Hvala.
Na član 9. amandman je podneo Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Krsto Janjušević. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet je u funkciji razvoja privrede. Kao što je nova potpisana deonica Preljina–Požega nastavak puta LJig-Preljina, tako i ovaj budžet za 2018. godinu smatram nastavkom dobrog puta koji je krenuo ovim dobrim izvršenjem i dobrim budžetom u 2017. godini, puta koji vodi ka periodu 2018–2020. godina, gde je na kraju tog perioda projektovana kumulativna stopa rasta BDP-a od 11,4%, a na kraju ovog perioda očekuje se stopa nezaposlenosti od oko 8%, što je prosek zemalja EU.

O tome govore i brojke, konkretni podaci: 2012. godine stopa zaposlenosti 35,5%, 2013. godine 37,7%, 2014. godine 42%, 2015. godine 42,5%, 2016. godine 46,8%, 2017. godine 48,2%. Stopa nezaposlenosti: 2012. godine 23,9%, 2013. godine 22,1%, 2014. godine 19,2%, 2015. godine 17,7%, 2016. godine 13,8%, 2017. godine 12,9%. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac, po amandmanu. Izvolite.

Meni je drago što ova Vlada i ovo ministarstvo značajnu pažnju posvećuju budućem industrijskom razvoju ove zemlje i, naravno, kao preduslov bilo kakvog razvoja jeste obezbeđivanje kvalitetne infrastrukture.

Prethodni govornik je spomenuo Koridor 11, koji je započet. Delovi su već izrađeni, odrađeni, ali je kompletna trasa utvrđena i već se zna da će se spojiti sa Boljarima, da će preći preko Pešterske visoravni i to je zaista nasušno za kraj iz kojeg ja dolazim.

Celom rutom ovog puta biće praktično zaustavljeno iseljavanje i migracija, jer su ovi krajevi do sad već opusteli i ovaj način obnavljanja i stvaranja nove putne infrastrukture zaista predstavlja prvi korak u sanaciji i populacije, ali i budućeg razvoja koji ovaj kraj mora doživeti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta, po amandmanu.

Ja ću govoriti o amandmanu koji se odnosi na rešavanje problema Srba u regionu.

Naime, sa područja Federacije BiH, već sam rekao, proterano je preko pola miliona Srba. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, na području Federacije BiH je živelo preko 570.000 Srba. Po najnovijem popisu iz 2013. godine registrovano je da na području Federacije BiH živi svega 56.000 Srba. Ova razlika između ova dva popisa najbolje govori da se radilo o jednom sistematskom etničkom čišćenju Srba sa područja Federacije BiH.

Mnogi Srbi su pokušali da ostvare svoja prava podnoseći zahteve za obnovu i naknadu štete. Nažalost, pravosuđe BiH je etnički motivisano pravosuđe. Srbi nisu uspeli ni pojedinačnim tužbama, ni kolektivnim tužbama da ostvare naknadu štete. Nažalost, ni nadležno ministarstvo za izbeglice BiH je odbijalo zahteve za obnovu tražeći stalno nove dokumente, nove dokaze. I, jednostavno, ljudi nisu mogli da prikupe svu tu dokumentaciju da bi dobili obnovu ili, ponavljam, naknadu štete.

Dajem primer samo jedne porodice. To je Radoje Mitrović iz sela Smoluće, opština Lukavac u Tuzlanskom kantonu, koji je napustio svoju kuću višespratnicu. Nažalost, kad se vratio, kuća je bila potpuno uništena. Pokušao je i zahtevom za obnovu, pokušao je i sa tužbom za naknadu štete. Nažalost, nije u tome uspeo.

Imamo čak i jedan slučaj Regionalnog udruženja za izbegla i raseljena lica iz Bijeljine, koji su podneli čak 3.500 kolektivnih tužbi za naknadu štete. Nisu u tome uspeli.

