Vezano za ovaj zakon ali i za ceo paket ovih osam tačaka koje slede iza, želeo sam da se obratim poslanicima.
Reforma poreskog sistema u Republici započeta je i u velikoj meri sprovedena krajem 1991. i u toku 1992. godine. To je bio jedan od najtežih perioda za našu privredu jer su bile uvedene sankcije međunarodne zajednice. Međutim, i u takvim okolnostima, naša Republika se opredelila da promenama u poreskom sistemu izvrši njegovo usaglašavanje sa standardima i principima politike razvijenih tržišnih privreda. Promene kod direktnih poreza su izvršene u celini, dok je kod indirektnih poreza započeo posao koncipiranja i pripreme za uvođenje poreza na dodatnu vrednost na saveznom nivou.
Prema zaključku Narodne skupštine Republike Srbije, donetom na predlog Vlade krajem 1997. godine, u toku ove godine izvršena je obimna i detaljna analiza funkcionisanja poreskog sistema. Ekspertski timovi, koje je formiralo Ministarstvo finansija, detaljno su analizirali relevantne elemente svakog pojedinog poreza i to kako sa normativnog aspekta, tako i sa stanovišta efekata u praktičnoj primeni. Ova analiza pokazala je da je poreski sistem u osnovi dobro postavljen, ali da su sa stanovišta prakse potrebne određene izmene. To se pre svega odnosilo na oporezivanje ličnih primanja odnosno na izuzetno visoko poresko opterećenje zarada. Takođe, konstatovano je da u pojedinim segmentima sistema nije do kraja poštovan princip oporezivanja srazmerno ekonomskoj snazi. Najzad, jedna od najznačajnijih konstatacija odnosila se na nedovoljnu efikasnost poreskog sistema u suzbijanju sive ekonomije. Prema analizama, poreski prihodi po osnovu vraćanja prometa u regularne ekonomske tokove mogli bi da se povećaju za oko tri milijarde dinara.
Polazeći od ovih ocena utvrđena je platforma za dalje promene u poreskom sistemu u našoj Republici.
U maju mesecu ove godine Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Najznačajnija promena izvršena je kod oporezivanja zarada. Dotadašnje oporezivanje ličnih primanja po progresivnoj stopi od 15% do 30% zamenjeno je jedinstvenom proporcijalnom stopom od 14%. Time je bitno smanjeno poresko opterećenje zarada - odnos zarada i ukupnih davanja vezanih za zarade smanjen je u proseku sa 1:1,24 na 1:0,98.
Poštovani narodni poslanici, za današnje zasedanje Narodne skupštine Vlada je usvojila i dostavila na pretres i usvajanje predloge za izmene i dopune osam zakona iz oblasti poreskog i fiskalnog sistema kojima se vrši dalja dogradnja i unapređenje važećeg sistema. U pripremama ovih zakona obavljene su konsultacije u Savezu samostalnih sindikata, Komori, kao i detaljna rasprava u skupštinskim odborima. U vezi s tim, Vlada je usvojila jedan broj amandmana kojima se vrši dalje preciziranje i poboljšanje predloženih rešenja. Predlaže se da zakoni stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja, s tim što bi se nova rešenja u Zakonu o porezu na dobit preduzeća i Zakonu o akcizama i porezu na promet primenjivala od početka 1999. godine. Na taj način, privreda i stanovništvo u novu godinu ulaze sa poznatim poreskim obavezama, što omogućava efikasnije poslovno planiranje na osnovu definisanih uslova privređivanja.
Predloženim izmenama zakona obezbeđuje se realizacija sledećih principa:
- proširenje kruga poreskih obveznika,
- ravnopravnost svih subjekata i svih oblika svojine,
- daleko pravedniji način raspodele poreskog tereta, odnosno oporezivanje srazmerno ekonomskoj snazi,
- značajnije utemeljenje principa socijalne pravde u poreski sistem,
- sprečavanje špekulacija, poreske evazije i borba protiv sive ekonomije.
