Zahvaljujem.
Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (ne)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstven pretres i prelazimo na odlučivanje.
Pošto je u toku pretresa osporen jedan broj predloga Odbora za pravosuđe i upravu, podsećam vas da Narodna skupština, saglasno članu 175. stav 4. Poslovnika, o svakom osporenom predlogu odmah odlučuje, a zatim odlučuje o svim ostalim neosporenim predlozima u celini, javnim glasanjem.
Pre odlučivanja o osporenim kandidatima, molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Privrednog suda izabere Milena Arežina.
Za 161, protiv 51, uzdržan jedan, nisu glasala tri, ukupno 216 narodnih poslanika je glasalo.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Milenu Arežinu za predsednika Privrednog suda u Beogradu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaninčke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Jagodini izabere Desimir Milenković, čija je kandidatura osporena.
Za 162, protiv 50, uzdržala su se dva, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Desimira Milenkovića za predsednika Opštinskog suda u Jagodini.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Leposaviću izabere Bojana Trbojevac, čija je kandidatura osporena.
Za 163, protiv 52, uzdržao se jedan, nije glasalo pet, ukupno je prisutan 221 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Bojanu Trbojevac za predsednika Opštinskog suda u Leposaviću.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Gnjilanu izabere Milorad Antić, čija je kandidatura osporena.
Za 160, protiv 52, uzdržanih jedan, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Milorada Antića za predsednika Opštinskog suda u Gnjilanu.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Okružnog suda u Peći izabere Radomir Gojković, čija je kandidatura osporena.
Za 158, protiv 52, uzdržanih jedan, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Radomira Gojkovića za predsednika Okružnog suda u Peći.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Opštinskog suda u Požegi izabere Josip Varničić, čija je kandidatura osporena.
Za 156, protiv 50, uzdržanih tri, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 218 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Josipa Varničića za sudiju Opštinskog suda u Požegi.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Okružnog suda u Požarevcu izabere Milica Arizanović, čija je kandidatura osporena.
Za 157, protiv 49, uzdržanih tri, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 217 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Milicu Arizanović za sudiju Okružnog suda u Požarevcu.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu izabere Milislav Cvetković, čija je kandidatura osporena.
Za 154, protiv 53, uzdržanih nema, nije glasalo 13, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Milislava Cvetkovića za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Okružnog suda u Požarevcu izabere Danica Miljević, čija je kandidatura osporena.
Za 158, protiv 49, uzdržanih tri, nije glasalo 10, ukupno je prisutno 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Danicu Miljević za sudiju Okružnog suda u Požarevcu.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Okružnog suda u Šapcu izabere Slobodan Velisavljević.
Za 164, protiv 50, uzdržanih jedan, nije glasalo 8, ukupno su prisutna 223 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Slobodana Velisavljevića za sudiju Okružnog suda u Šapcu.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Opštinskog suda u Subotici izabere Krsto Knežević, čija je kandidatura osporena.
Za 164, protiv 52, uzdržanih tri, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Krstu Kneževića za sudiju Opštinskog suda u Subotici.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Okružnog suda u Subotici izabere Korina Lečić.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Kraj glasanja.
Za 164, protiv 49, uzdržanih dva, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 219 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Korinu Lečić za sudiju Okružnog suda u Subotici.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju Opštinskog suda u Subotici izabere Sanja Tonković, čija je kandidatura osporena.
Za 167, protiv 47, uzdržanih četiri, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 222 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova izabrala Sanju Tonković za sudiju Opštinskog suda u Subotici.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 170, 6 protiv, uzdržano 30, 10 nije glasalo, ukupno prisutno 216 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na Predlog odluke o prestanku funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Molim narodne poslanike da radi utvrđenja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 175, 6 protiv, 29 uzdržano, nije glasalo 9, 219 prisutno.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici i sudije porotnika u Privrednom sudu u Prištini.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 174, protiv četiri, 29 uzdržano, 13 nije glasalo, prisutno je 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti predsednika Višeg privrednog suda.
Molim narodne poslanike da radi utvrđenja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 172, protiv tri, uzdržano 37, pet nije glasalo, ukupno je prisutno 217 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke.
Koristim priliku da se bivšem predsedniku odnosno dosadašnjem predsedniku Višeg privrednog suda, Jezdimiru Mitroviću zahvalim na saradnji. Želim mu prijatno penzionisanje.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija Vrhovnog suda Srbije.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 168, protiv 10, 24 uzdržano, 16 nije glasalo, u sali je prisutno 218 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 170, protiv 9, uzdržalo se 29, pet nije glasalo, u sali je prisutno 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 168, 14 protiv, 19 uzdržano, 11 nije glasalo, ukupno je prisutno 212 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija porotnika opštinskih sudova u Aranđelovcu, Vučitrnu, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu i Preševu i Privrednog suda u Kragujevcu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke.
