Marina Raguš ima reč.

Kad se to bude desilo i ako se bude desilo, kolega, dobro me znate, znamo se iz onog prethodnog perioda, ja ću da ga branim, jer sam bila u timovima za odbranu onih koje ste vi slali u Haški tribunal. Sa punim srcem ću da ga branim, zato što očigledno branim sve one koji su vama na spisku za odstrel na toj crnoj listi.

E, sad, meni je malo problematično da razgovaram sa vama neretko zato što, znate, primali ste pare da rušite režim i iz moje perspektive, a dobro me znate, šta sam sve radila i koju sam cenu platila u vašem režimu, zaista je problematično da pričam sa ljudima koji su za strani interes rušili svoju kuću.

Znači, to je za mene čin veleizdaje i ispod toga nema. Ali, moram zbog građana Srbije, dragi građani, ljudi koji nama redovno spočitavaju određene stvari, nemam problem da sa njima ulazim u debate i da sve to raščistimo od početka do kraja, zaboravljaju da je u njihovo vreme ubijen, streljan na svom mestu premijer Srbije Zoran Đinđić.

Ministar unutrašnjih poslova tada nije smatrao za shodno da podnese ostavku, ali isto tako, streljani su i oni koji su mogli da budu vrlo interesantni svedoci, a za sve ono što se spočitava ovoj vlasti, ljudi živi govore, javna suđenja, sud presuđuje. E, to su suštinske razlike između onog vremena. Samo je falilo da napravite i Goli otok za svoje političke neistomišljenike i ovog vremena.

Mi jesmo za pravnu državu i za sud javnosti. Mi jedino prepoznajemo glas naroda, jer je glas Boga. A vi, kojima je jedini izvozni proizvod posle 2000. godine bio Kanvas, koji je rušio režime posle SRJ, vama je jedina preporuka to što mislite da će vas ambasade dovesti na vlast.

Dragi građani Srbije, kada dođe momenat za izbore, SNS se raduje, misli i veruje da će to biti vrlo brzo, dobro razmislite kome dajete svoje poverenje.

Ja ću sada dati repliku vama i pretpostavljam odgovoru koleginice Raguš i tu zatvaram krug ove priče koja nema nikakve veze sa amandmanima, podsećam.
Izvolite, kolega Milivojeviću.

Hvala vam, gospođo Paunović.

Kada govorimo o tome da se neko finansirao iz inostranstva, da je primao novac iz inostranstva, da vidimo šta kaže remek delo književnosti „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, da ne citiram ovde sada novine „Velika Srbija“, koje ste uređivali.

Evo šta kažu, molim vas, da skupštinska biblioteka nabavi jedno 20 primeraka ove knjige, jer sutradan će neko proučavati ovo vreme koje je za nama.

Dakle, šta kaže? Neverovatnu crtu koja je polako ali sigurno postala najbitnija odrednica Vučićevog karaktera je da laže i izmišlja kako bi njegove izjave dobile na ubedljivosti. Tu crtu i taj karakter imaju svi njegovi saradnici koje brižljivo bira. On brižljivo vodi računa da njegovi saradnici makar lažu koliko i on. To kaže Vojislav Šešelj, onaj kome je išao na svadbu.

Dalje, kaže – gro para od 5. oktobra pa na ovamo, pre 5. oktobra, dato je iz inostranstva za podmićivanje najbližih saradnika Slobodana Miloševića. Evo ih ovde. Vidite šta su radili za pare. Sad priznaju da su radili za pare.

Na kraju, da vam kažem, da li je neko izdajnik ili veleizdajnik ne meri se na osnovu vaših reči, nego na osnovu vaših dela. Samo ću vas podsetiti da ste bili član stranke koja je proterala srpsku vojsku i policiju sa Kosova i Metohije i zamenila ih sa vašim gazdama iz NATO pakta i saborcima iz OVK i da ste tog dana, 9. juna, kad ste to uradili, zabranili Srbima sa Metohije da se povlače, stavili jedinicu za specijalne operacije kod Rudnice da vraća narod da slučajno ne dođe do Beograda da protestuje i vraćali ste ih nazad da slučajno ne šire paniku, po vašim rečima. Toliko o vama. Hvala.

Kolega Milivojeviću, jel mogu ja nešto da kažem pre nego što vam dam reč?
Hvala.
Dozvolila sam vam da replicirate, vi ste krenuli da čitate štivo koje niste stigli da pročitate u slobodno vreme. Ovo će za vas biti ipak jedna opomena da u buduće malo pametnije koristite repliku.
Povreda Poslovnika, kolega Lazović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 106. stav 3. koji kaže da nije dozvoljeno dobacivanje i ometanje govornika. Ovo radi vladajuća većina, a to radim, znam da vi to vidite i znate, jer je teško to prosto ne videti, kako bi građani razumeli u kojim uslovima ljudi ovde rade, a vama sugerišem, molim vas i apelujem, pa vi izaberite bilo šta od ova tri, da nekako smirite ljude koji sve vreme dobacuju. Prosto, ako možemo neki red da ovde imamo, ne bi bilo loše, eto.