Takođe, obezbeđuje se da predložene promene (posebno kod poreza na promet) ne vrše troškovni udar i nemaju inflatorno dejstvo.
Svi predlozi izmena su na liniji reformskih opredeljenja da se stvori stabilan i efikasan poreski sistem koji će stimulisati blagovremeno ispunjavanje poreskih obaveza. Uz svaki od predloga za izmenu i dopunu zakona data su detaljna obrazloženja predloženih promena sa procenom efekata koje će ove promene imati na pojedine kategorije poreskih obveznika, odnosno na ukupan nivo budžetskih prihoda. Ovom prilikom želeo bih da ukažem samo na najvažnije karakteristike predloženih promena.
U skladu sa opredeljenjem da se poreski teret ravnomernije rasporedi i pravna lica oporezuju srazmerno ekonomskoj snazi, predložene su odgovarajuće izmene u Zakonu o porezu na dobit preduzeća. Ovaj porez za sada ima veoma nisko učešće u strukturi javnih prihoda (između 1% i 2%). Predložene promene polaze od toga da u budućnosti ovaj poreski oblik treba da dobije mnogo značajniju ulogu. Prva promena, što posebno treba istaći, odnosi se na sniženje stope poreza na dobit sa 25% na 20%. Ovo će stimulativno uticati na korektno obračunavanje dobiti i na redovno izmirivanje poreskih obaveza, jer se dodatno rasterećuju poreski obveznici koji uredno izmiruju obaveze. S druge strane, kod poreza na dobit značajno se proširuje poreska osnovica redukcijom poreskih olakšica za koje je ocenjeno da nisu u funkciji privrednog razvoja i stvaranja poželjne ekonomske strukture. Predlaže se ukidanje poreskog oslobađanja za novoosnovana preduzeća koja se bave trgovinom, finansijskim uslugama i osiguranjem, jer registrovani broj privrednih subjekata u ovim delatnostima pokazuje da je ovakva poreska stimulacija nepotrebna. Takođe se predlaže sužavanje poreskih olakšica za investiciono ulaganje. Umanjenje poreske olakšice priznaje se najviše do 50% oporezive dobiti. Ovo umanjivanje poreske olakšice neće se primenjivati na obveznike kod kojih je došlo do ulaganja stranog kapitala ili koji su osnovani isključivo stranim kapitalom. Pored toga, bitno se preciziraju rashodi u poreskom bilansu kako bi se onemogućilo da se iskazuju daleko veći troškovi od stvarnih i time veštački umanjuje poreska osnovica za oporezivanje dobiti (ograničavanje rezervisanja za troškove investicionog održavanja, manja mogućnost za odlaganje revalorizacionih prihoda, ukidanje poreske olakšice bankama u visini do 10% dobiti itd.).
Ova rešenja usklađena su sa zakonskim rešenjima za oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti, koje je Narodna skupština usvojila prilikom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u maju ove godine. Na taj način se sa stanovišta poreskih obaveza stavljaju u isti položaj svi subjekti koji obavljaju privrednu delatnost, bez obzira na veličinu ili oblik vlasništva, odnosno da li je u pitanju mala ili velika privreda, društvena, privatna ili mešovita svojina.
Na liniji ravnomernije raspodele poreskog tereta je i utemeljivanje elemenata socijalne pravde u poreski sitem. Ovde pre svega treba navesti predložene izmene u Zakonu o porezu na imovinu. Predviđeno je veće poresko opterećenje (uvećanje poreza za 50%) za obveznika koji, pored stambene zgrade ili stana u kome stanuje on ili članovi njegove porodice, poseduje još jednu ili više stambenih zgrada ili stanova koje ne izdaje u zakup. Ovo je predloženo jer se ocenjuje da je opravdano da se poveća poreski teret na imovinu koja prevazilazi realne potrebe vlasnika i članova njegove porodice. Takođe, oporezivanje imovine se proširuje i na pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, ako je površina preko 10 ari po građevinskoj parceli.
