Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što budem govorio nešto više o Zakonu o dualnom obrazovanju, pre svega da izrazim zadovoljstvo zato što je ovaj zakon, odnosno ovaj Predlog zakona usklađen zajedno sa sindikatima. Takođe nešto što je veoma značajno jeste, i što pre svega izražavam svoje zadovoljstvo, i činjenica da je sprovedena značajna i sveobuhvatna javna rasprava jer je ona suštinski garant kvalitetnih zakonskih rešenja.

Sama činjenica da određeni poslodavci u našem privrednom sistemu ne mogu da zaposle ljude sa biroa zbog određene nekomptencije ili manjka veština, govori u prilog tome da je ovaj zakon trebao da bude donet i u ranijem periodu.

Ono što je činjenica i što mogu reći jeste da dosadašnja praksa da se ta praktična nastava, stručni deo nastave obavlja u školskim radionicama koje su generalno ne samo zastarele, već jednostavno pripadaju nekoj našoj zajedničkoj prošlosti, govori u prilog tome da je neophodno da se praksa obavlja pre svega u tehnološki razvijenim fabrikama, a ne u školskim radionicama gde deca jednostavno neće naučiti ono što im je neophodno za budući rad.

Paralelno sa tim, ne samo školske radionice već i nastavnici koji vode praksu nisu mogli da prate tehnološki napredak naše zemlje i uopšte civilizacije i ti nastavnici su takođe ostajali u prošlosti. Ovim predlozima mislim da se rešava i ta problematika.

Ono što smo mogli da čujemo kao glavnu primedbu opozicije jeste jeftina radna snaga, čak su se čuli, za mene, neki apsurdni termini kao što je zloupotreba, robovlasničko društvo itd, što je apsolutno nonsens. Zašto to kažem? Zato što o tome pričaju ljudi koji su aktivno učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji, koji su aktivno sprovodili pljačkašku privatizaciju.

Govoriću i o gradu iz koga dolazim, o Prokuplju. U Prokuplju nijedna fabrika koja je bila, govorim o državnim fabrikama koje su radile za vreme SFRJ i devedesetih godina danas ne rade. Na mestima gde su se nalazile danas su ruine, porušene zgrade, jad i čemer. Zar oni ljudi koji su učestvovali u tome mogu da govore o dualnom obrazovanju, o tome da naša deca moraju da budu pripremljena za tržišnu utakmicu, tržište rada jer je to suštinska stvar. Zar iko normalan treba da misli da jedno dete koje izađe iz škole treba da bude nesposobno za posao? To dete kada izađe iz stručne škole mora da bude pripremljeno ili za samostalan rad, dakle, u sopstvenoj režiji ili za rad kod poslodavca.

To je suštinska stvar, to je državni interes. Priča o nekom materijalnom obezbeđivanju učenika mislim da je kompletno zaokružena, jer u periodu kada se stiču znanja, kompetencije i veštine dobiti naknadu veću od 70% od minimalne cene rada je velika stvar. I sam sam bio na specijalizaciji kao lekar i za vreme specijalizacije sam primao naknadu kao lekar opšte medicine dok nisam naučio zanat i položio specijalistički ispit. Prirodno je da za vreme usvajanja znanja imaš i naknadu koja nije stoprocentna, ali je naknada.

Do sada se stručna praksa u različitim školskim radionicama, za rad u školskim radionicama nije bilo ni naknade, pa nije bilo bunta. Jednostavno, takve stvari ne razumem, osim što razumem da je reč o politikanstvu i zloupotrebi zaista plemenitih stvari. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji razmatramo danas praktično su ono što proizilazi iz onoga što smo negde pre mesec dana usvojili, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, tim važnim poslom koji smo završili pre jedno mesec dana postavljena je osnova, postavljen je temelj i dobili smo jedan temeljni, ili kako se kaže u pravnoj praksi krovni zakon koji pokriva ove oblasti koje mi danas razrađujemo, i analiziramo kroz usvajanje ovih zakona koji imaju karakter posebnih zakona.

