Hvala predsedavajući.
Ovde praktično usklađujemo sa članom 1. u kome ponavljamo ključnu argumentaciju da je način na koji je Vlada štedela u članu 1. potpuno pogrešan, da je zavukla ruku u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Smanjenje deficita je dobra stvar, ali ovo je pogrešan način i on nas je koštao jako malo privrednog rasta.
Znači, MMF je od 2014. godine do 2016. godine poredio rast bruto društvenog proizvoda u celom regionu. Srbija ima 1,66 i nalazi se daleko na začelju te liste. Na primer Kosovo kao deo Srbije ima rast od 9%. Znači, ova politika koju sprovodi Vlada povećanje poreza, otimanja plata i penzija, praktično se reflektuje na kraju na taj privredni rast. Mi smo predložili potpuno drugačiji koncept budžeta, koji je okrenut ka domaćoj privredi.
Prvo, uvođenje reda. Imamo u budžetu oko 42 milijarde dinara bačenih subvencije različitih vrsta. Mi mislimo da je to pogrešan model podsticanja privrede. S druge strane, 30 milijardi dinara koje idu na aktiviranje garancija nesposobnim direktorima javnih preduzeća. Šta ovo znači praktično? Pa, kada država uvek tu uskače da zakrpi sve rupe, koje je nesposobni menadžment napravi, onda oni nemaju nikakvog razloga da se ponašaju odgovorno, pošto će na kraju neko uvek drugi da plati. Mi sa tom praksom moramo da prekinemo. To sam i uradio dok sam bio ministar privrede. Ovakve stvari nisu mogle u budžetu, koji sam predložio, koji je usvojila Skupština, ovih stavki nije bilo. Zatim imamo 18 milijardi dinara na raznorazne kazne i penale. Praktično država treba da ide u susret tim stvarima, da rešava ta pitanja, ne da čeda da joj sudovi presuđuju i da troškovi budu ogromni.
Znači, šta smo predložili umesto svih ovih stvari ovog, praktično, javašluka koji imamo? Kada se uvede red u državu i nemamo ovakve stvari, možemo da uradimo mnogo toga. Između ostalog, možemo da povežemo radni staž i vratimo zaostale zarade za sve zaposlene u svim društvenim preduzećima, u restrukturiranju, i u stečaju. Znači, ovo je upravo ono što sam i predlagao i bilo je u budžetu 2014. godine, ukinuto je kad sam podneo ostavku. Građani trebaju to da znaju. Imali bi već urađeno da je taj budžet ostao na snazi, da ga nisu promenili i onda na kraju smo završili sa ogromnim gubicima po svim tim firmama i na kraju je Vlada krenula u zatvaranje svih
tih preduzeća.
Zatim, imamo povećanje budžeta za zdravstvo za 10 milijardi dinara, jako važno nema novca za osnovne potrebe, zatim, stvaranje … kapital industrije u Srbiji i to je bilo u budžetu 2014. godine po mom predlogu - četiri milijarde dinara, zatim sredstva za besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Znači, isplata ratnih dnevnica za rezerviste, ovo je takođe važna stavka. Znači, ne da čekamo presude, nego da to rešimo unapred i najvažnija stavka rasterećenja privrede je smanjenje doprinosa i to da se uvede jedan deo na koji se ne plaćaju doprinosi, tako da na minimalnce nema doprinosa na zdravstvo i da polako pređemo sa ovog Bizmarkovog na Bevridžov model finansiranja zdravstva.
U budžetu ima novca, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo, ne uvodi se red, a ne troši se tamo gde je interes građana Republike Srbije. Mi smo ovim taj budžet potpuno okrenuli i pokazali da je moguće imati odgovoran budžet i raditi stvari koji su u interesu građana i privrede, a ne privilegovanih partijskih kadrova koji troše milione i milijarde dinara svake godine. Hvala vam.