Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić.
Izvolite.

Samo ću da dodam jednu stvar, dobro je da vidite da na ovom stvarno radimo timski, jednu stvar koja je važna a na koju su nam skrenuli pažnju neka udruženja roditelja i potpuno su u pravu. Mi ćemo ići na izmenu Zakona o PDV-u, zato što nismo dobro uradili prelazne i završne odredbe, tako da pošto će Zakon o zaštiti, finansijskoj podršci porodica sa decom, stupiti od 1. jula, onda će sva ona deca, u stvari, koja se rode do 1. jula Poreska uprava će i dalje za njih obračunavati povraćaj PDV-a, tako da ne bi imali nikakvih, dakle Poreska uprava će to nastaviti da radi skroz do 1. jula, pa će se to produžiti, onda taj rad Poreske uprave za još dve godine. Dakle, i to ćemo promeniti.
Još jedna stvar, deluje kao sitnica, ali verujem da stvarno nije, i u odnosu na roditelje novorođenih beba, to je ovo sve što radimo u smislu elektronske uprave. Dakle, vi znate da smo mi sada pustili i drugu fazu ovog projekta – Bebo, dobrodošla na svet. To u ovom trenutku radi u Leskovcu, Zrenjaninu, Beogradu i Loznici, puštamo sada u Smederevu i do kraja septembra sva porodilišta u Srbiji treba da implementiraju ovaj projekat kojim će, uz to što se roditelji samo sa ličnom kartom odmah prijavljuju bebu za dokaz o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i karticu zdravstvenog osiguranja, odmah se prijavljuju za roditeljski dodatak, tako da nisu potrebni nikakvi dodatni dokumenti.
Sve se odmah završava u porodilištu i vi samo dobijate sms poruku na telefon da će vam pare leći na račun u roku od 45 dana, što je stvarno značajno zato što je to bila jedna od onih stvari gde ste vi morali tri dana da uzmete s posla da bi obišli sve šaltere i skupili sve papire. Tako da i na tome radimo, ali to je svakako najmanje što možemo da uradimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginice Kovač imate dodana tri minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Jedno od mojih sledećih pitanja bi upravo bilo da mi zapravo ukoliko želimo retroaktivno da primenimo ove mere moramo da menjamo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom i kada će do toga doći, ali sada sam shvatila vrlo skoro i to pre 1. jula. Baš sam našla da određeni, znači prelazne i završne odredbe kažu da deca rođena pre primene ovog zakona od 1. jula, na njih će se odnositi stari iznosi, ali mi je drago što čujem da će se i na njih ipak odnositi novi.

Moje sledeće pitanje je takođe vezano, naravno, za ovu temu i tiče se nekih izjava koje sam ispratila ovih dana, raznih ministara, sada konkretno ministarke Slavice Đukić Dejanović, a vezano je takođe za strategiju podsticanja rađanja i za vantelesnu oplodnju.

Vi ste rekli da je jedno od razmišljanja da će od sada i oni roditelji koji žele drugo dete imati mogućnost da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači idu na vantelesnu oplodnju, ako su novinari to dobro preneli, ako sam dobro razumela, rečeno je da se radi o onim roditeljima koji su i prvo dete dobili iz vantelesne oplodnje.

Moje pitanje je možda i za ministra Lončara, pošto ste malopre u svom odgovoru rekli da se svakako radi na ovim pitanjima – da li se možda razmišljalo o onim roditeljima koji se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom? Znači, da li se razmišljalo o onim parovima koji imaju već jedno dete koje su dobili prirodnim putem, ali su prošle godine, oni se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom i da se i za njih otvori mogućnost da po trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ipak idu na vantelesnu oplodnju?

Pošto sam ja iz Zrenjanina, navela bih primer Zrenjanina, koje je upravo pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju gradu Zrenjaninu u 2017. godini, utvrdio da pravo na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju mogu ostvariti parovi u kojima muškarac nema dece ili nema žive dece i žene kod kojih je utvrđen sekundarni sterilitet, koje imaju jedno dete, ali nemaju uslova da prirodnim putem dobiju drugo dete, Svetska zdravstvena organizacija kaže da pravo na zdravlje, pa samim tim pravo na reproduktivno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i nažalost suočavamo se s time da u Srbiji problem steriliteta zahvata približno između 15 i 17% parova reproduktivnog doba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Slavica Đukić Dejanović.
Izvolite.

Naravno, ponovo zahvaljujem na ovom izuzetno značajnom pitanju. Za oko 600.000 parova koliko ih ima u ovom momentu i koji sa pažnjom prate, zaista prava pitanja koja se tiču jednog od najbitnijih osećanja koja čovek uopšte može imati, roditeljskog, a za neke nažalost je ono moguće da bude ostvareno isključivo biomedicinski potpomognutom oplodnjom.

Mi smo u ovom momentu, ceneći naravno i finansijski potencijal, zaista kao Vlada, došli do zaključka da je moguće da, pre svega, pomerimo granicu na nacionalnom nivou za 42 godine i da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tri pokušaja finansira se iz Republičkog fonda.

Takođe smo ocenili da najveću šansu da postanu roditelji, po drugi put, imaju oni koji su isključivo na taj način, iz biomedicinski potpomognute oplodnje i tog postupka postali roditelji i prosto uzimajući u obzir i finansijske mogućnosti i potrebu da što većem broju parova, koji nisu u stanju da na uobičajeni način postanu roditelji to omogućimo, rukovodili smo se nekom realnošću, ali smo održali i držimo stalnu komunikaciju sa jedinicama lokalne samouprave iz budžeta koji nisu veliki.