Za 165, protiv 11, uzdržano 19, nije glasalo 14, prisutno je 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.
Dozvolite da u vaše i svoje ime čestitam novoizabranim nosiocima pravosudnih funkcija na izboru i da im poželim puno uspeha u radu. (aplauz)
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Slobodan Nenadović, Zoran Nikolić, Milan Miković i Ištvan Išpanovič i Zakonodavni odbor, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Narodni poslanik Zoran Nikolić odustao je na sednici Zakonodavnog odbora od amandmana koje je podneo na Predlog ovog zakona.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne želi)
Da li narodni poslanik Milan Miković, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (želi)
Reč ima narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ima u ovom predlogu zakona nešto što treba pohvaliti. Treba pohvaliti to što je ukinuto pravo preče kupovine u korist države, u korist opštine, u korist onoga što je predstavljalo državu u najširem smislu reči i sigurno je da je to dobra stvar.
Međutim, sa druge strane, ima jako mnogo primedbi, pokušali smo nekim amandmanima da to popravimo, da to ispravimo. Međutim, vidimo da je Vlada zauzela stanovište da te amandmane ili gro amandmana ne treba prihvatiti, a na isti način se postavio i naš Odbor za finansije.
Mi u ovoj situaciji moramo da ukažemo. Ovo je stvar koja spada u klasično građansko pravo. To je ozbiljna stvar. To su temelji u jednoj oblasti, to je svojina i prenos svojine. Prema tome, u tom pogledu ne možemo i ne bismo smeli na jedan ovlašan način da pređemo preko svega toga a da propustimo da se konsultujemo sa Pravnim fakultetom, ne samo sa pravnim fakultetima, sa ljudima koji se tim poslom bave, propustimo da se konsultujemo sa sudovima našim, sa Vrhovnim sudom i svima ostalima, jer dozvolite, ovde se ne radi o jednom privremenom rešenju i privremenim rešenjima, ovde se radi o trajnim rešenjima, ovde se radi o takvim ustanovama kao što je na primer ustanova državine, koju mi tumačimo apsolutno na jedan suprotan način od onoga kako se to u svetu radi.
Prema tome, ovde je pored političkih stavova, političkih želja jako važno da se prema ovom pitanju odnosimo kao prema jednom izuzetno stručnom i izuzetno važnom pitanju. Jeste da narodni poslanici i Skupština treba da se izjašnjavaju otprilike kako treba rešenja u praksi da izgledaju, ali kako će da budu formulisana, u tom pogledu zaista se ne može na laički način ovde postupati, na laički način opredeljivati i na laički način donositi jedan propis u ovoj oblasti. Da je suštinski prihvaćeno ono ne samo što sam ja dao, nego i drugi što su dali, amandmane na sve ovo, onda bismo imali jedan zakon, da kažem, koliko toliko dobar, ne smem da tvrdim da sam stručan u toj oblasti da mogu sam da pišem dobre zakone, niko od nas nije takav, ali uz pomoć nesumnjivo onih koji se u to razumeju, koji hoće i koji žele u ovoj zemlji da napravimo nešto što je identično onome što postoji u celom svetu, sa našim specifičnostima, za koje smo se opredelili. Mi smo se ovde ograničili na dve stvari u pogledu preče kupovine. Jedna stvar, to je pitanje suvlasnika, koja možda i nije u pitanju. Druga stvar u pitanju je prodaja poljoprivrednog zemljišta, koja može da dođe i na ozbiljnu procenu toga da li to želimo ili ne.
Iz tih razloga očigledno je da ćemo naš stav prema ovom zakonu opredeliti na osnovu toga na koji način će se ova skupština opredeljivati u pogledu novih, boljih, po našem mišljenju, ponuđenih rešenja u amandmanima.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić, predsednik Zakonodavnog odbora.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, ja bih par reči o zakonu. Zakonodavni odbor je prihvatio Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Isto tako, Zakonodavni odbor razmotrio je i sve prispele amandmane na Predlog ovog zakona. I moram da kažem da su svi podnosioci amandmana zaista učinili napor da sve amandmane koje su podneli učine saglasnim Ustavu Republike Srbije, pravnom sistemu, Poslovniku Narodne skupštine, a od ocene celishodnosti rešenja, koja se nude, a o kojima će raspravljati Narodna skupština, zavisiće da li će oni biti prihvaćeni ili ne.
