Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (ne)

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinince.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu u celini.

Za 128, protiv 16, niko se nije uzdržao, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 154 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM TAKSAMA I NAKNADAMA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandman koji je podnela grupa narodnih poslanika: dr Milan Božić, Aleksandar Milutinović, Sanja Čeković i Bojana Ristić, kao i amandman Zakonodavnog odbora sa ispravkom u tekstu amandmana, koja je sadržana u izveštaju Odbora od 16.novembra 1998. godine.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Zakonodavnog odbora i Odbora za trgovinu i turizam i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

Da li neko od narodnih poslanika ima reč?

Ima reč narodni poslanik Milan Božić.

Zarad ekonomije vremena, gospodine predsedniče i gospođe i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da istovremeno govorim o Zakonu i istovremeno o amandmanu, koji se tiče ove teme, a koji smo podneli.

Naime, u slučaju komunalnih taksi i komunalnih naknada, dakle novca, koji se delom upotrebljava za funkcionisanje komunalnih sistema, inicijator odnosno Vlada predlaže da se od sada takse i komunalne naknade, koje se naplaćuju od poslodavaca, uplaćuju u opštini u kojoj živi, dakle gde je prebivalište onoga koji radi.

To je veliki udarac po urbanim celinama, ne samo Beogradu. U Beogradu možda najviše, jer u Beogradu najviše ljudi radi iz okolnih opština koje nisu deo grada. Taj novac će ostajati tamo.

Imali smo spor u jednoj raspravi sa ministrom koliko će samo Beograd biti oštećen. Različite su procene, ali u svakom slučaju ne manje od 100 miliona. Znači, novac za komunalne takse treba da ostane u opštini u kojoj neko živi, a ne ovde u Beogradu gde radi. Predlog našeg amandmana je logičan da ostane kako je i bilo, dakle da se uplaćuje u sedištu firme koja daje platu radniku. To je jedino moguće i logično rešenje iz veoma jednostavnog razloga, što to nije individualna obaveza građanina, već je to zapravo dažbina koju plaća poslodavac i ispada da će grad Beograd, a potpuno sam ubeđen i sve veće urbane sredine, recimo Kragujevac, jer sigurno iz opštine u okolini ljudi dolaze da rade u Kragujevcu, praktično svaka veća urbana celina, biće oštećena. To je izuzetno opasna stvar i upravo te velike urbane celine najviše i troše na komunalne sisteme.

Gradski saobraćaj u Beogradu ili u Novom Sadu sigurno košta neuporedivo više kao infrastruktura, nego bilo koji drugi paralelan sistem u manjoj sredini. Uzgred, vi svi imate decu koja ovde studiraju, iako niste iz Beograda i sami živite dobar deo svog života u Beogradu i budite ubeđeni ako ovaj amandman ne prihvatite, odnosno tu promenu, da će Beograd imati nekih 100 miliona manje novca namenjenog radu komunalnog sistema. Jednostavno, sistem će automatski biti slabiji, nastaviće da erodira dalje, tako da je ovo jedna mera koja je izuzetno, po našem mišljenju opasna, jer će stvoriti presedan i ubuduće će i drugi koji razne oblike nadoknade naplaćuju imati tendenciju da to trpaju u svoje male ćepenke, da koncentrišu novac regionalno, polufeudalno i da faktički uništavaju veće urbane sredine.

To je velika opasnost, jer budite ubeđeni da su nam urbane sredine u goroj situaciji nego manje urbane sredine, iz prostog razloga što je infrastruktura propalija, 10 godina rata, krize i svega što nas je pratilo. Propala je jedna železnica na kojoj sigurno neko ko je vaš politički protivnik nije na vlasti. Uostalom, vi ste sada jedan od onih koji upravljate železnicom. No, ne treba ovako razgovarati. (Obraća se Draganu Todoroviću, ministru za saobraćaj i veze.)

Vrlo je značajno da Skupština razume da je neophodno ostaviti velikim urbanim sredinama novac koji će se na ovaj način oduzeti, pošto su one ionako u teškom stanju.

Zahvaljujem. Ima reč ministar finansija, Borislav Milačić.

Mi ovim predlogom u suštini samo preciziramo nešto što je u stvari trebalo da bude jasno od samog početka. Razgovara se o pripadnosti fiskalnog oblika ili parafiskalnog oblika koji se zove komunalni doprinos.

Da bi podsetio poslanike, komunalni doprinos je uvedena naknada u periodu posle isteka samodoprinosa, kao oblika kojim je obezbeđivano od strane građana, recimo Beograda, sredstva za razvoj komunalne infrastrukture i rešavanje problema grada. Onda je on uveden kao prelazna kategorija da bi se završili ti započeti, a nezavršeni investicioni objekti i posle toga je iz godine u godinu produžavan. To je, normalno, veoma bitan izvor prihoda za funkcionisanje lokalne vlasti i za rešavanje komunalnih problema.

Ako pogledamo tu genezu i pogledamo suštinu, za razliku od onoga što je rekao gospodin Božić, to nije trošak poslodavca, ukoliko pogledamo zakonske propise, kao što je proistekao iz ličnog izjašnjavanja svakog građanina kod uvođenja samodoprinosa da mu se od njegove ukupne zarade odbija deo i uplaćuje na račun samodoprinosa, da bi se to rešavalo, tako je i ovde komunalni doprinos naknada koja se obračunava na bruto zaradu zaposlenog, a bruto zarada je po Ustavu njegovo pravo i ukupan njegov prihod. Vezuje se za građanina kao poreskog obveznika, a ne za poslodavca. To je normativno pravno regulisano.

Kao što ovde postoje primedbe ko će koliko biti oštećen, ima i drugih primedbi, ukoliko je neko bio oštećen toliko što je neko pravio troškove i živeo u jednom gradu zajedno sa porodicom, a mesto rada mu je bilo na drugom mestu i zaradu u bruto iznosu je jednim delom ostavljao tamo gde radi, a ne gde živi i ne rešavaju se komunalni problemi.

Mislim da je ovo potpuno pravno čisto. Komunalni doprinos treba da se plaća i tako smo predložili, prema mestu boravišta, u čemu se pod boravištem podrazumeva mesto stanovanja i mesto privremenog stanovanja.

Druga stvar, ovi problemi koji će nastati bilansom prvo treba da se dokažu. Oni se moraju pogledati, jer su ovo za sada nekakve procene iza kojih ne postoje podaci do kraja jasni. Videće se potpuno na računu, pošto je to poseban račun ovde u Beogradu, koliki je to prihod, da li se umanjio, možda će i porasti, videćemo, pošto deo Beograđana radi u Pančevu i u drugim okolnim mestima koja nisu teritorija Beograda. I druge opštine će to kandidovati, a mi inače imamo pred nama Narodnu skupštinu koja će razgovarati o budžetu, o ukupnoj javnoj potrošnji, od čega će segment biti i potrošnja opština.

Mi ćemo te velike nelogičnosti, koje stvaraju materijalne probleme za funkcionisanje lokalne vlasti, tada moći i meritorno na bazi argumenata i podataka da pogledamo, i postoji mehanizam priznavanja dela bilansa u potrošnji koji je uskraćen ovim. Međutim, to će biti tema na sledećoj skupštini i biće mnogo teža, jer treba tražiti rešenja u ukupno manjem zahvatanju privrede. Za sada, što se tiče normativnog uređenja ovde, treba da prihvatimo ovo što je Vlada predložila.