Poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas uopšte nisam imao nameru da govorim o zakonu o dualnom obrazovanju. Ali, zaista posle jučerašnjih neosnovanih, često kritika i uvreda, moram da konstatujem i da čestitam radnom timu gospodina ministra Šarčevića i posebno njegovom pomoćniku ministra, profesorici Gabrijeli Grujić Garić koji su sigurno uložili velike napore da se ovaj zakon dobro uradi i da danas bude na dnevnom redu.

Zašto imam poverenja u ovaj zakon? Sve kritike koje su često neosnovane, nisu zasnovane na nekim rezultatima istraživanja, na nekim studijama, na nekim naučnim eksperimentima, a gospođa Gabrijela Grujić se bavi naučno-istraživačkim radom iz ove oblasti. Neću se upuštati duboko u ovaj zakon, već su samo reći svoje utiske.

Moram reći da su te kritike bile zaista neosnovane i da će verovatno od ljudi koji su najviše kritikovali ovaj zakon, sutra prisvajati kao svoje zasluge za primenu ovog zakona. Budite spremni na to. Prema tome, nemojte izaći iz ove Skupštine razočarani, iz ovog doma, kao da je to jedan neuspešan posao, već budite ponosni na ono što ste uradili u proteklom periodu za ovih godinu dana. Niste sedeli skrštenih ruku, nego ste dali rezultat koji pet koraka znači za obrazovanje zemlje Srbije.

Toliko ću o ovome samo da kažem, žao mi je, a govoriću o Zakonu o potvrđivanju zajedničke Konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Ovo je oblast iz zaštite životne sredine i žao mi je što je zaista bio malo govora o ovom zakonu. Možda je treba biti ministar zaštite životne sredine na ovoj sednici, pa bi rasprava bila koncipirana i u tom smeru, zato što je ova oblast podeljena u Republici Srbiji na više ministarstva. U nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine, zatim u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, zatim u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koji su razlozi za potvrđivanje ovog međunarodnog ugovora. Zajednička Konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom se bavi širokim spektrom pitanja vezanim za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom i za upravljanje radioaktivnim otpadom civilnog karaktera. Pitanja iz njenog delokruga se ne odnose samo na zemlje sa nuklearnim energetskim programima, već i na one koje u svojoj primeni imaju jedino izvore zračenja u medicini i industriji. Faktor nedeljivosti prostora u slučaju eventualnih vanrednih situacija ili prekograničnog transporta i drugih relevantnih prekograničnih kretanja, takođe naglašava međunarodni karakter Konvencije i njenog predmeta uređenja i čini je značajno za sve zemlje.

Cilj donošenja ovog zakona je uvođenje viši standarda u sprovođenju mera nuklearne sigurnosti, efikasnija primena zakona, uspostavljanje sveobuhvatnije i savremenije regulative i kontrole nad izvorima jonizujućih zračenja, nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, a pre svega nad upravljanjem radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.

Sprovođenje odredaba Konvencije ide u susret ispunjavanju međunarodnih zahteva i obezbeđuje usklađenost na međunarodnom planu, omogućavajući tako lakšu i adekvatniju komunikaciju i koordinaciju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

Konvencija predstavlja prvi obavezujući međunarodno-pravni instrument koji odražava nameru i posvećenost država koje su u njene ugovorne strane, da u skladu globalnog režima, kojim se obezbeđuje zaštita ljudi i životne sredine, postignu i održavaju visok nivo sigurnosti u oblastima koje su predmet Konvencije.

Moram da kažem da je Konvencija usvojena 5. septembra 1997. godine u Beču, i Konvencija je otvorena za pristupanje svim državama, pa i Republici Srbiji, koja do sada nije uzimala učešće ni u jednoj od navedenih faza. Prema podacima iz 2013. godine, 69 država su ugovorne strane, a 42 potpisnice Konvencije, tako su ugovorne strane i sve bivše zemlje Socijalističko Federativne Republike Jugoslavije, zatim Albanija, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

Vlada i Skupština Republike Srbije su potrebu za sigurnim upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom prepoznale kao pitanje od posebnog značaja koje je potrebno rešavati na adekvatan način i u sklopu drugih pitanja vezanih za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. O tome svedoči napredak u inovaliranju pravno regulativnih okvira.

Zahvaljujem, kolega Rakonjac.
Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto govorimo o veoma značajnim zakonima, zakonima o obrazovanju, istaći ću da je reforma obrazovanja veoma značajna jer je to ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i težimo usvajanju novih znanja. To je jedini put ka novoj snazi koja je ovoj zemlji neophodna.

