Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (ne javlja)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 38 narodnih poslanika, protiv 154, dva uzdržana, četiri nisu glasala, ukupno je prisutno 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. stav 2. amandmane su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Milan Miković i narodni poslanik Ištvan Išpanovič.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ove amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da se amandmani mogu prihvatiti, ako se na odgovarajući način preformuliše stav 3. toga člana koji je sadržinski vezan za stav 2.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 34 narodna poslanika, protiv 146, uzdržanih nema, nije glasalo deset, ukupno je prisutno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasao 41 narodni poslanik, protiv 145, uzdržanih nema, nije glasalo pet, ukupno je prisutan 191 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (želi)
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Ja ću iskoristiti priliku, pa ću, ne samo ovaj amandman, nego obrazložiti i dva sledeća.
Naime, ovde je: "Ako imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude ne izjasni se preporučenim pismom", ono što mu je nametnuta obaveza, a takva obaveza nigde ne može da bude. Ali, kod nas piše: "Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana pismeno izjasni da li hoće da kupi ili neće da kupi".
Kakva dužnost? Zašto sam ja dužan, ako mi neko nešto ponudi, da išta odgovaram? Ja mogu da odgovorim ako hoću da kupim i kažem da hoću da kupim, a mogu i da ne odgovorim. Nikakva sankcija, nikakva šteta za mene ne može da nastane, sem što ne mogu da kupim to, jer se nisam izjasnio da hoću da kupim, ali dobro, to ste izglasali da postoji i neka postoji.
Ovde stoji: "Ako imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana se ne izjasni, onda ide prodaja dalje". Zašto 15 dana? Ja hoću da prodam i kažem da sam ponudio osam dana i to je jedan normalan rok da napišeš - hoću, jeste hoću da u tom roku odgovorim. To je jedna stvar.
Sledeći član 9.: "Ako ponudim i on ne otkupi i ja probam da prodam, nisam prodao, pa u proteku roka od godinu dana ponovo tražim kupca, opet sam dužan njemu da nudim".
Nije trajno pravo preče kupovine. Dužan sam jednom kada prodajem da ponudim pod tim uslovima. Mogu posle godinu dana, ceneći sve to, ceneći porast cene, onaj koji se izračunava na neki način, da imam u vidu. Ali, ne može da se desi da sam ja stalno dužan svake godine da nudim tako nešto.
Treća stvar, za koju mislim da je ovde najvažnija, a to je sledeće. Kaže: "Ako sam prekršio pravo preče kupovine i nisam obavestio i prodao sam, onda kaže onaj koji ima pravo preče kupovine ima pravo da podnese tužbu sudu da se utvrdi da je ona prodaja ništavna i da na osnovu toga traži da on zaključi ugovor o prodaji". Sve to nema problema suštinski. Ali, postoji jedna druga stvar. Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od jedne godine, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti.
Prema tome, saznao je da je došlo do prodaje i on ne podnosi odmah tužbu, ne traži odmah da se njegovo pravo realizuje, nego se javlja za godinu dana. Ne, pre nego što će isteći godinu dana od dana kada je saznao, a može da se desi i do dve godine ako nije saznao odmah.
Prema tome, pravna sigurnost u jednoj zemlji ne dozvoljava tako nešto. I do sada smo imali takvo pravo i bio je rok 30 dana, 30 dana da podneseš tužbu i u istom roku da položiš pare na ime kupoprodajne cene u depozit suda. Zašto se sada u toj meri udvarati nekom ko hoće posle godinu dana da se pojavi kao kupac?
Ja sam u tom smislu i predložio ono što postoji i danas, da se taj rok od godinu dana zameni sa 30 dana. To je moj amandman 10, pa kada se bude glasalo, molio bih da se ima u vidu.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?

Poštovani narodni poslanici, javljam se u vezi sa ovim zakonom i članom 10. o pravu preče kupovine. Možda sam malo zakasnila, ali mi se čini da je jedna bitna stvar tu propuštena.
Radi se o sledećem: kupac je dužan da ponudi suvlasniku ili komšiji i da mu onaj odgovori u roku od 15 dana. Šta će da se desi ako komšija umre, a njegovi naslednici nisu tu, van zemlje su? Kako će taj odgovor da stigne za 15 dana.
Vidim da se ovde neki smeju. Ali, to su pitanja koja sutra mogu da naprave velike probleme. Čudi me da zakonodavac to nije predvideo. Razmišljam da bi ovaj član trebalo da se izmeni ili dopuni.
Nisam podnela amandman ali moramo da razmišljamo kada donosimo zakone da ne stavljamo u budućnosti ljude u nezgodan položaj, a to je situacija o kojoj sam sada govorila, a koja može da iskrsne, ne jedanput, nego više puta. Onaj ko je zakonodavac neka razmisli o tome jer su to stvari koje treba eliminisati da ne bi dolazilo sutra do neprijatnosti.

