Ja ću se držati teme, Zakona o imovini. Ono što se nema u vidu, vezano za primedbu i amandman poslanika, jeste sledeće. Porez na imovinu plaća se u odnosu na tržišnu vrednost objekta. Objekti na ovom području, kao što je rečeno, u okviru ukupnog izlaganja, imaju malu tržišnu vrednost, gotovo nikakvu. Znači, ti objekti su prazni, ali su imovina, i oni praktično neće proizvoditi neke velike terete tim poreskim obveznicima.
Vlada Republike Srbije ima u okviru ovog paketa niz mera za nerazvijena područja, kojima se preko poreske politike stimuliše ulaganje i razvoj privređivanja na područjima, koja imaju karakter nedovoljno razvijenih. Da podsetim, vezano za period oslobađanja obaveza poreza na dobit, prvih godina poslovanja uopšte se ne plaća porez, a postoji pravo paušalnog oporezivanja i niz drugih mera, koje treba da razrešavaju pitanja ravnomernog razvoja Srbije, u skladu sa dokumentom, koji je poslanik inače imenovao.
Postoji i mogućnost da se ta neangažovana imovina, koja će teretiti ljude, a nemaju interes da je zadrže, iskoristi od strane Vlade Republike Srbije u programu ravnomernog raseljavanja i naseljavanja Srbije. Primedbe o tome koliki će teret biti po ovakvom osnovu ne stoje. On će pogoditi one ljude, koji u razvijenim sredinama Srbije imaju više kuća, stanova, ne koriste ih i po tom osnovu nemaju dokumente da su ih izdali u zakup. Oni će imati obavezu da po stopi, koja je uvećana za 50% plaćaju porez.
Mislim da je to element socijalne pravde i ti ljudi će imati značajnije izdatke, vezano za ovaj instrument.
Mi predlažemo da ostanemo na ovoj temi, jer, nažalost, porez ne može praviti razlike u pogledu razreza i obuhvata, ali u odnosu na nivo, srazmerno ekonomskoj snazi ili tržišnoj vrednosti pravi razliku i to će ovde biti uvaženo.