Najveći broj jedinica lokalne samouprave donosi svoje programe, uključujući biomedicinski potpomognutu oplodnju i upravo sugeriramo ovo što ste vi rekli, kao što smo i sugerirali da za slučaj da iz četvrte trudnoće rode se blizanci, jedno od njih će iz nacionalnog nivoa biti obezbeđeno sa 18 hiljada do kraja desete godine života, a predlažemo da drugo bude obezbeđeno iz jedinice lokalne samouprave teritorije na kojoj živi.

Dakle, mi mislimo da ti komplementarni programi koji su nacionalni i lokalnog nivoa i zbog toga smo sa predsedništvom zajednice opština i gradova imali vrlo konkretne i otvorene razgovore, mislimo da će to biti pravi podsticaj u ovom momentu, a naravno već sledeće godine ići ćemo na to da se obezbedi veći fond i uzećemo u obzir vašu sugestiju, odnosno želje velikog broja poslanika da se stimuliše ovaj način mogućnosti da se postane roditelj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Koleginice Kovač, imate još dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se na odgovorima, u nadi da će se zaista roditi sve više i više beba u budućnosti. Ja bih kao završni komentar, nažalost, samo podsetila na neke demografske podatke, najpre u Vojvodini, a to je da je na osnovu indeksa starenja stanovništva AP Vojvodina u poodmakloj fazi demokratskog starenja i da u Vojvodini od 45 lokalnih samouprava, čak 32 lokalne samouprave spadaju u demografski ugrožena ili u demografski krajnje ugrožena područja.

Najteža situacija je, kao što smo to čuli na samom početku, u seoskim područjima. Ja se zaista slažem i smatram da je potreban poseban scenario razvojne podrške za sva ta područja.

Nažalost, po podacima popisa koje imamo iz 2011. godine, najzastupljenija su dvočlana domaćinstva, samačka domaćinstva, sa učešćem u ukupnom broju domaćinstava više od 22%, zatim tek tročlana i četvoročlana domaćinstva u Vojvodini. Posmatrano prema regionima, jednoporodična domaćinstva, bračnih ili vanbračnih parova bez dece su upravo najzastupljenija u regionu Vojvodine, više od 28%.

Danas smo na Odboru za prava deteta razgovarali o tome da smo svesni toga da je u celoj zemlji, znači u Republici Srbiji, prosek godina porastao sa 40,7, prosečna starost, na skoro 43 godine.

S druge strane, moramo naglasiti da je za sprovođenje svih ovih natalitetnih mera izuzetno važna infrastruktura, škole, domovi zdravlja i ne možemo govoriti o zaštiti porodice bez kvalitetne zdravstvene zaštite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozdravljam gospodu ministre. Drago mi je i nadam se da će ta praksa da Vlada dolazi redovno biti nastavljena i što bude češća ta praksa, to će biti i manje tenzija i više mogućnosti da se nešto kvalitetno i kaže, jer je to važna kontrolna funkcija parlamenta. Kao što vidite, nije tako strašno i ne boli. Ali, vrlo je važno da svi mogu da dođu do reči, u većoj ili manjoj meri, nikada dovoljno.

Meni je žao što tu nema nekoliko ministara kojima bih imao mnogo toga da kažem, ali još više mi je žao ako, evo, već sat i po pričamo ovde, a nije pomenuta tema i nisu pomenuti događaji na Kosovu i Metohiji. Tako da ću ja morati predsednici Vlade, kao politički najodgovornijoj ličnosti, da uputim to pitanje, a mnogo je pitanja i dilema u vezi sa tim, kao što je i veliki žal što Skupština Srbije još uvek nije o tome raspravljala, ni nakon ubistva Olivera Ivanovića, ni sada, nakon ovih najnovijih nemilih scena u Kosovskom Mitrovici.

S tim u vezi, gospođo Brnabić, da li znate čija je ovo izjava i čije su ovo reči: „Mislim da naš narod na Kosovu i Metohiji ima razlog za zadovoljstvo. Postigli smo dobre sporazume. Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština“? To su reči od 25. avgusta 2015. godine, reči tada predsednika Vlade, vašeg prethodnika i sadašnjeg predsednika, Aleksandra Vučića. Dakle, avgusta 2015. godine on je čestitao građanima Srbije i Kosova i Metohije uspostavu i odluku o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

Iste večeri, njegov bliski saradnik i tadašnji i sadašnji šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, objavio je svoje čuvene reči o pet prema nula za Srbiju, kako smo pobedili i kako onaj ko gubi ima pravo da se ljuti. Da ne kažemo da je to iz 2015. godine izgleda samo repriza već jedne prethodne pobede, naravno, u navodnicima, iz 2013. godine, kada je potpisan prvi Briselski sporazum, a ovo je bio drugi Briselski sporazum.

Dakle, pet godina posle toga, te famozne Zajednice srpskih opština nema, a videli smo i sami, i sam gospodin Đurić se mogao uveriti, nažalost, i na svoju i na našu žalost, na sopstvenoj koži šta i kako stoji stvar sa srpskom stvari na severu Kosova i Metohije.

To što se dogodilo gospodinu Đuriću, što je taj vandalski čin i taj masakr i mrcvarenje koje je pretrpeo, jeste jednim delom, naravno, i posledica ishitrenog, pogrešnog, naivnog i koju drugu reč da upotrebimo, neku težu neću sada, potpisivanja Briselskog sporazuma. Mislim da je to politička greška i odgovornost za one koji su u tome učestvovali. Zanima me vaše mišljenje o tome i šta Vlada namerava da preduzme u vezi sa tim?