Po amandmanu Nikola Dragićević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da se ova sednica bliži kraju, iskoristiću priliku da još jedanput ponovim stavove Srpske stranke Zavetnici. Iako su moje kolege u danima koji su iza nas na jedan argumentovan i odgovoran način dali niz kvalitetnih argumenata zbog čega ne treba podržati ovaj Zakon o planiranju i izgradnji.

Želim još jedanput da ponovim da Srpska stranka Zavetnici u danu za glasanje neće glasati za predložene i dopune ovog zakona.

Pre svega smatram da on nije prošao prva dva osnovna uslova, a to je da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nije u skladu sa interesima građana Republike Srbije, barem ne većinskim.

Takođe u danu za glasanje nećemo podržati ni predložene izmene i dopune Zakona o energetici, iako u obrazloženju tog zakona postoje određeni argumenti. Smatram da su predložene izmene mogle da budu sprovedene u okviru već postojećih institucija i organa.

Na kraju, želim da se ukratko osvrnem i na dva predloga zakona o kojima nažalost neće biti više prilike da tokom ove sednice razgovaramo, a tiču se Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Predloženim zakonima predviđena je izvesna liberalizacija, predviđene su izvesne olakšice u sticanju i pribavljanju određene dokumentacije, kao i skraćenje rokova za pribavljanje istih.

Predlagač ovog zakona je u obrazloženju predvideo, odnosno pokušao da nam objasni da će tim izmenama i dopunama zakona…

Da li mogu da vas zamolim? Kolege, molim vas. Dva minuta samo. Oprostite.

Predvideo je, odnosno pokušao je da nam objasni da će izmenama i dopunama ovog zakona biti pokrenut novi talas stranih investicija, kao i da će se na ovaj zakon uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.

Primera radi, države članice EU sa teritorije Balkana, Hrvatska i Slovenija nemaju ovako liberalan zakon i zadržavaju oštrije uslove prilikom dodeljivanja boravka i zapošljavanja stranih državljana. Znači, moguće je to raditi i bez ovakvih izmena i dopuna.

Na kraju jedan kolega, glasnogovornik vladajuće koalicije, pokušao je da nam objasni da će ovim zakonima biti olakšana mogućnost stranim investitorima koji posluju na teritoriji Republike Srbije, da brže i lakše zaposle visokokvalifikovanu radnu snagu sa teritorija njihovih matičnih država.

Ovo je po mom mišljenju pogrešno na više načina. Pre svega, verujem da će ovim zakonima biti privučena nisko kvalifikovana radna snaga, sa čim građani Republike Srbije mogu da se upoznaju i mogu da svedoče svakodnevno, pogotovo građani grada Beograda.

S druge strane, ako imamo problem sa visokokvalifikovanom radnom snagom onda to treba da bude tema neke druge rasprave. Možda rasprave iz sfere prosvete ili nekog zakona o visokom obrazovanju. Sa druge strane, ja ne znam šta više treba da nam se desi kao državi i društvu da bi se prekinuo taj pogrešan koncept dovođenja stranih investitora po svaku cenu.

Koliko još radnika u Republici Srbiji treba da dobije otkaz mejlom ili SMS da bi shvatili da ovo više ne ide. Da prekinemo sa tom politikom davanja srpske zemlje budzašto, davanja i izdvajanja ogromnih subvencija, da bi onda srpski radnici radili u veoma teškim uslovima za jako mali novac.

Da li je nekome u ovoj sali neprijatno kada kažemo podatak da je 92% subvencija koje država izdvaja otišlo u ruke stranih investitora? Da smo taj novac uložili u domaću privredu, da smo taj novac ponudili predstavnicima srpske dijaspore koji sa stečenim znanjem i iskustvom i novcem žele da se vrate i ulažu u Republiku Srbiju, smatram da bi živeli u jednom boljem i zdravijem okruženju. Zahvaljujem.

Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Erić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima predlagač.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Za razliku od kolega pričaću o članu 88. Predloga zakona, o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, gde se dodaju stavovi 7) i 8) koji glase. „Do obezbeđenja tehničkih uslova za podnošenje elektronskim putem kroz informacioni sistem kroz koji se sprovodi objedinjena procedura.“

Pod jedan - „Zahtev za umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta po osnovu izdatog sertifikata zelene gradnje iz člana 97. stava 9) zakona, podnosi se direktno organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, odnosno službi kojoj su povereni poslovi obračuna i naplate tih doprinosa“.