Želeo bih da kažem, ono što je pre svega poznato svima vama, da nepokretnost uopšte, a pogotovu njihov promet su od posebnog značaja za svaku državu, tako i za našu, te je ovaj zakon koji danas razmatramo veoma bitan i to kako sa aspekta jednog konačnog raskida sa ekonomskim sistemom zasnovanog na Ustavu iz 1974. godine, tako i sa aspekta razvoja budućih odnosa u ovoj veoma bitnoj oblasti.
Ovaj zakon je u svemu usklađen sa Ustavom Republike Srbije i pravnim sistemom. Podsetio bih da je prethodni zakon u ovoj oblasti, još uvek važeći, donet 1981.godine, gde je pretrpeo nekih devet izmena i dopuna, a da ovaj novi zakon ima svega 21 član, te on i svojom formom upućuje da se ova vlada, a nadam se i Narodna skupština, nakon njegovog usvajanja opredelila za deregulaciju odnosa u ovoj oblasti, u potpunosti afirmišući princip slobode prometa nepokretnosti i to kao jednog od temeljnih principa ekonomskih odnosa proklamovanih u Ustavu Republike Srbije.
Ovaj princip slobode prometa nepokretnosti dosledan je principu slobode raspolaganja vlasnika, a ograničenja su samo zakonom određena i to samo u slučaju kada je u interesu ugovarača ili kada je to u opštem interesu.
Želeo bih sa ovog mesta da se osvrnem samo na dve odredbe ovog zakona iz kojih se može videti u čemu je on progresivan u odnosu na rešenja koja smo do sada imali.
Prvi se odnosi na odredbe o pravu preče kupovine i to posebno pravu preče kupovine koje se ustanovljava u sferi prometa poljoprivrednog zemljišta, gde se pravo preče kupovine uslovljava u korist vlasnika susednog zemljišta. Podsetiću da smo postojećim propisima do sada to pravo zakonom imali ustanovljeno u korist najpre organizacije koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pa zatim zemljoradničke zadruge na teritoriji opštine gde se nalazi nepokretnost koja se izlaže prodaji, pa zatim opštini na kojoj se nalazi nepokretnost i na kraju susednom vlasniku.
Mislimo da će ova mera, koja je u svemu u skladu sa promenama koje smo novim ustavom dobili i te kako značiti za ukrupnjavanje poseda poljoprivrednog zemljišta u individualnom sektoru i da će ova mera, u skladu sa onim merama koje Vlada preduzima i koje će preduzimati u sferi poljoprivredne proizvodnje, učiniti poljoprivrednu proizvodnju racionalnijom i efikasnijom.
I želeo bih da se osvrnem na član 11., koji govori o ništavosti ugovora o prometu nepokretnosti koji su zaključeni pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena odnosno nije bila obezbeđena sigurnost ljudi, imovine, ostvarivanje i zaštita slobode, prava i dužnosti građana, zakonitost i ravnopravnost građana. Mislim da ova odredba sama po sebi govori koliko je ova država rešena da u skladu sa svim što preduzima stane na put pritiscima i nasilju, koji su u nekim periodima i za nas bili prisutni kao metod da se iznude brojni ugovori o prometu nepokretnosti i kao takvi bili jedan od glavnih faktora za iseljavanje stanovništva sa Kosova i Metohije od kraja Drugog svetskog rata pa do 80-tih godina.
Sve u svemu, ovaj zakon jeste progresivan, jeste moderan, pruža punu slobodu. Mislim da je našao pravu meru između principa slobode prometa nepokretnosti i ravnopravne zaštite svih svojinskih oblika i da zbog toga zaslužuje punu podršku Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč. Izvolite ima reč narodni poslanik  Murić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, pred nama se nalazi jedan sigurno dosta važan zakon, koji ima još uvek šansu da bude dobar zakon ako bi neke odredbe odnosno neki članovi bili malo precizniji i ako bi se izbegli razlozi za postojanje dva zakona koji regulišu jednu te istu materiju.
Naime, već u članu 1. ovog zakona u prvom stavu kaže se da je promet nepokretnosti slobodan ako zakonom nije drukčije određeno. Mi ne možemo govoriti o jednom zakonu odnosno ne možemo govoriti o prometu nepokretnosti da je slobodan ako ga već sledećom odredbom u istom članu istog stava ograničavamo.
