Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/321-16

3. dan rada

26.12.2016

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala lepo.

(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Replika kome tačno?

(Saša Radulović, s mesta: Pomenula me je bar pet puta.)

Ne, ni jedan jedini put.

(Saša Radulović, s mesta: Pet puta.)

Da li je rekla Saša Radulović, poslanik Saša Radulović? Budite u sali, ja vas najljubaznije molim.

(Saša Radulović, s mesta: Ja sam bio u sali, nemojte da obmanjujete građane.)

Htela sam da kažem nešto drugo, ali vi od ujutru…

(Saša Radulović, s mesta: Član 104, samo tražim reč po Poslovniku.)

Molim vas, poslaniče, samo da završim…

(Saša Radulović, s mesta: Po Poslovniku, član 104.)

Dobićete reč, samo da…

(Saša Radulović, s mesta: Nikakva objašnjenja me ne interesuju, tražim reč.)

Nemam ja šta da objašnjavam, pošto vi ne želite objašnjenje.

Dakle, da kažem drugim poslanicima šta mi je namera, da dobijem sinopsis, stenogram, ako je spomenut poslanik Saša Radulović, ja ću mu u toku rasprave dati repliku, a ako nije, onda u skladu sa članom 104. stav 3. neće biti.

(Saša Radulović, s mesta: Tražim reč, obmanjujete građane.)

Nema strpljenja poslanik da završim rečenicu, da će dobiti reč ako je spomenut, nego unapred zna šta ću reći, ali nije problem, navikla sam.

Dotle, molim vas samo da mi službe obezbede diskusiju poslanice Aleksandre Tomić, a mi ćemo nastaviti. Ako ima imena, vratićemo se na repliku dve minute.