Znanje treba da vodi ovu zemlju i znanje treba da je oblikuje i da joj odredi ciljeve. Da, o tome je govorio naš predsednik Aleksandar Vučić, o tome je govorio u ovom domu ispred nas, iznoseći program Vlade avgusta 2016. godine, da je najvažniji zadatak Srbije da naučimo da učimo, da se specijalizujemo i da otkrijemo nova polja znanja i da postanemo kadri da ih rešimo. Tome služe reforme obrazovanja, da dobijemo sposobnije generacije, spremnije da odgovore na svaki zadatak, da razvijemo i da sačuvamo našu zemlju. Time ćemo isto i otkloniti sve štetne posledice koje je stvarala DS u ovom sistemu i sistemu pre nas.

Osnovne ideje dualnog obrazovanja uređuju se Zakonom o dualnom obrazovanju, koji ima za cilj uređenje učenja kroz rad za učenike srednjih i stručnih škola, unapređenje obrazovanja koje će biti prilagođeno potrebama privrede, povećanju obima i kvalitetu praktične nastave, izgradnje preduzetničkog duha kod mladih, podsticaj pokreta sopstvenog poslovanja i nastavak školovanja na strukovnim studijama i fakultetima.

Reforme sistema obrazovanja su veoma značajne i doprinose našem društvu, pa i našem školstvu, kao i našim institucijama na prostorima Kosova i Metohije, jer to dokazuje i sam dolazak gospodina ministra Šarčevića ovih dana u Kosovskoj Mitrovici, koji je obišao naše škole, naše predškolske ustanove, naše sisteme obrazovanja, kao i otvorio naučni sistem za mlade. Jer, samo sticanjem znanja pokušavamo da se odbranimo, sticanjem znanja pokušavamo da se ujedinimo i da pokažemo da samo ujedinjeni možemo dalje. Time je i „Srpska“ pokazala svoju pobedu u svim srpskim opštinama, i to je moć i znanje našeg naroda i našeg predsednika, koji nam dokazuje i našu sigurnost da je tu i da brine o nama.

Samo tako ujedinjeni moći ćemo da pobedimo i prevaziđemo mnoge probleme koji su nam naneti u ranijim laganjima Demokratske stranke, koja uopšte nije brinula o osnovnim sistemima našeg društva i društva na Kosovu i Metohiji u školstvu i obrazovanju. U danu za glasanje podržaću ove zakone u potpunosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ostalo mi je u ovom kratkom vremenu da vam pročitam zaključak Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju.

„Predlogom zakona se, bez dovoljnog sužavanje diskrecionih ovlašćenja, veoma značajna uloga u oblasti dualnog obrazovanja prepušta Privrednoj komori Srbije, koja je interesna i poslovno stručna organizacija privrednih subjekata. Poseban problem predstavlja to što Predlog zakona sadrži više nedorečenih i nepreciznih rešenja koja ostavljaju prostor za različita tumačenja i koja mogu pogodovati partikularnim interesima koji su u suprotnosti sa javnim interesom.

Na kraju, Predlog zakona sadrži i druge nedostatke koji se, pored ostalog, odnose na nepostojanje uslova i kriterijuma ili elemenata kriterijuma za imenovanje članova komisija, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja i prepuštanje ministru i Privrednoj komori da značajna pitanja uredi svojim aktom, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama.“

Zahvaljujem, vreme.

Još jedna rečenica, gospodine predsedavajući.
„Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je neophodno otkloniti identifikovane nedostatke, u cilju stvaranja adekvatnog pravnog okvira u oblasti dualnog obrazovanja.“ Hvala.

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, možda je dobro podsetiti se još jednom da smo ova dva dana pred nama imali četiri zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, pored toga i potvrđivanje Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i dve konvencije o nuklearnoj sigurnosti i sigurnosti upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadima.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moj kolega Vojislav Vujić je kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio o svim ovim zakonima iz objedinjene rasprave. Moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.

Ministre, na samom početku, ja moram da kažem da ste vi u više navrata ovde sa predsednikom JS Draganom Markovićem razgovarali o potrebi uvođenja dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije. Isto tako, s druge strane, zaista moram da kažem da se pokazala potreba privrede za adekvatnim kadrovima. Isto tako, iako imamo veliki broj nezaposlenih, imamo jednu, s druge strane, nelogičnost. Imamo za određenim zanimanjima potrebu i stalno otvorene konkurse da popunimo ta zanimanja.

S druge strane, kada je reč o dualnom obrazovanju, ministre, dobra stvar je da ste vi već dobili oko 2000 firmi koje su zainteresovane da uđu u sistem dualnog obrazovanja. Ako sve to uzmemo u obzir, mislim da je ovaj zakon, koji ste vi sa vašim saradnicima pisali, jedan veliki iskorak unapred, sa ciljem prilagođavanja srednjeg stručnog obrazovanja na prvom mestu sa privredom, sa potrebama u privrede, a sa druge strane smanjivanje broja nezaposlenih mladih ljudi do 25 godina i ona važna stvar, da naša privreda postane konkurentna, ne samo na regionalnom nivou, nego i na globalnom nivou.

