Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, pa sam amandman praktično je zasnovan na finansiranju projekata iz IPARD fondova. Kada se govori o organskoj proizvodnji, za sve one koji će konkurisati kod IPARD fondova refundacija troškova, odnosno podsticaj od strane EU u iznosu od 100%. Prema tome, ako EU ima interesa da finansira ovakve projekte, potpuno je s razlogom predlagač podneo ovakav amandman.
Kada govorimo o podsticajima, uopšte, u prerađivačkoj industriji, treba da se podsetimo i, gospodine ministre, stalno o tome treba da govorite, da do 2012. godine izvršena je privatizacija poljoprivrednih instituta i zadruga na onaj način na koji je izvršena. Jednostavno ne postoje više uopšte poljoprivredne zadruge koje rade, ali postoji imovina i postoji potpisan SSP koji kaže da će od 2017. godine biti slobodna trgovina poljoprivrednog zemljišta. Znači, svaki stranac će moći ovde u Srbiji da dođe i da kupuje zemljište onako kako diktira tržište.
Srbija da bi na određeni način zaštitila domaće poljoprivredne proizvođače je donela dva zakona u prošloj godini. Jedan se odnosi na poljoprivredno zemljište, a drugi se odnosi na Zakon o zadrugama. Prema tome, Zakonom o zadrugama su definisani i unapređeni načina na koje se formiraju poljoprivredne zadruge, ali su definisani i načini na koji će oni, koji su doveli do toga da postoje u stečaju određeni poljoprivredni instituti i zadruge, vršiti određenu tranformaciju i moći u budućnosti da rade na onaj način na koji će država moći da im daje određene podsticaje. To je jedno.
Drugo, 100 hiljada hektara je do 2012. godine, oni koji su vladali, dato u ruke četiri najveća poljoprivredna tajkuna i oni sada nam drže lekcije o tome kako treba vršiti određene podsticaje u poljoprivredi. Prema tome, ono što je dato ovim Predlogom zakona, potpuno se daje mogućnost mladim poljoprivrednim proizvođačima da se bave poljoprivredom i potpuno daje mogućnost da prerađivačku industriju pokrenu upravo ljudi koji su građani Republike Srbije, jer jedino oni mogu da budu nosioci podsticaja u poljoprivredi.
Mislim da treba razmišljati o ovakvim amandmanima, kao što je gospodin Rističević dao, ali sa druge strane, treba uvek govoriti da oni koji su bili do 2012. godine i vršili privatizaciju u oblasti poljoprivrede i vršili određene nezakonite radnje tako što su davali kredite iz Fonda za razvoj tajkunima, koji su jednostavno davali hipoteke na ista ta poljoprivredna državna zemljišta, nemaju prava da nam drže ovde moralne pridike. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojčić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. i molim vas da se ponašate u skladu sa vašom funkcijom na kojoj se sada nalazite, a to je funkcija potpredsednika Narodne skupštine i u ovom trenutku predsedavajućeg, i da ne gledate non stop kada govori bilo ko iz opozicije u gospodina Martinovića i da čekate od njega dozvolu ili da vam on odmahne rukom i da kaže da oduzmete prethodnom govorniku reč.
Ako je to cilj, da vama Martinović određuje šta ćete ovde raditi, daleko smo mi onda kao održava dogurali, kada ovakve karikature treba da vam određuju šta ćete da radite.

Da li ste to rekli za kolegu Martinovića da je karikatura?
(Radoslav Milojičić: Ne. Da li mogu da objasnim šta sam rekao?)
Ne možete više da objašnjavate.
(Radoslav Milojičić: Nemojte da tumačite to što sam ja rekao.)
Prvo, nećete vi da mi određujete gde ću i u kom smeru ću da gledam.
Samo da znate, ja sam čovek koji ima integritet i, prema tome, ne može niko da me natera da uradim nešto što duboko u sebi neću.
Što se tiče gospodina Ševarlića, kome sam oduzeo reč, on ne samo da je tražio reklamiranje Poslovnika, dobio je to pravo na reč, spomenuo član i direktno se okrenuo koleginici Bošković i prozvao imenom i prezimenom. Da li je tako bilo?
Vi niste čuli? Vi čujete selektivno?
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem se.
Stali smo kod organske proizvodnje i mislim da je jako važno u nekoliko reči prokomentarisati ovu stvar.
U predloženom sistemu mera organska proizvodnja se 40% više finansira u odnosu na komercijalni način organske proizvodnje i želim da istaknem nekoliko stvari. Ja ovde ceo dan, što je moj posao, razgovaram sa narodnim poslanicima i meni je jako žao što neki imaju po svega par minuta vremena da razgovaraju o poljoprivredi. Ja sam spreman da razgovaram danima i noćima o ovome i nije mi ništa teško, ali želim zbog javnosti da kažem da moramo da govorim o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, iako neki žele da govore o svemu i svačemu.
