Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Slavica Đukić Dejanović.

Izvolite, gospodine Zukorliću. Imate još dva minuta.

Zahvaljujem.

Pomenuli smo obrazovanje i želim da istaknem da ovaj formalni aspekt reforme obrazovanja ide jako dobro, kao što mi posebno skreće pažnju centri izuzetnosti, kao što je Petnica i drugi centri. Sve su to veliki iskoraci.

Ono što je bila moja sugestija je da pokušamo bar regionalno i ovo, i ove centre rasporediti, pa da bar svi okruzi ili regioni dobiju po jedan takav centar, jer ono što brinem je samo da nam ne prođe suština pored ovoliko dobrih formalnih mera.

Svakodnevno sam u komunikaciji sa studentima. Primećuje se da prva godina na fakultetima, uglavnom tu primetite veliki polet, velika očekivanja, mnogo talenata, ambicija i nekako te ambicije padaju drugom, trećom i četvrtom godinom. Dakle, nekako se stiče utisak da imamo, možda metodički, možda psihološki, kako god, ne znam, ali ne dovoljno efikasno profiliranje studenta i sutra svršenika u pogledu njegovih ambicija. Nekako nam se događa da uglavnom proizvodimo vagone mnogo manje lokomotive. Produkt toga biva da jedan mali broj nađe uhlebljenje u nekom državnom poslu, ostali idu na zapad i mi postajemo neka vrsta, izvinjavam se, ali ovaca za šišanje, i to besplatno.

Tu bih samo istakao potrebu da fokus bude na toj suštini, da istražimo mogućnost očuvanja ambicije koju srednjoškolac ima u svom poletu kad dolazi na prvu godinu i da je ili očuvamo ili podstaknemo do četvrte godine, da diplomac kaže – ja ću zaposliti pet onih koji nemaju diplomu, a ne - ko će meni dati posao? Hvala vam na odgovorima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
(Vojislav Šešelj: Povreda Poslovnika.)
Ne, nema povrede Poslovnika u ovom delu.
(Vojislav Šešelj: Nema po Poslovniku kada je na dnevnom redu sednica u vezi sa aktuelnom temom.)
Ne, ali sve je vezano za postupak kontrole nad radom Vlade, verujte. I to je do sada uvek bila praksa.
(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku ima pitanja. Pogledajte Poslovnik, član 216.)
Na sve se odnosi postupak kontrole rada nad Vladom, verujte. To je do sada bila praksa.
Izvolite, Zoran Živković ima reč.

Hvala lepo. Pravo je zadovoljstvo imati priliku da se postave pitanja Vladi. Imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje predsednici Vlade i ministarki saobraćaja – da li je tačno da se „Etihad“ povlači iz „Er Srbije“, a da će to biti posledica velikih gubitaka koje ta kompanija ostvaruje, nezadovoljna nivoom javnih i tajnih subvencija koje dobija?
Drugo, po kom osnovu, po kom pravnom aktu i sa kojom namerom Vlada potpisuje tajne sporazume, između ostalih, i Sporazum o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“, jer je to javna imovina, to je imovina svih građana Srbije i tu nema nikakvog razloga da bilo koji deo tog sporazuma, tog ugovora bude tajan, posebno kada se to radi na tako dug period i sa tako velikim iznosima para?
Treće pitanje – da li je tačno da se zbog neispunjenih uslova koje je Vlada Srbije preuzela na sebe, država Srbija prekida saradnja sa „Fijatom“ i da do kraja godine, odnosno početkom sledeće godine „Fijat“ izlazi iz Kragujevca, odnosno prestaje proizvodnja u Srbiji?
Pitanje sam mislio da postavim i predsednici i ministru Dačiću, ali koliko vidim njega nema – da li je Vlada spremna da napravi strategiju spoljne politike Srbije, da je usvoji, da je predloži, da je predstavi građanima Srbije i narodnim poslanicima da bismo znali koja je naša politika, koja su naša spoljno-politička usmerenja, jer ovako kako se danas vodi deluje kao lutanje od zatvorene knjižare do zatvorene kafane? Da li je gotova strategija nacionalne bezbednosti koja je važna za Poglavlje 31, a koliko se sećam neka radna grupa na tu temu je napravljena još krajem 2016. godine? Nemamo nikakav dokument, a vidimo da je bezbednost građana Srbije i iznutra i spolja vrlo ugrožena. Ono što se dešavalo poslednjih dana je očigledan dokaz za to, a mi nemamo strategiju.
Zašto se, to je pitanje za predsednicu Vlade, kao predsednicu i kao ženu, to je pitanje i za gospođu Đukić Dejanović i za sve druge, kasni u isplatama naknada trudnicama i porodiljama?
Refundacija firmama koje to isplaćuju umesto države za septembar i oktobar prošle godine izvršena je tek pre neki dan, što je potpuno suprotno onome što se priča o natalitetu.
Treća stvar, zašto se kasni sa povraćajem PDV, rok za to je 45 dana, a svi oni koji traže po zakonu povraćaj PDV su usmereni na to da ih poreska uprava plaši da ako to traže da će dobiti poresku inspekciju?

