Dakle, na ovom spisku ja sam prvi koji je neopredeljen i cela poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri jeste neopredeljena, ne zato što smo mi to napisali kao što su mnogi drugi za koje sigurno znamo da će da glasaju za zakon napisali da su neopredeljeni, nego zaista što imamo neke sumnje i dileme koje ću ja u ovih nekoliko minuta pokušati u razgovoru sa vama da razjasnim, e da bi mi, što bi rekli slikoviti, prelomili na jednu ili drugu stranu.
Kao osoba koja sam dugo radio kao predavač stručnih predmeta u prosveti zaista imam i lično interesovanje pored nečega što je opšte interesovanje Srpskog pokreta Dveri i što smatram da je ovaj set zakona, na čemu bih, eto, pohvalio vas i vaše Ministarstvo, jer ste u kratkom vremenskom roku izbacili popriličan broj zakona, što govori o nečemu, da radite, a pohvalio bih vas i zato što ste spremni da stupimo i u diskusiju, polemiku, ma koliko se često ne slagali. Ali, Bogu hvala, napravimo neke pomake koji mogu da budu na opštu narodnu korist i na dobit.
Dugo je najavljivana ova reforma u smislu ovog dualnog obrazovanja i sada smo mi mogli da steknemo utisak da je to nešto što će da reši problem one nezaposlenosti koja se javlja u korpusu mladih osoba naše države.
Imamo u obrazloženju koje ste napisali vrlo korektno i u tom obrazloženju se vidi da vi ništa niste hteli u stvari da krijete, i to nam je i dalo mogućnost da mi neke stvari na ovaj ili onaj način tumačimo, pa o tome da progovorimo.
U obrazloženju se kaže da 65% mladih sa završenom srednjom školom se svrstava u grupu dugoročno nezaposlenih lica, pa se onda opet odmah iza toga navodi podatak da je čak 150.000 mladih, od 15-te do 24-te godine, nezaposleno, onda negde na strani 17. vi spominjete da je ovo što sada radimo u dualnom obrazovanju u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja Srbije, gde se predlagalo povećanje fonda časova iz praktične nastavi itd, i onda sam ja lično upao…
Stvarno molim kolege da budu malo tiši. Dovoljno sam grlat da sebe čujem, ali nema potrebe da se nadvikujemo.
Dakle, kažete da je tu u vezi sa Strategijom o razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine i tu sam prvi put upao u neku dilemu. Naime, vi ste lično rekli da je ta Strategija spisak lepih želja, da je ona državu Srbiju mnogo koštala, da ništa nije dobro donela i sada su dva pitanja - ko je odgovoran što je to tako? Ne mislim da ste vi, vi ste kratko na čelu tog Ministarstva. Ko je odgovoran? Da li možemo da izvučemo, ne daj bože, loš zaključak da će i ovo što pričamo o dualnom obrazovanju biti neki spisak lepih želja?
Šta se tu desilo? Došli smo u onu priču da kažemo da naši učenici, koji će da završe srednjoškolsko školovanje po ovom sistemu dualnog obrazovanja, imaju pred sobom jednu od tri prilike - da se zaposle u nekoj od kompanija u kojoj su obavljali, uslovno da kažem, praktični deo svog obrazovanja, da pokrenu svoj posao ili da nastave školovanje na visokoškolskoj ustanovi.
Čuo sam malopre da ste spomenuli primer neke škole koja će imati mogućnost da ide na visokoškolske ustanove u Rusiji, ali ako smo mi negde, ministre, smanjili broj teoretske nastave na 20%, gde ćemo otići sa time ako imaju 80% praktične, da li će tih 20% nastave omogućiti da oni nastave visoko obrazovanje. Mislim da će u opštem obrazovnom delu biti osakaćeni. Ako sa druge strane ne budu zaposleni u nekoj kompaniji, to može da nas dovede do zaključka da možda nisu zadovoljili poslodavca, jer nisu adekvatno savladali. Ako je to tako, teško da će, ja sam preduzetnik, ja radim privatno, ti moći adekvatno da obavljaju tu svoju delatnost.
Najveći problem koji sam imao u čitanju ovoga jeste ona priča o instruktorima i onim ogromnim ovlašćenjima koja su data Privrednoj komori, od licenciranja, obučavanja. U ostalom, jutros je na poslaničku grupu Dveri stiglo mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde jedno 15, 16 članova zakona, koje predlažete, oni savetuju da ih ispravite, jer ima mogućnosti za neke greške u tom pogledu.
Recite mi samo jednu stvar. Ona priča o finansiranju, kaže se da će sve da finansiraju poslodavci, pa pitam – gde je tu onda interes poslodavca? Oni koji treba da plate minimalnu platu i topli obrok i put ne dobijaju ništa od države ili će dobiti nešto od države, ovde se to u zakonu ne vidi.
Što se tiče onoga što ste juče rekli o tome da su pojedine države, poput Nemačke, Švajcarske, već davale novčane donacije, meni se tu nije svidela jedna stvar, kada sam video da tzv. GIZ, da ne čitam skraćenicu koju je dao verovatno, šest miliona, vrši podršku za pet zanimanja – industrijskog mehaničara, bravara, zavarivača, električara, mehaničara motornih vozila i modnog krojača. Složićemo se da su sva ta zanimanja potrebna Nemačkoj. Trebaju ona i Srbiji, i tu je sada drugi strah. Kada su oni uvodili dualno obrazovanje 60-ih godina, oni su to uradili sebe radi. Da li danas mi radimo, jer su to njihove potrebe? Masa mojih poznanika koji su iz ovih struka su upravo otišli u Nemačku to da rade.
Nažalost, zbog vremena koje nemam, ne mogu dalje da pričam, imao sam dosta pitanja. Pokušali smo da amandmanima neke stvari popravimo, diskutovaćemo i kroz amandmane, a želja bi nam bila da zaista ovo bude primenjivo i da zaživi, jer mislim da to državi Srbiji treba. Hvala vam.