Ova odredba kojom se propisuje da su nepokretnosti slobodne predstavlja jednu krupnu grešku, jer drugi zakoni koji su na snazi, posebno Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti ograničavaju ovaj postojeći, a i ovaj predlog zakona koji je dat, takođe i Zakon o građevinskom zemljištu u svojini Republike.
Naime, ovim zakonom o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, pa čak i kada je reč o ovim nepokretnostima, ne može se izvesti bez saglasnosti Republike Srbije, odnosno njenih organa. Niko od građana na teritoriji Republike Srbije, osim građana Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne može svoje nepokretnosti da otuđi, pa čak ni da pribavi niti da i da u zakup, čak ni najbližim srodnicima bez saglasnosti organa Republike Srbije.
Kriterijumi za davanje saglasnosti na promet nepokretnosti od strane organa Republike Srbije nisu objektivno propisani tako da se saglasnost daje od slučaja do slučaja i oni se u većini slučajeva ne izdaju i protiv takvih odluka nije dopuštena nikakva sudska zaštita, tako da se građani dovode u neravnopravan položaj.
Ovim predlogom zakona uskraćuje se osnovno pravo svakog građanina da može slobodno da raspolaže svojom nepokretnom imovinom i bez ovih razloga ovu odredbu ne možemo shvatiti civilizacijskom jer ugrožava osnovne slobode građana. Odredbe ovog zakona posebno pogađaju građane Novog Pazara, Sjenice i Tutina i drugih opština u Sandžaku, jer se u dosadašnjoj praksi pokazalo da uglavnom oni ne dobijaju saglasnost za promet svoje nepokretnosti. Tako su često bili prinuđeni da ovo svoje građansko pravo ostvaruju preko posebnih agencija, koje su se specijalizovale za ovu vrstu poslova i to za debele novčane iznose. Oni to naplaćuju isključivo od građana sa ovog područja.
Iz ovih razloga trebalo bi izostaviti odredbu iz stava 1. ovog člana koja glasi: "ako zakonom nije drugačije određeno".
Imam kod sebe nekoliko primera nedavanja rešenja i saglasnosti građanima koji su već od Skupštine opštine još pre tri godine kupili lokale i za koje su dali velika novčana sredstva, i to devizna sredstva, dali su te uplate, ali nažalost do današnjeg dana ne mogu da budu vlasnici predmetnih lokala.
Mi imamo ovde još neka rešenja kojima se odbija zaštita davanja saglasnosti i građanin se upućuje isključivo na Komisiju Narodne skupštine Republike Srbije, dakle, putem suda ne može rešiti nikakvo svoje pravo. Evo ovde imam jedno rešenje koje je dobijeno za 700 maraka.
Ovaj zakon koji ograničava ovaj predlog, odnosno koji automatski dolazi u koliziju sa ovim predlogom, on je donet još u prvoj varijanti 89. godine i zvao se Zakon o ograničenju prometa nepokretnosti. On je od Saveznog ustavnog suda proglašen neustavnim, pa je 91. godine izmenama i dopunama preinačen samo njegov naziv i sada egzistira kao Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti.
Da je predlogom ovog zakona predviđeno da stupanjem na snagu ovog zakona, koji je danas u proceduri, prestaje da važi Zakon o posebnim uslovima nepokretnosti, čiji je rok važnosti produžen još za 99. godinu, stvorili bi se uslovi da dobijemo sigurno jedan kvalitetan, bolje reći jedan dobar zakon, koji bi omogućio građanima slobodan promet nepokretnosti.
Ovaj zakon, posebno u Novom Pazaru, ograničava razvoj te male privrede, odnosno biznisa, jer ljudi da bi dobili saglasnost na zahtev za lokal ili lokaciju, da bi razvijali svoj posao, čekaju, kažem, mesecima. A znate da biznis u našim uslovima ne trpi tolike rokove čekanja, tako da mnogi poslovi zbog toga propadaju.
U ovom zakonu ima mesta za preciziranje nekoliko članova, naravno s tim da bi bio kvalitetan, kao što je to slučaj sa članom 4. stav 1., da se precizno kaže u kojim se slučajevima i gde vrši provera ugovora, zatim je kod člana 4. potrebno dodati da se tu uključi i Republička uprava za geodetske poslove kod prometa nepokretnosti.
Iz ovih razloga mislim da bi predlagač imao prostora da povuče Predlog zakona, s tim da se doradi i da se njime predvidi prestanak važenja ovog zakona, čiji je rok još godinu dana, pa da se, kako reče predsednik odbora, ovim zakonom spreči raseljavanje pod pritiskom. To, kažem, još više pruža prostor da se spreče ove finansijske mahinacije i malverzacije. Da se vidi koliko je za ovih devet godina bilo moguće da se spreče ovakve stvari i da se stvore uslovi da se ljudi ne iseljavaju.
