Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Pohvalno je što će se vratiti deo sredstava privrednicima, tj. onima koji koriste u okviru svoje delatnosti tačni naftni gas. Pitala sam vas šta ćemo sa velikim brojem građana koji koriste tečni naftni gas upravo zbog povoljnije cene. Veliki broj njih je uložio, opet ponavljam, nemala sredstva da prilagode svoja vozila korišćenju tečnog naftnog gasa. Zaista ih nije mali broj. Sigurno imate preciznu cifru, pošto ste predvideli koliki će biti prihod u budžetu od ove akcize, koliko ima korisnika tečnog naftnog gasa.
Ono što sam zaboravila da kažem u prvom obraćanju, a spomenuo je moj kolega, naglasila bih i ja, još jedan razlog je da treba da stimulišemo potrošnju ekološki čistijeg goriva.
Molila bih vas ako možete da dopunite odgovor. Rekli ste i to je za pohvalu što se tiče privrede i uvek ću da pohvalim sve što se tiče olakšanja našim privrednicima, jer sam neko ko dolazi iz privrede i ko je radio u privredi pre nego što sam ušla u Skupštinu Srbije, ali ovo je trenutak kada treba da smanjimo pritisak i na građane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

U diskusiji u načelu sam izneo sličan stav kao kolega iz DSS zbog jedne jednostavne argumentacije, bez trunke demagogije i populizma. Zaista je ovo najveći pritisak na građane i to na onaj, čini nam se, srednji i niži sloj u pogledu socijalnog statusa stanovništva. Naprosto, ako pogledamo oko nas videćemo da tečni naftni gas koriste građani Srbije koji imaju skromnije automobile, pa su ipak i za ugradnju, atestiranje i promenu saobraćajne dozvole, itd, uložili određena sredstva. To se kreće od preko 400 do čak preko 900 eura.
Ovo je zaista ozbiljan udar na njihove džepove i čini mi se bez obzira što mi razumemo potrebu da se nadomeste nedostajuća sredstva u budžetu, ipak tu treba da budemo i socijalno jako odgovorni. S jedne strane imamo ukidanje taksi za čamce, plovila itd. To je ipak kategorija stanovništva sa dubljim džepom. Imamo oslobađanje taksi za splavove. To je, opet, bogatija kategorija stanovništva. S druge strane, opet je najveći pritisak na najveći broj građana Srbije. Mislim da odmah ono što je svima nama palo u oči, a to je ovo o čemu su i kolege pričale, u čemu se u potpunosti slažem, njihovu argumentaciju ne bih ponavljao, samo bih dodao novu i mislim da je celishodno prihvatiti ovaj amandman.
Ako hoćemo da se ponašamo kao zemlja EU, mi ćemo videti da su upravo na alkoholna pića i cigarete najveće akcize, da su naše cene alkoholnih pića i duvana mnogo niže nego u zemljama EU. Ovo povećanje akciza na tečni naftni gas će najviše osetiti najsiromašniji slojevi našeg društva, a takvih je dosta.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti hoću da kažem da član 18. se odnosi na povećanje akcize na cigarete i Vlada je predložila da se akcize povećaju i to u periodu od 1. oktobra 2012. godine, u iznosu od 43 dinara po paklici, a od perioda 1. jula 2013. godine u iznosu od 45 dinara po paklici.
Naš amandman mnogo ne menja ovaj predlog zakona, naime mi uvodimo jedno rangiranje, a to rangiranje se odnosi u tom smislu da mi predlažemo da se od 1. oktobra 2012. do 31. decembra 2012. godine ova akciza iznosi 40 dinara po paklici, a da se od 1. januara 2013. do 30. juna 2013. godine ta akciza iznosi 43 po paklici. Zašto mi to predlažemo? Zato što je već u ovoj godini tri puta došlo do povećanja cene cigareta, tako ako bi se prihvatio ovaj predlog Vlade, prosečno ukupno povećanje cigareta po paklici bi iznosilo 45 do 50 dinara. Mislim da je to malo previše za godinu dana.
Sa druge strane, ovo povećanje će dovesti do toga da prosečna, ustvari da cena najniže marke paklice u Srbiji iznosi negde oko 140 dinara, što je negde oko euro i 20 centi, što će dovesti do toga da je to najveća cena tog, hajde da kažem tipa cigareta u regionu.
Po ovim podacima kojima mi raspolažemo, to je na primer, doći će do toga da bude duplo veće, nego na primer paklica cigareta u Makedoniji, što će omogućiti postojanje šverca u ovom periodu.
Zašto mi predlažemo da ovo povećanje krene od 1. januara 2013. godine, zato da kada se utvrđuje cena cigareta, izuzetno je važno da se ta cena bar niveliše u odnosu na cene cigareta u regionu. Po našim saznanjima od 1. januara i neke zemlje u regionu će da povećaju svoje akcize, tako da će nivo cena cigareta u regionu biti donekle jednak, što neće omogućiti šverc.
U obrazloženju Vlade, rekli su nam, možda neko tehničko, da će usvajanje našeg amandmana onemogućiti punjenje budžeta, ali smo uvereni da pojava šverca samo će još više smanjiti prihode budžeta, a da će to biti izuzetno teško iskoreniti, ako se to desi. Hvala vam.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Miroslav Petković i Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Milan Lapčević.