Zahvaljujem. Reč ima ministar finansija Borislav Milačić.

Vezano za amandman gospodina Mikovića, kojim traži u članu 8. da se ovaj rok od 15 dana skrati na 8 dana, ostajemo na stavu da bude 15 dana.
Da podsetim, do sada je ovaj rok bio 30 dana. Znači, skraćujemo rok u kome je suvlasnik sa pravom preče kupovine, odnosno lice sa pravom preče kupovine dužno da se izjasni. Ako se ne izjasni u tom roku, smatra se da se izjasnio da nije zainteresovan za kupovinu i njemu moramo prepisati taj rok. Znači, skraćujemo i poboljšavamo, ali ne toliko da to bude 8 dana jer posao prometa nekretninama ipak nije posao koji se lomi preko kolena.
Ovaj drugi amandman, da ne bih ponovo izlazio, ima uslova da ga prihvatimo, moram to da kažem. Ima razloga zbog čega smo izdržali ovih godinu dana, jer je u pitanju zašto bez znanja potencijalnog učesnika u prometu nekretnina se zaključuje ugovor bez njegovog znanja, ali ovaj rok je možda preširok i zato predlažem da to usvojimo, Vlada ga prihvata i predlažem da to bude sastavni deo, ovih 30 dana.

Znači, to je član 10, treći amandman.
Da li se još neko javlja za reč? (niko)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman, član 8., taj je bio prvi, taj niste prihvatili, zato se glasa, molim vas, sve je jasno.
Za ovaj amandman glasalo je 29 narodnih poslanika, 136 je protiv, niko se nije uzdržao, nije glasalo sedam narodnih poslanika, a prisutno ih je 172 u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Milan Miković je već o njemu govorio.
Da li neko želi reč? (niko)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 31, protiv 136, uzdržan niko, nije glasalo 9, prisutno je ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Član 10., stav 2., amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Amandman glasi: U članu 10, u stavu 2. reči "od jedne godine" zamenjuju se rečima "od 30 dana".
Vlada prihvata ovaj amandman.
Pošto je Vlada prihvatila ovaj amandman, on postaje sastavni deo zakona i o njemu se Skupština neće izjašnjavati.
Na član 10. stav 2., stav 5. i stav 6. amandman je podneo narodni poslanik Ištvan Išpanovič.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč? (ne želi)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 29, protiv je bilo 134, niko nije bio uzdržan, nije glasalo četiri, u sali je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Pošto su amandman narodnog poslanika Milana Mikovića prihvatili Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. stav 4., stav 5. i stav 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
(Milan Miković povlači amandman.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Nenadović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (niko)
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 30, 138 protiv, niko nije uzdržan, četiri narodna poslanika nisu glasala, 172 narodna poslanika prisutna su u sali.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da se amandman može prihvatiti.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Miković.

Molim vas, ja sam rekao da član 15. treba brisati iz prostog razloga što je u suprotnosti sa članom 1. ovog zakona.
Član 1. ovog zakona kaže: "Promet nepokretnosti je slobodan, ako zakonom nije drugačije određeno". To je princip. Međutim, član 15. govori nešto drugo. On kaže: "Poljoprivredno i građevinsko zemljište,pa šume i šumsko zemljište ne mogu se otuđiti od državne i društvene svojine, ako zakonom nije drugačije određeno".
Ovde je naopačke sada učinjeno. Za jedan, ne mali deo nepokretnosti predviđeno je suprotno. Nema prometa, nema prodaje, ako zakon ne kaže ima prodaje, a ovaj osnovni princip iz stava 1. promet nepokretnosti je slobodan ako zakonom nije drugačije određeno.
Prema tome, stav 1. je u skladu sa Ustavom, a stav 15. nije u skladu sa Ustavom. Može ako se ispoštuje, ako može nešto da znači, ali bojim se da u tom slučaju ozbiljno krnji onu ustavnu odredbu koja govori o jednakom tretiranju svih oblika svojine.