Kada je u pitanju pravičnije oporezivanje, još jednom treba podsetiti i na usvojene izmene u Zakonu o porezu na dohodak građana. Napušten je sistem godišnjeg sintetičkog oporezivanja građana koji nije mogao da se praktično realizuje, a usvojeno je rešenje prema kome godišnji porez na dohodak plaćaju oni građani koji u toj godini ostvare neto prihod veći od 72.000 dinara (naravno, pri tome se priznaju odgovarajući troškovi i umanjenja). Rešenje je jednostavno, obuhvata znatno manji broj obveznika i polazi od principa (skoro zaboravljenog, jer nije primenjivan već šest godina) da građani sa natprosečnim prihodima treba da budu obveznici.
Imajući to u vidu prilikom predlaganja zakonskih rešenja, vodilo se računa o harmonizaciji ovih poreza na saveznom nivou ( uz istovremeno intenziviranje aktivnosti za najkrupniju promenu - uvođenje poreza na dodatnu vrednost). U sklopu ujednačavanja poreskih propisa republika definisane su jedinstvene stope poreza na promet. Tako će se u našoj Republici smanjiti niža stopa poreza na promet roba i usluga sa dosadašnjih 10 na 9%, a viša stopa ostaje nepromenjena (20%). Predložene promene u ovom zakonu odnose se pre svega na akcizne proizvode. Kao što je rečeno, kod ovih proizvoda postoji najveći stepen poreske evazije. Predloženo je da se poveća stopa akciza na luksuzne proizvode od zlata, da se uvede akciza na veštačka bezalkohola pića i sintetička goriva i maziva, a da se ukine akciza na so za ishranu. Takođe je predloženo ukidanje olakšica (i kod akciza i kod poreza na promet) za prodaju proizvoda u fri - šopovima, izuzev na međunarodnim aerodromima i lukama. Prvobitno je bilo predloženo da se zbog usaglašavanja na saveznom nivou, kao i zbog izuzetno visoke zarade koja se ostvaruje poreskom evazijom kod ovih proizvoda, legalizacija podstakne i ekonomskom merom smanjenja stope akciza na cigarete, alkoholna pića i kafu. Međutim, Vlada je odustala od ovog predloga i prihvatila odgovarajući amandman skupštinskog odbora.
Kod poreza na promet uvodi se obaveza plaćanja ovog poreza na motorni benzin, dizel gorivo i lož ulje odmah na granici, odnosno prilikom proizvodnje. Znači, da bi porez na promet plaćali samo uvoznici i prerađivači nafte, dok se u daljem prometu ovaj porez ne bi plaćao. Ovaj predlog će omogućiti znatno korektnije poresko zahvatanje, jer kod ovih proizvoda nelegalna trgovina ima značajne razmere.
Takođe, uvodi se nov način plaćanja poreza na promet za građevinski materijal (cement, betonsko gvožđe, blokove, ciglu i crep). Porez na promet na ove proizvode plaćao bi se u svakoj fazi prometa od proizvođača do krajnjeg potrošača. Pri tome svaki učesnik u prometu imao bi pravo da prilikom plaćanja odbije porez koji je platio u prethodnoj fazi, odnosno prilikom nabavke. Procena je da će uvođenje faznog plaćanja poreza za građevinski materijal znatno doprineti eliminisanju sive ekonomije u prometu ovih proizvoda. Da bi se neutralisao troškovni udar na građevinsku delatnost, smanjiće se stopa po kojoj se plaća porez na promet na ove proizvode i uvesti poresko oslobađanje za plaćanje poreza na promet na građevinske usluge. Kada je reč o faznom načinu oporezivanja, treba reći da se njegovim prihvatanjem postepeno približavamo poreskim sistemima u razvijenim tržišnim privredama (porez na dodatnu vrednost).
Vrlo važno rešenje kojim se na jednoj strani utiče na suzbijanje sive ekonomije, a na drugoj, olakšava poslovanje malih trgovinskih i ugostiteljskih radnji je da ove radnje plaćaju porez na promet proizvoda prilikom nabavke tih prizvoda. U daljem prometu ovi obveznici ne bi plaćali porez na promet. Ovim se bitno pojednostavljuje procedura i omogućuje uredno i blagovremeno izmirenje poreskih obaveza.
