Samo pitam za sadržaj amandmana, ništa više. Niste hteli stavove 3. i 4. da promenite. Jel tako?

A posebno je neprijatno što ste ovaj zakon na sednici Vlade doneli 4. maja, u vreme najveće tragedije, obuzeti pohlepom. Ma do ovde ste gurnuli ruke u narodni džep. Hvala.

Mogu samo da konstatujem da to nije bio sadržaj amandmana.
Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković-Ivić, Janković, Lipovac-Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Reč ima Vladimir Gajić.

Hvala predsedniče.

Vi malopre niste bili tu, a vaša prethodnica je dozvolila jednu raspravu koja je bila van ovih amandmana.

Žao mi je što gospođa Raguš sada nije tu, a ja sam hteo da se nadovežem na neke njene konstatacije koje su bile u vezi sa replikom koju je imala sa Srđanom Milivojevićem.

Dobro je konstatovala, da, ja se slažem sa tom ocenom, da je premijer Zoran Đinđić bio streljan na radnom mestu, to je odlična konstatacija, samo treba imati u vidu šta je glavna nit koja povezuje sva ta ubistva s kraja devedesetih i početka 2000. godine, ubistvo Ćuruvije, Ivana Stambolića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića i na kraju ubistvo premijera Zorana Đinđića. Pa, ta nit koja ih povezuje pre i posle 5. oktobra je Služba državne bezbednosti. Svi koji su osuđeni u sudskim postupcima koji su se pravosnažno okončali bili su pripadnici te službe. Znači, počev od Ulemeka, preko Zvezdana Jovanovića, Radonjića, Romića, Bracanovića, Berčeka, svi su imali legitimaciju službe državne bezbednosti.

Politička pozadina ovog ubistva nije utvrđena. Zašto nije utvrđena i zašto ova komisija Koraćeva ni do dan danas sa njenog izveštaja nije skinuta oznaka tajnosti. Podsetiću vas da je „Insajder“ tužio dve srpske Vlade za skidanje tajnosti sa ovog izveštaja, Mirka Cvetkovića i kasnije Vladu Aleksandra Vučića, i do danas nismo dobili odgovor na to važno pitanje za ovo društvo, zašto se ne skida oznaka tajnosti sa izveštaja Koraćeve komisije? To je pitanje za svaku vlast. Hvala.

Na član 17. amandman sa ispravkom podneo je poslanik Ninoslav Erić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima podnosilac.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici ispred Ekonomskog kokusa, kao predsednik Ekonomskog kokusa predložio sam određeni broj amandmana od kojih je šest amandmana prihvaćeno od strane Vlade, od strane ministra, Ministarstva i nadležnog odbora.

Kada je ovaj zakon prihvaćen na sednici Vlade, mi smo imali nekoliko sastanaka Ekonomskog kokusa, imali smo javne konsultacije, imali smo javno slušanje. Bilo je prisutno veliki broj poslanika iz opozicije, iz pozicije, takođe, stručna javnost, i naravno, izvršna vlast.

Velika zahvalnost ministru Goranu Vesiću, koji već osam dana od jutra do mraka brani ovaj zakon sa jedne strane, a s druge strane, tražio je od vas konstruktivne predloge.

Podsetiću, da je javna rasprava krenula u januaru mesecu, javna rasprava je bila u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Somboru, i da se tada tražilo neki predlog koji bi bio uključen u ovaj zakon. Bilo je 600 predloga, od toga stotinu predloga je prihvaćeno od strane Ministarstva, a mi danas, kada narodni poslanici opozicije daju predloge za amandmane, oni samo koriste to vreme da bi nama prosipali neku političku demagogiju, i ništa novo ne bi rekli o ovom amandmanu.

Što se tiče ovog amandmana, član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji menja se i glasi – u članu 57. stav 4. posle dokumenta i urbanističkog projekta dodaju se reči – uslovi imalaca javnog ovlašćenja sadržani u važećem planskom dokumentu i pribavljeni u postupku izrade i potvrđivanju urbanističkog projekta su istovremeno i uslovi koji se koriste prilikom izdavanja lokacijskih uslova, ukoliko se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova dostavi i potvrđeni urbanistički projekat.

Stav 10 menja se i glasi – uslovi koje dostavljaju imaoci javnih ovlašćenja ne mogu biti u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta na osnovu koga se izdaju, niti se mogu menjati utvrđeni urbanistički parametri. Uslovi izdati suprotno od planskog dokumenta su ništavi.

Veoma važno za naše građane je da posle stava 11. imamo i stav 12. i 13. koji glasi – uslovi za projektovanje i priključenje za objekte kategorije „A“ i „B“ imalac javnih ovlašćenja izdaje bez naknade. U slučaju objekta iz člana 133. stav 2 tačka 14), 15), 23) ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove elektrotehničkih komunikacija ovlašćeno da izdaje uslove za projektovanje koje se odnose na omogućavanje izgradnje linijske infrastrukture elektronskih komunikacija, elektronske komunikacione mreže i uređaja, elektronskih objekata, kao i stubova elektronske komunikacije u skladu sa utvrđenim potrebama razvoja ove infrastrukture i njene zaštite.