Reč je, dakle, da mi zapravo usaglašavamo ove zakone i ove oblasti sa onim što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, ovim novim zakonima mi praktično imamo jednu projekciju svega ono što je sistemsko rešenje u osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle u Zakonu o osnovnom obrazovanju, u Zakonu o srednjoj školi, u Zakonu o predškolskom vaspitanju i naravno donosimo jedan novi zakon o dualnom obrazovanju.

Sagledavanjem svih elemenata i aspekata koji su sastavni deo obrazovno-vaspitnog procesa u predškolskoj ustanovi, osnovnoj školi i u srednjoj školi uviđa se neverovatno značajna složenost procesa obrazovno-vaspitnog rada, i dakle ta složenost ukazuje na ozbiljnost jednog ovako veliko i značajno posla.

Pomenuću samo neke oblasti koje se pojavljuju u ovim zakonima i koje su regulisane zakonskim rešenjima. Recimo, pitanje redovne nastave, dopunske nastave, zatim vannastavne aktivnosti, dodatna nastava, nastava razredna, predmetna, zatim podrška deci i učenika iz osetljivih društvenih grupa, nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastava na daljinu, kulturne aktivnosti škole, program školskog sporta i rekreativni program, program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, program zaštite od diskriminacije, zaštita životne sredine, program saradnje sa porodicom učeničke zadruge, zdravstvena zaštita u školi, zatim programi posebne pedagoške orijentacije, što je veoma interesantno i značajno pomenuti.

Konačno pomenimo opšte i posebne principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja, pa onda opšte i međupredmetne kompetencije na kraju osnovnog obrazovanja, kao i međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja.

Dakle, zaista je reč o jednom značajnom i složenom, odgovornom i teškom poslu iz ove oblasti, koju vi gospodine ministre vodite. Figurativno rečeno ova oblast može se reći da gradi od deteta čoveka obrazovanog, vaspitanog, kulturnog,

naravno nije to samo uloga vaspitno-obrazovnih ustanova i nije to samo stvar ovog resora, naravno da u jednakoj više-manje udela u tome ima i porodica, ali i drugi segmenti društva.

Rekao u ovom trenutku još nešto što je veoma značajno, a to pitanje je naročito aktuelno kroz princip racionalizacije vaspitno-obrazovnog procesa, odnosno obrazovanja. Dakle, u ime štednje i racionalizacije trebalo vi voditi računa da ne dođe do olakog gašenja, odnosno zatvaranja pojedinih škola gde imamo manji broj učenika. Srbija je suočena, u ogromnom prostoru i u njenom velikom delu prostora procesom depopulacije, naročito je time zahvaćena južna Srbija i istočna Srbija, a jednom kada se ugasi škola onda je to poslednji branik koji je bio, koji ipak zadržava ljude u tom kraju.

Dalje, značajno je reći, to je svakako za pohvalu, da sadašnja Vlada i vaše ministarstvo nastavlja sa poslovima renoviranja i rekonstrukcije škola, kao i gradnjom novih školskih i drugih objekata, sa velikim stepenom energetske efikasnosti, to je veoma značajno.

Takođe, važno je da učinimo na još većem obuhvatu predškolske dece. Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem u zemljama EU je veći nego kod nas. Ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u Srbiji, doduše, je u porastu. On je 2002. godine iznosio 32%, a 2016. i 2017. godine preko 50%, ali u tom pravcu treba svakako da nastavimo. Međutim, treba da budemo svesni činjenice da je obuhvat dece iz porodica nižeg socijalno-ekonomskog statusa manji, kao i broj dece iz seoskih sredina i ovo moramo menjati.

Kada je reč o dualnom obrazovanju, ali pre toga hajde da kažem i ovo što sam trebao na početku da kažem. Ovo što je posao u oblasti ovog resora pohvalio bih u ime poslaničke grupe SPS i smatram da politika ministarstva i ove Vlade ide, što se tiče obrazovanja i vaspitanja, u dobrom pravcu. Dakle, vašim dolaskom na čelo ministarstva nastavili ste dobru tradiciju nekih ministara iz ranijih perioda i ne sumnjam da će krupni rezultati uslediti sa vama na čelu ministarstva u ovoj oblasti.

