Zahvaljujem.

Pošto je narodni poslanik prihvatio nema potrebe da glasamo i postaje sastavni deo Predloga zakona.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (ne)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama u celini.

Za 141, protiv 28, uzdržanih nema, četiri nije glasalo, 173 poslanika je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanu. Primili ste izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč narodni poslanik Spasoje Krunić.

Dame i gospodo, znam da vremena ima malo i smatram da je veoma važno zato što mi smatramo da je ovaj zakon dobar i da je koristan. Bila bi šteta da se takve stvari ne afirmišu zbog onih koji su nas i postavili u ovu salu. Zakon iz 1997. godine, koji je imao kao najveći doprinos upravo to da se u komunalnim sistemima mogu uključivati privatna preduzeća i privatnički kapital, učinio je veoma značajan pomak, uskladio je ono što se u Ustavu nudi kao mogućnost ali nažalost odredio je samo pet godina boravka i važenja takvog ugovora. To, naravno, nije bilo dovoljno. Srpski pokret obnove uložio je puno truda i zbog toga i želi da afirmiše odluku Vlade i saglasnost odgovarajućih odbora da se jedan ovakav zakon pojavi na današnjem zasedanju i da se granica za koju ugovor može da postoji pomeri na 25 godina. To je u skladu sa onim što postoji u civilizovanom svetu i to je vreme za koje može da se povrati uložen novac, jer iskustva, pogotovu u zemljama koje su u promenama kao što je naša, govore da  prvih pet do sedam godina isključivo gubi onaj koji ulaže i treba mu onaj ostatak da bi povratio novac.

Nije to nikakvo čudo kada se zna da su u našoj zemlji komunalni sistemi veoma zapušteni i da treba mnogo ulagati, bez obzira na ono što danas svi dobro znamo. Računa se, oni koji su dosad, Beograda što se tiče razgovarali. Nisu bili u mogućnosti da za pet godina sklope bilo kakav aranžman sa Beogradom, svejedno da li se radi o prečišćavanju vode, o transportu, o nekom od drugih sistema. Oni su insistirali, tražili da se zakon usaglasi sa realnim mogućnostima. Ono što danas valja podsetiti, a verujem da vi to znate i ono što građani moraju znati, da su cene komunalnih usluga i dalje u nadležnosti Vlade i mi smatramo da jedan ugovor koji bude prošao sve ono što se ovim zakonom traži mora dobiti saglasnost Republičke vlade, da će odgovarajuće cene biti u onom i onakvom blagom porastu koliko budu mogućnosti građana da to izdrže i da bi sistem uopšte mogao da opstane i da bi onaj ko ulaže mogao da povrati svoj novac i da svima bude bolje.

Drugim rečima, da se sistemi skinu sa budžeta i da se budžet koristi za one oblasti koje su neprofitabilne i koje treba od budžeta da imaju pomoć. Jedan segment u članu 8., koji nije predmet zamene, biće sigurno predmet naših daljih razmatranja i ja vas molim da imate u vidu da tamo stoji da se za obavljanje komunalne delatnosti javne rasvete ugovor zaključuje sa preduzećem koje vrši distribuciju električne energije na određenom području neposrednom pogodbom. Obzirom da onaj ko u Srbiji vrši distribuciju električne energije ima monopol, teško se možemo pogoditi da smo mi u Beogradu zadovoljni nivoom rasvete, pa ćemo stoga u daljim kontaktima sa Vladom pokušati da nađemo rešenje da rasveta u našim gradovima bude što kvalitetnija. Hvala.