Reč ima Dalibor Radičević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dalibor Radičević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća. Sporazum je potpisan između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Pošto Narodna skupština potvrđuje sporazume o zaduživanju Republike Srbije, mi danas razmatramo i ovaj sporazum.
Ovo je drugi zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća i to u iznosu od 89 miliona i 800 hiljada evra. Ovaj zajam se odnosi na preduzeća u kojima proces privatizacije još uvek nije završen. Ministarstvo finansija, kao i Vlada Republike Srbije, ovim zakonom omogućava da ova preduzeća opstanu.
Imajući u vidu da ova preduzeća dobijaju direktne budžetske subvencije, ona značajno doprinose povećanju javne potroše i fiskalnog deficita, ali ovo nije jedini vid pomoći koji se daje navedenim preduzećima. Da bi mogla da funkcionišu, neophodna im je pomoć u vidu garancija za uzimanje kredita, ali im se tolerišu neplaćanje poreza i doprinosa, povezivanje radnog staža, a sve to ima uticaja na povećanje javnih rashoda.
Moram napomenuti da je ovo drugi po redu zajam i ima za cilj da se smanji učešće države u neposrednim i posrednim podrškama realnom sektoru. Ali, hajde da pričamo o onome što se ne nalazi u ovom sporazumu, a što svi dobro znamo. Lakši način postoji, a to je da se u ovakvim preduzećima proglasi stečaj, da neki stečajni upravnik uz veliku nadoknadu rasparča i rasproda preduzeće.
Ova Vlada Republike Srbije bira teži način, ali po meni ispravniji. Mnogo je teže pomoći da preduzeće stane na svoje noge. Takav vid pomoći košta, ali na ovaj način se pokazuje da Vlada i nadležna ministarstva brinu o svojoj imovini. Koliko radnika upošljava Resavica, RTV Bor i ostala preduzeća? Bez ovakvog vida pomoći za oporavak, šta bi bilo sa ljudima u tim preduzećima? Imali bi još uspešnih privatizacija koje se završavaju katancem na kapiji i socijalnim slučajevima na ulici. Mnogo je bitnije pronaći strateške partnere za preduzeće u restrukturiranju ili odabrati pravi model privatizacije. Da se to može učiniti, vidimo i iz primera u praksi. Pogledajmo Železaru ili Er Srbiju, koji nam predstavljaju svetle primere.
Zato ovde pozivam da podržimo ovaj sporazum, kao i ostale tačke dnevnog reda i napore koje Vlada Srbije čini da preduzeća u restrukturiranju izvede na pravi put, da mogu da žive od onoga što zarade svojim radom. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Srđan Nogo.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Nije lako reći nešto u kratkom vremenu o ovolikom i ovakvom dnevnom redu, koji nema nikakve veze sa vezom, pa bih hteo da krenem od nečega o čemu smo raspravljali u petak, a što mi kao poslanička grupa možemo da podržimo i to jedino što verovatno valja u celom ovom predlogu, a to je izbor gospođe Danice Marinković.
Znamo da je bila jedna velika polemika o njoj i zaista jedina stvar koja valja u ovim materijalima koje smo dobili, a nismo mogli u petak da se javimo i da tada stanemo u odbranu i zaštitu gospođe Danice Marinković od neosnovanih napada i neargumentovanih napada, tako da ovom prilikom moramo da pohvalimo taj predlog i zaista mi je drago da se neko setio, a dugo nisam čuo o toj ženi ništa. Znam da je u protekloj deceniji prošla golgotu. Samo joj želim da u Agenciji za borbu protiv korupcije bude podjednako hrabra kao i kada je radila uviđaje protiv šiptarskih terorista i odupre se SNS-ovim pritiscima i pokuša da stane na put njihovim koruptivnim radnjama.
Kad smo već kod korupcije i kad smo kod nekih drugih tačaka dnevnog reda, izbor saveta guvernera, Zakon o proceniteljima nepokretnosti, tu moramo da se podsetimo kome se donosi i kakvi se donose zakoni.
Kada sam video i kada smo mi videli taj predlog zakona, pravo da vam kažem, bili smo obradovani, jer smo se nadali će se konačno doneti zakon koji će urediti tu materiju. Ali, kada smo videli sadržinu zakona, razočarali smo se.
Pa, zašto se donosi ovaj zakon? To vi najbolje u obrazloženju i razlozima za donošenje ovoga zakona, gde govorite da je cilj ovoga zakona da se olakša bankama. Pa, dobro, dokle više da se olakšava bankama? Umesto da donesete zakon koji će sprečiti fizička lica i građane koji su prethodnih 15-ak godina bili izloženi velikoj torturi od strane banaka, kada su stanovi i porodične kuće oduzimane za smešne dugove koji su nekoliko puta niži od vrednosti te nepokretnosti, kada su mnogi ljudi izvršavali samoubistva zbog takvih stvari, za smešne dugove koji nastaju po raznim ostavama oduzimaju se ljudima stanovi i porodične kuće u kojima žive čitave porodice, vi donosite zakon koji treba da olakšava bankama.
Šta više još treba u ovoj državi da se uradi da bi se olakšalo bankama? Šta smo se konstatovali? Imamo sudije koji imaju VIP statuse kao bankarski klijenti, iako su sudovi u blokadi. Po ovoj osnovi, ako ja imam firmu ili radim u firmi koja je u blokadi, ja ne mogu da budem VIP klijent. Kod nas su sudovi u blokadi za 600 miliona dinara. Kako mogu da imaju status VIP klijenta? Da li zato nema povoljnih presuda?
Imamo visokog savetnika predsednika Republike koji donosi pravno mišljenje koje je suprotno recimo pravnom mišljenju koji važi u Evropi. Videli smo sada da sudovi u Poljskoj ili u Nemačkoj, pa i u Hrvatskoj, zauzimaju drugačije stanovište. Evo, i tužilaštvo se ovde oglasilo. Postavlja se pitanje kako visoki državni funkcioner može da ima takav jedan ugovor za koji dobija desetine hiljda evra nadoknade, da daje pravno mišljenje dok obavlja visoku državnu funkciju?
