Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč. (niko) Pošto se niko ne javlja za reč zaključujem pretres.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 159, 12 protiv, 8 uzdržanih, četiri nisu glasala, ukupno su prisutna u sali 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković. Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandmane ne samo na član 4. stav 2, nego i na član 4. stav 3. i na član 4. stav 4.
Naime, članom 4. se reguliše kako teba da izgleda taj ugovor na osnovu koga može da se prenese svojina sa jednog lica na drugo. I, rečeno je u stavu 1, da se ugovor zaključuje u pisanoj formi - to je jedno, i drugo, da se potpisi ugovarača overavaju od strane suda. To je stav jedan i takav stav treba da bude.
U stavu 2. se kaže - ugovori koji nisu zaključeni na način iz stava 1. ne proizvode pravno dejstvo. To je jasna stvar. Znači, ako nisu ispunjena ova dva uslova, ugovori ne proizvode pravno dejstvo.
Međutim, u stavu 3. u Predlogu zakona piše: sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. U članu 4. se kaže da takav ugovor mora da se dostavi Upravi javnih prihoda da ona naplati šta treba da naplati.
Međutim, ja sam pokušao to na jedan drugi način, bolji način da formulišem.
Princip je ovaj koji proizilazi iz stava 1. - zaključuje se u pisanoj formi, potpisi ugovarača overavaju se od strane suda.
U stavu 3. nisam prihvatio ono gde se kaže da sud može da prizna pravno dejstvo takvom ugovoru ako je zaključen u pisanoj formi, ali ako je izvršen u celosti.
Šta znači - sud može da prizna? Znači da sud može i da ne prizna. Jer, tu se daje ovlašćenje sudu da prizna, ali mu se ne naređuje da on ima da prizna ako je ispunjen taj drugi uslov - da je ugovor izvršen, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen neki prinudni propis. I stoga sam ja rekao u stavu 2. "Ugovori o prometu nepokretnosti koji nisu zaključeni u pisanoj formi ne proizvode pravno dejstvo".To kaže i predlagač zakona na indirektan način. Znači, bez pisane forme ne može da se konvalidira ugovor. To je činjenica.
Treća stvar. Ja kažem: "Ugovor o prometu nepokretnosti koji je zaključen u pisanom obliku, na kome nisu overeni potpisi, imaju pravno dejstvo ukoliko su ugovorne obaveze izvršene u celosti ili u pretežnom delu, ako ugovorom nije povređeno pravo preče kupovine ovlašćenih lica, niti povređeni drugi prinudni propisi, a to utvrđuje sud svojom odlukom donetom na zahtev jednog od saugovorača". Prema tome, sud to mora da uradi ako su ispunjeni svi uslovi i ako se jedna strana - kupac ili prodavac obrati sudu sa zahtevom da se donese takva odluka.
Odmah ću reći i ovo što se odnosi na sledeći amandman. Stavom 4. je rečeno - sud koji je izvršio overu potpisa na ugovoru ili je doneo ovakvu odluku, o kojoj sam malo pre govorio, dužan je da dostavi republičkom organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda u roku od 10 dana od dana overe potpisa, odnosno od dana pravnosnažnosti odluke. Ja sam rekao - ovo da "sud dostavi u roku od 10 dana od dana overe potpisa" - logična je stvar. Danas je overen potpis, jedan primerak ili dva primerka ugovora su tu, sa strane i u roku od 10 dana, odnosno u normalnom roku, to se dostavi Republičkoj upravi javnih prihoda da ona razreže porez. Međutim, ova druga solucija gde se kaže - u roku od 10 dana od pravnosnažnosti sudske odluke, tu sam rekao da je rok prekratak. Jer, dozvolite, nema tog sudije koji može da kontroliše i da tačno zna kojeg dana ili da mu dostave iz pisarnice predmet da on može u roku od 10 dana u svakom slučaju da da nalog da je otišlo u Upravu prihoda, pa sam predložio jedno normalno rešenje - da rok bude 30 dana. Jer, dozvolite, ima ovde jedna posebna odredba, u kaznenim odredbama, od 500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, koje ne dostavi nadležnom organu sve ovo u skladu sa članom 4. stavom 4.