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Hvala vam poštovani narodni poslaniče, što bi se kolokvijalno reklo, na ovim pitanjima, realno ste mi nabacili volej. Dakle, da li se Etihad povlači iz „Er Srbija“, ali neverovatna su pitanja, stvarno, ne znam da postoji bilo kakva istina u njima, ali dobra su, dosta maštovita.
Da li se Etihad povlači iz „Er Srbije“? „Er Srbija“ je odlično pitanje, pitanje o kome mi volimo da razgovaramo. Dakle, uprkos svemu što možete da pročitate o „Er Srbiji“ i vestima o „Er Srbiji“, dezinformacijama o „Er Srbiji“, svi operativni pokazatelji poslovanja „Er Srbije“ ukazuju na rast.
U 2017. „Er Srbija“ je imala 2,617 miliona putnika, što predstavlja povećanje broja putnika od 90% u odnosu na 2013. godinu. Dakle 2017. u odnosu na 2013. 90% povećanje broja putnika u „Er Srbiji“. Količina prevezene robe, takođe 2017. u odnosu na 2013. godinu skoro četiri puta više. Godine 2013. bilo je 1,618 tona, 2017. godine 6,158 tona.Povećan je broj aviona za 23,5%. Modernizovana je flota. Godine 2014. smo nabavili 10 novih aviona. Godine 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion „Er bas A 3030“. Da ne pričam o novim rutama koje su uvedene. Svakako 2017. godine „Er lajn market lider“ proglašava „Er Srbiju“ za lidera na tržištu avio kompanija.
Tako da što se tiče „Er Srbija“ ja se nadam da sam vam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi „Er Srbija“ i da ona posluje u skladu sa svim planovima i da se svakako takmiči na jako konkuretnom tržištu. Zato što se takmiči na tako konkurentnom tržištu, a ima profesionalni menadžment, da, nekad su potrebne i nepopularne mere, zato što to nije kompanija koja se politički vodi, ali zato imamo ovakve rezultate. Tako da je „Er Srbija“ zdravo i dobro. Hvala vam na tom pitanju i brizi za njih.
Što se tiče tajnog sporazuma za Aerodrom „Nikola Tesla“, da krenemo prvo oko poređenja šta je danas Aerodrom „Nikola Tesla“ u odnosu na to šta je bio Aerodrom „Nikola Tesla“. Dakle, ako poredimo 2010. i 2017. godinu, broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, zahvaljujući čemu - zahvaljujućim svim ovim uspesima smo mi mogli da imamo uspešno izveden tender za koncesiju, odnosno javno privatno partnerstvo sa elementima koncesije, i da dobijemo cenu koja je otprilike 1,5 milijardi evra na 25 godina, nakon čega se sve ovo ukupna imovina vraća Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.
Dakle, broj putnika je gotovo dupliran, odnosno porastao je između 2010. do 2017. godine za neverovatnih 198%. Broj poletanja i sletanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2017. u odnosu na 2010. godinu uvećan je za 33%. Predmet robe i pošte u 2017. godini uvećan je 2,4 puta. Ukupni prihodi, što je posebno važno za građane Republike Srbije zato što, kao što kažete, to jeste naša imovina povećani su 50% sa 6,4 na 9,6 milijardi dinara i neto dobit u 2017. godini uvećana je za 69% sa 1,9 na 3,3 milijarde dinara. To samo zahvaljujući promeni menadžmenta i profesionalnom upravljanju Aerodromom „Nikola Tesla“ na period kada ste vi upravljali aerodromom.
Zahvaljujući tome, a i ponovo, da bi osigurali još profesionalniji menadžment i uvećanje vrednosti imovine u interesu građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije se odlučila da potraži strateškog partnera kroz koncesiju. Da ne bi prodavali našu imovinu, već da bi uveli one koji su na svetu najbolji u vođenju aerodroma, kako bi povećali prihod i za male akcionare i za državu, investirali sopstvena sredstva u infrastrukturu aerodroma, naravno i oni ostvarili profit bez ikakve sumnje, jer zašto bi investirali, da bi se za 25 godina sve to tako vratilo građanima Republike Srbije.
Napravljen je tender, koji, čini mi se, možda u Srbiji do sada nije viđen, do te mere transparentan, gde su se javile sve najveće svetske kompanije i konzorcijumi za upravljanje aerodromom. Izabran je francuski „Vans“ koji je bez sumnje jedna od najboljih, ako ne i najbolja svetska kompanija u ovom poslu i to ni manje ni više nego za milijardu 461 milion evra konzervativne procene koju će dobiti Republika Srbija od ovoga, a kako kažem, nakon 25% se vraća.
Od tih milijardu i 461 milion evra - 501 milion evra dobija Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije kroz jednokratnu koncesionu naknadu kada se finansijski zatvori ovaj posao, što se očekuje do kraja septembra.
Kada se finansijski zatvori ovaj posao, tada je moguće objaviti ugovor. Ali, pre toga, u skladu sa Zakonom o javno-privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora će biti registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija najkasnije u roku od mesec dana od dana potpisivanja, odnosno 21. aprila ove godine. Tako da pristup ugovoru može da se ostvari od tada, a kompletan ugovor će biti transparentan kada se finansijski zatvori cela konstrukcija.
Pored ovoga, hoću da kažem da u ovom poslu učestvuju i međunarodne finansijske institucije, pre svega najverovatnije Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska institucija kao deo Svetske banke i Evropska investiciona banka je izrazila svoje interesovanje za učešće u ovom ugovoru.
Tako da postojanje, prvo - transparentne procedure je potpuno. Drugo, dobijanje koncesije od strane jedne od najpoštovanijih i najboljih evropskih, ali i svetskih EU kompanija, francuske kompanije „Vans“, kao i učestvovanje međunarodnih finansijskih institucija, mislim da otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona, mimo interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije, zato što su upravo ovakvi partneri u stvari osigurali da je ovaj ugovor najbolji mogući. Ali, mi i dalje insistiramo sa partnerima na tome da se ugovor u celosti objavi.
Što se tiče „Fijata“, mi smo i dalje u stalnom komunikaciji sa „Fojatom“. Vlada Republike Srbije ima dva člana nadzornog odbora u „Fijatu“. Mi smo takođe, kao što znate, imali ulogu medijatora u pregovorima između sindikata i poslovodstva „Fijata“ i izdejstvovali da se potpiše novi trogodišnji ugovor, što svakako donekle osigurava poslove tih ljudi. U privatnom sektoru nikada ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo mi videti da ugovor kakav je potpisan sa „Fijatom“ u to vreme kada je „Fijat“ dolazio u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer taj nije bio u interesu građana Republike Srbije, a mi ćemo štititi interese građana Republike Srbije i videćemo da sledeći ugovor bude u interesu građana, ali tako da „Fijat“ ostane, što nije bio slučaj ranije.
Što se tiče strategije spoljne politike Srbije, mislim da spoljna politika Srbije nikada jasnija nije bila. Ako vi ne znate koja je naša spoljna politika, onda je svakako to samo vaš problem, zato što mislim da svi ostali građani Republike Srbije znaju koja je spoljna politika Vlade Republike Srbije i Republike Srbije.
Dakle, naš strateški interes je EU. Republika Srbija se neće, a nema ni potrebe da se odriče svojih tradicionalnih prijateljstava, ali i prijateljstava koja danas nama donose ekonomsku korist koja nam je potrebna. Nama je potrebno da imamo dinamičniji, brži, održiviji privredni razvoj. Za to mi moramo i želimo da sarađujemo i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Indijom i SAD i to je najbolja moguća politika, koja je isto tako dosta različita nego politika u prethodnom periodu, kada ste imali politiku koja je zavisila od lokacije na kojoj se nalazite u tom trenutku. Ako ste slučajno u Briselu, onda imate jednu priču, ako ste u Vašingtonu imate drugu priču, ako ste u Moskvi imate treću priču, a van ova tri centra nigde drugde niste ni bili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