Što se tiče dualnog obrazovanja, imali smo ovo i ranije u vidu škola učenika u privredi. Naravno da to nije isto, ali svakako da treba nastaviti u ovom pravcu, jer to podrazumeva zainteresovanost privrednih subjekata, bar onih kojima su potrebni pojedini profili, odnosno zanimanja do kojih oni u sadašnjem sistemu obrazovanja teško mogu da dođu.

Dakle, oni postaju važan partner, a u samom procesu je interesantna pojava instruktora i koordinatora, i to je zapravo jedan tandem, koji se sastoji od predstavnika škole i od predstavnika privrednog subjekta i oni u tom tandemu zapravo prave jedan sklop, jedan sistem u kome će se obezbediti i ono što je praktičan rad i ono što je suština tog zanimanja od strane stručnjaka iz privrednog subjekta. Sa druge strane, ono što je pedagoška strana itd, to se zadovoljava prisustvom koordinatora.

Naravno da bih se pridružio pohvalama naših škola, srednjestručnih škola o kojima je ovde bilo reči. Ja vrlo često posećujem, na primer, Poljoprivrednu školu u Požarevcu, ali ima sjajnih drugih škola, da ne ponavljam, koleginica Bošković je to pomenula. Sugerisao bih, gospodine ministre, ako je to moguće, da prilikom donošenja budžeta, kada budemo razgovarali o budžetskom sistemu, da vodimo računa da li je moguće da vratimo sopstvene prihode škola kojima je po tom zakonu to pravo oduzeto? U datom trenutku škole ne mogu blagovremeno da reaguju, a ide setva, ide zaštita bilja, idu kvarovi na mašinama itd. U budžetskom sistemu u nekim drugim oblastima, kao što je nauka, kultura itd, ta sredstva su ostavljena.

Smatramo da je u interesu obrazovanja i ovih škola, sa kojima zaista možemo da se podičimo, da se to vrati i ja vas molim da o tome razgovaramo i da se zajedno založimo.

Na kraju, rekao bih još jednom da poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pozdravlja vaše nastojanje, koje ide u dobrom pravcu, bez politike, ide profesionalno i nadam se da ćemo imati dobre rezultate. Naravno, podržaćemo ove zakone. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mislim da je možda zgodan momenat da vam samo kažem u vezi ovog poslednjeg što ste rekli. Znamo za taj problem i škole imaju zaista muku kako da poseju, kako da kupe hranu za životinje i sve ono drugo što oni tamo gaje i čime se bave, ali smo rešenje stavili u ova dva poslednja zakona, o osnovnoj i srednjoj školi, o kojima uopšte ne pričamo mnogo.

Rešenje đačke zadruge, u novim svojstvima, novom kapacitetu, je potpuno dobro rešenje koje će svakoj školi omogućiti da te sopstvene prihode, pa čak i nešto što je proizvodno ili nešto što je uslužno ili bilo šta, sama na neki način zaradi i da ostane njeno, pod uslovima, naravno, da se vodi tačna briga o svakom dinaru, da se stavi šta su prioriteti i da su zadrugari, to su rekli neki poslanici juče, i nastavnici i učenici. Mogu biti i roditelji i svi dobronamerni ljudi. Znači, jako je važno da im pomognemo u tome.

Ovih dana mi imamo jedan radni tim koji se intenzivno time bavi, uređuje taj pravni i finansijski okvir te priče, a mi ćemo svim ustanovama u Srbiji, kroz onu formu autonomije, sugerisati. Zadruge su ne samo korisne zbog toga, naravno, to je neka vidljiva korist, ono, baš korist, korist, ali ako govorimo sa aspekta vaspitne funkcije svake ustanove, ta korist vaspitna, kada govorimo o učenju za rad, uopšte o nečemu što mlad čovek mora da nauči od malena, u kući, a to je da zna da baci đubre, da zna da ode u prodavnicu, da zna da spremi svoj krevet, a od drugih stvari, i neće biti izrabljivan, sigurno, ni od svojih roditelja, ni od bilo koga u školi i s voljom će ove stvari raditi.