Dakle, član 106. stav 3. Ne moramo se izjašnjavati. Apelujem na vas da iskoristite svoje mogućnosti i da prosto obezbedite da normalno funkcionišemo. Hvala.

Hvala vam.
Ukazali ste na povredu Poslovnika, obazirući se samo na dobacivanje sa jedne strane. Bilo bi krajnje korektno da ste rekli da je to opšta atmosfera, da građani Srbije shvate da je u stvari najteže predsedavati na ovakvim sednicama. Trudiću se, kolega Lazoviću, ali ima nešto što nije do predsedavajućeg nego do svih vas koji ste učesnici ove sednice. Hvala vam što ne moramo da se izjašnjavamo.
(Aleksandar Jovanović: Kad se vraća Orlić?)
Čujete? O ovome vam pričam, i sa leva i sa desna čujem potpuno identične zvuke, nekad manje, nekad više, ali to tako izgleda.
Pravo na repliku ima Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, neretko volim da citiram, u ovom slučaju „Nujork Tajms“ – i tako od avgusta 1999. godine dolari su počeli da teku na račun Otpora. Tri miliona je potrošila ova grupa, dolara naravno, u Srbiji od septembra 1997. godine. Otpor je svakako bio najveći primalac naših para, pare su dolazile na račune van Srbije, susretali smo se sa njima i obučavali u Podgorici, Segedinu, Budimpešti u Mađarskoj. Homen jedan od 28 visokih članova otpora je rekao – mi smo dobili ogromnu finansijsku pomoć od zapadnih nevladinih organizacija, cilj nam je bio da vidimo Miloševića svrgnutog sa vlasti i u Haškom tribunalu. Takođe, ono što se ovde navodi jesu, ali nemam dovoljno vremena za to, vaši redovni sastanci sa Medlin Olbrajt. Neko pominje da je organizacija za međunarodni razvoj SAD uložila u vas 25 miliona dolara, pa onda 1,8 miliona dolara i parice su samo tekle, tekle, tekle. Oni su vas lepo uveli u vlast i onda ste nam urušili ceo sistem, pojavile su se neke vrlo čudne međunarodne finansijske grupe, uništili se SDK-a, prodali srpske banke i prodali zemlju kao na tacni, a sve političke oponente hajde u Haški tribunal.

Recite, kolega, kako se to zove? Sistematsko urušavanje vlasti, svrgavanje režima u korist stranih interesa. Samo mi dajte definiciju koju prepoznaje naše pravo, naš Ustav, međunarodno pravo, konvencije i vi ste im bili najbolji brend koji je posle od Ukrajine do Bliskog istoka i severa Afrike, da ne pominjem ili da pominjem Srđu Popovića, za ogromnu svotu novca rušio režime i vi imate pravo nešto bilo kome od nas da kažete, a posebno meni.

Vreme, koleginice Raguš.
Reč ima Đorđe Komlenski, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno da predloženi amandman ne treba usvojiti, ne samo zato što apsolutno nema nikakve logike ovakav amandman usvajati, već sada me dovodi u dilemu da li osim govora koje je ovde iznose u Skupštini, koje dobijaju od portira američke ambasade, ove amandmane im izgleda pišu i portiri američke ambasade.

Zašto ovo moram da kažem? Juče sam se ubio objašnjavajući, ali ne vredi njima govoriti, oni neće da otvore ni zakon, ni Poslovnik, niti šta bilo da bi se bar malo pomučili da to liči na nešto, da je usvojitelj jednako roditelj, i to uopšte nisu uspeli da shvate, pogotovo ne ova pojava koja je galamila do malopre. Danas ponovo slušamo jedan nonses koji piše ovolikim slovima u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa da ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje treba doneti novi propis.

Mi ovde čusmo jednu notornu glupost da ako je jedna trećina, a malo više od jedne trećine je predloženo za promenu, treba doneti novi propis. Znači, imamo apsolutno sada čistu situaciju posle ova dva dana rasprave u amandmanima da ovo žutaćko preduzeće jednostavno nema pojma ni o čemu govori, ni kako se u Skupštini pišu amandmani, niti o čemu govore. Važno je da napadaju. Važno je da ispunjavaju ono što im napišu portiri američke ambasade. Prema tome, ovo građanima treba da bude apsolutno jasno da njih ovo nije zanimalo. Ja mogu da razumem da ovo nije štivo koje se čita u Nici na plaži, ali je moglo da se pročita i jednom kada ga pročitate vi ga zapamtite. Znači, ili ga niste čitali, ili apsolutno ne znate ni gde ste ni ko ste, ni šta radite.

Što se vas tiče koleginice Marina, nemojte uopšte da brinete. Nikada nećete doći u situaciju da budete u odbrani Aleksandra Vučića i ne postoji ni jedan razlog da ga iko ikada uhapsi po bilo kom osnovu. Hvala.