Samo bih da dopunim, pošto ni kolega Dačić, a čini mi se ni Vulin, ako dobro vidim nisu tu, pa samo da vam pojasnim vezano za vaše pitanje, pošto ste pitali za strategiju spoljne politike.
Generalno, ne radi se strategija spoljne politike, radi se zakon o spoljnim poslovima i radi se strategija nacionalne bezbednosti. U strategiju nacionalne bezbednosti su uključeni svi spoljno-politički orijentiri, znači države, naravno, uz deo koji se odnosi na bezbednost i, naravno, deo koji se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Mi smo zapravo još prošle godine, čekajući evropsku globalnu strategiju, da ne bismo dva puta radili isti posao, počeli sa izradom Nacrta strategije. Nacrt je završen, dakle govorim o nacionalnoj strategiji bezbednosti. On se, prema mojim informacijama od kolega iz Ministarstva odbrane, nalazi kod predsednika. Nakon toga on ide na javnu raspravu, nakon toga Vlada usvaja i onda ide u Skupštinu. Prema tome, to je informacija precizna vezano za dokumente za koje ste pitali.
Što se tiče zakona o spoljnim poslovima, takođe je urađen nacrt, ali dobro, vezan je za vaše pitanje, tako da verujem da će i on u najskorije vreme biti predmet debate i u ovom parlamentu.