Hvala vam.

U duhu ovoga što ste vi rekli, dobre volje, komunikacije, mislim da je 20% minimum samo kod stručnih odnosa predmeta, opšte obrazovni su očuvani u punom kapacitetu. To uvek odvajamo u procentima. U daljem nastavku školovanja jedan broj će se opredeljivati ili za strukovne ili za univerzitet. Tu postoji ogromna potreba da taj mnogo uči, da se zalaže, da mu to bude cilj, jer mora da položi stručnu maturu. Ako je trogodišnje dualno, pošto stalno govorimo da je trogodišnje, četvorogodišnje, poljoprivreda je sva četvorogodišnja, medicina je sva četvorogodišnja, deo ekonomije, trgovine, da ne nabrajam dalje, ali mora da se shvati da su dve godine rada u firmi na tim poslovima, ta zamena četvrte godine je samo u uskom profilnom delu. Taj kandidat mora da uči opšte obrazovne predmete da bi bio kompetentan, jer on polaže stručnu maturu, kao i onaj što radi u srednjoj stručnoj školi i to ga izjednačava sa pravima u toku obrazovanja.

Uloga komore je u ovom trenutku izuzetno potrebna i nužna, jer mi nemamo kapacitete. Mi imamo nastavnike stručne grupe predmeta koji se nalaze u školama po nekom modelu, jer su pratili tehnološka zbivanja, inovirali i tamo gde nisu. Malopre smo pominjali, pa 80% poljoprivrednih škola su inovativne, mali broj nije. Da ne pričamo dalje koji je drugi nivo obrazovanja bolji i jači, trebalo bi mi vremena. Oni daju instruktore, to su oni ljudi iz kompanije, koji će naučiti onaj praktičan deo rada, ali dajem odgovor kolegama koji su se brinuli za nastavnike praktične nastave, da će ostati bez posla. Ne, vodili smo o tome brigu. Isto je bilo pitanje, kada smo radili zakon, da, sindikati su sa nama bili partneri sve vreme, i to je bilo osetljivo pitanje. U jednom cugu smo rešili više nevolja. Taj koordinator učenja uz rad je taj nastavnik iz škole, koji ima pedagoška znanja i veštine i ne znamo zbog procesa rada, zato će silni normativi i podzakonska akta regulisati neke stvari. Složićete se, ako je to složena mašina, ne može da bude mnogo učenika oko nje, ne možemo to fiksirati ničim ili dati skalom. Ovo tek treba da se uređuje i zato je primena od 2019. godine.

Znači, vrlo smo svesni da je bolje napraviti prvi ulazni zakon, zaštititi sve ono što je važno, jer države koje to nisu uradile, pa čak iz grupe koje smo pominjali, Slovačka nije radila, Rumunija, ulaze u probleme. Mislim da smo sada ušli u dobar tajming da to uradimo.

Kada govorimo o Strategiji, ponoviću opet rečenicu da je ona jako dobra. Nemam vremena ovde da izlažem koliko je ko para zaradio na istoj Strategiji, sve te podatke imam. Tek radi toga, da ne bude priče da je to rađeno za ljubav države i slave itd. Akcioni planovi je ne prate. Postoji onaj univerzalni odnos teorije i prakse koji treba da se izuzme. Svaka čast ljudima koji su i dan danas neko ko štiti pravo Strategije, jer ja je ne odbijam u potpunosti. Odbijam samo one delove koji su planirani a nisu ostvarivi, jer nikada nisu pratili ekonomske tokove države. Mislim da je zrelo da se o tome priča. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Oko komora, čini mi se da je tu najveći izvor moguće korupcije, jer oni određuju preduzetnike, odnosno preduzeća u kojima će se obavljati praksa, oni šalju instruktore, oni daju licencu i oni imaju mnogo ovlašćenja. Naš je predlog da Ministarstvo tu bude više uključeno.

U vezi poljoprivredne škole, ministre, malopre smo spomenuli Poljoprivrednu školu u Kraljevu, znate li da će deo zemlje da bude dat stranom investitoru na kome se nalaze oni delovi koji se koriste za praktičan rad? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača.

Prosto radi pune istine. Komisija koja se određuje je zajednička. Oni su mlađi partner Ministarstva prosvete. Mi nemamo drugi resurs za to. Inače, ta saradnja se pokazala u pripremi svega, u obilaženju terena, kompanija, kao vrlo vredna. Inače, primetili ste da je prosvetna inspekcija nadležna za sva pitanja, tako da je to deo obrazovanja koji je delimično poveren uz našu kontrolu.

Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, Zakon o dualnom obrazovanju je jako važan zakon za našu zemlju i on treba da omogući usklađivanje obrazovnog sistema Srbije sa potrebama privrede sa jedne strane, a sa druge strane da u nekoj meri reši problem nedovoljno kvalitetne praktične nastave u našim srednjim školama.

Potpuno je jasno da ne mogu svi učenici da završe fakultete i da rade na pozicijama za visokim obrazovanjem. Zato je jako važno da oni koji završe srednje škole iz srednjih škola ponesu što kvalitetnije praktično znanje koje će moći da primene i lakše pronađu posao.

Kritike koje smo u prethodnim danima čuli od strane opozicije potpuno banalizuju ovu raspravu i pokazuju očigledno nerazumevanje potrebama privrede. Koliko je to nerazumevanje veliko govori činjenica da je država Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine izgubila čak 400 hiljada radnih mesta u privredi.