Predlogom da se propiše oblik i sadržina izjave za poresko oslobađanje i da se ovlasti Zavod za izradu novčanica Narodne banke Jugoslavije da štampa obrasce tih izjava, treba da se onemogući zloupotreba tih izjava i izbegavanje plaćanja poreza na promet.
Procene pokazuju da će primenom svih navedenih zakonskih rešenja vezanih za borbu protiv sive ekonomije obezbediti značajniji dodatni poreski prihodi. Uvođenjem akciza na veštačka bezalkoholna pića, povećanjem stope akciza na proizvode od zlata, ukidanjem oslobađanja plaćanja akciza za fri-šopove itd. obezbedilo bi se dodatnih milijardu dinara. Novim načinom plaćanja poreza na promet građevinskog materijala prikupilo bi se još dvesta miliona dinara, a efekat mera po osnovu vraćanja sive ekonomije u legalne tokove prometa, putem novog načina izdavanja poreskih izjava, ukidanja oslobađanja za fri - šopove, plaćanja poreza pri nabavci robe za male trgovine, plaćanja poreza na promet derivata nafte prilikom uvoza i proizvodnje, uvođenja poreskih kasa itd., iznosio bi 1,3 milijarde dinara. Dakle, ukupan mogući finansijski efekat predloženih mera u borbi protiv sive ekonomije bio bi oko 2,3 milijarde dinara.
Pored ovih izmena u sistemu, za efikasno suzbijanje pojava sive ekonomije neophodno je da imamo daleko efikasniju poresku administraciju. U ovom pogledu takođe su predložene odgovarajuće izmene Zakona o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda. Novine se odnose na uvođenje preventivne kontrole, kao i preciziranje i davanje jasnijih ovlašćenja u radu inspektora finansijske policije.
U vezi sa promenama kod poreza na promet treba istaći još nekoliko pitanja. Za određene proizvode (odeća i obuća, kao i sredstva javne higijene) vrši se redukcija poreskih olakšica, odnosno uvodi se obaveza da se porez na promet plaća po višoj stopi od 20%. Istovremeno daje se mogućnost da Vlada Republike Srbije umanji ovu stopu za domaće proizvođače za 50%. Ovim se na selektivnoj osnovi povećava konkurentska sposobnost domaće industrije i podstiče njen razvoj.
Prihvatanjem amandmana grupe narodnih poslanika predlaže se da se produži važnost plaćanja posebne takse Gradu Beogradu od 3% i u narednoj godini.
Prvobitno je bilo predloženo da se i u našoj Republici uvede plaćanje poreza na promet opreme, istina po niskoj stopi od 2%. Ovaj predlog je pre svega bio posledica usaglašavanja stavova na saveznom nivou. Međutim, imajući u vidu opravdane primedbe iz privrede da ovaj porez destimuliše ulaganja, da se na stopu od 2% dodaju i druge dažbine, na primer, gradske takse, porez na narodnu odbranu, Vlada je prihvatila amandman Odbora za finansije i odustala od ovog predloga. Istovremeno, učiniće se dodatni napori da se rešenjima i u saveznom zakonu oprema oslobodi plaćanja poreza na promet.
U skladu sa opredeljenjima da se poreskim sistemom i merama podstiče razvoj i pozitivni ekonomski procesi, u predloženim izmenama poreskih zakona ugrađena su nova rešenja. Jedno od takvih rešenja je podsticanje procesa svojinske transformacije u skladu sa rešenjima iz Zakona o svojinskoj transformaciji. Predlaže se poresko oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu na akcije stečene u procesu svojinske transformacije (po osnovu upisa i po osnovu kupovine s popustom ) i to u roku od tri godine od dana sticanja tih akcija.
Drugo rešenje kojim bi trebalo da se podstiče ekonomski razvoj odnosi se na uvođenje mogućnosti paušalnog oporezivanja dobiti kod preduzeća koja su osnovana i obavljaju delatnost na nedovoljno razvijenim područjima. Treba podsetiti da se zadržava poresko oslobađanje za novoosnovana preduzeća u nerazvijenim područjima, a ovim predlogom se dodatno stimulišu ulaganja u ta područja.