Opet smo konstatovali da se BIA zloupotrebljava opet u korist banaka i da zloupotrebu položaja čini direktor BIA, koji zastupa mnoge poslovne banke u velikim sporovima.
Neko mi reče u razgovoru na hodniku od poslanika vladajuće većine – to su sitni ugovori. Ta zloupotreba samo za jedan slučaj privrednog društva, kada je ta kancelarija podnela falsifikovanu dokumentaciju, je težak 70 miliona evra. To nisu uopšte sporovi male vrednosti, nisu male stvari.
Dakle, još jedan zakon samo na korist bankama. Ovde nije samo u pitanju 20.000 porodica koje je zaduženo u švajcarskim francima. Svi ljudi koji su digli kredite u evrima, pa i njima je obaveza od 2008. godine do danas porasla 70-80%. Hajde da donesemo nešto da zaštitimo taj narod. Hajde da donesemo neki zakon koji će njima ići u korist, a ne stalno bankama. Eto, prvi posao za Danicu Marinković, ova malopre pomenuta korupcija koju čine sudije, direktor BIA, visoki državni funkcioner, u to vreme savetnik predsednika Republike, da to istraži Agencija za borbu protiv korupcije.
Idemo dalje. Imamo ovde i jedan predlog koji je podneo šef poslaničke grupe vladajuće većine. Možemo reći da je pravosuđe žrtva politike. Posebno, ovde smo se svi složili, čak su i poslanici DS to više puta isticali, da je najdrastičniji primer lošeg odnosa države prema pravosuđu ona neuspela reforma iz 2009. godine, kada je 1.000 ljudi bez ikakvih jasnih kriterijuma oterano s posla.
Ali, ovaj zakon je isti manir. Ovo što podnosi Aleksandar Martinović je identična stvar. Znači, vi dalje usvajate sve te loše tekovine. Zahvaljujući subjektivnom osećaju predsednika poslaničke grupe vladajuće većine, vi hoćete da prolongirate primenu zakona za još godinu dana. Zašto to nije uradilo Ministarstvo pravde, nego to mora da radi Aleksandar Martinović? Da li je to najdirektnije mešanje politike u pravosuđe?
Još uvek mi dugujete onaj odgovor o onih 650 članskih karti, kada su se ljudi iščlanili, niste nam dostavili.
Malopre smo imali jednu živu debatu vezano za „Petrohemiju“. Ja se slažem, i ministar je bio u pravu. Ja mislim da to niko ne spori ovde. Ja u diskusiji nisam čuo da je bilo ko pomenuo da nama „Petrohemija“ ne treba i da je to preduzeće štetno preduzeće. Ali, da li možemo da se složimo oko još jedne stvari, da je „Petrohemija“ u dugovima i da ima ozbiljan problem koji treba da se reši? Ali, kako je nastao taj problem? Znate, bombardovanje je bilo pre 17 godina. Jeste, imali smo visoke cene nafte i naftnih derivata, pa je to sve proizvođače polimera opteretilo u svetu, ali smo u zadnje vreme imali i drastičan pad tih sirovina.
Ja mislim da je ovde ključni problem upravljanje. Da li ste vi ikada priveli pravdi odgovorne za loše upravljanje u „Petrohemiji“? Evo, već pet godina vi upravljate „Petrohemijom“. To je ključni problem. Isto tako je i sa „Železarom“. Ja se slažem i dobra je stvar, „Železara“ mora da posluje, ali šta ćemo sa onih skoro 250 miliona evra koje je napravilo to rukovodstvo koje je SNS postavio?
Ako kažete da su Bojković i Kamaraš profesionalni upravitelji i da je Kamaraš stranac koji je ranije u Us Steel-u radio, a da Bojković nije, da je on član SNS, postavlja se pitanje šta će tom čoveku obezbeđenje BIA? Oko kakvih para su se on i Kamaraš posvađali, pa sada on kao radnik „Srbijagasa“ mora da ima obezbeđenje BIA, jer mu je Kamaraš pretio likvidacijama, a znate da on sarađuje sa Albancima sa Kosova? Pa ste dali čoveku obezbeđenje BIA. Nije malo 244 miliona. Ko zna koliko je tu ljudi bilo u talu. To je ključno pitanje da mi odgovorimo. Nemojte da izvrćete da je neko protiv „Železare“, protiv „Petrohemije“. Ovde je ključno pitanje zašto se loše upravlja tim preduzećima i ko pljačka ta preduzeća?
Što se tiče „Petrohemije“, mi smo prvo imali za pet godina Azerbejdžance. Oni su trebali da budu strateški partneri, pa onda Iran, pa na kraju UAE i Abu Dabi, da kupi Luku Pančevo i „Petrohemiju“, pa na kraju Kinezi i do sada ništa. To mora da se kaže.
Što se tiče akciza, još kada je bio budžet, tad smo rekli da očekujemo novi Zakon o akcizama, jer nerealne stvari ste predvideli u budžetu. Kako još osam milijardi na naftne derivate da dobijete? Mi imamo najskuplje gorivo u regionu. To smo tada rekli gospodinu Vujoviću. Rekli smo – imali ste sreće zato što je u prethodnom periodu cena goriva bila niska. Mi nismo smanjivali cene, nego smo održavali istu cenu rastom akciza da bi se punio budžet, na štetu građana Srbije i na štetu privrede. U redu, ali šta ćemo sada? Sporazum Rusija OPEK, rast kamata i rast dolara koji se očekuje sa Trampom i sazvaće problem. Da li ćemo plaćati i dalje još skuplje gorivo? Sam ministar Vujović da to može da bude izazov. Te akcize, lepo je to tako puniti budžet, ali ja sam vas tada pitao da li građani Srbije mogu da prežive to vaše punjenje budžeta i taj suficit.
Što se tiče ovih plata u javnom sektoru, moram da kažem da se država maćehinski odnosi prema Vojsci Srbije i tu cenu ćemo plaćati skupo svi, svi građani, ne samo Vojska, jer bez Vojske nema ni stabilne države, nema ni ekonomije. Tu moram da apelujem da se ta nepravda u budućnosti ispravi, jer ne možemo imati nikakvu vojsku, ni zadržati lica koja su sada na službi u Vojsci sa ovako smešnim i sramnim platama i nepravda prema tim ljudima se mora ispraviti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.