Na kraju, javna preduzeća i imaoci javnih ovlašćenja ne mogu više naplaćivati izdavanje uslova za projektovanje i priključenje na objekte kategorije „A“ i „B“, a to su porodični objekti. Na ovaj način finansijski rasteretićemo naša domaćinstva, ubrzaćemo procedure i nateraćemo javna preduzeća da u svoje uslove ugrade u planska dokumenta, što je vrlo važno za naše sugrađane. Hvala vam.

Gospođo Kerković, po kom osnovu?
(Tamara Milenković Kerković: Ne vidim da sam se javila po Poslovniku, ma replika mi je odbijena.)
Repliku? Niste pomenuti. Gospodin Erić je govorio i tu sam sve vreme dok je govorio i niste pomenuti uopšte.
Možemo dalje.
Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Nešić i Miketić.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, vezano za član 17. stranka Zajedno je dala predlog kako da se dodatno fokusiramo na planska dokumenta, ali nažalost taj nije član usvojen kao predlog stranke Zajedno, ali želim da kažem da kao predlog Ekonomskog kokusa je bolji predlog u odnosu na onaj koji je bio kada je prvi predlog izmene ovog zakona stavljen na snagu.

Želim samo da se vratim na ministra Vesića i da vezano za ovaj zakon, mi nažalost nemamo nijedan jedini papir koji sam tražio, nijednu analizu. Ponovo moram to da naglasim, a sedi sada sa gospođom Damjanović koja je nekada sa prethodnom ministarkom iznela analizu da se radi o 287 milijardi dinara. Mi se sada pozivamo na dokument iz 2015. godine jer nemamo sveža dokumenta. Gospodine Vesiću, siguran sam da vi ovu analizu imate, ali da nećete da nam kažete. Mogu čak i da se kladim da je imate, ali da nekoga krijete i ja se pitam koga krijete. Vi ste rekli ovde više puta ste ponovili, da su to uglavnom firme koje su pod stečajem. Ovde smo čuli deset puta od strane vas, evo samo jedan primer, o primeru iz Pirota.

Nijedan drugi primer ovde nismo čuli. Zašto nam ne dostavite spisak svih firmi koje su u stečaju, a podležu konverziji. Zašto je to gospodine Vesiću toliko teško da nam dostavite spisak pet hiljada objekata koji ste rekli da imate i pet miliona kvadrata? Zašto je to toliko teško i kažem, ponovo menjam ugao koga gospodine Vesiću krijete, jer sam siguran da vi ove podatke imate. Hvala vam.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Na član 18. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković-Ivić, Janković, Lipovac-Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.

Zahvaljujem.

Narodna stranka podnela je amandmane za brisanje svakog člana ovog Zakona o planiranju i izgradnji. Smatramo da je protivustavan, protiv međunarodnih prava, protiv Zakona o eksproprijaciji.

Isto tako, smatramo da krovni planovi nisu urađeni, kao što je Nacionalna strategija za razvoj Srbije, da nije nam poznato u kom pravcu treba Srbiju da razvijamo i iz tog razloga smatramo da ovaj zakon treba da se povuče iz skupštinske procedure.

Interesantno je da ministar, obrazlažući i dajući svoje odgovore, rekao – ovi što žele da brišu zakon, oni su protiv, pa je navodio u čemu smo mi to sve protiv.

Evo, ja sam zapisala samo neke od njih. Kaže ministar da smo protiv punjača, odnosno elektropunjača na auto-putevima i putevima Srbije. Da li, ministre, znate koliko ima elekrotopunjača, evo, recimo iz Beograda od Čačka na auto-putu „Miloš Veliki“? To sigurno piše negde u tim vašim papirima koje čitate, a ja ću vam reći, koliko znam, ima ih četiri. Dva se nalaze sa leve strane, dva se nalaze sa desne strane auto-puta.

Zamislite, za sve četiri lokacije, odnosno za sva četiri punjača ja sam radila tehničku kontrolu i sad je toliko licemerno da vi nekome ko predlaže da se ovaj zakon povuče iz procedure kažete da on ne želi elektropunjače. Taman posla da ne želimo elekropunjače, ali da li znate u čemu je razlika? Ta četiri elektropunjača nalaze se na lokacijama takozvanih odmarališta. Znači, oni nisu vezani za objekte stanice za snabdevanje gorivom, kojih inače i nema na tom delu auto-puta, ima ih samo u blizini Čačka, i ljudi se žale što ih nema, ministre, da vam kažem, ali ovi elektropunjači su postavljeni na odmaralištima i oni si urađeni posebno za sebe. To je, inače, bila investicija „Puteva Srbije“. Oni su tražili da ti punjači budu napravljeni na tim lokacijama i da ljudi mogu da ih koriste.

Ja sam zaista za te punjače i zaista smatram da nije u redu da se nameće vlasnicima stanica za snabdevanje gorivom da oni moraju da te punjače urade, odnosno da oni investiraju punjače na svojim pumpama.

Nastaviću dalje kroz amandmane.