Ja ću prokomentarisati samo nekoliko najčešće ponovljenih kritika. Kažu da ne postoje garancije da će svaki učenik po završetku škole dobiti posao. Mislim da ne postoji obrazovni profil, bilo da se radi o srednjem, bilo da se radi o visokom obrazovanju, koji garantuje baš svakom učeniku da će pronaći posao, a ta kritika povlači jedno logičko pitanje - da li je obrazovni sistem koji su oni kreirali omogućio svakom građaninu i svakom učeniku da po završetku škole dobije posao? Pa, naravno da nije, šta više u tom periodu bivše vlasti najviše građana je ostalo bez posla u privatnom sektoru.

Teza da će učenici radi na samo jednoj mašini je potpuno banalna, jer privreda Srbije daje mnogo šire mogućnosti za sticanje praktičnog znanja. U krajnjoj liniji obrazovanje se ne završava sa završenom školom, ono je celoživotno, i učenik koji je naučio da radi na jednoj vrsti mašina lakše će da nauči da radi na nekim drugim sličnim mašina, da se profesionalno usavršava i da nadograđuje znanje koje je stekao u srednjem obrazovanju.

Tezu o jeftinoj radnog snazi i malim platama, mislim da ne treba ni komentarisati, jer u njihovo vreme plate u privatnom sektoru gotovo da nije bilo.

Ono što je možda i najzanimljivija kritika, jeste da će ovaj zakon da omogući privrednicima da postojećim radnicima daju otkaz, a da onda zaposle učenike. Mislim da je jedan stručan, efikasan, produktivan radnik dragocen za svakog privrednika i teza da će taj privrednik tog stručnog, efikasnog i produktivnog radnika da zameni sa učenikom koji u tom trenutku još nema dovoljno iskustva i znanja je potpuno banalna i kada bi tako razmišljali naši privrednici oni bi propali istom brzinom kojom je propalo žuto preduzeće posle silaska sa vlasti.

Grad Čačak je među prvim gradovima pokazao interesovanje za dualno obrazovanje i privreda grada Čačka koju čine oko 1.800 privrednih društava i oko 4.300 preduzetničkih radnji je proizvodno orjentisana i ima potrebu za proizvodnim kadrovima.

Grad Čačak je već činio određene korake kada je u pitanju dualno obrazovanje i ove godine je otvoreno odeljenje na smeru - modni krojač gde je taj smer upisalo 30 učenika i ti učenici obavljaće praksu u tri čačanska preduzeća i takođe jedan obrazovni profil na smeru - trgovac, gde će učenici obavljati praksu u pet čačanskih firmi i dva trgovinska lanca.

Takođe, Privredna komora je uradila analizu za potrebe privrede grada Čačka i ustavljena je potreba za nizom drugih obrazovnih profila koji će biti uvedeni u narednom periodu.

Dakle, Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije odlično razumeju potrebe privrede i ovaj zakon jeste jedan korak ka dodatnom smanjenju nezaposlenosti, ka upošljavanju novih ljudi, ka tome da učenici posle srednje škole iznesu mnogo kvalitetnije znanje koje će moći da primene u praksi i s toga će SNS u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, malopre je rečeno da vi i ova Vlada nemate ni viziju, ni bilo šta što se tiče obrazovanja. Ja vam tvrdim da za razliku od onih iz DS, koji su vam to rekli, imate i viziju, imate i misiju. I sva ova četiri zakona i tri sporazuma upravo to i govore.

Mnogo smo ovih dana govorili o dualnom obrazovanju. Zato mi je žao što nismo potrošili mnogo više vremena na ostale zakone koji su u principu usklađivanje sa krovnim zakonom, ali imaju dosta novog i dosta bitnih stvari.

Teško mi je da ne prokomentarišem da neko priča i non stop potencira priču o bogatim i siromašnim. Zar je moguće da i sad pričamo o bogatima i siromašnima i da samo bogati imaju pravo na stručno usavršavanje, na visoko obrazovanje. Ko bi to rekao? Znam mnogo ljudi koji su bili nekada davno siromašni, koji su bili šegrti nekog 6. aprila 1941. godine, a danas su multimilioneri, ljudi koji imaju u imovini milione i milione dolara i uvek se sete onoga šta su bili, onoga odakle su potekli, da su delić ovog naroda. Sete se tog 6. aprila i sete se nekog grada Kraljeva.

Kada pitaju gospodina Milomira Glavčića zašto tolike milione ulaže u Kraljevo, a on kaže – tog 6. aprila kada sam kao šegrt iz bombardovanog Beograda otišao na svoj Kopaonik, u svoje selo Kovači. U gradu Kraljevu me je zaustavio jedan čovek, jedan železničar i pitao me je – sine, imaš li šta da jedeš? Normalno da nisam imao šta da jedem. Dao mi je parče hleba. To parče hleba je donelo gradu Kraljevu pet, šest miliona evra.

Upravo ovog trenutka, a gospodin Milomir Glavčić, koji ima 95 godina, prati i ove vaše napore da kroz kredit od 47 miliona obezbedite mnogo novih dečijih vrtića. Gradu Kraljevu je on donirao 200 hiljada evra. Napravio je još jedan vrtić.

Tako da mislim da imate viziju. Imate misiju. Taj čovek je 1941. godine imao viziju i ostvario ono što i vi predviđate i planirate ovim zakonima.

Nažalost, ovi ih DS to nikada neće shvatiti. Zbog vremena i zbog mojih kolega ovde ću završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojčić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.