Pod dva - „Zahtev za preuzimanje nadležnosti za izdavanje akata iz člana 134. stava 7) zakona, podnosi se direktno ministarstvu nadležnom za sprovođenje građevinarstva preko pisarnice Uprave za zajedničke poslove republičkih organa“.

Ja sam već pričao o ovoj izmeni zakona i amandmanu i amandman se predlaže u cilju omogućavanja primene bez odlaganja novopredloženih rešenja kojima se propisuje pravo investitora kojima je izdat sertifikat zelene gradnje, a traži umanjenje obračunatog doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta od 10% i omogućava resornom ministarstvu da u svakoj fazi postupka objedinjene procedure na zahtev investitora, izgradnje objekta površine preko 20 hiljada metara kvadratnih preuzme od nadležnog organa lokalne samouprave predmet u kome se ne postupa u zakonski propisanim rokovima. Zahvaljujem.

Na član 89. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici narodne stranke.
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Erić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima predlagač.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Član 90. Predloga zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji menja se i glasi: „Objekti iz člana 2. stav 1. tačka 4, 16, 17, 35, 37, 49, 53 i 72. Zakona o planiranju i izgradnji mogu se graditi na poljoprivrednom i građevinskom zemljištu koje se nalazi u području za koje je pokrenut komasacioni postupak, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, a njihova izgradnja predviđena važećim planskim dokumentom.“

Ovim amandmanom se izbegavaju nedoumice u vezi Predloga zakona jer nisu obuhvaćene vetroelektrane čime se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na solarne elektrane, solarne parkove i elektrane na biomasu.

Usvajanjem ovog amandmana će se unaprediti uslovi za investiranje u obnovljive izvore energije tako što će na poljoprivrednom zemljištu, koje je faktički razmenjeno u komasacionom postupku, ali na kome na kraju nije došlo do finaliziranja promene vlasništva u Katastru.

Na kraju, zahvalio bih ministru Vesiću zato što je podržao amandmane ispred Ekonomskog kokusa koji sam ja kao predsednik Ekonomskog kokusa predložio. Takođe bih se zahvalio ministru u ime Ćurpičana zato što ipak ta železnička stanica u Ćupriji ostaće i biće na brzoj pruzi između Ćuprije i Niša i Ćuprije i Beograda, u sredini.

Takođe bih se zahvalio zato što radimo još jedan projekat. To je projekat na Velikoj Moravi gde će da se izgradi novi most jer je stari most usko grlo i najbitnija stvar u okviru čiste Srbije, tu Ćupričani biće vam veoma zahvalni, već sam pričao sa vama, vezano za to, a to je kanalizaciona mreža u Terekovom i Minelovom naselju.

Obećali ste, pošto smo završili projektno-tehničku dokumentaciju i građevinska dozvola ističe do kraja godine, da ćete obezbediti sredstva, gde će vam građani Ćuprije biti veoma zahvalni, kao i ja. Zahvaljujem.

Na član 91. amandman su podneli narodni poslanici Narodne stranke.
Na član 92. amandman su podneli poslanici Narodne stranke.
Na član 92. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pastor, Kovač, Uljhelji, Ekres i Ujvari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara amandman je podnela na član 92. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Cilj podnošenja amandmana je ostvarivanje pune primene prava pripadnika nacionalnih manjina na očuvanje posebnosti garantovane članom 79. Ustava, što se osim Ustavom, garantuje i zakonskim propisima, od koji su najznačajniji Zakon o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji reguliše materiju očuvanja i upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima, uz primenu propisa o zaštiti životne sredine, neophodno je osigurati i primenu propisa koji garantuju zaštitu kolektivnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, između ostalog, utvrđuje koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, a predlaže i preduzimanje mera zaštite, sanacije i rekonstrukcije istih.