Prema tome, mislim da je nerealno očekivati da u svim našim sudovima, opštinskim i drugim, sudija svaki put dođe do dostavnica da može da zaključi da u roku od 10 dana će to i otputovati u Upravu prihoda. Rok od 30 dana - to je jedan rok u kome je normalno očekivati da će taj predmet, o kome je on doneo odluku, biti mu ponovo dostavljen da utvrdi pravnosnažnost. Mislim da je to logično, normalno i realno.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (ne)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 32, protiv 139, niko nije uzdržan, 7 nije glasalo, ukupno je prisutno 178 poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4.stav 3. amandman je podneo narodni poslanink Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 28, protiv 136, niko nije uzdržan, nije glasalo 9, 173 je ukupno prisutno u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 4. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. stav 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne).
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 30, protiv 145, niko nije uzdržan, nije glasalo 3, ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. st. 2 i 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Članom 5. reguliše se pravo preče kupovine u korist suvlasnika. Kada jedan suvlasnik nepokretnosti namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga ponudi ostalim suvlasnicima. St. 2. i 3. kažu, porotiv kojih sam ja ustao amandmanom: "U slučaju kada ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom. Kada ima više suvlasnika, koji bi prema stavu 2. imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će prodati svoj deo nepokretnosti." To je stav 3.
Ako ima više suvlasnika, može da se desi ovakva situacija, na primer, da ja i moj brat imamo svaki po 1/4, a na drugoj polovini gospodin Šešelj ima pravo vlasništva. On ima polovinu, a mi imamo svako po četvrtinu. Po ovoj odredbi zakona ja sam dužan njemu da prodam, a ne svom bratu. Zašto tako? Ne radi se o poljoprivrednom zemljištu, gde kažemo da hoćemo da imamo veliki posed i zato sused ima pravo preče kupovine da otkupi, da bismo imali veću parcelu. Ali, zašto sprečavati nekoga, ko se obratio svojim suvlasnicima i od njih odabrao nekoga, kome može da proda samo pod istim uslovima, pod kojima je nudio svima ostalim? Prema tome, ne može nekome da nudi po većoj ceni, a nekom po manjoj ceni.
Prema tome, suština je ovde gde je tu ono što proizilazi iz stava 1: promet nepokretnosti je slobodan? Ako je slobodan, onda treba da svaki put ja mogu da biram kome ću od onih lica, koja su ovog trenutka svi u rangu suvlasnika, da prodam. Smanjiće se broj suvlasnika. To je jedan od ciljeva, ali nema ni jednog razloga zašto bi se smanjivao na taj način da bi se onom, ko je bogatiji, veći, koji tog trenutka ima veći suvlasnički deo, njemu to pravo priznalo.
Prema tome, predložio sam da stoji ovo da je prethodno dužan da ponudi ostalim suvlasnicima i dalje da se ponaša kao suvlasnik koji ima pravo preče kupovine, ne sme da bude okrnjeno njegovo pravo da jednom prodaje po jednoj ceni, drugom po drugoj ceni. Ali, ovo, da može da bira, da li će ovom ili onom, ako bismo to prihvatili, onda ne vredi što smo proklamovali da je promet nepokretnosti slobodan.