Od 2012. do 2015. godine veličina poljoprivrednog zemljišta koja je pod organskom proizvodnjom narasla je za 2,5 puta. Trenutno je oko 15.300 hektara pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom i zato je važno i zato ćemo dodatno da je stimulišemo.
Vrednost izvoza je negde blizu 20 miliona evra od organske proizvodnje, najvećim delom voće. Zbog toga je važno da dodatno podstičemo organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Podsetiću vas da je vrednost izvoza organske proizvodnje bila 2012. godine bila svega 3,7 miliona evra. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem koliko je ovo važno, hoću da kažem da tržište na koje plasiramo uglavnom EU ili zemlje u Skandinaviji, koje nisu deo EU. To su tržišta koja kvalitetno plaćaju. Tržišta, tržišta i tržišta treba da opredeljuju ono što ćemo mi proizvoditi.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandmana je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandmana su zajedno podneli narodni Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Naravno da je jako važna organska proizvodnja. Mi imamo ne više od 18 tona dnevno mleka na primer iz organske proizvodnje i to dolazi samo sa jedne farme. To ne zadovoljava domaće tržište. Ne možemo da pričamo o izvozu, a kamo li o prerađevinama od mleka. Mislim na sir i neke dugotrajne proizvode. Tu treba da izlocirammo sredstva.
Imamo potencijal na Pešteru, imamo ogroman potencijal u tim krajevima Srbije za koje tvrdimo da su nedovoljno naseljeni, pre svega u stočarstvu i pre svega u voćarstvu, koje ste spomenuli.
Nažalost, nama se voćarska proizvodnja izlocirala iz Grocke, Smederava itd. i preselila se, zahvaljujući podsticajnim merama u AP Vojvodinu, koja je industrijska proizvodnja i ne trebamo tražiti tamo gde treba da postižemo vrhunske prihode i prinose da tamo pravimo organsku proizvodnju. Postoji ogroman potencijal.
Stoga, mi smo tražili da se poveća ovaj obim sredstava i stalno se vraćam povećanju obima sredstava, jer tog obima sredstava ima u budžetu i mi tražimo da se te pare zalociraju iz projekata oko kojih se apsolutno ne slažemo, „Beograd na vodi“, „Er Srbija“ itd, i prebacimo ovde i da napravimo taj efekat. Ogromni su potencijali u voću, u sušenom voću. Možete na Jugi, na Sjalu, možete batule da kupite na Raša štandu za organske proizvode, ali moramo, pre svega, da se bavimo i edukacijom. Problem je da naučimo ljude kako time da se bave.
Ogroman je potencijal na Pešteru za organsku proizvodnju mesa i mleka. Vrlo lako možete da ispunite sve uslove koji su neophodni. Zato pare ne treba. Ako treba da idu Mitrosu, ne treba da idu tenisu. Za Mitros se slažem, za tenis se ne slažem i te pare zalocirati tu gde treba da naprave dodatnu vrednost i gde možemo iz rodnih krajeva da napravimo potencijal koji će napraviti prihod u iznosu, a pre svega zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine potpredsedniče, prvo jedna informacija. Budući da je ministar poljoprivrede malopre rekao da imamo povećanje organske proizvodnje, to imamo, gospodine ministre, što je završena konverzija iz konvencionalne organske poljoprivrede na najvećoj organskoj farmi u Srbiji „Ekoagri“ u Beloj Crkvi, koja u jednom kompleksu ima 2.300 hektara. To je jedan rezultat, a drugi je što imamo organsku biljnu i organsku stočarsku, odnosno proizvodnju mleka na „Global sidu“. To su dve farme koje vuku preko 60% ukupne vrednosti organski poljoprivrede. Da nije te dve farme, zapitajte se gde biste bili.
Mi bismo mogli za par godina da uključivanjem samo 200 hiljada hektara od 424 hiljade hektara koje stoje u Srbiji neobrađeno, dobijemo godišnje, to je obračun koji sam pravio sa prof. Brankom Lazić, prof. Emeritus koja je specijalista za organsku poljoprivredu, od 270 miliona evra na 100 hiljada hektara organske poljoprivrede i od organskog pčelarstva koje sam radio sa predsednikom SPOS-a, za 100 hiljada hektara 111 miliona evra i to su 380 miliona evra sa 200 hiljada hektara, bez i jedne uvozne sirovine, a bilo bi zaposleno oko 200 hiljada radnika i pčelara. Dajte da uložimo 175 miliona, plus ovih 53 miliona evra u ove dve delatnosti i da ostvarimo efekte daleko veće nego što bismo ostvarili darujući to stranim investitorima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega.)
Znači, najveći strani investitor je budžet Republike Srbije.