Tu je pomenut član 11. i s tim u vezi se može reći da na Kosovu postoji veliki broj kupoprodajnih ugovora koji su poništeni; građani albanske nacionalnosti platili su velike svote za kupljene objekte ili parcele i ostali su i bez novca i bez objekata i bez parcela. Verovatno je bilo bolje da se predvidi da pre nego što se sklopi kupoprodajni ugovor i pre nego što se izvrše te finansijske transakcije, da se predvidi da ima neki organ odnosno neko lice koje će proveriti uslove, naime, da li postoje uslovi za kupoprodaju, ne kada se već završi kupoprodajni proces, pa tako dolazi do oštećenja građana. A na Kosovu je više stotina primera prema kojima su građani izgubili i velike novčane iznose, a ostali su bez onoga što su kupili. Potrebno je da država da građaninu mogućnost kod koga treba da se raspita za sve ovo.
Iz ovih razloga predlažem predlagaču da se zakon povuče i da se precizira, jer ima prostora za to i donese jedan kvalitetan zakon.

Ima reč narodni poslanik Branislav Pomoriški.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Vojvodine imamo dve suštinske primedbe na Predlog ovog zakona.
Prva primedba se odnosi na zabranu prometa poljoprivrednim zemljištem državne i društvene svojine. Ponovo su dovedeni u poziciju da u prvom članu proklamovanog zakona proklamujemo slobodan promet nepokretnosti, a u narednom članu isključujemo takvu mogućnost.
Postavlja se pitanje da li treba obrazlagati zbog čega je privatni sektor u poljoprivredi, naročito u Vojvodini, efikasniji, produktivniji od društevnog sektora. Društveni sektor dokazano je, nije mogao da živi u onim prethodnim režimima, kada je vladala društvena, odnosno državna svojina. Mi znamo da je u suštini taj društveni sektor poljoprivrede propao još u vreme kada smo imali društvenu svojinu, a onda smo se založili i došli do novih korisnika režima, gde smo došli do privatne svojine, a naš seljak u Vojvodini, naš privatni sektor u poljoprivredi Vojvodine je pokazao da je bio produktivan i u vreme društvene svojine, dakle onda kada su ga svi na svaki način vukli unatrag.
Sada, kada smo došli do novih svojinskih režima i predloga jednog ovakvog zakona, mi iz toga isključujemo mogućnost prometa poljoprivrednim zemljištem koje je u društvenoj i državnoj svojini. Postavlja se pitanje, kome to ide u račun? Šta ćemo time dobiti? Dobićemo društvena ili državna poljoprivrdna dobra - nazovite ih kako hoćete - koja ni po kojim kriterijumima neće moći da opstanu na tržištu.
Prema tome, predlažem da se ovaj zakon izmeni i dopuni u smislu da se izjednače svi svojinski režimi za nepokretnosti, znači uključujući tu i državno, odnosno društveno poljoprivredno zemljište.
Drugo, ovaj predlog podneo je u ime Vlade Republike Sbrije ministar finansija gospodin Borislav Milačić sa poverenicima. Smatram da je potreba za donošenje ovog zakona uslovljena pre svega problemima u sprovođenju Zakona o privatizaciji, usvojenog pre više od godinu dana. Izmene u režimu prometa nepokretnosti trebalo bi da pospeše privatizaciju zamišljenu Zakonom o privatizaciji. Prema tome, logično bi bilo da nam predlog u ime Vlade predstavi ministar zadužen za privatizaciju, a ne ministar finansija, pošto se radi o sistemskom zakonu. Tek sekundarno državne finansije od njegovog usvajanja mogu imati nekakve koristi. Međutim, zbog čega ovo govorim.
Drugi nedostatak koji sam najavio jeste da ovaj zakon jako kasni. On kasni iz razloga što je privatizacija u ovoj zemlji već dobrim delom završena, i to ne po Zakonu koji je usvojen pre više od godine dana i koji još uvek čeka određenu logistiku da bi bio primenjen, već putem naših čuvenih zajmova za preporod Srbije, naših Dafina, Jezda, upadom u platni sistem zemlje, hiperinflacijom itd.
Ovo govorim iz razloga što kada budemo stvorili uslove da se Zakon o privatizaciji primeni, mi,gospodo, nećemo imati više šta da privatizujemo u ovoj zemlji. Sve će već biti privatizovano.