Mi smo pre neki dan potpisali ugovor sa „Srbijašumama“, javnim preduzećem, koji će biti nama partneri, kao što je Komora za ove stvari, kao što imamo partnere u privredi za skoro sve ciljeve koje smo istakli i to nas zaista drži visoko, čak i tamo gde nismo imali budžetska sredstva, upravo, recimo, gde će jedna vrsta sadnje ili gajenje rasada u svim seoskim školama biti moguće kao delatnost zadruge.

Znači, imamo zadruge koje rade softvere, gimnazijske, imamo mnogo dobre priče i dobre primere prakse. Ostaje da to zaista svakoj školi ponudimo kao gotov, dobar model. I evo rešenja za tu priču.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, nemoguće je ne primetiti da ste tu u ovom uvaženom domu, već se meri nedeljama. To zaista govori o ozbiljnosti sa kojom ste vi i Vlada Republike Srbije pristupili rešavanju ovoga problema, sa ozbiljnosti kojom pristupate kada je u pitanju revitalizacija tog srpskog obrazovnog sistema.

Moram reći, poštovani ministre, neće vam biti jednostavan zadatak.Nije jednostavno uspostaviti sistem koji je u proteklih 12 godina, u vreme vladavine Demokratske stranke, te pošasti koja se zove Demokratska stranka, uništen do temelja. Ali, to je bio u stvari samo jedan deo jednog šireg plana na uništavanju Srbije i njene omladine sveukupno.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Vratite se na temu, kolega Vujadinoviću.

Naime, nemoguće je danas, ministre, govoriti o obrazovanju a ne setiti se velikog Svetog Save i, na kraju krajeva, Vuka Karadžića i onih citata koje je on za svog života zabeležio i zapisao. Evo, ja ću vam samo jedan citirati. Kaže veliki Vuk, koga se, vidim, neki u opoziciji stide: „Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar, pa ako svako uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti“.
Pokazujete vi, uvaženi ministre, da ste kadri, pokazujete vi da ste ozbiljno pristupili ovome zadatku.
Moram da kažem, pre svega zbog Srbije, celo vreme, ovih dana i ovih nedelja sa vama su prisutni veliki broj saradnika, sad se već meri desetinama, i to govori i o ozbiljnosti sa kojom pristupate ovom problemu.
Naravno, vi ovim zakonom sada približavate realni sektor i privredu obrazovnom sistemu i misli da je to nedvosmisleno i i te kako korisno.
Imam iskustva, dolazim iz Subotice, gde imamo već četiri odeljenja koja su izašla, koji su svršeni maturanti, svi su bili angažovani, kako u stranim tako i u domaćim kompanijama. Nije jednostavno ni vraćati te kompanije nazad na noge. Naime, 12 godina pošasti Demokratske stranke u Subotici dovelo je do toga da izgubimo radna mesta. Evo, na sreću, sa gradonačelnikom Subotice i sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije došli smo do 6.000 radnih mesta u toj slobodnoj zoni. Ali, ta četiri odeljenja, moram vam reći, svi su ostali da rade u tim kompanijama – Industrija nameštaja „Bajmok“, industrija nameštaja „Budućnost“, fabrika nameštaja „Bačka Topola“, svi su ostali da rade.
Ostalo je više od stotine mladih ljudi da živi u Srbiji. To je velika korist za našu zajednicu, a na kraju krajeva, i završavam, mislim da je dosta toga danas i rečeno, hteo sam da iznesem ove argumente radi javnosti Srbije. Znam da ovim argumentima neću ubediti opoziciju da glasa za ovaj zakon. Završiću sa velikim Vukom Karadžićem kojeg se opet mnogi stide, u drugom citatu, Vuk Karadžić kaže – biseri se pred svinje ne bacaju.
Toliko gospodine ministre. Hvala vam što se trudite za ovu Srbiju i svakako da ću podržati ovaj zakon.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.