Takođe predloženim dodatnim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana smanjuju se obaveze preduzeća čiji su radnici upućeni na rad u inostranstvo. U ovom slučaju kao osnovica za oporezivanje zarada uzima se plata koju bi ti radnici ostvarili u zemlji u skladu sa kolektivnim ugovorom. Time se stvaraju mogućnosti za konkurentan nastup naših građevinara na ino tržištima i istovremeno smanjuje poreska evazija.
Predloženim izmenama Zakona o javnim prihodima Republika čvršće preuzima nadležnost i odgovornost za ukupan bilans javne potrošnje. U vezi sa ovim ukazaću samo na ključne promene. Ubuduće Vlada Republike Srbije donosila bi Opšti bilans javnih prihoda i rashoda, koji bi imao snagu obaveze i koji bi predstavljao integralni deo saveznog konsolidovanog bilansa. Ovim zakonom se takođe precizira šta se sve dodatno uključuje u sistem javnih prihoda (sredstva iz transformacije društvenog kapitala, koncesija, prodaje nepokretnosti u državnoj svojini itd.). Posebno se precizira koje sve naknade pripadaju budžetu Republike. Pre svega to se odnosi na naknade koje su bile prihod republičkih fondova za vode, šume, geološka istraživanja itd., a koje su po posebnim zakonima postale prihodi Republike. Na ovaj način se obezbeđuje da se ukupni javni prihodi i njihovo trošenje nalaze pod čvršćom kontrolom. Shodno usvojenom amandmanu priprema izrade budžeta po bruto sistemu otpočela bi u 1999. godini u cilju izrade uporedne osnovice, a donošenje ovakvih budžeta predviđeno je u 2000. godini.
U zakonu se takođe precizira koji javni prihodi pripadaju oštinama i gradovima. Za finansiranje javnih rashoda u opštinama predviđaju se i opštinske administrativne takse, koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i novačna sredstva dobijena prodajom državnog kapitala preduzeća čiji je osnivač grad, odnosno opština.
U Zakonu o javnim prihodima se na nov način uređuje deponovanje sredstava javnog sektora kod poslovnih banaka. Definisana je procedura, koja obezbeđuje da se ova sredstva deponuju kod onih banaka, koje su finansijski sposobne da prate potrebe javnog sektora.
Predloženim izmenama Zakona o administrativnim taksama visina taksa za usluge, koje vrše državni ograni, povećava se u proseku za oko 3 puta. Time se nakon relativnog dugog perioda od 1995. godine visina ovih taksi usklađuje sa stvarnim troškovima za vršenje tih usluga i sa realnim ekonomskim kretanjima.
Poštovani narodni poslanici, do kraja ovog meseca Vlada Republike Srbije predložiće mere ekonomske politike za narednu godinu. U sklopu tih mera važna komponenta biće predlog politike javne potrošnje. Osnovna intencija je da se, bez obzira na sva ograničenja, udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu smanji ispod 50%. Ovo je vrlo složen zadatak, koji podrazumeva intenziviranje već započetih reformskih procesa u našoj republici. Radi se, pre svega, o vlasničkim promenama, konsolidaciji i restrukturiranju privrede, ali i korenitoj reformi službi i stečenih prava u javnoj potrošnji. Navedene promene u poreskom sistemu mogu da budu značajan instrument za ubrzanje tih procesa. Svaki dinar povećanih prihoda po osnovu vraćanja prometa u regularne ekonomske tokove, što je intencija predloženih promena, stvoriće mogućnost da se u budućnosti smanji direktno poresko opterećenje privrede. A, poresko rasterećenje privrede može znatno da olakša inače težak proces njenog konsolidovanja i restrukturiranja.