Amandman se predlaže da bi se obezbedilo ostvarivanje ustavne garancije iz člana 20. stav 2. koja propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, a suština je upravo ta da ako ne bismo podneli amandman, prava nacionalnih manjina bi mogla biti umanjena prvenstveno zbog toga što bi ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina bila povređena u pogledu zaštite graditeljskog nasleđa i nepokretnih kulturnih dobara.

Resornom ministru, gospodinu Vesiću i Vladi Republike Srbije se zahvaljujemo što je naš amandman prihvaćen. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Po amandmanu, Nataša Tasić Knežević.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, članovi Vlade i građani Srbije, želela bih da govorim vezano za amandman koji je prihvaćen i predložen, a tiče se kulturnih dobara nacionalnih manjina, i to iz nekoliko razloga.

Svaki zakon koji je vezan za zaštitu i očuvanje nacionalnih manjina, tj. pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara je pomak za sve građane i građanke Republike Srbije.

Vezano za nacionalnu manjinu kojoj ja pripadam, jedan od načina da se pomerimo unapred je da se kroz kulturu smanji netrpeljivost prema svima nama i da se uključimo ravnomerno i ravnopravno, tako da želimo u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Romskim nacionalnim savetom i civilnim sektorom da napravimo svojevrsni katalog pokretnih i nepokretnih dobara koji su plod postojanja Romske nacionalne manjine da bi ovim zakonom jasno rekli - sve nacionalne manjine imaju ista prava.

Kao dokaz koliko je dobro za većinu kada se vodi računa o kulturnim dobrima i kulturnom nasleđu nacionalnih manjina, daću vam primer dva nedavno dobro rešena problema. Jedan je oko imovine za izdavaštvo rumunske nacionalne manjine, koji je rešio ministar Selaković, kao ministar spoljnih poslova tada i sada je na Vladi Republike Srbije u martu mesecu 2023. godine mesto spomenika Tetkice Bibije i spomen obeležja Roma u ulici Gospodara Vučića ušlo u prostornu, kulturnu celinu Beograda, a sam Beograd je na taj način dobio 446. kulturno nepokretno dobro. Ono je sadržano od stare kapele i kapelice spomen obeležje stradalim Romima tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kao i spomen-ploča stradalim Romima tokom Drugog svetskog rata.

Tetkica Bibija je jedan od najznačajnijih romskih praznika i njeno obeležavanje započeto na prostoru beogradske Čubure 1888. godine. Sami Romi učesnici oslobodilačkih ratova su svojim novcem kupili taj plac i još tada podigli ovo spomen obeležje.

Ja moram da se zahvalim ministru Vesiću, koji je u to vreme bio zamenik gradonačelnika, koji je shvatio izuzetnu važnost ovog kulturnog dobra i pomogao je da se na mestu koje su investitori tada zakupili zaustavi rušenje tog kulturnog dobra i da se ono uključi u kulturno dobro grada Beograda.

Kao narodna poslanica uradiću sve što mogu da podržim ovaj zakon, jer se rečenica koja se često čuje među ljudima šta hoće sve te nacionalne manjine kojima pripadaju Romi, te da imamo više privilegija, da će ona nestati, a svima koji govore tako želim da kažem, uzmite sve te privilegije, ali onda prihvatite i sve uslove života koje imaju Romi. Romi su oduvek bili na strani Srbije i zajedno su stradali tokom svih ratova koji su vođeni na našem tlu, pa su samim tim bili izbeglice tokom devedesetih i sa KiM. Zamolila bih vas da imate u vidu i legalizaciju neformalnih naselja i mogućnost priključka na električnu energiju.

Takođe bih želela da čestitam novoizabranoj ministarki prosvete mandat zato što je to izuzetno bitno za dalje napredovanje i za obrazovanje. Nadam se da će imati u vidu i stipendiranje studenata romske nacionalnosti, ali i svih socijalno ugroženih kategorija, od prve godine studija, jer je ona prekretnica ka daljem obrazovanju i napretku svih nas. Hvala puno i želim da prihvatimo ovaj amandman zato što je on jako bitan za sve nacionalne manjine u Republici Srbiji i prepoznat je i od strane Vlade Republike Srbije, civilnog sektora, ali i građanstva. Hvala.