Dakle, Srbi, proterani Srbi iz Federacije BiH ne mogu, nažalost, da ostvare svoja osnovna prava, ni pravo na obnovu, ni pravo na naknadu štete. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Amandman je na član 9. On se primarno tiče člana 61. Zakona o budžetskom sistemu.

Zahvaljujući makroekonomskim parametrima, fiskalnoj politici koja se vodi odgovorno, Vlada Republike Srbije u poslednje tri godine nije učinila rebalans republičkog budžeta. To samo govori koliko je Vlada odgovorno, transparentno i jasno planirala rashode, a istovremeno, planirala i prihode u budžetu Republike Srbije. I, kada smo pre nekoliko dana raspravljali o izmenama Zakona o budžetu za 2017. godinu, nije se suštinski radilo o rebalansu, zato što u članu 63. se jasno kaže da samo izmena na aproprijacijama podrazumeva rebalans budžeta.

Ovim članom mi upravo dajemo mogućnost lokalnim upravama, odnosno Vladi Republike Srbije, direktnim korisnicima budžeta, da kada dođu u situaciju da u toku godine imaju promene na aproprijaciji, učinimo to ne više sad na nivou od 5% predviđene aproprijacije, nego to učinimo na 10%.

To je uobičajena i normalna stvar. Za direktne korisnike koji se nalaze za budžetu Republike Srbije biće potrebna odluka Vlade Republike Srbije. Za direktne korisnike koji se nalaze na lokalnim budžetima biće potrebna odluka lokalnog organa koji se bavi finansijama. Sve to znači da će i ovako uređeni sistem biti samo transparentniji, jasniji i precizniji.

Naravno da se tu vidi naša ideja da fiskalni sistem koji smo doveli u red, a istovremeno i u operativnom smislu praćenje izvršenja tog sistema, funkcioniše bolje. Naš napor je jasan da taj sistem moramo neprekidno dograđivati, menjati i učiniti ga da budžet Republike Srbije i lokalnih organa bude što efikasniji. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Kovačeviću.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Govoriću o amandmanu koji se odnosi na rešavanje brojnih problema Srba u regionu. Posebno želim da istaknem tragičnu činjenicu da su nad Srbima i u Federaciji BiH, i u delu Republike Srpske, i u Hrvatskoj počinjeni brojni ratni zločini. Samo ću navesti neke od tih zločina sa područja Federacije BiH i Republike Srpske.

Veliki zločin pod nazivom „Tuzlanska kolona“, zatim zločini nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, brojni zločini nad Srbima u Sarajevu od strane tzv. armije BiH. Prema podacima Saveza logoraša Republike Srpske, samo je u Sarajevu bilo 126 logora za Srbe. Zatim, veliki zločini Petog korpusa Armije BiH na području 13 zapadno krajiških opština, da ne govorim o zločinima u Srebrenici gde su snage Nasera Orića pobile preko 3.000 Srba.

Inače, u javnosti se govori o lažnoj tezi kako je tobože Srbija izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu. Sada imamo poslednju presudu Haškog tribunala bivšim liderima tzv. Herceg-Bosne gde je utvrđeno da je agresiju na Bosnu i Hercegovinu izvršila Republika Hrvatska, odnosno da je organizator udruženog zločinačkog poduhvata bio Franjo Tuđman sa svojim saradnicima. Inače, prvi akt agresije na BiH izvršile su regularne hrvatske snage 1992. godine kada su napale srpsko selo Sjekovac, u opštini Bosanski Brod, u Bosanskoj Posavini, kada su izmasakrirali 70 srpskih civila, među njima značajan broj dece, žena i staraca.

Nažalost, pravosuđe BiH je etnički motivisano pravosuđe. To pravosuđe, nažalost, nema jednak pristup prema procesuiranju svih ratnih zločina. To je ono što nije dobro i to je moj apel stalno EU da insistira da pravosuđe BiH, kao i pravosuđe Hrvatske budu nezavisna i nepristrana pravosuđa i da svi ratni zločinci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, budu kažnjeni, a sve žrtve da budu jednako poštovane. Hvala.