Predlažem Skupštini da razmotri predložene zakone, imajući u vidu i odgovarajuće amandmane Vlade i odbora, pa posle rasprave da ih prihvatimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Nastavak sednice je u 14,35 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, molim vas da zauzmete mesta da počnemo sa radom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na upražnjeno poslaničko mesto koje pripada Izbornoj listi Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika u Izbornoj jedinici 8 - Sombor, radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Dušanu Đušiću, izabranom sa Izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 8 - Sombor.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Dušanu Đušiću.
Čestitam narodnom poslaniku Dušanu Đušiću na izboru. (Aplauz.)
Nastavljamo sa radom.
Da li narodni poslanik, koji je izdvojio mišljenje, Milan Miković želi reč? (nije prisutan)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (da)

Gospodine predsedniče, poštovane dame, poslanici, Zakon o javnim prihodima i rashodima je na dnevnom redu. To je jedan od ključnih zakona. To je zakon koji kontroliše usmeravanje i korišćenje sredstava koja idu ka budžetu i iz budžeta. Ovim zakonom je predviđena njihova kontrola i usmeravanje.
Odbor za finansije se bavio ovim zakonom i na samom Odboru je došlo do dosta izmena, pa ću vam sada skrenuti pažnju na dve stvari koje Srpski pokret obnove zamera ovom zakonu.
U Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima došlo je do velikog povećanja javnih prihoda. Oni se sada uzimaju, prihodi i od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini, prihodi od kamate na plasmane novčanih sredstava, prihodi od koncesione naknade i naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa Zakonom, prihodi ostvareni od prodaje državnog kapitala, prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini.
Ono što mi možemo zameriti ovim novim prihodima je prihod koji se ostvaruje davanjem u zakup i to deo prihoda. Taj deo prihoda je određen veličnom stope amortizacije i znači, deo prihoda koji lokalne opštine ostvaruju izdavanjem lokala, moraće sada da ide budžetu Republike Srbije. Smatramo da je taj prihod trebalo da ostane u opštinama, onamo gde se i ostvaruje.
Druga tačka koja je po nama sporna u ovom zakonu, a mi smo predložili i amandmanom njeno rešavanje, je član 89a. člana Zakona 29. gde se kaže: "U kompenzacijama iz stava 1. ovog člana mogu učestvovati samo poreski obveznici koji imaju potraživanja od korisnika budžetskih sredstava".
Stupanjem na snagu ovog zakona mi ćemo imati veliki broj kompenzacija koje su započete a nisu završene. Samim tim što one nisu završene, ukoliko stupi na snagu ovaj član Zakona, one verovatno neće odgovarati ovom zakonu i neće se moći ni završiti, s obzirom da je kompenzacija način plaćanja na osnovu obaveza i potraživanja. Plašim se da će velika potraživanja ostati nepokrivena. Mi smo na ovaj zakon dali amandmane, pa ćemo kasnije i o njima. Hvala.

Zahvaljujem. Da li narodni poslanik Milan Miković sada želi reč? (ne želi)
Da li još neko od poslanika želi reč? (želi)

Poštovane kolege, predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i rashodima, kao i ostalih zakona koji regulišu oblast poreza, u osnovi se dalje konkretizuje primena poreskog sistema i obezbeđuje bolji sistem kontrole naplate i namenskog korišćenja sredstava budžeta na svim nivoima.
Eliminišu se ovlašćenja velikog broja subjekata da uvode fiskalne obaveze, afirmiše se princip bruto budžeta, odnosno uključivanje svih javnih prihoda u bilans javne potrošnje. Širi se krug poreskih obveznika, vrši se pravednija raspodela poreza, da svaki poreski obveznik plaća porez prema svojoj ekonomskoj snazi. Konkretizuju se mere za sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza, odnosno poreske evazije.
Izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kao jednim od sistemskih zakona, posebno se definiše obaveza donošenja opšteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda, čime se stvaraju uslovi za precizno utvrđivanje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.
Važno je i to da se predloženim izmenama Zakona definiše kontrola trošenja sredstava budžeta, povećava odgovornost za njihovo namensko korišćenje, naročito kod korisnika budžetskih sredstava, koji na zahtev organa nadležnih za budžet moraju da dostave podatke i dokumentaciju na osnovu kojih se vrši finansiranje njihovih rashoda.