Branimir Ančić.

(Veroljub Arsić, s mesta: Replika! Spominjana je stranka!)

Što vičete na mene? Koliko ste vi puta bili u ovoj situaciji pa nisu poslanici vikali na vas?

Da li je pominjana SNS? Izvolite.

(Radoslav Milojičić, s mesta: Da vidimo stenogram.)

Videćemo stenogram, ne brinite.

(Radoslav Milojičić, s mesta: Kako ste mu dali reč?)

Nemojte voditi sednicu. Član 27. ne kaže da Milojičić vodi sednicu. Kada to bilo upisano, ja ću vam dati. Samo nemojte vikati.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, to je takva jedna demagogija kakva je sada ovde izneta. Stalno se provlači kroz Narodnu skupštinu.

Gubici „Petrohemije“, gubici „Petrohemije“, gubici „Petrohemije“. Gubici „Petrohemije“ su nastali i devedesetih godina i nastajali su do 2012. godine i „Petrohemija“ je do sada izmirivala te dugove. Zato je imala negativno poslovanje. Plaćala je stare dugove sa kojima ni ovo rukovodstvo, ni ova Vlada nema nikakve veze.

Nije tačno da se to prevaljuje na račun poreskih obveznika. Ovde je reč o pozajmici, ako se pročita zakon pažljivo. Vama je to smešno, meni nije. Znači, da država preuzima obaveze sa namerom da se te preuzete obaveze kasnije vrate Republici kroz dobit koju ostvaruje.

Isto tako je tačno, bez priče o gubitku, da će „Petrohemija“ ove godine da završi u plusu sa između 50 i 60 milijardi dinara. Ovde je reč samo o stečajnim upravnicima koji bi hteli da se domognu „Petrohemije“…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, dobili ste repliku na Srđana Noga. Meni se obraćate kao predsedavajućem, ne direktno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Nikoga nisam direktno spomenuo. Samo govorim o tome kakve mogu da budu posledice ako prihvatimo jednu demagogiju i jedno preduzeće koje može da živi, da radi, da isplaćuje svoje zaposlene, gurnemo u stečaj. Od tog stečaja dobiće samo jednu platu i završena priča, a neko će da ostane i bez posla, a neko sa mnogo para će da ode kući. O tome se radi. Tako da, sve te priče koje se svode na to…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
Ja bih vam dala repliku, nema potrebe za Poslovnikom.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Hteo sam samo da ukažem da ne znam na šta je replicirao meni kao narodnom poslaniku koji je govorio pre njega, s obzirom da ja nisam spominjao stvari koje je on govorio u svojoj replici. Tako da je to vrlo zanimljivo, ali dobro. Ako SNS i njen ovlašćen predstavnik na sve ovo što sam ja izneo nema ništa da odgovori lično meni, nego odgovara nekim paušalnim frazama koje se odnose na neke druge ljude, odlično.

(Vladimir Orlić, s mesta: Da li je Poslovnik ili replika?)

Replika, Orliću.

Dakle, gospodine Arsiću, da preciziramo, vi i ja smo onda saglasni. Saglasni smo da „Petrohemija“ treba da posluje, saglasni smo da je „Petrohemija“ važno preduzeće, ali takođe, mislim da ste i vi to pomenuli u svom govoru, treba da se utvrdi zašto „Petrohemija“ je loše poslovala u prethodnom periodu. Već pet godina ste na vlasti, ja vas pozivam da to konačno iščačkamo i utvrdimo. Da li ste saglasni sa mojim drugim delom izlaganja? S obzirom da ste saglasni na taj prvi deo, ali nemojte meni pripisivati neke reči koje nisam izgovorio.

Ponavljam, „Petrohemija“ je potrebna Srbiji, ali mora da se preispita zašto „Petrohemija“ ima dugove. Bombardovanje je bilo pre 17 godina. Moramo da vidimo od 2000. godine do danas šta se izdešavalo i kako se upravljalo tim preduzećem. Moramo da vidimo šta pet godina radi SNS sa preduzećima takvog i sličnog tipa. Znači i sa „Železarom“ Smederevo, kako ja nastao… Ponavljam, gospodin Bojković i gospodin Kamaraš kako su napravili dug od preko 240 miliona evra i zašto gospodin Bojković ima obezbeđenje BIA-e, između ostalog, i razna druga preduzeća? Eto, biramo gospođu Danicu Marinković i nadam se da će se Savet za borbu protiv korupcije baviti time u budućem periodu.