Ministre, ono što, čini mi se, danas i juče nismo čuli, najvažnija stvar za koju se zalažete vi sa svim vašim saradnicima, čitava Vlada, a čini mi se i svi mi ovde poslanici, jeste da zaposlimo mlade ljude, a s druge strane da sprečimo odlazak mladih ljudi u inostranstvo. To mislim da je krucijalna stvar za koju se mi zalažemo.

Ista tako, treba biti potpuno otvoren i reći da je 2013. godine tadašnje ministarstvo, na čelu sa Žarkom Obradovićem, prepoznalo značaj dualnog obrazovanja. Imali smo tada nekoliko pilot projekata koji su dali odlične rezultate. Mislim da su svi ti učenici koji su završili dobili posao.

Kažem, imamo visoku nezaposlenost, iako se iz godine u godinu dobrim radom smanjuje ta nezaposlenost, ali i dalje imamo negde oko 450.000 nezaposlenih ljudi. Imamo visoku nezaposlenost mladih ljudi, ona se kreće negde oko 150.000 mladih ljudi, uzrasta od 15 do 24 godine, ili nema posao sa jedne strane, ili ne ide u školu.

Dakle, po ovom sistemu već sada imamo veliki broj škola koje rade po dualnom obrazovanju. Oni rade po različitim obrazovnim profilima koje su škole već imale, ali važna stvar, ministre, jeste da će se u spregi sa privrednim subjektima u mnogim gradovima otvoriti i novi obrazovni profili. Vi ste pre neki dan potpisali ugovor, čini mi se, sa ministrom vojnim, gde ste i u toj oblasti otvorili neka dodatna zanimanja. Ali, moram da vam kažem, moramo da slušamo i glas mladih ljudi. Mislim da trebamo na razno-razne načine da približimo određena zanimanja mladim ljudima. Ministre, mi danas u Srbiji imamo, recimo, određena zanimanja poput zavarivača, gde je početna plata preko 50.000 dinara i opet nemamo dovoljno ljudi, ona su stalno otvorena što se tiče konkursa da ti ljudi počnu da rade.

Isto tako, veoma važna stvar koju danas moram da kažem, jeste da završetkom po ovom stručnom usavršavanju mladi ljudi ne moraju da prestanu da se školuju, bez problema mogu da nastave školovanje i da završe fakultete, čak i magistrature i doktorate. Ali, ministre, nešto na šta bih zaista trebao da ukažem, i mislim da se to već čulo u parlamentu, a mislim da i vi i vaši saradnici mislite o tome, da razmišljamo u narednom periodu da uvedemo dualno obrazovanje na fakultete. Ja neću to više da širim, ali kažem da je to izuzetno značajna stvar koja bi trebala da dođe u nekom narednom vremenu.

Rekao bih nešto i o tome kakva je situacijama u školama. Ove godine smo imali nešto manje od 70.000 svršenih osnovaca, imali smo dovoljno mesta za sve đake, ali želim da vam kažem jednu značajnu stvar. Neće sve škole raditi po principu dualnog obrazovanja.

Mislim da negde oko 180.000 učenika već radi po principu srednjih stručnih škola i važna stvar je da u ovom trenutku imamo neki porast što se tiče gimnazija da ste tu ove godine povećali malo broj, ali ide se ka onoj magičnoj cifri od 40% da se usaglasi sa nacionalnom strategijom obrazovanja, koja predviđa, da kažem, 40%, a mi imamo trenutno 23%, ako se ne varam, je li tako? Ove godine smo imali najveću navalu ekonomske i medicinske škole.

Dobra stvar koju želim da istaknem jeste da smo na dobrom putu, kada je reč o dualnom obrazovanju, pokazatelji karavan „Duh mladosti“, koji je obišao čak 33 mesta, mislim da ste naišli na zaista dobre utiske i škola i privrede i đaka. To je jedna zaista dobra stvar i tu se vidi da je ovo dualno obrazovanje na pravom putu i da je dobra stvar za Srbiju.

Jedna stvar vrlo važna, neko će reći da treba da se ugledamo na nekoga, neko ne, ali ja sam siguran da je dobar primer kako je dualno obrazovanje organizovano, to je primer Švajcarske, Austrije, Danske i ostalih zemalja. Naravno, to dualno obrazovanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Ono ima svoje prednosti i mane, ali ono što želim da kažem, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, pa tako i naše dualno obrazovanje koje radimo ima svoju specifičnost. Ono sigurno nije isto ni sa jednim obrazovanjem.

Isto tako, ovde u parlamentu smo čuli danas da raznorazne škole, da kažem, rade već duže vremena po ovom modelu, ali ministre, moram da vam kažem, vi ste dobro upoznati, ja dolazim iz Kragujevca, mi tamo imamo Politehničku školu. Moram da vam kažem da ona od 1854. godine, kada je osnovana, pri Topolivnici, kada je imala 12 đaka, pa do danas, čini mi se, radi po tom dualnom obrazovanju. Imamo odličnu saradnju sa privrednim subjektima iz tog grada.

Kolega Kosaniću, molim vas da privodite kraju.