Smatram da je dobro što je Vlada usvojila primedbe Odbora za finansije na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama u delu da izvršni odbori skupština opština, gradova i autonomnih pokrajina samostalno odlučuju o deponovanju sredstava kod poslovnih banaka za sredstva budžeta i ustanova i preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, čime se stvaraju prave mogućnosti za ukupno sagledavanje komunalnih problema od strane izvršnih organa lokalne samouprave, kao i obezbeđenje dodatnih sredstava odnosno povoljnije kreditno praćenje investicija u oblasti komunalne infrastrukture od strane banaka.
Novina u izmenama zakona je i mogućnost uvođenja opštinske administrativne takse i koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti, što u osnovi stvara mogućnost za drugačiju organizaciju poslovanja javnih preduzeća, posebno javnih komunalnih preduzeća i njihovo poslovanje.
Izmenom člana 89b daje se mogućnost da dužnici svoje obaveze po osnovu poreza mogu izmirivati prenosom u državnu svojinu akcija kod banaka, kod potraživanja iz inostranstva i ustupanjem nepokretne imovine, čime se doprinosi daljoj konsolidaciji privrede.
Predložene izmene i dopune poreskog zakona, a naročito Zakona o javnim prihodima i rashodima, predstavljaju poboljšanje u odnosu na dosadašnja rešenja i zbog toga iste treba usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Miković.

Ima jedna stvar koja nesumnjivo treba da nam bude objašnjena, a to je opšti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike, znate. To je stvar koja je za nas nova, za  nas koji se ne bavimo tim poslom i bilo bi od značaja, a to pitanje smo postavili i na Odboru, da nam se kaže, pošto to utvrđuje Vlada, hoće li to biti neki akt, hoće li to biti nešto što će na neki način da bude na proveri, hoće li neko o tome da se izjašnjava, hoće li na neki način Skupština o tome da bude obaveštena ili možda eventualno Skupština i da se o tako nečem izjašnjava, bilo da donosi neku odluku, bilo da prima k znanju nešto.
Mislim da bi predlagači zakona trebalo da nam taj deo objasne.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojana Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici,        govoriću o celom paketu poreskih zakona u okviru dozvoljenog vremena, naravno. Paket poreskih zakona koji je predložila Vlada Srbije u pojedinim slučajevima smanjuje poreska opterećenja privrede. Međutim, isti zakoni istovremeno značajno uvećavaju prihode Republike.
Tako Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća Ministarstvo finansija planira uvećanje prihoda za oko 800 miliona dinara. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet Vlada planira uvećanje prihoda za dve milijarde i trista miliona dinara, a s obzirom da se odustalo od smanjenja akciza za cigarete, kafu i alkoholna pića, to znači više od 2,3 milijarde.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama takođe se planiraju uvećanja prihoda Republike Srbije.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama Vlada planira prihode od oko milijardu dinara za godinu dana.
Šta sve ovo znači?
Planirana povećanja prihoda Republike Srbije su skoro pet milijardi dinara i znači da taj novac mora nekome da se uzme. Tako postaje jasnije kako je to moguće da se smanjuju pojedine poreske stope a da se sa druge strane povećava prihod i postaje jasnije kako se to proširuje kod poreskih obveznika, kako kaže ministar finansija, kako se ravnomerno raspoređuje poreski teret i kako više oporezuju prihodi od samostalnih delatnosti.
Jasno je da će ovo uvećanje prihoda platiti građani i to oni siromašniji i vlasnici malih preduzeća. Jasno je da ono što ne uzme privreda zaposlenima od plata, Vlada planira da još više uzme raznim taksama i proširenjem kruga poreskih obveznika. Praktično, ono što Vlada Srbije ne uzme na mostu, uzeće na ćupriji.
