Srbije, velikim gigantima koji su izgradili ovu zemlju koji svojom proizvodnjom, da li je to HE Đerdap, da li je to RTB Bor I, II i u budućnosti Đerdap III, gradi ovu zemlju, a ovde se spočitava podizanje kredita.
Konkretno, Dunavski koridor imaće po dve trake u oba smera i biće izgrađena 52 mosta i nadvožnjaka, pet saobraćajnih petlji i 16 kružnih raskrsnica, a projektovan je za brzinu od 100 kilometara.
To u Braničevskom, Borskom i Zaječarskom okrugu je život i molim vas da ovde kada i stavljamo određene amandmane razmislimo i o građanima koji žive na tom prostoru.
Manimo se i Kardelja i ostalih. Čuvajmo sebe, čuvajmo Srbiju. Gradimo puteve. Gledajte da ubrzamo izgradnju, jer put dobro. Put i zarađuje i brže nas povezuje. Kad dolazim, konkretno, iz Kladova ka Beogradu vi ne znate koja je gustina i frekvencija saobraćaja.
Molim mnoge koji ulažu amandmane na taj put da krenu od Golubačke tvrđave ovih dana u bilo kom danu, u bilo koje doba dana i noći, do Požarevačke petlje i neka vide frekvenciju saobraćaja i neka vide šta znači ulaganje i šta znači razvoj.
Prema tome, molim vas da se uozbiljimo. Svi smo mi mnogo toga šta pročitali, svi smo mi mnogo toga šta proživeli i nemojmo se stideti naših.
Šta da radimo? Mi smo naslednici Komunističke partije. Mi smo socijalisti i ostali smo, za razliku od mnogih drugih kojima ovde ne spočitavamo ko je promenio koga i ko je koju je stranku promenio.
Ponekad je to deo šlagvorta ovih zasedanja, ali ne može to da bude tema o kojoj se raspravlja po dva, tri sata, jer time oduzimamo prosperitet građana.
Mi možemo ponekada, to je lepo, to je čak i uljudno, ali zaboravljamo na to… Ne smemo nikad, u stvari, da zaboravimo da ono što radimo ovde, zakone koje donosimo možemo da diskutujemo, možemo da ulažemo ne znam koliko amandmana, ali je suština da ono što radimo bude u interesu građana Republike Srbije, ali ne samo građana Beograda, nego građana svih krajeva Republike Srbije.
Šta god da se pominje o Beogradu, niko ništa ne govori i niko nijedan amandman ne ulaže. Svako gleda šta se radi, a kada se govori o drugim krajevima, vidim da je to sasvim suprotno, tako da vas molim da ovde, a ja znam da Skupštinska većina o tome na svaki način vodi računa, o ravnomernosti razvoja svakog kraja Republike Srbije.
Hvala vam puno.