Ima reč potpredsednik Vlade gospodin Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja vam danas moram nešto priznati. Priznajem da sam veoma cenio gospodina Mikovića, kao istaknutog, obrazovanog pravnika, kao čoveka koji se izuzetno razume u pravna pitanja. Utoliko me je više danas iznenadio.

Gospodine Mikoviću, reč je o jednom principu. Prvo, želja je zakonodavca, ona još nije materijalizovana, dok se ne izglasa ovaj zakon, želja je zakonodavca da se smanjuje broj suvlasničkih odnosa, kada je reč o nekretninama. Ta želja je prisutna u svim civilizovanim pravnim porecima, pa i kod nas. Iz te želje zakonodavca da se smanji broj suvlasničkih odnosa zbog komplikacija koje uvek iskrsnu kod takvog vida odnosa, mi ustanovljavamo izvestan princip, jedno pravilo, pravilo o prvenstvu preče kupovine. To pravilo je fundirano na pretpostavci da onaj, koji ima najveći suvlasnički deo, ima i najviše interesa da dokupi ostatak ili deo ostatka, da povećava suvlasnički deo. To je jedan princip, kome se ne može suprotstaviti adekvatnim pravnim argumentima.

Kada su u pitanju porodični odnosi, pa vi navodite primer, vi i vaš brat ste vlasnici, po 1/4 držite u svojim rukama, a ja vlasnik polovine. A što biste vi svom bratu prodavali, što mu ne poklonite, pa ste rešili problem?

Dakle, zakon ne treba da ulazi u takve detalje. Želim ovaj pravni princip do kraja da pojednostavim da bi bio svima jasan. Znači, u tim varijantama postoji mogućnost da provedete svoju volju.

Vi sklopite ugovor o poklonu, na ugovor o poklonu se takođe plaća izvestan porez i plaća se i ako je rođeni brat u pitanju. Dakle, vi mu poklonite, a onda ako očekujete da vam to brat ipak plati, to državu ne interesuje, važno je da je porez plaćen, bilo da je poklon ili kupovina, vi to sa bratom regulišete.

Dakle, argument vam uopšte nije validan, a ovaj pravni princip uvodimo da bismo osnovnu želju zakonodavca zadovoljili, da ne bi bilo nekih posebnih problema u ličnim relacijama ljudi zbog ovakve želje zakonodavca, postoje i otvorene mogućnosti. Za državu je važno da vaš brat plati porez, a vi mu onda poklonite. Stvar je vašeg međusobnog poverenja da li ćete jedan drugome verovati na reč. Kod svih drugih pravnih odnosa, da se ne bi moralo verovati na reč, postoji pisani pravni kontrakt, regulisan ovim zakonom i regulisan na veoma principijelan način.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (ne javlja)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 36 narodnih poslanika, protiv 151, jedan uzdržan, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (želi)
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Ovim se propisuje da ako nema suvlasništva, da vlasnik susednog zemljišta ima pravo preče kupovine i da samo on može to da kupi. Nisam sasvim siguran da na teritoriji cele zemlje mi želimo da nam sused uvek kupi našu zemlju.

Zahvaljujem. Ima reč potpredsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Šešelj.

Drago mi je što je napokon gospodin Miković u koliziji sa onim što je govorio gospodin Murić. Upravo zbog toga imamo onaj drugi zakon, kojim se u osetljivim područjima kontroliše trgovina. Nije cilj naše zemlje da se podstiču separatističke tendencije ili da se potpomažu neki, rekao bih, antidržavni elementi koji pritiscima pokušavaju iseliti Srbe sa određenih područja naše zemlje, pa im otkupljuju imovinu. Prvome po povlašćenoj ceni, a ostalima u bescenje. Zbog toga imamo zakon kojim kontrolišemo promet nepokretnosti i vodimo računa, ako Šiptar prodaje Šiptaru vrlo se lako dobija saglasnost, ali ako Srbin prodaje Šiptaru, onda prethodno ispitujemo da li je pod pritiscima, da li su i neki drugi momenti uključeni, da li je čisto trgovački pravni odnos u pitanju ili ima i političkih stvari i sve ostalo. To smo rešili drugim zakonom i zato ovde možemo da preciziramo pravni princip. Pravni princip je da sused ima pravo prvenstva po istoj ceni, a in species primenjujemo onaj drugi zakon i vodimo računa kakve to ima eventualno političke, pravne, bezbednosne implikacije i slično.