Može se reći da je smanjenje pojedinih poreskih stopa bacanje prašine u oči i da će zapravo građani biti mnogo više opterećeni. Jer, pored dosadašnje TV takse na električno brojilo, posebne takse na registraciju vozila, obaveze plaćanja novih tablica i saobraćajnih dozvola, uvode se i nove takse, a stare se višestruko uvećavaju.
Znači, ako pojedinačno pogledamo poreske zakone, možemo reći da svako smanjenje poreske stope prati višestruko povećanje prihoda Republike na drugoj strani.
Kako je to moguće? Evo konkretnih primera.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća smanjuje se porez na dobit od 25 na 20%. To znači da se smanjuje porez onima koji imaju dobit, uspešnim preduzećima, a novoosnovanim preduzećima iz oblasti trgovine, bankarstva i osiguranja ukidaju se poreske olakšice i smanjuju olakšice za ulaganja u osnovna sredstva za rad i tako ostvaruje veći prihod.
Srpski pokret obnove uvek se zalagao da se novoosnovana preduzeća oslobode dažbina u prvih pet godina i zato ne može prihvatiti rešenja predložena ovim zakonom.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet ukida se akciza od 5% za so i porez na promet usluga smanjuje se od 10 na 9%. Međutim, uvodi se akciza od 10% na veštačka bezalkoholna pića, kao da mi imamo prirodna bezalkoholna pića, na flaširanu i mineralnu vodu, kao da je voda luksuz, uvodi se porez na promet advokatskih usluga, a povećava se sa 10 na 20% porez na promet deterdženata, sapuna, šampona za kosu, odeće i obuće, bebi sapuna i robe iz uvoza. Sva ova povećanja akciza i poreza platiće građani.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, Srpski pokret obnove traži da siromašni građani koji imaju samo stan u kome žive ne plaćaju porez na taj stan, a da se oporezuju samo oni koji imaju prihode od izdavanja stana ili kuće.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim taksama i naknadama omogućava se prelivanje sredstava iz većih u manje opštine tako što se zaposlenima odbijaju komunalne takse na platu i uplaćuju opštinama u kojima žive, a ne opštinama u kojima rade.
Ovaj predlog zakona je neprihvatljiv zato što oštećuje velike gradove. Vlada Srbije ima druge mehanizme kojima može da pomogne nerazvijenim malim opštinama i treba da ih koristi. Treba da koristi Fond za razvoj, Fond za nerazvijena područja, Fond za nezaposlene i druge.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama treba povući iz procedure jer se uvođenjem novih taksi i povećanjem starih građani opterećuju do nepodnošljivih granica.
Plate i penzije su realno manje pa građani nisu u stanju da plaćaju telefon, da registruju dotrajali automobil, a kamoli da plaćaju sve one takse koje ste vi planirali, pored ove takse na električna brojila, pored plaćanja novih registarskih tablica, nove saobraćajne dozvole itd.
Posebna priča su kazne u poreskim zakonima, koji imaju tako velike raspone da omogućavaju razne zloupotrebe. Zato se događa da za isti prekršaj miljenici vlasti budu kažnjeni sa trista, a oni drugi sa 5.000 dinara, znači za isti prekršaj.
Vlada Srbije postigla bi povećanje prihoda bez svih pomenutih dodatnih opterećenja ako bi se postarala da poreze i doprinose plaćaju velika preduzeća čiji su direktori bliski vladajućoj koaliciji. Dosadašnja praksa pokazala je da ova, privilegovana preduzeća bliska Vladi ne plaćaju poreze i doprinose, kao na primer porez za penziono osiguranje, za zdravstveno osiguranje itd. što ne bi smelo da se događa u pravnoj državi.
Takođe je neprihvatljivo da se građani proganjaju kada je reč o plaćanju struje i telefona, da im se naplaćuju kamate a da država ne daje kamate kada kasne penzije i plate, kao što je na primer slučaj sa platama u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, državnoj upravi itd.
Vlada Srbije može povećati opterećenje građana tek kad svojom politikom omogući otvaranje novih radnih mesta i povećanja plata i penzija. U suprotnom ova vlada ostaće upamćena po najvećim nametima na građane Srbije. Hvala.