Naša logika je obrnuta od onog što smo malopre čuli od kolege Hajdarevića. Mislimo da država ne treba da štedi one koji koriste cigarete, one su svuda u svetu luksuz i cigarete su jako oporezovane, naročito u zemljama zapadne Evrope, tako da sam siguran da ne postoji jefitinije cigarete od tri, četiri evra po pakli u bilo kojoj zemlji zapadne Evrope. Kod nas će biti, sa ovim najnovijim akcizama reda veličine, najkvalitetnije cigarete "Malbora" negde do 200 dinara što je nešto ispod dva evra, što mislim da jeste visoko za naš standard.
Ako imamo u vidu da to nije prehrambeni proizvod, 250, neka budu dva evra, ali je to daleko ispod 5 evra kako je u Italiji ili Austriji. Mislim da ako je već luksuz, ako je to nečiji lični izbor da puši, onda neka plati. Svuda se budžet u svakoj normalnoj zemlji puni najviše, ili se najviše oporezuju akcizama oni proizvodi koji su luksuz, alkohol i cigarete i kafa. Ima logike ako se htelo, malopre smo pričali o PDV na bebi opremu, pa sada smo pričali i o akcizi na TNG, dakle ako je nešto rupa u budžetu i ako nedostaje da se nekim nametima popuni taj budžet, onda ima logike ići na ovu priču. Neka budu i drastičnije akcize na cigarete, na alkohol, svako ima izbor da li će to koristiti ili neće, neka plati i neka se tako puni budžet.
Jeftine cigarete, samo najsiromašnija i najnerazvijenija društva imaju jeftine cigarete, i ona koja su najnezdravija. Mislim da i naša strategija razvoja zdravlja stanovništva predviđa da se smanji broj pušača, jer imamo ogromna izdvajanja za one koji boluju od karcinoma pluća i svih ostalih bolesti koje izazivaju cigarete. Jedna od mera, ne kažem da je jedina, ali jedna od mera je da se ide u tom pravcu i poveća cena. Nije mali broj ljudi koji će se odlučiti da prestane da puši time što će reći – previše izdvajam za cigarete, možda bih mogao da na mesečnom nivou uštedim patike za dete, ako prestanem da pušim. To će s jedne strane poboljšati zdravlje stanovništva, a sa druge strane možemo rešiti, za one koji neće da se odreknu toga, priliv u budžet.
Mislim da ima smisla razmišljati u tom pravcu i ovaj amandman koji smo mi podneli podrazumeva tako nešto da se što pre krene sa većim akcizama. Dakle nismo za to da se ravnomerno raspodeli teret krize i da punjenje budžeta padne na najsiromašnije nego upravo obrnuto. Hvala.

Hvala. Na član 34. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, je prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajuća, nisam očekivao da predlagač neće govoriti o amandmanu, pa zbog toga se nisam na vreme prijavio.
Govorio bih o prethodnom amandmanu, ali svejedno svakako će moje izlaganje biti malo šire. Tiče se ovog zakona, a uvažite da ipak nismo imali dovoljno vremena da uložimo amandmane. Imali smo svega 24 sata za 24 zakona, tako da ću reći samo nekoliko reči kada je u pitanju i amandman, ali činjenica da praktično ovim zakonom se ukida budžetski fond koji se trebao baviti prevencijom, sprečavanju bolesti koje nastaju usled upotrebe duvana.
Dakle, moje mišljenje i poslaničke grupe jeste da je trebalo biti selektivan i voditi računa kada se ukidaju pojedini fondovi i agencije i ne ići principom gumice i brisanja svega onog što se nekome učini da je suvišno.
Smatram da budžetski fond koji bi trebalo realizovati preventivne programe za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, čitam nadležnosti ovog fonda, i kojim upravlja Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja nije dobar potez. Još jednom pozivam predlagača, odnosno nadležnog ministra da razmotri ovo pitanje.
Dakle, ovim se ukida fond koji je trebao da vodi računa da sredstva ubrana od tzv. "duvanskog dinara" budu uložena u prevenciju lečenja bolesti koje nastaju upotrebom duvana i bolesti koje nastaju kao posledica tzv. "pasivnog korišćenja duvana". To su svi oni koji su izloženi duvanskom dimu. Znamo koji broj ljudi oboli od tih bolesti i koliki su troškovi za lečenje tih bolesti.
Smatram da je svaka prevencija, kao što smo malopre govorili o Fondu za ekologiju, jeftinija od lečenja posledica, odnosno saniranja posledica. Bio bih zadovoljan da ova sredstva idu u budžet i da ona preko budžeta budu korišćena za tu namenu, ali se bojim, ministre, da nećete imati takve mogućnosti da kontrolišete korišćenje tih sredstava kada zapadnete u problem, kad zapadnete u situaciju da nemate dovoljno sredstava. Bojim se da će te i sredstva za prevenciju lečenja bolesti, sredstva za prevenciju iz oblasti ekologije itd. davati za namene za koje one ne pripadaju.
Zbog toga mislim da je ukidanje ovog budžetsko fonda, koji nije imao previše zaposlenih, koji nije imao velike troškove, za koji se nisu vezale nikakvi novinski natpisi, pogrešna poruka i smatram da na ovaj način donosite još jednu odluku koja je više demagoška, a manje ide u pravcu mera koje ste formalno, odnosno načelno promovisali. Hvala.